Aktuelni rat između Izraela i palestinskog militantnog pokreta Hamas izbio je za manje od mesec dana nakon neslavne tridesetogodišnjice sporazuma iz Osla, koji su 13. septembra 1993. godine potpisali ispred Bele kuće tadašnji izraelski premijer Jicak Rabin i vođa Palestinske oslobodilačke organizacije Jaser Arafat. Ovaj sporazum o privremenoj palestinskoj samoupravi trebalo je da reši spor između dve strane za pet godina, a njegovi akteri su dobili Nobelovu nagradu za mir.

Rešenje na papiru, u praksi se pretvorilo u jedan od najdugotrajnijih sukoba u modernoj istoriji. Obećanja da će Palestinci dobiti svoju državu i da će se izraelske vojne snage povući iz Pojasa Gaze i sa Zapadne obale nisu se obistinila. Umesto toga, broj izraelskih doseljenika na okupiranoj teritoriji uvećao se za tri decenije sa oko sto hiljada na pola miliona.

Dugotrajna netrpeljivost i oružani sukobi između dva naroda su toliko postali deo svakodnevnice da je malo ko u međunarodnoj javnosti, opsednutoj ratom u Ukrajini, obratio pažnju na crvene lampice koje su se upalile još početkom ove godine. Već tada, pojedini analitičari su upozoravali da sve češći i ozbiljniji incidenti između Izraelaca i Palestinaca vode u novi rat, koji može da „zapali“ ceo Bliski Istok. Sada, kada se užasnom brzinom gomilaju mrtvi i ranjeni na obe strane i nijedna ne želi da pregovara, umnožavaju se i scenariji ko je u stvari isprovocirao sukob ovolikih razmera i ko će od toga profitirati.

Za razliku od takvih nagađanja, sasvim je izvesno da će najveće žrtve i na jednoj i na drugoj strani biti obični ljudi, posebno oni u Pojasu Gaze, gde živi 2,3 miliona Palestinaca. Izraelska vojska je uporedo sa ratnim dejstvima, stanovništvu u Gazi obustavila sve od čega zavisi svakodnevni život. Ovakva odluka preti da izazove humanitarnu katastrofu, pri čemu je situacija na ovoj teritoriji bila kritična i pre najnovijeg rata.

Poraz palestinske privrede

Naime, u proteklih 56 godina, uporedo sa oružanim sukobima dve strane, odvijao se ekonomski rat, u kojem su Palestinci, naročito oni na okupiranim teritorijama, odavno poraženi. Palestinska ekonomija je skoro 28 puta slabija od privrede u Izraelu i maltene potpuno zavisi od nje.

Prema podacima Svetske banke, Izrael je prošle godine zabeležio visok privredni rast od 6,4%, vrednost BDP-a je premašila 533 milijarde dolara i činila je 0,23% svetske ekonomije. Bruto domaći proizvod po stanovniku je bio 70% iznad proseka OECD-a, privatna potrošnja u Izraelu je uvećana za 7,5%, dok je po glavi stanovnika porasla za 5,5%.

Isti izvor navodi da je Palestina lane zabeležila vrednost BDP-a od svega 19,11 milijardi dolara, što je 0,01% svetske ekonomije, uprkos privrednom rastu od 3,6%, uvećanju bruto potrošnje za 7% i direktnih investicija za preko 15%. Najviše je rasla industrijska proizvodnja, potom usluge i građevinarstvo, dok je poljoprivreda zabeležila pad.

Izrael je drugi u svetu prema broju startap firmi, ističe se po vrhunskim proizvodima u oblasti novih tehnologija, a pored tehnoloških uređaja i usluga, najviše izvozi drago kamenje i metale. Prošle godine, izvoz iz Izraela je skočio za 10%, na rekordnih 160 milijardi dolara, a najveći spoljnotrgovinski partneri su bili SAD, Kina i Nemačka.

