Kako ekspert za automobilizam Petar Živković kaže za „Novosti“, cene polovnjaka u Srbiji usporavaju, a u narednom periodu se može očekivati stagnacija ili blagi pad. Na to, kako dodaje, osim određenog pojeftinjenja ovih vozila u Nemačkoj, utiče i njihova manja prodaja u našoj zemlji. On ističe da situacija na nemačkom tržištu korišćenih automobila ima najveći uticaj na naše.

Analiza koju je uradio jedan sajt, pokazuje da je prosečna oglašena cena polovnjaka u prvom polugodištu ove godine veća za 5,3 odsto u odnosu na isti period lane, dok je u istom periodu pad prodaje manji za 5,6 procenata. Ovde treba imati u vidu i da se automobili često ne prodaju po ceni po kojoj su oglašeni, i da ona na kraju bude niža. I vlasnik jedne poznate auto-kuće iz Šapca, Nebojša Ivanović, smatra da ne padaju cene u Srbiji, već se oseća blagi skok. On prodaje samo polovna vozila standarda evro 6, i navodi da su ovi automobili neznatno poskupeli.

– Naš salon najviše polovnjaka uvozi iz Francuske, a tamo su cene uglavnom nepromenjene, ali neke i malo rastu – navodi Ivanović za naš list. – Osim te situacije, na blago poskupljenje ovih vozila u Srbiji utiče i rast cene transporta. Do toga je došlo zbog skupljeg goriva, ali i zato što neće da voze izvan EU zbog čekanja na granici, tako da sada manji broj njih dovozi automobile u Srbiju.

Najviše polovnjaka uvozi se iz Nemačke

Najtraženiji modeli u njegovoj auto-kući, kako dodaje, kreću se u rasponu između 10.000 i 13.000 evra, dok najskuplje polovno vozilo kod njih košta oko 28.000 evra. Prema rečima, Petra Živkovića, u Srbiju se najviše polovnjaka uvozi iz Nemačke, a onda iz Italije, Francuske, Švajcarske. U poslednje vreme su, kako kaže, neki krenuli da uvoze iz Norveške, nema ih mnogo, ali se razvija i ta linija. Razlog za to je što u toj zemlji građani masovno prelaze na električna vozila, i prodaju automobile koje su vozili, pa je ponuda velika.

– Najveći deo uvezenih polovnjaka evro 3 i 4 su iz Nemačke – kaže Živković. – Dominiraju dizelaši iako se taj broj smanjuje u korist benzinaca. Stala je prodaja korišćenih vozila i za Rusiju zbog aktuelne situacije, tako da su Srbija i Bugarska najveći kupci automobila standarda evro 3 i 4.

Kako ističe, očekuje se da će od 1. januara 2024. godine biti zabranjen uvoz starijih polovnjaka u Srbiju norme evro 3 i 4, pa ćemo videti kako će to uticati na cene korišćenih vozila standarda evro 5 i 6. Osim toga država je najavila da će dozvoliti uvoz iz Kine i Amerike.

– Može se očekivati da će kineske kompanije koje ovde prodaju nova vozila iz te zemlje početi da uvoze i polovnjake iz Kine, kao što to rade i drugi – ukazuje Živković. – To bi moglo da utiče na blago obaranje cena.

Najčešće stariji od 10 godina

Generalni sekretar Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova Boris Ćorović navodi da je u prvih devet meseci ove godine u Srbiju uvezeno oko 90.000 polovnih automobila. Po strukturi, kako dodaje, dominira standard evro 3 i 4, a više od 80 odsto uvoza čine automobili stariji od 10 godina. Udeo polovnjaka u Srbiji iznosi 83 odsto.

Чланак Da li će pad cena polovnih automobila u Nemačkoj da se odrazi i na naše tržište се појављује прво на Biznis i Finansije.

Istraživanje je obuhvatilo prodajne rezultate u prvih šest meseci 2023. godine, kretanje cena, kao i interesovanje kupaca u pogledu brendova, modela, godišta i pogonskog goriva.

