Mada je domaće tržište „kap u moru“ na globalnoj mapi, Srbija sa više od 60 ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja ne zaostaje mnogo za drugim tranzicionim i posttranzicionim zemljama. Ovakvi ugovori postoje u evropskim državama više od stotinu godina, ali ekspanziju beleže tek u poslednje tri decenije, uporedo sa globalizacijom poslovanja. Njihova primena može podsticati strana direktna ulaganja, ali i olakšati seljenje dobiti u poreske rajeve.

Analiza trenutnog stanja pokazuje da naša zemlja primenjuje ugovore o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa većinom najvećih globalnih investitora, kao i sa skoro svim najvećim stranim investitorima u Srbiji. S druge strane, primetno je da su ugovori sklopljeni i sa nekim državama koje se mogu tretirati kao poreski rajevi.

„Stoga, nacionalne poreske vlasti bi trebalo striktno da prate transakcije sa državama koje važe za potencijalne poreske rajeve, kako bi se sprečilo seljenje dobitka, odnosno kako bi se omogućio ravnopravan poreski tretman svih preduzeća“, ističe Stefan Vržina sa Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu u analizi o prednostima, ali i mogućim manama koje ovakvi ugovori imaju za domaću ekonomiju.

Daleko od očiju, daleko od srca

Većinu država sa kojima Srbija primenjuje ugovore o izbegavanju dvostrukog oporezivanja čine evropske zemlje. Na snazi su ugovori sa svim članicama EU, izuzev Portugala, sa kojim su pregovori prekinuti 2018. godine, jer predstavnici dve države nisu mogli da se usaglase oko određenih važnih članova u nacrtu ugovora. Srbija ima ovakav ugovor i sa Velikom Britanijom, koji je sklopljen u vreme kada je ova zemlja bila članica Evropske unije.

U domaćem „portfoliju“ o izbegavanju dvostrukog oporezivanja nalaze se sve države sa kojima smo nekada delili zajedničku SFRJ, kao i razvijene evropske zemlje koje nisu članice EU, poput Norveške i Švajcarske.

Tokom poslednjih nekoliko godina značajan napredak je zabeležen u pregovaranju sa azijskim državama. Najskorije primere predstavljaju ugovori sa Japanom I Singapurom, dok je pre tri godine prestao da važi ugovor sa Malezijom koji je potpisan još u doba SFRJ, pa su malezijske vlasti tražile nove pregovore. Imajući u vidu sve veće interesovanje domaćih privrednika za tržišta Arabijskog poluostrva, važno je pomenuti da sporazumi o izbegavanju dvostrukog oporezivanja važe u transakcijama sa Katarom, Kuvajtom i Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Nasuprot tome, država veoma slabo prati interese domaćih privrednika po Africi. Brojna preduzeća iz Srbije šire svoje poslovanje na afrički kontinent, čak i u državama subsaharskog dela Afrike. Naše firme iz različitih delatnosti, od građevinarstva, preko trgovine, do organizovanja sportskog klađenja, osnivaju povezana pravna lica u državama poput Angole, Kenije, Mozambika, Ugande ili Zambije.

„Jasno je da nepostojanje ugovora može predstavljati prepreku razvoju ovih preduzeća na afričkom kontinentu“, ocenjuje Vržina, budući da se trenutno sporazumi o izbegavanju dvostrukog oporezivanja primenjuju samo sa Egiptom, Libijom i Tunisom, dok ugovor sa Alžirom i dalje nije stupio na snagu, iako je parafiran još 2018. godine.

Američki kontinent je jako daleko, ne samo geografski, već i kada je reč o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. Srbija primenjuje ovakav ugovor jedino sa Kanadom, dok je iz sporazuma „izbegnuta“ najveća svetska ekonomija, SAD, kao i druga važna tržišta na američkom kontinentu, kao što su Argentina, Brazil ili Meksiko. Naša zemlja nema ugovore ni sa Australijom, kao ni sa Novim Zelandom.