Vrednost palestinskog izvoza je lane iznosila samo 1,58 milijardi dolara, dok je uvoz vredeo 8,19 milijardi. Palestina uglavnom izvozi predmete od kamena, nameštaj, plastiku i čelik. Iako svoje proizvode plasira u Jordan, Ujedinjene Arapske Emirate i nešto malo u SAD, njena privreda je u ogromnoj meri zavisna od Izraela.

Odatle pribavlja preko 53% ukupnog uvoza i tamo plasira više od 86% ukupnog izvoza, ali beleži strukturni deficit sa Izraelom jer je većina izvezene robe niske vrednosti. S druge strane, Palestina uvozi iz Izraela skoro svu svoju električnu energiju zajedno sa gasom i naftom, električne uređaje, vozila, IT proizvode i deo prehrambenih namirnica.

Gubici veći od privrede

Nastojeći da smanje ekonomsku zavisnost od Izraela, palestinske vlasti su potpisale trgovinske sporazume s nekoliko zemalja u regionu, uključujući Saudijsku Arabiju, Katar i Ujedinjene Arapske Emirate i razvile nove trgovinske rute kroz Sredozemno more i Jordan. Međutim, fizička i administrativna ograničenja koje je Izrael nametnuo Palestincima na okupiranim teritorijama sputavaju njihovu trgovinu i pristup najvrednijim resursima.

Svetska banka navodi da oni uključuju zajedničke vodne resurse i oko 1,5 milijardi barela naftnih rezervi na Zapadnoj obali, kao i više od 2,5 milijardi dolara vrednog prirodnog gasa u blizini obale Gaze. Banka u svom izveštaju iz maja ove godine ističe da Izrael „sistemski lišava palestinsku privredu svih elemenata koji su vitalni za njeno zdravo funkcionisanje, što neprekidno smanjuje sirovine za proizvodnju, još više pogoršava životne uslove i dodatno destabilizuje ionako napetu političku situaciju“.

Konferencija Ujedinjenih nacija o trgovini i razvoju (UNCTAD) već godinama skreće pažnju na sve gori položaj palestinskog stanovništva na okupiranim teritorijama. U izveštaju za prošlu godinu se, između ostalog, navodi da su prosečne plate u javnom sektoru u Gazi dvostruko manje, a u privatnom čak sedam puta niže u poređenju sa prosečnim zaradama u Izraelu. UNCTAD procenjuje da Palestina zbog izraelskih blokada gubi 111.000 radnih mesta godišnje. Usled nemogućnosti da pristupe prirodnim resursima, Palestinci su u poslednjoj deceniji pretrpeli gubitke od 36,4 milijarde dolara, što je skoro dvostruko više od njihovog BDP-a u 2022. godini.

Šteta koju niko ne može da nadoknadi

Ove godine, obe strane su beležile znatno lošije ekonomske rezultate u poređenju sa prethodnom, i pre nego što je izbio rat. Međunarodni monetarni fond (MMF) je prognozirao da će se ekonomski rast u Izraelu prepoloviti u odnosu na 2022. godinu jer privreda usporava, inflacija je veća od očekivane, a nezaposlenost raste. Strane investicije su u prvoj polovini godine pale za 60%, prvenstveno zbog manjih ulaganja u tehnološki sektor, koji je zabeležio i značajan pad u izvozu.

Predviđanja za palestinsku privredu su bila još lošija, sa projektovanim rastom ispod 3% i to pod uslovom da se ne umanji obećana međunarodna pomoć, koja sada dolazi u pitanje. MMF je u svojim projekcijama u avgustu posebno upozorio na moguću eskalaciju neprijateljstava, zbog sve sumornijih izgleda palestinske ekonomije, daljeg pada dohotka po glavi stanovnika, rasta nezaposlenosti i siromaštva, naročito u Pojasu Gaze.

Sada se, naravno, prave potpuno nove računice o tome koliko će ovaj rat koštati svetsku ekonomiju i sukobljene strane. Već je objavljeno da će troškovi rata za Izrael iznositi skoro sedam milijardi dolara, odnosno najmanje 1,5% izraelskog BDP-a u narednom periodu. Procena za Palestinu još nema, izuzev onih da su četiri velike vojne ofanzive koje je Izrael pokrenuo protiv Gaze između 2008. i 2021. godine nanele štetu od tri milijarde dolara.