Podaci prikupljeni u saradnji sa „CUBE Team-om“ pokazali su da je prodaja polovnih automobila iz uvoza u prvih šest meseci 2023. manja za 5,6% u odnosu na prodaju ostvarenu u istom periodu prošle godine. Ovaj podatak deluje ohrabrujuće jer je, ilustracije radi, pad prodaje u prvoj polovini 2022. u odnosu na 2021. godinu iznosio čak 15,5 procenata.

Činjenica je ipak, da se i dalje nismo vratili na nivo pre pandemije. Ta razlika se najbolje vidi ukoliko uporedimo prodajne rezultate iz prve polovine 2023. sa istim periodom 2019. godine, poslednjom godinom pre početka globalne krize, koja se najčešće koristi kao reperna u istraživanjima.

Gledano kroz konkretne brojke, u prvih šest meseci ove godine prodato je 64.521 polovnih automobila iz uvoza, dok je u 2019. godini za isti vremenski period prodato 74.156 polovnjaka. Dakle, prodaja polovnih vozila u Srbiji iz uvoza trenutno je manja za 15% u odnosu na period pre korone i ratnih sukoba u Ukrajini, što takođe pokazuje koliko je kriza pogodila automobilsku industriju.

Cene i dalje u blagom porastu

Cene polovnjaka u stalnom su porastu, sada već gotovo dve godine unazad, a taj trend je nastavljen i u prvoj polovini 2023. Sajt Polovni automobili istraživao je prosečne cene oglašenih vozila na samom portalu (trenutno je na sajtu oglašeno oko 68.000 putničkih automobila), a prema dobijenim podacima, prosečna cena polovnjaka u prvih šest meseci ove godine veća je za 5,3% u odnosu na isti period prošle godine.

I u ovoj godini prisutan je kontinuirani rast cena, iz meseca u mesec. Tako je prosečna cena u januaru iznosila 8.446 evra, dok je u junu prosek svih oglašenih putničkih automobila na sajtu Polovni automobili dostigao 8.892 evra.

Zanimljivo, u prvih šest meseci prošle godine je zabeležen gotovo identičan rast prosečnih cena polovnjaka (5,2%). Tako se od 7.057 evra u januaru, prosečna cena oglašenog polovnog automobila na sajtu u junu 2022. popela na 7.427 evra.

Ni ovi podaci ne predstavljaju iznenađenje, pogotovu kada se uzme u obzir stopa inflacije i u našoj zemlji i u Evropskoj uniji, ali i aktuelna geopolitička situacija.

Sa druge strane, ohrabruje činjenica da se tržište automobila u Evropi polako stabilizuje. U prvih šest meseci ove godine, prema podacima Evropske asocijacije proizvođača automobila prvi put je registrovano 5,4 miliona putničkih vozila, što predstavlja rast od 17,8% odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Prema istom izvoru, četiri najveća tržišta u Evropi beleže rast i u junu: Španija od 13%, Italija 9,1%, Francuska 11,5%, a Nemačka čak 24,8%. Ipak, ovde treba podsetiti da je prodaja novih vozila u EU i dalje manja u odnosu na period pre krize.

U Nemačkoj, jednom od najvećih tržišta sa kog se uvoze polovnjaci u Srbiju, cene polovnih automobila su u neznatnom padu i to, kako navodi portal za prodaju automobila AutoScout24, već tri meseca uzastopno.

Pozitivni signali iz Evrope počinju da se prenose i na naše tržište. Naime, u drugom kvartalu ove godine i u našu zemlju su počeli da pristižu polovnjaci sa pristupačnijim cenama. Zato sajt Polovni automobili savetuje kupce da pažljivo pogledaju ponudu na sajtu, jer se za isti model cene mogu prilično razlikovati.

Šta zanima kupce polovnjaka

Tradicionalno, kupci polovnjaka u Srbiji i dalje su okrenuti modelima sa dizel agregatima. Konkretno, 65,23% prodaje polovnih automobila iz uvoza u prvoj polovini godine činila su vozila sa dizel motorom, a 29,39% na benzin.