Kada je reč o ekonomskim savezima, od 38 zemalja OECD-a, nemamo sklopljene ugovore sa devet država: Australija, Čile, Island, Kolumbija, Kostarika, Meksiko, Novi Zeland, Portugal i SAD. Takođe, Srbija primenjuje ugovore sa šest od sedam visoko razvijenih država iz Grupe 7 (G7). Ugovori se primenjuju sa Italijom, Francuskom, Kanadom, Nemačkom, Ujedinjenim Kraljevstvom i Japanom, dok su SAD izostavljene i na ovoj listi.

Kakva je situacija kada je reč o onom delu domaće privrede koji sarađuje sa kompanijama iz zemalja koje pripadaju takozvanim brzorastućim ekonomijama? Ukoliko se posmatraju države BRIKS-a, naša zemlja primenjuje ugovore sa Rusijom i Kinom, koje su i među značajnim investitorima u domaću privredu, kao i sa Indijom, ali nemamo sporazume sa Brazilom i Južnoafričkom Republikom. U slučaju članica MINT-a, dvostruko se ne oporezuju transakcije sa Turskom i Indonezijom, dok su izvan sporazuma Nigerija i Meksiko.

Do juče poreski raj, od danas poželjan partner

Imajući u vidu da ugovori o izbegavanju dvostrukog oporezivanja mogu uticati na privlačenje stranih investitora, zanimljivo je pogledati kako stojimo sa „poreskom ljubavlju“ u odnosima sa ekonomskim velesilama. Među deset najvećih investitora u svetu, koje je imenovala Svetska banka, nalaze se: Japan, SAD, Nemačka, Kina, Holandija, Kanada, Švajcarska, Francuska, Britanska Devičanska ostrva i Hongkong.

Premda je izvoz u većinu od ovih država daleko od blistavog, ovoga puta poreznici nisu dežurni krivci, budući da sporazume nemamo jedino sa dve države: jedna je već više puta pominjana „šnajderka“ svetske ekonomije, SAD, a druga izuzeta teritorija pripada Britanskim Devičanskim ostrvima, koje naši državni organi tretiraju kao poreski raj.

Sjedinjene Američke Države su jedine „izvan sporazuma“ i kada je reč o zemljama koje najviše ulažu u Srbiju, što prema oceni Vržine sugeriše i da strani ulagači koriste države sa kojima Srbija ima potpisane ugovore o izbegavanju dvostrukog oporezivanja prilikom organizovanja ulaganja u Srbiju. Autor, međutim, upozorava da posebnu opasnost predstavlja potpisivanje ovakvih sporazuma sa državama koje predstavljaju poreske rajeve, što olakšava seljenje dobiti iz naše zemlje.

U Srbiji postoji zvanična lista poreskih rajeva, uređena Pravilnikom o listi jurisdikcija sa preferencijalnim poreskim sistemom, i sa tim državama naša zemlja nema ugovore o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. Ali podrobnija analiza ove liste ukazuje na određene slabosti, poput činjenice da se na njoj ne nalaze brojne teritorije koje potencijalno slove za poreske rajeve, poput Holandije, Luksemburga i Švajcarske. Podsetimo da je, recimo, Holandija, prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), u jeku korona krize bila najveći strani ulagač u Srbiji sa 705,5 miliona evra direktnih investicija, što je bilo više od ulaganja pristiglih iz Kine, SAD, Rusije i Ujedinjenih Arapskih Emirata zajedno.

Među državama koje tradicionalno slove za poreske rajeve su, između ostalih, i Kipar, Malta i Hong Kong, dok su prema najnovijem izveštaju „Multinacionalne korporacije i poreski rajevi“, čiji su autori priznati svetski stručnjaci za ovu oblast Havijer Grasija Bernardo, Peter Janski i Tomas Torslov, Republika Irska, Ujedinjeno Kraljevstvo, Holandija i Švajcarska neki od najvećih posredničkih poreskih rajeva, odnosno kanala za transfer finansijskih sredstava u tradicionalne poreske rajeve.