U svemu tome je, očigledno, postao najjeftiniji ljudski život. Kancelarija Ujedinjenih nacija za koordinaciju humanitarnih poslova (OCHA) navodi da je u izraelsko-palestinskim sukobima od 2008. do 2020. godine poginulo 5.600 i ranjeno 115.000 Palestinaca, dok je u istom periodu život izgubilo 250, a povređeno 5.600 Izraelaca. To je šteta koju nijedna statistika na svetu ne može da proceni, niti ima finansijskog fonda koji može da je nadoknadi.

Biznis & finansije 214, oktobar 2023. 

Foto: Cole Keister, Unsplash

Чланак Ekonomska zavisnost Palestine od Izraela: Zarobljeni u novčaniku protivnika се појављује прво на Biznis i Finansije.

Periskop

6. EKONOMSKA ZAVISNOST PALESTINE OD IZRAELA: Zarobljeni u novčaniku protivnika
U pozadini najnovijeg rata u Izraelu, već decenijama se odvija ekonomska bitka u kojoj su Palestinci odavno poraženi. Palestinska ekonomija je skoro 28 puta slabija od izraelske i maltene potpuno zavisi od nje. Sistem kontrole koji je Izrael uspostavio širom Zapadne obale, onemogućava Palestincima trgovinu i pristup vitalnim resursima. Zbog toga je Palestina u poslednjoj deceniji pretrpela gubitke od 36,4 milijarde dolara, što je skoro dvostruko više od njenog BDP-a u 2022. godini.

8. KO KONTROLIŠE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE U UKRAJINI: Domaći bogataši i strani pajtaši
Najveće žrtve međunarodne igranke oko izvoza poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine su mali poljoprivrednici u toj zemlji. Uporedo sa ruskim ratnim razaranjima, nastavlja se krađa obradivog zemljišta u korist ukrajinskih oligarha, sa kojima su interesno veoma povezane strane kompanije i finansijske institucije, upozorava se u istraživanju američkog Instituta Okland.

12. PATRIOTIZAM NA RASPRODAJI: Piloti britanski, milioni kineski
Treći nastavak kultnog filma, „Top Gun“, baziraće se na neočekivanom obrtu. Maverick, nakon što je po sili zakona konačno završio karijeru kao pilot američke mornarice, kao svježi civil, kupi prnje i odlazi da trenira kineske pilote u naprednim američkim taktikama u vazdušnim okršajima. Za razliku od prva dva nastavka, treći „Top Gun“ film, očigledno, biće baziran na istinitim događajima.

Biznis

14. REMONDIS MEDISON, JEDINI PRERAĐIVAČ FARMACEUTSKOG OTPADA U SRBIJI: Kad lekovi truju, umesto da leče
Kompanija Remondis Medison iz Zrenjanina ima kapacitete da preradi 1.300 tona farmaceutskog otpada godišnje, ali ta količina ne prelazi 200 tona. Razlog je u tome što je ovo tržište i dalje nedovoljno uređeno, posebno kada je reč o procedurama predviđenim za kućne zalihe lekova kojima je istekao rok trajanja. Najveći deo takvih lekova završava na komunalnim deponijama, a odatle u zemljištu i vodi. „Te hemikalije vraćaju nam se kroz lanac ishrane. Otuda i slučajevi kontaminirane hrane, vraćanja izvoznih isporuka sa granice jer sadrže nedozvoljene količine nekih supstanci“, objašnjava Bojan Sudarev, direktor kompanije Remondis Medison za Srbiju.

16. TRŽIŠTE ŠKOLSKOG NAMEŠTAJA I OPREME: Sedi, jedan!
Klupe, stolice, ormari i druge neophodne stvari u našim obrazovnim ustanovama stare su i po tri decenije, pa bi se očekivalo da proizvođačima školskog nameštaja i opreme posao odlično ide. Ali naši sagovornici kažu da još od početka korone pada broj i vrednost javnih nabavki za ovu vrstu proizvoda, a da se neki od planiranih tendera nisu ni realizovali. Izvoz na tržišta u regionu samo donekle može da poboljša prihode, jer ni u susednim zemljama situacija nije mnogo bolja.