Nema značajnijih promena ni kad je reč o interesovanju za proizvođače i modele. Prosečan srpski vozač i dalje je najviše naklonjen Folksvagenovim uzdanicama: golfu, pasatu i polu, a u vrhu prodaje polovnjaka su još i modeli Audija, Opela, Pežoa i Renoa.

Kad je reč o godištu, u prvih šest meseci ove godine najtraženiji su bili automobili proizvedeni između 2007. i 2011. godine. To su vozila sa Euro 4 i Euro 5 emisionim standardom i ona čine 42,8% ukupne prodaje polovnih automobila iz uvoza. Sajt Polovni automobili istraživao je prosečne cene takvih vozila oglašenih na sajtu. Tako je u junu ove godine prosečna cena automobila sa Euro 4 standardom izosila 4.164 evra, dok je za automobile sa Euro 5 standardom potrebno u proseku izdvojiti 8.894 evra.

U narednim mesecima posebno će biti interesantno kako će se kretati cene automobila sa Euro 5 motorima, pogotovu ako se ostvare najave nadležnih da će od 1. januara 2024. godine biti zabranjen uvoz starijih polovnih vozila sa emisionim standardima Euro 3 i Euro 4, a da će vlasnici starijih automobila sa dizel motorom imati mogućnost subvencija, ukoliko recikliraju staro vozilo za kupovinu polovnjaka sa Euro 5 standardom.

Skok prodaje novih vozila

Za razliku od tržišta polovnjaka, kod novih vozila u prvih šest meseci je zabeležen rast prodaje od 8%. Tako je u prvih šest meseci ove godine prodato 12.664 novih automobila, dok je u istom periodu prošle prodato 11.722 novih vozila iz salona.
Ovo je svakako podatak koji uliva nadu da će se situacija sa tržišta novih „preliti“ i na tržište polovnih automobila.

Hibridi su u modi

Dok je kod prodaje polovnjaka dominantan pogon na dizel gorivo, kod novih automobila je situacija znatno drugačija. U prvoj polovini ove godine više od polovine svih prodatih novih vozila je na benzin, dok dizelaši čine svega 19,42% tržišta. Interesantno je da i dalje raste popularnost hibrida, čija je prodaja skočila na 21.38% svih prodatih novih automobila. Podsećanja radi, vozila na hibridni pogon su u 2022. godini činila oko 17% kompletnog tržišta.

Škoda i dalje najprodavanija

Kao i prethodnih godina, kod novih vozila u prvoj polovini 2023. godine najviše su se prodavali modeli Škode. U vrhu su još Tojota, Folksvagen…

Чланак I dalje se u Srbiji traže najviše polovni automobili na dizel се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pandemija je umnogome uticala na tržište polovnih automobila. Iako je oporavak nakon inicijalnog udara pandemije vidan došlo je do značajnih promena uslova, te se očekuje sporije dostizanje ravnoteže ponude i potražnje. Glavni razlog tome leži u otežanoj nabavci određenih komponenti koje su neophodne za proizvodnju novih automobila. Manja ponuda novih vozila ima značajan efekat i na ponudu polovnih, a posledično i njihove cene.

Sa ciljem da utvrdi kakve efekte navedena situacija izazvana pandemijom ima na tržište polovnih automobila, sajt Polovni automobili sproveo je anketu među 4.456 korisnika, odnosno kupaca i 302 trgovca automobilima. Pored toga, realizovana je i analiza prosečnih cena na sajtu, na osnovu kojih se može zaključiti o kretanjima na tržištu, kao i analiza prodaje polovnih automobila u tekućoj godini.

Snažan uticaj pandemije na poslovanje prodavaca automobila

Više od 85% anketiranih trgovaca smatra da pandmija i dalje ima uticaj na njihovo poslovanje, dok je daleko manji broj onih koji veruju da se njen uticaj ne oseća još od ukidanja vanrednog stanja ili čak iznose da nikada nije ni bio značajan.

