Uprkos svim blagodetima napretka tehnologije, taj isti napredak nepovratno uzima i svoj danak. Ma koliko se mi pomorci osećali pametniji, napredniji, moderniji ili kakvi već, istina je sasvim drugačija. Gotovo neprimetno, postajemo ograničeniji i nesposobniji za izvršavanje sve jednostavnijih zadataka koji su nam jednom bili prirodni. Neki od njih čak i urođeni.

Uveren sam da mnogi među vama koji ovo čitate, postavljate isto pitanje: „O čemu ovaj lupeta?“

Nimalo vam ne zameram na tome. Samo mi dozvolite da objasnim moje viđenje stvari s kojim se vi, naravno, ne morate složiti.

Kako je jednostavno postalo komplikovano?

Kao i uvek, krenimo od jednostavnijih detalja, ma koliko oni danas izgledali komplikovani. Ali upravo se o tome i radi. Ono što nam je nekad bilo prirodno i jednostavno, što smo obavljali gotovo neprimetno, postalo nam je neprirodno i komplikovano. I jedno i drugo iz prostog razloga što se to danas smatra bespotrebnim i beskorisnim, jer umesto nas to rade računari.

Nekad smo koristili papir i olovku kako bismo izračunali manje zahtevne matematičke operacije. U srednjoj pomorskoj školi branili su nam upotrebu kalkulatora pri rešavanju računa iz terestričke i astronomske navigacije. Podrazumeva se da smo se ljutili, bunili i da nismo imali nimalo razumevanja za takvu vrstu primitivizma i zastarelih metoda edukacije.
Da li je to bilo zaista neophodno? Verovatno nije. No, da li je to bio potpuno pogrešan pristup? Apsolutno nije. Dugoročno gledano, mi smo tako ipak razvijali i jačali svoj mozak da radi što većim kapacitetom. A danas?

Zašto mučiti mozak?

Daću vam naizgled krajnje banalan i nevažan primer za vreme u kojem živimo, u eri kompjutera koji postaju svakim danom sve sofisticiraniji. Uz njih, analogno tome, postajemo sve lenji i nesposobniji za izvršavanje sve jednostavnijih zadataka koji su se nekada podrazumevali kao nešto potpuno normalno.

Pre nekih pet, šest godina, na mostu smo stajali ja pedesetogodišnjak, kolega Nemac u ranim tridesetim i kolega Hrvat s tek navršenih trideset godina života. Nevažno je kako je došlo do rasprave među nama. Važno je da sam ja izračunao u glavi, bez olovke i papira, zbir dva trocifrena broja pre nego što su moje dvadeset godina mlađe kolege uspele da stignu do navigacijskog stola, uzmu kalkulator u ruke, upale ga i pritisnu osam dirki na kalkulatoru.

Opet, reći će neki ironično kako sam postigao neverovatan uspeh. Ali, analizirajmo.

Jedini argument mojih kolega bio je: „Zašto se mučiti računajući u glavi?” Naglasak je na mučenju. Moj dobronameran komentar je da su obojica „ograničene“ lenštine.

Sve zbog slobodnog vremena sa kojim ne znamo šta ćemo

A činjenice su sledeće: meni su računanje u glavi ili olovkom na papiru prirodne radnje. Njima dvojici su neprirodne i nepotrebne. Istovremeno, ja znam da se služim kalkulatorom, dok oni nisu u stanju da izračunaju zbir dva trocifrena broja bez njega. Ili će im za to trebati mnogo više vremena, kojeg u današnje vreme nemaju.

A nemaju vremena jer žive po načelu što jednostavnije, što brže i uz što manje truda. Tako stvaraju sebi višak slobodnog vremena koje ne znaju kako korisno da ispune.

Razgovarajući s dvojicom pomoraca koji se međusobno ne poznaju, od obojice sam čuo gotovo istu rečenicu: „Ja kad sam kod kuće, ne radim ništa. Instaliram se na kauč s daljinskim upravljačima nadohvat ruke.”

Zar iko normalan može želeti da tako živi kad je kod kuće u krugu svoje porodice? Toliko stvari nam je uskraćeno na brodu, da bismo, dok smo kod kuće, trebali da znamo kako da u njima uživamo.

Ne vidimo ono što nam je ispred nosa

Postali smo suviše zavisni od upotrebe elektronskih uređaja i pomagala, uzimajući ih kao neosporno tačan izvor informacija, verujući im bez proveravanja.

Ispričaću vam slučaj drugog oficira palube, Indijca, tokom njegovog popodnevnog dežurstva. Prilazili smo pilotskoj stanici u luci u Venecueli, iz koje je drugi brod upravo isplovljavao. Bilo je sunčano popodne s odličnom vidljivošću. Nije postojala ni najmanja sumnja da će nam taj brod proći ispred pramca i da nema brige oko njega.