20. „APICENTAR“, PREDUZEĆE ZA SELEKCIJU I REPRODUKCIJU PČELINJIH MATICA: Uspešni pčelari koji ne proizvode med
Preduzeće „Apicentar“ selektuje i reprodukuje matice koje će iznedriti nove generacije pčela, sposobnih da daju u proseku za 25 do 30 odsto veće prinose nego neselekcionisane pčele. Zahvaljujući tom kvalitetu, ova beogradska firma ima dugogodišnje kupce i u inostranstvu, od kojih neki tvrde da su njene pčelinje matice bolje od onih iz SAD i Australije. Vlasnik preduzeća Jovan Kulinčević, koji je doktorirao genetiku pčela, jedno vreme je boravio i u Americi, ali mu se tamošnji pristup pčelarstvu – da je zarada važnija od dobrobiti pčela – nije dopao.

Finansije

22. PRIVREDNICI O REBALANSU REPUBLIČKOG BUDŽETA: Ubi nas podrška države
Ministar finansija Siniša Mali je rebalans republičkog budžeta obrazložio kao „nastavak politike daljeg ekonomskog osnaživanja zemlje, podrške građanima i privredi“. Privrednici tu „podršku“ vide kao rasplamsavanje troškova i poslovanje na ivici „žileta“, a ne isključuju ni gašenje firmi jer su, kako tvrde, već „preoporezovani“ fiskalnim i parafiskalnim nametima.

26. ZALOGE NA ŽIVOTINJE: Kad za otplatu duga garantuješ tuđim životom
Iako čine manje od jednog procenta u ukupnom broju izdatih garancija da će neki kredit ili pozajmica biti vraćeni, odnosno da će se namenski uplaćena sredstva iskoristiti u predviđene svrhe, zaloge koje se stavljaju na životinje predstavljaju prilično sigurno obezbeđenje. Od 1.807 takvih zaloga, samo je u 13 slučajeva pokrenuta prinudna naplata. Ugovori u kojima je stavljen zalog na životinje „teški“ su 57,7 miliona evra, kao jemstvo najčešće služe goveda, mlečne krave i junad, a jedan od uslova da se ta vrsta zaloge uspostavi je da životinja, stado ili jato, budu osigurani.

28. POREZ NA IMOVINU I ŽIVOTNA SREDINA: Nekome majka, nekome maćeha
Poreska praksa u svetu pokazuje da se kroz porez na imovinu najviše podstiče zelena gradnja, olakšice se primenjuju i za zaštitu šuma, ali ne i za poljoprivredno zemljište namenjeno organskoj proizvodnji. Ekološka uloga poreza na imovinu u Srbiji je prilično skromna, odnosno predviđena su samo dva poreska oslobođenja koja su motivisana zaštitom životne sredine.

Temat Veleprodaja u Srbiji: Povuci-potegni

31. HRANA I PIĆE: Trka s preponama
U situaciji kada proizvođačke cene skaču iz dana u dan a inflacija podjednako zdušno „jede“ životni standard, veletrgovci hranom i pićem se žale da imaju sve manje prostora za sopstvenu zaradu između proizvodnje i maloprodaje. Ukoliko rade sa kvarljivom robom, njihov posao iziskuje i dodatne logističke troškove, a izdaci se gomilaju i prilikom uvoza ili izvoza. Najveći trgovinski lanci diktiraju tržišne uslove u svoju korist, ali se niža marža u poslovanju sa njima nekako pokrpi velikim količinama isporučene robe, dok je saradnja sa vlasnicima malih radnji mnogo lakša, no i isporuke su male.