O značajnim promenama uzrokovanim pandemijom i potrebnom vremenu za stabilizaciju tržišta svedoči i podatak da gotovo 60% prodavaca automobila smatra da će njeni efekti biti vidljivi duže od godinu dana. Zanimljivo je da su prodavci u aprilu 2020. godine, kada je na snazi bilo vanredno stanje, imali drugačija predviđanja koje su izneli u okviru ankete koju je sajt Polovni automobili tada sproveo, kada je svega 22% njih navelo da smatra da će osećati uticaj pandemije duže od 6 meseci.

Manja ponuda polovnih automobila

Kada su u pitanju prodajni rezultati, većina prodavaca automobila, gotovo 60%, očekuje pad prodaje u odnosu na prethodnu godinu, ali i u odnosu na period pre pandemije. Ipak, nešto manje od 30% njih predviđa rast.

Ovakve prognoze povezane su sa manjom ponudom polovnih automobila na inostranom tržištu, koju čak 37% anketiranih prodavaca izdvaja kao najveći izazov za njihovo poslovanje. Pored manje ponude, značajan broj anketiranih (28,5%) smatra da je rast cena polovnih automobila na inostranom tržištu predstavlja glavni izazov, a značajan broj ispitanika (15,2) navodi i smanjenu potražnju.

Manja ponuda polovnih automobila usko je povezana sa dešavanjima na tržištu novih. Usled teže nabavke mikročipova za proizvodnju novih vozila, došlo je do njihove smanjene proizvodnje, a posledično i manje ponude. Samim tim, kupovina novog vozila je otežana, uz duže čekanje na željeni model automobila, te se kupci češće opredeljuju da odlože kupovinu i zadrže svoj automobil. Na taj način dolazi i do smanjene ponude polovnih vozila, koja se ispoljava i u rastu cena.

Sa druge strane, gotovo polovina anketiranih kupaca (48,8%) procenjuje da pandemija nije uticala na ponudu polovnih automobila, trećina njih (34,8%) smatra da je ponuda znatno smanjena, a 16% da je čak i veća nego pre pandemije.

Kakvo je interesovanje kupaca i koliko se novca izdvaja za automobil?

Kada je reč o interesovanju za kupovinu automobila, više od polovine ankretiranih trgovaca (52%) tvrdi da je ono smanjeno, dok više od 20% njih smatra da kupci sada traže jeftinije automobile nego u periodu pre pandemije.

Ipak, većina anketiranih korisnika navodi da nije odustalo od kupovine automobila (50,8%), skoro 30% njih kupovinu odložilo, dok je nepunih 10% potpuno odustalo. Kada aktuelne podatke uporedimo sa anketom sprovedenom tokom vanrednog stanja, kada je čak 66% kupaca navelo da odlaže kupovinu, možemo reći da se veliki deo njih vratio svojoj potrazi za automobilom.

Među onima koji su odložili kupovinu, jedna trećina ispitanika navodi da je to učinila jer čeka da vidi razvoj situacije, trećina zbog rasta cena, a oko 20% kao razlog odlaganja navodi smanjene prihode. Kada je reč o novcu koji se izdvaja za polovnjaka, najveći broj anketiranih kupaca traga za automobilom u okviru cenovnog ranga od 3.000 do 5.000 EUR (24,4%), zatim od 2.000 do 3.000 EUR (15,6%) i 5.000 do 7.000 EUR (14,7%).

Istraženo je i koliko je pandemija uticala na visinu budžeta izdvojenog za automobil. Uprkos rastu cena polovnih automobila svega 10% anketiranih kupaca je povećalo planirani budžet za polovnjaka, polovina navodi da nije promenila budžet za kupovinu, dok je više od trećine smanjilo planirani budžet.

Vidan rast cena polovnjaka, a očekuje se i dalje poskupljenje

Trgovci svedoče o rastu prodajnih, ali i nabavnih cena polovnih automobila u odnosu na period pre pandemije – 82% navodi da su prodajne cene veće, dok čak 97% navodi da je to slučaj i sa nabavnim cenama. Više od polovine anketiranih prodavaca automobila (54,3%) navelo je da su nabavne cene između 10% i 30% veće, a najveći broj njih (40,4%) opredelio se za isti procenat rasta i kada su u pitanju prodajne cene.