Ali šta je radio moj kolega Indijac? On se nije mrdnuo od radarskog ekrana i besomučno je očitavao podatke o udaljenosti i vremenu do pozicije u kojoj će dva broda biti najbliža jedan drugom. Ni jednog trenutka mu nije palo na pamet da izađe na palubu i pogleda kolika je razdaljina, jer bezrezervno veruje elektronici, mnogo više nego sopstvenim očima i sposobnosti da proceni situaciju.

Ko bi se trudio da pređe deset metara i proveri šta se stvarno događa?

Ali šta će se desiti kada računar pogreši? Evo primera koji se dogodio u ruskoj luci Sant Petersburg, tokom ukrcavanja teškog brodskog goriva. Sa mnom je dežurao kadet, Italijan. Mlad, vredan, pametan dečko. Zato sam njemu prepustio da brod održava ravnim, bez naginjanja na jednu ili drugu stranu, uz pomoć balasta.

Kako je postajalo očito da se sve više naginjemo na desnu stranu, pitao sam ga šta radi? Odgovorio je, pomalo uvređeno, da puni balast na desnu stranu jer mu je kompjuter pokazao da je brod nagnut na levu stranu. Rekao sam mu da se odvoji od konzole koja kontroliše težinu tereta i da izađe napolje. Morao sam da ga odvučem na palubu da se uveri sopstvenim očima kako se naginjemo na desnu stranu i da svemogući računar greši.

Ali ko bi se mučio da hoda deset metara da bi napolju video šta se dešava, kad pred sobom ima ekran sa svim podacima koji su mu potrebni?

Samo od sebe nameće mi se pitanje kakvi će biti pomorci budućnosti? Ja tu budućnost ne želim da doživim.

Izvor: kapetan Aron Baretić, Pomorac.hr

Foto: Pixabay

Чланак Pomorski saobraćaj i tehnologija: Slepi kod očiju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pomorskim transportom obavlja se devet desetina ukupnog prometa robe u svetu, a na moru je u ovoj industriji prošle godine bilo zaposleno 1,8 miliona radnika. Sa rastom broja brodova, logično je očekivati da će se broj zaposlenih takođe povećavati, ali to dugoročnije teško da će biti slučaj, piše u analizi koju je objavio portal „Pomorac“.

S napretkom tehnologija za izradu i upravljanje brodovima, potreba za brojem pomoraca će opadati. Ali kako još uvek nema jasnih rešenja šta sa onima koji ostanu bez posla, najnovije tehnologije se ne primenjuju u ovoj industriji punim kapaciteton ni na kopnu, niti na moru.

Dve trećine pomoraca iz samo četiri države

No i bez tehnološke automatizacije, pomorci zapadnih zemalja su se našli u problemima – zahvaljujući globalizaciji. Jeftina radna snaga sa Istoka je oborila cenu rada, pa je došlo do zaokreta u zapošljavanju u pomorskom sektoru. Od današnjih 1,8 miliona pomoraca, gotovo dve trećine njih je iz samo četiri države: Kine, Filipina, Indonezije i Indije. Zato se može reći da je Azija apsolutni radnički lider u pomorskom sektoru.

Takve prilike dovele su i do različitih minimalnih iznosa za koje su spremni da rade radnici iz rezličitih zemalja i regiona. Azijati su, naravno, najjeftiniji, a slede ih pomorci iz zemalja istočne Evrope van Evropske unije. Na drugom mestu najskupljih su državljani Evropske unije, čiju ju cenu rada oborio ulazak Bugarske i Rumunije u sastav Unije. Najskuplji radni sat na brodovima za prevoz tekućeg tereta imaju državljani Sjedinjenih Američkih Država.

Kuvari iz istočne Evrope „ne daju na sebe“

Zarade su nešto niže na brodovima za prevoz krutog i rasutog tereta. Na takve brodove otpada većina svetske flote, a najviše je brodova za prevoz generalnog tereta. Slede ih brodovi za prevoz rasutih tereta, a potom brodovi za prevoz kontejnera koji bi u skorijoj budućnosti trebalo da prestignu broj tankera za prevoz hemikalija i udeo tankera za prevoz sirove nafte. Na četvrtom mestu su brodovi za prevoz vozila.

Plate variraju od osam, pa sve do trinaest hiljada dolara. Zanimljivo je i da se zarada kadetima i asistentima s prelaskom u vojni čin poveća čak deset puta, što je dvostruko veći rast nego na brodovima za prevoz tekućih tereta, uz činjenicu da su plate na ovom tipu plovila, u proseku, čak 25% niže nego na tankerima.

Baš kao i na tankerima, i ovde su državljani azijskih zemalja značajno oborili cenu rada, jer su spremni da rade za trideset odsto manju platu nego američke kolege, odnosno za tri četvrtine plate radnika iz Evropske unije. Pomorci iz istočne Evrope tek su neznatno skuplji od azijskih kolega, a najzanimljiviji su uslovi kuvara iz istočne Evrope – oni traže platu koju imaju pojedini rangovi zaposlenih s vojnim činom, odnosno traže najmanje dve hilajde dolara mesečno. Takođe, električari iz EU i Sjedinjenih Država su dvostruko skuplji od istočnoevropskih i azijskih kolega.