34. TEKSTIL, ODEĆA I OBUĆA: Životarenje na putu do zagrobnog života
Tržište za plasman tekstila, odeće i obuće sužava se iz godine u godinu, a najteže je u sektoru veleprodaje koja se sve češće istiskuje sa puta od fabričke hale do potrošača. Domaće proizvodnje gotovo i da nema, opstalo je svega nekoliko većih preduzeća sa svojim prodajnim lancima, dok svi ostali životare. Konkurencija velikih svetskih proizvođača, ponuda polovne i švercovane robe uz istovremeni rast troškova, sveli su ovu privrednu granu na nivo statističke greške.

36. LEKOVI I MEDICINSKA OPREMA: Najjeftinije nije uvek i najisplativije
Država je redovniji platiša lekova i medicinske opreme nego privatne zdravstvene ustanove. Ali problem je u tome što su opredeljena sredstva nedovoljna za potrebe javnog zdravstva, posebno bolnica, pa se pacijenti maltene redovno šalju u apoteke da kupuju stvari koje nedostaju, kažu veletrgovci. Praksa da se u javnim nabavkama favorizuju ponude sa najnižim cenama na uštrb kvaliteta dovodi do čestog kvara medicinskih aparata i zato građani tu uslugu moraju da plaćaju u privatnim zdravstvenim ustanovama.

38. GRAĐEVINSKI MATERIJAL I OPREMA: Svi nešto čekaju
Sektor građevinarstva je u poslednjih nekoliko kvartala na klackalici, a posebno velike oscilacije su prisutne u oblasti izgradnje stambenih zgrada. Uspone i padove direktno osećaju i veletrgovci građevinskim materijalom i opremom koji su oslonjeni na ovaj sektor. Oni kažu da je primetna određena uzdržanost investitora, čak je počelo i ozbiljno kašnjenje u plaćanjima. Naravno, ne dele sve kompanije istu sudbinu, što su potvrdili i sagovornici B&F-a, ali većina ima poteškoća u poslovanju.

40. POGREBNA OPREMA: Smrt nije jedino sigurno zanimanje
Industrija pogrebne opreme u Srbiji je jedna od retkih u kojoj dominiraju domaće firme, ali je zato konkurencija među njima ogromna, posebno na jugu zemlje gde je ova delatnost najzastupljenija. Njena specifičnost je i u tome da su proizvođači ujedno i trgovci, koji neke od proizvoda plasiraju i na stranom tržištu, poput garnitura za sanduke i veštačkih venaca. Suprotno uverenju javnosti, pandemija je pogoršala situaciju i u ovom sektoru zbog ogromnog poskupljenja repromaterijala, a snabdevanje je dodatno iskomplikovao rat u Ukrajini.

Intervju

42. HADŽI IVAN REDI, ARHITEKTA: Gradovi se ne grade za jednokratnu upotrebu
„Prilikom gradnje potrebno je da se poštuju kriterijumi i merila, ali je očigledno da je umesto toga jedino važno da neko ima parcelu i gleda da je izgradi što je moguće više. To što neće biti parčeta zemlje na njoj, što nema nijedne vlati trave – koga je briga za to? Kada kiša pada nema zemlje koja bi je upijala, tako da nam se sada dešavaju poplave posle svake kiše. Nove generacije mladih arhitekata bi po mom mišljenju morale tome javno da se suprotstave. Tako sam i ja postupao i zbog toga sam platio ne malu cenu, ali zato i sada mogu mirno da spavam“, ističe poznati niški arhitekta Hadži Ivan Redi, koji se ovom profesijom bavio više od pola veka u zemlji i inostranstvu, a učestvovao je u projektovanju nekih od najpoznatijih objekata u Nišu.

Skener

46. GLAMUROZNA PRODAJA NEIZGRAĐENIH KVADRATA: Još malo pa Diznilend
Investitori koji grade na hiljade kvadrata odjednom nastoje da stambene i poslovne objekte u ovakvim kompleksima što više prodaju unapred, pa se za te svrhe priređuju glamurozne promocije. One služe da prikažu bogatstvo i moć investitora, ali i da kupcu pošalju poruku kako je i sam pripadnik elite. Masovna prodaja stanova se pretvara u Diznilend i zato da bi se jedan kupac dugoročno „umnožio“, tako što će od istog investitora objekte kupiti njegovi rođaci, prijatelji i deca kada odrastu. Glamur, međutim, ne podrazumeva da se u ponudi jasno istakne kolika će biti krajnja cena kvadrata kada se objekat izgradi.