Rast cena zapažaju i anketirani kupci automobila, više od 70% njih navodi da su cene polovnih automobila porasle od početka pandemije, oko 20% smatra da nije došlo do promene cena, a nešto manje od 5% veruje da su cene manje.
Usled pandemijom izazvanih promena na tržištu, odnosno manje ponude polovnih automobila, a uz aktuelnu potražnju, većina prodavaca (73,8%) očekuje dalji rast cena u narednom periodu, a isto mišljenje deli i gotovo trećina anketiranih kupaca.

Analiza prosečnih cena oglašenih automobila na sajtu Polovni automobili jasno oslikava stanje na tržištu, a dobijeni podaci se u velikoj meri slažu sa procenama trgovaca.

Prema navedenoj analizi, prosečna cena automobila oglašenih na Sajtu u periodu od januara do oktobra tekuće godine veća je 16% od prosečne cene u istom periodu 2020. i čak 23% u odnosu na isti perid 2019. godine.

Rast cena još je izraženiji kod novijih polovnih automobila. Tako, na primer, kada se uporedi prosečna cena polovnjaka starosti od jedne do tri godine oglašenih na sajtu Polovni automobili u periodu od januara do oktobra ove godine sa istim periodom prethodne i 2019. godine dolazi se do sledećih podataka. Prosečna cena novijih polovnih automobila (starih između jedne i tri godine) je gotovo 21% veća u tekućoj u odnosu na prethodnu godinu, a čak 30% veća u odnosu na period pre pandemije.

Prodaja polovnih automobila iz uvoza na nivou prodaje pre pandemije

Iako su očekivanja prodavaca polovnih automobila u pogledu rezultata prodaje u tekućoj godini donekle podeljena, prema analizi koju je sproveo sajt Polovni automobili na osnovu podataka prikupljenih u saradnji sa „CUBE Team“-om, prodaja polovnih automobila iz uvoza u periodu od januara do oktobra tekuće godine nadmašila je prodaju ostvarenu u istom periodu prethodne godine za gotovo 10%. Ovakav podatak je i očekivan imajući u vidu vanredno stanje koje je bilo na snazi u prvoj polovini 2020. godine i znatno uticalo na samu prodaju. Stoga je prodaju ostvarenu u prvih deset meseci ove godine značajno uporediti sa prodajom ostvarenom u istom periodu 2019. Takva analiza ukazuje da je u tekućoj godini prodaja prvi put registrovanih polovnih automobila, odnosno automobila iz uvoza, dostigla njihovu prodaju u periodu pre pandemije, a čak i zabeležila blagi rast od 1,4%.

Više se kupuju polovni dizelaši, a najprodavaniji brend polovnjaka je Volkswagen

Nije novina da se najveći broj kupaca polovnih automobila odlučuje za one sa dizel motorom. Stoga, u pomenutom periodu tekuće godine, 68% prodatih polovnih automobila činila su vozila sa dizel motorom, a svega 29% na benzin.

Nepobedivi lider na listi najprodavanijih polovnjaka je i ove godine Volkswagen, dok ga redom slede: Opel, Peugeot, Audi i Renault. Kada je reč o modelima polovnih automobila, najviše su se prodavali Volkswagen Golf, Volkswagen Passat, Fiat Punto, Volkswagen Polo, Opel Corsa, Opel Astra, Audi A4, Renault Clio, Citroen C3 i BMW serije 3.

Чланак Kako je pandemija promenila tržište polovnih automobila? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Katalizator, deo izduvne grane kod automobila, služi za prečišćavanje štetnih gasova koji nastaju kao posledica rada motora. Katalizatorima se, zbog njihovog sastava, trgovalo jer u njemu ima retkih a ujedno i skupih metala, kao što su platina, rodijum i paladijum. Mnogi vlasnici automobila su skidali i prodavali ove katalizatore, a nekada su to radili i auto-placevi, ne obaveštavajući kupce o intervenciji na vozilima.

