Poreska uprava podsetila je obveznike fiskalizacije koji u vreme korišćenja godišnjeg odmora neće obavljati delatnost i izdavati fiskalne račune da je o tome obaveste.

U obaveštenju objavljenom na internet stranici Poreske navodi se da se obaveštavanje vrši podnošenjem prijave sa podacima za generisanje jedinstvene oznake poslovnog prostora i poslovne prostorije.

Prijave se podnose elektronski posredstvom portala ePorezi, a Poreskoj se dostavljaju najkasnije 24 sata pre nastanka promene.

Izvor:24sedam.rs

Foto: Pixabay

Чланак Mora se obavestiti Poreska uprava ako se zatvara radnja zbog godišnjeg odmora се појављује прво на Biznis i Finansije.

Poreske prijave se podnose u papirnom i u elektronskom obliku. Elektronskim putem, preko portala Poreske uprave, primljeno je 41 odsto prijava. Najviše prijava podneto je od fizičkih lica iz Beograda (20.368 prijava), zatim iz Novog Sada (6.039 prijava) i iz Kragujevca (2.106 prijava).

Od 100 najvećih prijavljenih prihoda 65 odsto je iz Beograda, a 13 su strani državljani.

Najčešća prijavljivana zanimanja su menadžer, direktor, inženjer, ekonomista, pravnik dok je 91 odsto prijavljenih muškog pola. Prijavljeni prihodi za prvih 100 podnosilaca poreskih prijava sa najvećim iskazanim prihodima kreću se u rasponu od oko 73 do oko 1.290 miliona dinara. To znači da je najveći prijavljeni prihod bio oko 915.000 evra mesečno.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Porez „za bogate“ prijavilo 30.290 ljudi се појављује прво на Biznis i Finansije.

Naime, oni će „češljati“ račune političkih funkcionera, privrednika, ali i običnih građana.

Kako je „Novostima“ rečeno u Ministarstvu finansija, poseban sektor Poreske uprave koji će biti zadužen za primenu ovog zakona ukupno će brojati 60 članova.
U ovu posebnu jedinicu Poreske uprave svoje eksperte delegiraju i MUP, NBS, Uprava za sprečavanje pranja novca, Agencija za sprečavanje korupcije, Republički geodetski zavod, Agencija za privredne registre i Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti.

Na proveri će osim računa, biti i nekretnine, ušteđevina, vozila, a ako svako ne uspe da dokaže da su oni stečeni na zakonit način, suočiće se sa drakonskim kaznama i ogromnim porezima.

Predviđeno da se poreskom stopom od čak 75 odsto oporezuje nezakonito stečena imovina

Po Zakonu, „na udaru“ će se naći oni za koje se posumnja ili utvrdi da, za najviše tri uzastopne kalendarske godine, imaju razliku iznad 150.000 evra između uvećanja imovine i prijavljenih prihoda. Ko će biti proveravan, biće utvrđeno godišnjim smernicama koje donosi direktor Poreske uprave, a na osnovu analize rizika, ali postupak se može pokrenuti i po prijavi građana ili neke institucije.

Takođe, Zakonom je predviđeno da se poreskom stopom od čak 75 odsto oporezuje nezakonito stečena imovina, koja predstavlja razliku između uvećanja imovine i prijavljenih prihoda za koje lice ne može da dokaže poreklo.

Iako su mnoge vlade u prethodnih 20 godina obećavale da će biti donet delotvoran mehanizam kojim će moći da se utvrdi da li se neko nelegalno obogatio, taj posao konačno je završila tek prethodna Vlada Ane Brnabić, piše list. Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu usvojen je u februaru, stupio je na snagu 11. marta, a njegova primena počinje za nešto više od tri meseca, odnosno od marta 2021.

Ovaj zakon bi u velikoj meri trebalo da stavi tačku i na višegodišnju praksu međusobnih optužbi između vlasti i opozicije o nelegalnom sticanju imovine.

I rodbina pod lupom

Svi funkcioneri dužni su da prilikom stupanja na dužnost Agenciji za sprečavanje korupcije prijave svu svoju imovinu – zaradu, nekretnine i vozila u vlasništvu, kao i ušteđevinu i udeo u firmama. Oni su takođe dužni i da prijave svaku promenu u imovini. Nakon usvajanja Zakona o korupciji u septembru, Agencija može da obavlja neposredan uvid u sve dokumente neophodne za njen rad, kao i da u slučaju nepodudaranja podataka proverava i imovinu rodbine javnog funkcionera.

Foto: Pixabay

Чланак Poreska uprava će „češljati“ račune političkih funkcionera, privrednika, ali i običnih građana се појављује прво на Biznis i Finansije.