Nakon prvog saopštenja o tom događaju, poluge kompanije su počeli da proveravaju i drugi zajmodavci, i u svim slučajevima se ispostavilo da su izrađene od pozlaćenog bakra.
Kineska kompanija je posedovala ukupno 83 tone „zlata“, što čini 4,2 odsto zlatnih rezervi zemlje. Dajući ga u zalog od 2013. godine, kompanija je uspela da dobije finansiranje u visini od 20 milijardi juana (2,8 milijardi dolara), prenosi Sputnjik.

Posebnu težinu jednom od najvećih u istoriji skandala sa lažnim zlatom dodaje i činjenica da je zaloge osiguravala državna osiguravajuća kompanija „PICC Properti end kežulti“.

Prevaranti su uhvaćeni zbog neuspešne investicije. Kingold je 2018. godine učestvovao u privatizaciji kompanije za proizvodnju automobilskih delova Tri-Ring. Novac za to dobijen je davanjem u zalog poluga vrednih sedam milijardi juana. Međutim, u Tri-Ringu je izbio korupcijski skandal, privatizacija je zamrznuta, a u Kingoldu nije pronađen slobodan novac.

Krajem juna, kompanije Minsheng trast, Donguan trast i Čang’An trast tužile su Vuhan kingold džuleri zahtevale da državna osiguravajuća kompanija pokrije štetu.

Vrednost zlata u poslednje vreme raste usled neodređenosti u vezi sa pandemijom koronavirusa. Prema stanju od 3. juna ona je dostigla 1784,25 dolara za uncu. Analitičari Goldman Saksa ne isključuju mogućnost da će ove godine vrednost zlata premašiti dve hiljade dolara za uncu.

Izvor: Sputnjik

Чланак Veliki kineski proizvođač nakita koristio lažne zlatne poluge се појављује прво на Biznis i Finansije.