48. KOJE KULTURE PREOVLAĐUJU U DOMAĆOJ ORGANSKOJ POLJOPRIVREDI: Voće na čelu, povrće na začelju
Domaći poljoprivrednici koji se bave organskom proizvodnjom ubedljivo najviše gaje voće, ali uprkos značajnom godišnjem rastu, ove površine čine manje od 3% ukupnog zemljišta za gajenje voća. Poslednje tri godine primetno pada proizvodnja organskog industrijskog bilja i žitarica, ali najlošija vest je zanemarljivo učešće organskog povrtarstva.

Nove tehnologije

52. ILBE STUDIOS, PROIZVODNJA ANIMIRANIH FILMOVA U SRBIJI: Računari umesto olovke
Tehnologije su sve promenile, pa i način na koji se rade animirani filmovi, kaže Mileta Poštić, animator, univerzitetski profesor i storibord direktor domaćeg kreativnog studija za animaciju ILBE Studios u razgovoru za B&F o tome kako je Srbija proizvela svoj prvi animirani serijal koji beleži veliku gledanost u svetu.

Nauka

54. DA LI ŽIVOTINJE VARAJU: Lažni pokojnik, lopov, pokeraš i zavodnik
Odbrana od neprijatelja, otimanje oko hrane i seksa predstavljaju tri glavna motiva oko kojih se igraju igre prestola u životinjskom carstvu i zbog kojih životinje lažu, kradu i služe se trikovima, čak i kada je reč o pripadnicima iste vrste.

Koktel

56. ZVEZDANA PISAREVIĆ, KNJIGOVOĐA, PREDAVAČ I OSNIVAČ MUZEJA KNJIGOVODSTVA: U životu je sve sklono propadanju, osim znanja
Da knjigovodstvo može biti jako uzbudljivo svedoči i karijera Zvezdane Pisarević, knjigovođe iz Kragujevca, puna profesionalnih iznenađenja i preokreta. Svoje višedecenijsko iskustvo u brojnim firmama, uključujući i sopstvenu, pretočila je u onlajn obrazovni centar „Ja volim računovodstvo“, koji ima i svoje „izdvojeno odeljenje“ – virtuelni Muzej knjigovodstva. Posetioci ovde mogu da se upoznaju sa načinom na koji se ova profesija obavljala pre „digitalne ere“ i uvere da bez obzira na promene u tehnologijama, osobine koje čine dobrog knjigovođu su sve do danas ostale iste.

58. UPOTREBA ALTERNATIVNE MEDICINE U SVETU I SRBIJI: Biljke koje zveče
Na svetskom tržištu alternativne medicine gomilaju se milijarde dolara, od kojih najviše „prigrabe“ biljni preparati. Struktura potrošnje pokazuje da ni ovakav vid lečenja nije lišen socijalnih razlika, pa najskuplje proizvode i usluge koriste samo imućniji. To je slučaj i u Srbiji, gde se siromašniji okreću jeftinijoj narodnoj medicini, dok oni sa višim prihodima upražnjavaju makrobiotiku, homeopatiju, tradicionalnu kinesku medicinu i fitoterapiju.

Komunikacije

60. AMERIČKI KONGRES O IZUMIRANJU ISTRAŽIVAČKOG NOVINARSTVA: Novine duhovi
Okupacija trivijalnosti i senzacionalizma dovela je istraživačko novinarstvo na ivicu izumiranja, a najdrastičniji primer je sunovrat lokalnih medija bez kojih je ostalo preko 70 miliona Amerikanaca. Oni sada više znaju o skandalima na drugom kraju sveta, nego šta lokalne vlasti rade u njihovom dvorištu. Najalarmantnije stanje je u ruralnim oblastima koje su se pretvorile u medijske pustinje. Za ovakvu situaciju nisu odgovorni samo medijski tajkuni, već i čitaoci, upozoravaju u američkom Kongresu.