Cenu je do sada plaćala priroda. Novom uredbom to će biti ispravljeno i svako ko nema katalizator, moraće izudvne gasove da dovede u meru sa fabrčikim standardima za svaki tip motora (EURO 1, EURO 2, pa sve do sadašnjeg EURO 6 standarda motora) što može da košta i do 1000 evra.

Neće se smanjiti portražnja za polovnim automobilima u Srbiji

Tako visoka cena rešenja će mnoge automobile poslati na otpad i zbog toga će poskupeti oni koji ostaju na tržištu, a sa velikom sigurnošću možemo reći da se neće smanjiti portražnja za polovnim automobilima u Srbiji. Njihovo tržište će se umanjaiti zbog manjeg broja vozila i, kao posledica toga, cene onih automobila koji ostaju „u igri“ će skočiti.

Pored ove činjenice, treba imati u vidu i sledeće: dominantan izvor za tržište polovnih automobila u Srbiji su polovnjaci iz Zapadne Evrope, odakle stižu sve skuplja vozila. Razlog tome je već dobro poznata situacija sa pandemijom COVID-19. Ovaj globalni problem je poremetio stepen konzumerizma koji je postojao pre korone, pa je danas teže ubediti ljude da kupe nov automobil. Iz tog razloga vlasnici ne prodaju tako lako ona vozila koje već imaju, što se onda odražava i na uvoznike polovnjaka u Srbiji, kao i na njihovu cenu na našem tržištu.

Da sumiramo, od juna meseca treba očekivati da će porasti cene polovnih automobila u Srbiji.

Izvor:Kamatica

Foto:Pixabay

Чланак Od juna meseca treba očekivati da će porasti cene polovnih automobila u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Relevantan parametar za ocenu stanja na tržištu je prodaja novih vozila, ali zanimljivo je da potrošači u našoj zemlji nisu odustali od kupovine „polovnjaka“. Tu skoro da nema nikakvih promena, čak se lane pazarilo 907 korišćenih automobila više.

Broj prvi put registrovanih novih putničkih vozila u Srbiji, na osnovu analize PKS, pokazuje da je prodaja ovih četvorotočkaša pala za 23,5 odsto. Lane je takvih automobila bilo 26.155, a 2019. godine 34.202. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), uvoz novih kola u našu zemlju smanjen je za 34,3 procenta. Na srpsko tržište lane je ušlo 15.182 vozila, a 2019. za 7.910 više, odnosno 23.092 auta.

Žarko Malinović, iz PKS, objašnjava da je značajan pad prodaje novih vozila posledica okolnosti izazvanih pandemijom, koje su snažno pogodile automobilsku industriju.
– Kod potrošača postoji strah zbog finansijske neizvesnosti, a smanjena je i mobilnost ljudi, odnosno mogućnost putovanja i zato se teže odlučuju na kupovinu novog auta – ističe Malinović. – Otkazivanje Sajma automobila u Beogradu je, takođe, negativno uticalo, jer ta manifestacija doprinosi povećanju prodaje.

On dodaje da je globalno čitava auto-industrija pred izazovima i pokušava da nađe odgovor na to.

Na tržištu „polovnjaka“ u Srbiji gotovo da nema promena

Na tržištu „polovnjaka“ u Srbiji gotovo da nema promena, čak se više pazarilo. Tako je u 2019. prvi put registrovano 154.961 upotrebljavano vozilo, a lane 155.868. Slična je situacija i sa uvozom polovnih auta. Prema podacima RZS-a, u 2019. u Srbiju je uvezeno 119.927 korišćenih kola, a lane 115.551, odnosno samo za 3,7 procenata manje. Ako se posmatraju zajedno kategorije polovnih i novih vozila, onda je na naše tržište 2019. godine ušlo 143.019 vozila, a lane 130.733. To pokazuje da je njihov ukupan uvoz opao za 8,6 odsto.

