O familiji fontova Etar RNIDS koji se mogu besplatno preuzeti na veb-sajtu RNIDS-a govorio je njihov autor, grafički dizajner Petar Stošić. Autor je objasnio da su na raspolaganju četiri fonta, dva uspravna i dva italik, svaki u dve težine, što je sasvim dovoljno za obradu tekstova, ali i zahtevnije dizajnerske poduhvate, kako za veb tako i za štampu, i pomenuo da su kreirani sa željom da budu nosioci različitih vrsta dizajna. „Tipografski, pismo pripada grupi grotesknih sanserifa čiji je najpoznatiji predstavnik Helvetika, no, u odnosu na Helvetiku pod značajnim je uticajem kaligrafije“, objasnio je autor.

Fontovi Etar RNIDS mogu se preuzeti besplatno na sledećem linku.

Slobodan Marković, savetnik za digitalne tehnologije u Programu UN za razvoj, govorio je o projektu COMtext, odnosno inicijativi za razvoj otvorenih NLP/NLU (računarska obrada, odn. „razumevanje“ prirodnog jezika) resursa i alata za srpski jezik. On je istakao da je obrada jezika putem veštačke inteligencije standard u IT industriji, da alate zasnovane na veštačkoj inteligenciji svakodnevno koristimo – prevođenje, upravljanje glasom ali ih koristimo na engleskom jeziku. Srpskom jeziku nije posvećena dovoljna pažnja imajući u vidu i veličinu jezičke zajednice i tržišta. Zato je težnja inicijative koju je pokrenuo sa udruženjem ReLDI (Regional Linguistic Data Initiative) da premosti postojeće barijere, a to su razvoj jezičkih tehnologija mahom pri akademskoj zajednici, visoki inicijalni troškovi razvoja kod kompanija i nesistematičan pristup razvoju na institucionalnom nivou. Cilj je da se u budućnosti startapima, IT kompanijama i drugim akterima na raspolaganje stave resursi za razvoj NLP/NLU rešenja. Time će se ostvariti pozitivan uticaj ne samo na razvoj poslovanja, već i očuvanja srpskog jezika u digitalnoj eri. Projekat su podržali RNIDS i više velikih srpskih kompanija koje posluju u IT sektoru.

Tokom događaja, Slobodan Marković je razgovarao sa Danom Ludvigom uz letonskog registra domena (.lv) koja je govorila o projektu tamošnjeg registra i primeni veštačke inteligencije i računarske obrade jezika prilikom izrade alata koji nudi alternativne nazive domena na osnovu konteksta i smisla domenskih pretraga.

Tokom sesije „Srpski jezik i veštačka inteligencija“ sagovornici Slobodana Markovića bili su Vesna Rehner iz kompanije Alfanum i prof. Vlado Delić sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu. Prof. Delić je dao objašnjenja i pojmovna određenja i govorio o razvoju jezičkih, odnosno govornih tehnologija u poslednjih 20 godina. Publika je imala prilike da na primeru vidi koliko je napredovao razvoj sintetizatora govora, koji su izuzetno korisni slepim i slabovidim korisnicima. Bilo je reči o kompleksnosti „izrade“ tzv. digitalnih asistenata i multidisciplinarnosti takvih poduhvata, ali i činjenici da jezičke tehnologije imaju neverovatno široko polje primene – od pomoći osobama s invaliditetom (govorne tehnologije kao asistivne) do povećanja produktivnosti. Sinteza govora koristi se i kao svojevrsno nastavno sredstvo, zatim u sistemima informisanja u saobraćaju (na stanicama, aerodromima, javnom prevozu), u pametnim kućama, za kreiranje audio biblioteka, objasnila je Vesna Rehner, govoreći o projektima koje je samo Alfanum realizovao za potrebe različitih klijenata. Govorila je i o razvoju tehnologija komande glasom – diktiranja, a takav projekt je Alfanum realizovao za Fond PIO, omogućivši diktiranje medicinskih nalaza, pri čemu mašina čak prepoznaje i latinske izraze koji se koriste u medicini.