Reprint

62. POLOŽAJ MEDIJSKIH DOPISNIKA IZ UNUTRAŠNJOSTI SRBIJE: Većina beogradskih redakcija se ponaša kao predatori
„Ovaj drži bombu, ovaj bi da se baci, ovaj ubio devojku… Pa dobro da smo psihički stabilni. Ne mogu sebe da zamislim sa 60 godina da idem i snimam ubistva. Kada se nekih davnih dana govorilo da nam treba beneficirani radni staž… pa treba, kada mi traže samo crnu hroniku.“ Ovako izgledaju iskustva dopisnika za beogradske medije iz unutrašnjosti Srbije, koji se žale da u njihovim vestima ima više mrtvih nego živih, a snimanje na sahranama je postalo standard, „jer to je ono što tržište traži“. Pored toga, urednici iz Beograda imaju zahteve kao da plaćaju dopisnike suvim zlatom, a očekuju od njih da rade bar za tri puta manje novca nego njihove kolege u prestonici, navodi se na sajtu Udruženja novinara Srbije.

Vremeplov

64. PRETEČE DANAŠNJEG SRPSKOG KRIMIĆA: Duša svaka traži svog junaka
Preteče današnjeg kriminalističkog romana u Srbiji su bili novinari, policajci i bivši majori u vojsci, ali i neki slavni književnici, poput Crnjanskog. Malo je poznato da je ovaj uvaženi srpski pisac, u trenucima teške materijalne oskudice napisao krimić veoma nalik dogodovštinama najčuvenijeg izmišljenog detektiva Šerloka Holmsa. Zaplet romana se odigrava u Švedskoj, a Crnjanski ga je objavio pod pseudonimom Harald Johansen.

Чланак Biznis i finansije 214: Veleprodaja u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Uprkos ranijim tvrdnjama da će društvene mreže potpuno potisnuti medije, u poslednjih nekoliko godina – počev od pandemije korona virusa pa sve do sukoba koji se upravo dešavaju u Izraelu i Pojasu Gaze – pokazalo se da one nisu uvek relevantan izvor informacija. Pre svega zato što na društvenim mrežama svako može da objavi ono što želi, pa i da namerno plasira dezinformacije, a u najvećem broju slučajeva neće trpeti posledice zbog širenja laži, bar ne ozbiljne posledice kakve bi mediji trpeli. S druge strane, ljudi koji prate društvene mreže su uglavnom zatrpani sadržajima sa svih strana pa ne stižu da se dovoljno posvete istraživanju istih, te su skloni da poveruju spretno podmetnutim lažima.

U takvoj situaciji sve je lakše plasirati neistine i učiniti ih bar na prvi pogled realističnim, posebno u današnje vreme kada nam savremene tehnologije omogućavaju da veoma uspešno pravimo ne samo lažne fotografije nego i video snimke.

Ne, to nisu Egipćani koji hrle da pomognu Palestincima

Tragični događaji u Izraelu i Pojasu Gaze pokazali su da bi ipak trebalo da budemo oprezni kada su u pitanju neproverene vesti sa društvenih mreža. Na mrežama svakodnevno gledamo potresne prizore žrtava ovih sukoba, među kojima su i deca, kao i različite snimke stravičnih događaja. Međutim, ono što ne znamo je da su neki od tih događaja ili lažni ili su se desili u nekom drugom kraju sveta pre nekoliko godina a prikazani su kao sveži, iz Izraela ili Pojasa gaze.

Jedna od najbanalnijih skorašnjih laži koja, ako ništa drugo, bar ne širi mržnju među narodima, je snimak mnoštva Egipćana natovarenih paketima pomoći koji prelaze granicu kako bi pomogli palestinskom narodu. Međutim, taj snimak je napravljen pre više godina i to na granici između Kuvajta i Saudijske Arabije. Bez obzira na to što je ovaj podatak objavljen, mnoštvo korisnika X-a i dalje deli taj snimak i zahvaljuje se Egipćanima. A to nije jedini takav video, postoje i lažni snimci sakaćenja, silovanja, ubistava, zlostavljanja dece… Rezultat takvih snimaka nije zahvaljivanje već širenje mržnje.