Vrednost uvezenih novih putničkih vozila u Srbiju bila je za 34,4 odsto manja lane u odnosu na godinu pre. Automobili koji su ušli na naše tržište 2019. vredeli su 326,5 miliona evra, a prošle 214,3 miliona evra. Ako se posmatraju zajedno kategorije polovnih i novih vozila, njihova vrednost je lane bila manja za 23,5 procenata u odnosu na 2019. godinu.

Mada je udeo hibridnih i električnih kola u broju uvezenih u Srbiju veoma nizak, zanimljivo je da je on više od tri puta povećan kod „polovnjaka“ lane u odnosu na 2019. godinu. Lane je na naše tržište ušlo 634 polovna hibridna i električna automobila, a 2019. samo 198 takvih vozila. S druge strane, uvoz novih kola iz te kategorije prethodne godine je bio skoro duplo manji. Tada je ušlo 251 novo hibridno i električno vozilo na srpsko tržište, a 2019. godine 442.

Najtraženiji

„DIZELAŠI“ od 1.500 do 2.500 kubika najviše su se uvozili u Srbiju od svih kategorija vozila tokom prethodne dve godine. Od 15.182 nova automobila koji su ušli na naše tržište prošle godine, 5.717 je iz te grupe. Ukupno uvezenih „polovnjaka“ je lane bilo 115.551, a od toga su 63.755 iz ove kategorije. Nova dizel vozila kubikaže od 1.500 do 2.500 na srpsko tržište najviše stižu iz Češke, a polovna iz Nemačke.

Hrvatska najpogođenija

REGISTRACIJA novih putničkih automobila u EU bila je manja lane za 23,7 odsto u odnosu na 2019. godinu, objavilo je Evropsko udruženje proizvođača automobila. To je statistički prosek, ali razlike među članicama EU su velike. Hrvatska beleži najviši pad prodaje 42,8 odsto, najniži Danska 12,2, dok je u Nemačkoj 19,1 procenat. Najviše novih automobila u 2020. godini prodato je u Nemačkoj, 2,9 miliona, zatim u Francuskoj 1,6, i Italiji, 1,3 miliona.

Izvor: Novosti

Fotto: Pixabay

Чланак Prodaja novih automobila u Srbiji pala za 23,5% се појављује прво на Biznis i Finansije.

Potražnja za korišćenim vozilima na evropskom tržištu veća je od ponude

– Potražnja za korišćenim vozilima na evropskom tržištu veća je od ponude, što je dovelo do poskupljenja od najmanje 20 do 30 odsto – objašnjava, za “Novosti”, Borko Čarkilović, direktor jednog beogradskog auto-placa.- Na primer, pre pandemije, “nisan kaškai” je koštao oko 7.000 evra, a sada je za 1.000 do 1.500 evra skuplji. S jedne strane, proizvodnja novih automobila je manja, a s druge, vlasnici vozila se teže odlučuju za kupovinu, odnosno zamenu starih za nova kola zbog neizvesne situacije sa pandemijom. Ako oni ne zamene svoj stari auto, onda mi nemamo šta da kupimo.

Pre korone, kako navodi, na licitacijama evropskih lizing kuća na nedeljnom nivou bilo je od 4.000 do 5.000 vozila, a sada je ta količina prepolovljena. Vlasnik druge auto-kuće, koja prodaje vozila do pet godina starosti, ističe da ne mogu da ih nabave ni približno po cenama po kojima ih sada prodaju na našem tržištu.

– Mi nabavljamo iz zamene staro za novo i ne postoji model auta koji nije poskupeo, što će jednog trenutka morati da se odrazi i na maloprodajne cene – navodi naš sagovornik.- Sve je najmanje od 20 do 30 odsto skuplje u nabavci, što zavisi od modela, a neki imaju i 100 odsto više cene.

On dodaje da potrošači u Srbiji nerealno očekuju da će polovnjaci pojeftiniti zbog situacije sa pandemijom, a ne znaju da u Evropi oni poskupljuju.