Uočljivo je da sa svim pobrojanim direktnim i „indirektnim“ poreskim rajevima Srbija primenjuje ugovore o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. Vržina dodaje da naša država od 2019. godine primenjuje ovakav sporazum i sa San Marinom, koji se do tada nalazio i na našoj zvaničnoj listi poreskih rajeva, a koji je sa nje izbrisan nakon što je sporazum postao važeći. Slične okolnosti su pratile i odnose sa Hong Kongom, sa kojim je ugovor počeo da se primenjuje od početka 2021. godine. Hong Kong je, takođe, do tada bio na našoj zvaničnoj listi poreskih rajeva.

Maja Đurić

Biznis i finansije, broj 197, maj 2022.

Foto: Pixabay

Чланак Ugovori o izbegavanju dvostrukog oporezivanja: Novac na službenom putu се појављује прво на Biznis i Finansije.

U izveštaju su razmatrane aktivnosti 36 sistemskih evropskih banaka, sa sedištem u 11 zemalja širom Evrope, koje podležu obavezi izveštavanja o poslovanju u svakoj zemlji sveta od 2015. godine, prenosi CNBC.

Na listi poreskih rajeva u ovom izveštaju nalazi se 17 jurisdikcija: Bahami, Bermudi, Britanska Devičanska ostrva, Kajmanska ostrva, Gernzi, Gibraltar, Hongkong, Irska, Ostrvo Man, Džerzi, Kuvajt, Luksemburg, Makao, Malta, Mauricijus, Panama i Katar.

Prema nalazima studije, u periodu od 2014. do 2020. godine čak 65 odsto bankarskih profita je prijavljeno da je ostvareno u inostranstvu preko povezanih preduzeća, dok su istraživači utvrdili i dokumentovali neravnotežu između podataka o visini profita koji je navodno ostvaren i knjižen u nekim zemljama i broja zaposlenih koji se tamo nalaze.

Tako je dobit po zaposlenom daleko veća u poreskim rajevima nego u drugim zemljama, navodi se u izveštaju, pri čemu podružnice u poreskim rajevima prijavljuju visoku profitabilnost i profitne margine.

Istraživači su takođe istakli da je 25 odsto profita banaka knjiženo u zemljama u kojima je efektivna poreska stopa niža od 15 odsto.

Banake koriste poreske oaze

„Sve ukupno, ove činjenice ukazuju na značajno prisustvo i višegodišnju ustaljenu praksu evropskih banaka da koriste poreske oaze. Profitabilnost banaka u poreskim rajevima je abnormalno visoka i iznosi 238.000 evra po zaposlenom, za razliku od oko 65.000 evra u zemljama van tih poreskih utočišta“, navode autori studije.

Dodaju da to govori da se profit knjižen u poreskim oazama prvenstveno prebacuje iz drugih zemalja u kojima su bankarske usluge realizovane.

Korišćenje poreskih oaza znatno se razlikuje među bankama, pokazuje analiza. Prema podacima, prosečan procenat dobiti knjižene u poreskim rajevima u periodu između 2014. i 2020. godine iznosio je oko 20 odsto, pri čemu se kretao u rasponu od nula do 58 odsto.

Istraživači su identifikovali nekoliko banaka sa „relativno visokim prisustvom u poreskim rajevima“.

Primera radi, HSBC banka je knjižila u proseku 58 odsto dobiti pre oporezivanja u poreskim oazama u periodu od 2014. do 2020. godine, što je čini liderom među zajmodavcima na listi Poreske opservatorije EU s najvišim procentom profita kanalisanog u poreska utočišta, navodi CNBC.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Banke godišnje u proseku knjiže 20 milijardi evra u „poreskim rajevima“ се појављује прво на Biznis i Finansije.