Evropska unija je već otvorila istragu o načinu na koji se X bavi ovim sukobom a upozorila je i TikTok i Metu zbog iste stvari. Trenutno je najgora situacija na X-u, odnosno bivšem Twitteru , koji je postao žarište virtuelnog ratovanja budući da obe strane na njemu plasiraju svoju propagandu. S druge strane, čini se da je poverenje u Metin Threads, napravljen da bude rival Twitteru, poraslo, posebno u postovima u kojima su se ujedinili pojedini novinari sa namerom da objektivnije izveštavaju o dešavanjima na Bliskom Istoku.

Tome je verovatno kumovala i odluka Cukerbergove mreže da obeležava, ograničava ili uklanja uznemirujuć sadržaj. Meta je ograničila i mogućnost lajv-striminga za naloge koje su prethodno kršili pravila, a uvela je i oznake za komentare koji se prosleđuju odnosno za one koje nisu pisali originalni autori, sa ciljem da čitaocima bude jasno da su u pitanju informacije “iz druge ruke”. Istina, i X se trudi da obeležava određene sadržaje, ali izgleda da u ovoj trci gubi bitku. I to namerno.

Šta se piše na X-u a šta na Threads-u?

Pojedini novinari i analitičari pratili su sadržaje na ove dve društvene mreže pretražujući ključne reči vezane za konflikt u Pojasu Gaze. Došli su do otkrića da se na X-u u “Top” rezultatima pretrage nalaze objave pojedinaca bez kredencijala i sa relativno malo pratilaca, ali prilično senzacionalističkim sadržajima. Većina njih ima pogrešno napisane heštegove, verovatno kako bi se teže otkrili standardnim načinom pretrage. Među najbolje rangiranim objavama izostaju one koje su objavile medijske organizacije, poznati novinari ili političari.

Dodatno, ova društvena mreža je ukinula linkove ispod sadržaja deljenih sa sajtova tako da sada kada neki medij objavi post on izgleda kao običan komentar sa slikom ispod, jer malo ko zna da klik na sliku vodi do celog sadržaja. Medijski sadržaji na X-u dakle sada izgledaju kao obični komentari sa fotografijom ispod, što otežava dolaženje do smislenijih i detaljnijih informacija.

S druge strane, kada pretražujete te iste ključne reči na Threads-u prvo će vam izaći medijski sadržaji i objave novinara koji su na toj mreži imenom i prezimenom. Oni su često vidljivo linkovani sa analizama dešavanja o kojima izveštavaju. Tek posle skrolovanja na dole može se doći do objava pojedinaca a većina tih objava ne sadrži ekstreman i uvredljiv jezik, kao ni dezinformacije.

Izvor: Kvarc, Forbs, BBC

Foto: Mohamed Nohassi, Unsplash

Чланак Zašto je društvena mreža X prepuna dezinformacija o sukobu u Pojasu Gaze? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Sirova nafta Brent je danas skuplja za 4,5 dolara po barelu. Ona se tokom jutarnje trgovine na azijskim tržištima prodavala za skoro 88 dolara po barelu. Američka nafta WTI je poskupela za 4,69 odsto na 88,6 dolara po barelu.

U pojasu Gaze se inače ne proizvodi nafta, dok Izrael proizvodi male količine ovog energenta i to uglavnom za sopstvenu upotrebu, ali njihov sukob i destabilizacija tog regiona ipak bi mogli značajno uticati na cene nafte u narednim mesecima. Posebno zato što bi ovaj sukob mogao da se proširi i da se u njega uključe neki od većih proizvođača nafte, a već je prilično jasno da Iran podržava Hamas, militantnu palestinsku grupu koja je i započela ovaj sukob.

Foto: andreas160578, Pixabay

Чланак Zbog situacije u Izraelu i pojasu Gaze cene nafte porasle, i mogle bi još rasti се појављује прво на Biznis i Finansije.