Sagovornici su se saglasili da inicijative za bavljenje srpskim jezikom moraju da dođu iz Srbije, jer malo tržište nije atraktivno globalnim tehnološkim gigantima, a ako u digitalnoj eri koja dolazi ne budemo na srpskom jeziku mogli s mašinama da komuniciramo glasom i tekstom, biće to era u kojoj će se izgubiti srpski jezik.

Autor fotografije Bojan Marojević

Чланак RNIDS poklanja Etar RNIDS – preuzmite besplatno се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pismo Lingva RNIDS dostupno je za besplatno preuzimanje na veb-sajtu RNIDS-a.
Ovo je treće pismo kreirano u saradnji sa organizacijom Tipometar koje RNIDS poklanja. Prethodno su poklonjena pisma Areal RNIDS i Orto RNIDS, takođe dostupna za preuzimanje na veb-sajtu рнидс.срб.

Ćirilica u oku posmatrača

Novo pismo predstavljeno je tokom događaja Ćirilica u oku posmatrača koji je publika pratila onlajn.
Petar Vasilić, autor pisma, govorio je o saradnji RNIDS-a i organizacije Tipometar, koja je rezultirala trećim pismom koje RNIDS poklanja. Napomenuo je da je rad na pismu trajao još iz perioda kada je pripremao master rad. Osvrnuo se na važnost kreiranja fontova na srpskoj ćirilici jer besplatni (najlešće Gugl) fontovi koji podržavaju ćirilicu mahom sadrže ruske kurzivne oblike. Prilikom kreiranja pisma za ekranski prikaz podešeni su takozvani „hint mehanizmi“ za svaki slovni znak pojedinačno, što je posebno važno zbog sitnih veličina na ekranu.

Na događaju je govorio Slavimir Stojanović Futro, vizuelni umetnik i dizajner čiji su radovi osvojili više od 300 nagrada širom sveta, koji je razmatrao pitanje ćirilice prilikom kreiranja identiteta. Pomenuo je da je kod dizajnera postojala generacijska barijera prema ćirilici, međutim da se rad sa ćirilicom danas više ne doživljava kao lanac oku nogu već prednost i bogatstvo. Govorio je o kreiranju vizuelnih identiteta za ustanove kulture kod kojih je važno da postoji i ćirilica i latinica, i o radu na vizuelnom identitetu Narodnog muzeja i Muzeja grada Beograda. Naglasio je da je ćirilica treće pismo EU, pismo koje ima svoju težinu, pismo čija je upotreba donekle zanemarena u dizajnerskim krugovima često zbog toga što su fontovi bili zanemareni. Konstatovao je da se situacija znatno popravila zahvaljujući fontovima koje je izrađivala organizacija

Tipometar i fontovima napravljenim zahvaljujući RNIDS-u, koji su pogodni za upotrebu i izgledaju odlično.
Bojan Stefanović, grafički dizajner i osnivač studija Logoholik, nadovezao se tokom svog predavanja na činjenicu da je postojao problem fontova srpske ćirilice, ali i konstatovao da se stvari menjaju u korist dizajnera. Bojan je Orto RNIDS koristio prilikom redizajna sajta Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i rekao da mu je osnovni zadatak tom prilikom bio uspostavljanje tipografskog reda, jer je upotreba kurziva predstavljala problem.

„Orto RNIDS je slabserif, ima dokumentarnu, kaligrafsku i tehničku vrednost koja se uklapa u potrebu sajta da bude brz, pregledan i informativan“, konstatovao je Stefanović. U nastavku je dao zanimljiv pregled aplikacija (za dizajn, objave na društvenim mrežama, obradu teksta, izradu sajtova i sl) koje su „dobri“ đaci ćirilice, objasnio koje aplikacije pružaju podršku za ćirilicu i ćirilički kurziv i kakva podešavanja su potrebna da bi se koristile na takav način.

Чланак Registar nacionalnog internet domena Srbije poklanja nove fontove Lingva RNIDS се појављује прво на Biznis i Finansije.