Uspon filipinskih pomoraca dok se nije uključila Kina

Ukoliko bi na brodu bile posude koje bi se isključivo formirale prema analiziranim regionima, najviše brodova bi mogle uslužiti azijske zemlje i države istočne Evrope. Najviše pomoraca dolazi iz Kine, a za njom slijede Filipini i Indonezija, dok su na četvrtom i petom mestu Ruska Federacija i Ukrajina.

Filipinci su poznati kao najbrojniji pomorci, te su, ne tako davne, 2008. godine u svoju matičnu državu doneli tri milijarde američkih dolara. Tada je bilo 227.000 filipinskih pomoraca, od čega svega nešto više od 13.000 onih sa vojnim činom. Već 2016. godine, na brodovima trgovačke mornarice je bilo nešto više od 440.000 Filipinaca, a 2018. su svojoj državi doneli 6,14 milijardi dolara.

Za takav zavidan rast pobrinule su se obrazovne ustanove za školovanje pomoraca na Filipinima. Ali uprkos pričama o nezaustavljivom rastu filipinskog kadra na brodovima, izgleda da on i nije toliko nezaustavljiv jer se u celu priču uključila i Kina, kojoj je podatak o mogućem obrazovanju 300.000 Filipinaca godišnje za pomorska zanimanja očigledno bio neprihvatljiv.

Kina namerva da zavlada svetskim prevozom robe

Iako su po svojim pomorskim podvizima poznati od davnina, broj kineskih pomoraca u trgovačkoj mornarici raste tek s početkom ovoga veka. Ali pravu renesansu pomorsko obrazovanje u Kini doživljava 2009. godine, kada je visoke pomorske škole upisalo čak 46.000 Kineza, a takav trend se nastavio i narednih nekoliko godina. Kina je 2016. imala 500.000 pomoraca u trgovačkoj mornarici, i već tada je prestigla Filipine.

Kina je i država iz koje dolazi najveći broj pomorskih oficira. Da bi ostala broj jedan i potpuno zavladala prevozom roba, brine se pedeset visokih i sto srednjoškolskih obrazovnih ustanova u Kini. Iza kineskih pomoraca stoje i snažna sindikalna udruženja, te kao vrhovni borac za njihova prava – Narodna Republika Kina.

U sledećih dvadeset i pet godina, Kinezi planiraju da u potpunosti zagospodare prjevozom roba na planeti. Već sada opskrbljuju svojim pomorcima u značajnoj meri četrdeset najvećih brodskih kompanija izvan svoje teritorije. Osim toga, predstavljaju i uštedu za brodovalsnike koji više ne moraju da plaćaju putovanja svojim zaposlenima do njihova prebivališta, zahvaljujući velikom broju pomoraca iz kineskih lučkih gradova.

Borba za prevlast između istočnih tigrova

Da to ne bi bilo sve, Kina u svom vlasništvu ima preko 6.000 prekookeanskih brodova, što je čini apsolutnim svetskim liderom, a u matičnoj državi registrovano je čak 4039 brodova. Ova cifra je pozicionirala Kinu na drugo mesto po broju brodova u državnom registru, odmah posle Paname sa 6465 upisanih brodova. No, ukoliko kineskom broju dodamo 2442 broda registrovana u Hong Kongu, dobijamo da je pod kineskim patronatom 6481 registrovani brod, što Kinu čini globalnim liderom u svetu pomorstva.

Pored ovih impozantnih brojki, Kina beleži i stopu od 60% uposlenosti za novogradnju, odnosno prednjači i u tom segmentu pomorstva sa gotovo apsolutnom većinom narudžbi, koje bi trebalo da se realizuju do 2025. godine. Kina do 2050. planira da postane vodeća u svetu pomorstva u svim segmentima.

Kinezi su, zato, počeli i da kupuju nekretnine na Filipinima, čija je vrednost samo u 2019. iznosila 43.000 000 000 američkih dolara. Izgleda da kupovinom zemlje i zgrada, uz obrazovanje i brodogradnju u zamahu, Kinezi planiraju da konkurenciji s Filipina prilično oteža situaciju u decenijama koje dolaze. Ovo je pravi mali rat istočnih tigrova, od kojih je jedan znatno veći i krupniji, a onaj iz južnijeg dela tek poput hrabrog mladunčeta. Gledajući kroz nacionalne simbole, može se reći da će kineski zmaj, vrlo verovatno, dokrajčiti filipinskoga orla.

Izvor: Petar Zuanović, https://pomorac.net/2020/08/20/iznosi-placa-i-azijsko-obaranje-cijene-rada/

Чланак Pomorci iz istočne Evrope najjeftiniji posle Azijata, izuzev – kuvara се појављује прво на Biznis i Finansije.