Ponuda polovnjaka na evropskom tržištu slaba i da su vozila poskupela

Nebojša Ivanović, iz jedne šabačke auto-kuće, takođe, navodi da je ponuda polovnjaka na evropskom tržištu slaba i da su vozila poskupela.

– To je pokazatelj da će i na našem tržištu cena korišćenih automobila da poraste – objašnjava Ivanović. – Trenutno je kod nas niža tražnja, nego što je bila pre korone, ali je i ponuda manja.

Čarkilović kaže da je od polovine avgusta u Srbiji kupovina korišćenih vozila u padu. Prethodno je, nakon ukidanja vanrednog stanja, u maju, zabeležena povećana tražnja i oporavak tržišta polovnjaka.

Naši sagovornici navode da potrošači kupuju automobile uglavnom na kredit, ali ističu da su banke pooštrile kriterijume.
– Povećana je tražnja za kreditima, ali ih banke teže odobravaju, jer je zbog korone rizik veći i ne zna se ko će ostati bez posla – objašnjava Ivanović za “Novosti”.

I dosad su Srbi teško dolazili do četvorotočkaša, a sada se situacija pogoršava. U ovoj situaciji mogu da budu zadovoljni vozači koji žele da udome svog ljubimca, za kojeg će dobiti više para.

Najjeftinije je najtraženije

Najtraženiji automobili u Srbiji su do 4.000 evra, između 2006. i 2008. godišta – kaže Borko Čarkilović. – Skupe polovnjake, od 30.000 evra naviše, pazari oko 10 odsto kupaca. Najteže se prodaju automobili srednjeg cenovnog ranga, od 10.000 do 15.000 evra.

Izvor: Novosti/Blic

Чланак Polovni automobili će poskupeti u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Da bi kupci ostvarili ovu olakšicu moraju da provere da li auto koji kupuju sadrži u svojoj ceni ovaj porez. Na računu prodavca mora da bude iskazan PDV, odnosno razdvojeno navedena cena vozila i poreza, ističe se na sajtu kompanije ITS iz Minhena, koja se bavi izvoznim tablicama i uslugama u vezi sa prodajom vozila.

– Treba voditi računa da li vozilo koje se kupuje u svojoj ceni sadrži porez na dodatu vrednost – ističe za “Novosti” Dragan Jović iz jedne domaće firme, koja uvozi polovnjake.

– PDV imaju automobili koji su bili u vlasništvu neke kompanije.Njih kupac iz Srbije može direktno da pazari od te firme, ili na nekom auto-placu. Taj porez koji će se vratiti potrošaču, nemački trgovci nekada, kako kaže, nazivaju i kaucijom.

– U mestu kupovine, u nadležnoj carini, dobijaju se izvozni papiri sa MRN brojem (Movement Reference Number), koji obezbeđuje informacije o kretanju kupljenog automobila – objašnjava Jović. – Tu se rade i tzv. col, odnosno, izvozne tablice.

Oznaka pokazuje pravo na povrat

Najpopularniji nemački sajt za kupovinu automobila je mobile.de – kaže Dragan Jović. – Da bi kupci bili sigurni da cena vozila sadrži porez na dodatu vrednost koji će im biti vraćen kada auto stigne u Srbiju, treba da provere da li je u oglasu navedeno inkl. 16% MwSt, što znači da je uključen PDV u tom procentu.

On dodaje da se preko MRN broja prati da li je auto prešao granice Evropske unije. To znači da kada vozilo stigne na Horgoš, nemačka carina dobija elektronsku potvrdu da je izašlo iz EU i odobrava prodavcu da vrati PDV kupcu. Povraćaj poreza treba tražiti od trgovca koji je prodao vozilo, a ne od nemačke carine.

Jović objašnjava da se nekada dešava, kako bi se izbegle zloupotrebe, da prodavac traži i da se najpre auto registruje u Srbiji, te da kupac uz ostalu dokumentaciju priloži i saobraćajnu dozvolu kako bi mu se vratio PDV.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

Чланак Građani Srbije koji kupe polovni automobil u Nemačkoj mogu da dobiju povraćaj PDV-a се појављује прво на Biznis i Finansije.