Poreznici, zasad, odgovaraju da nisu ni znali koliko ih je, pa ni dosadašnji saldo ne iznenađuje. Učesnici u osmišljavanju rešenja za poreski tretman radnika na internetu, s druge strane, ne isključuju mogućnost da ima onih koji zarade primaju na račune u inostranstvu i duboko veruju da su još van domašaja naših finansijskih kontrolora. A tako verovatno neće biti još dugo.

Najmanje 11.000, a možda i sedam puta više

Više istraživanja o broju frilensera u Srbiji sproveo je Centar za istraživanje javnih politika. Analiza iz 2021. godine, korišćenjem više različitih metoda, došla je do procene da ih je između 70.000 i 75.000.

„Mi zaista ne znamo koliko je ukupno frilensera, mislim da su priče o 100.000 preuveličane“, kaže za Forbes Srbija Tamara Petrović iz Udruženja radnika na internetu. „Procenjuje se mahom po broju naloga na platformama, ali treba znati da mnogi imaju naloge, ali preko njih ne rade. Ja imam sigurno tri naloga na raznim platformama, ali ih uopšte ne koristim“.

Merenje iz avgusta 2021. došlo je do procene da Srbija ima 162 „gig“ radnika na 100.000 stanovnika. To grubom računicom dovodi do broja od oko 11.000 ljudi.

„Postoji još jedna procena, koja bi mogla da se uzme u obzir“, dodaje Tamara Petrović. „ Kada smo pregovarali sa državom oko prvog, prelaznog rešenja za frilensere, poreznici su izašli sa podatkom da su proverom računa došli do broja od 45.000 ljudi, koji primaju uplate iz inostranstva. Polovina je otpala, jer su bili ispod oporezivog cenzusa koji je važio“.

Poreske prijave podnelo 3.400 frilensera

Od početka ove godine frilenseri imaju mogućnost da izaberu jedan od dva modela obračuna poreza i doprinosa. Dosad su podneli i izmirili obaveze za prva tri kvartala. Od njih se u budžet slilo 582 miliona dinara.

„Stiglo je 3.400 poreskih prijava različitih obveznika u sva tri kvartala zajedno“, kaže za Forbes Srbija Dragan Agatunović, načelnik sektora za kontrolu Poreske uprave. „Kada gledamo ukupan broj poreskih prijava, njih je 8.000. Neko je podneo samo u prvom, neko samo u drugom ili trećem kvartalu“.

Na pitanje da li su zadovoljni odzivom, Agatunović odgovara da Poreska uprava do sada nije ni znala koliko je frilensera u Srbiji.

„Kada govorite o rešenjima koje smo slali pre, ona su se odnosila na prihode ostvarene od 2015. do 2022. i bilo ih je 7.000. Sada govorimo o prihodima u 2023. godini“, objašnjava Agatunović. „Nije to mnogo veći broj. Možda i nisu isti ljudi. Neko je u međuvremenu osnovao preduzetničku radnju. Možda nije rezident Srbije i ne ostvaruje ovde više prihod. Mi smo nadležni za prihode u Srbiji. Ne mora da znači da je broj mnogo manji. Mi smo ranija rešenja slali pošto smo ukrstili podatke o prihodima iz banaka. Možda tim ljudima više pare i ne ležu u Srbiji, nego u inostranstvu“.

Upućeni upozoravaju da tome pribegava sigurno značajan broj frilensera. Znaju da su sada van domašaja Poreske uprave Srbije. Sve dok ova institucija ne počne da razmenjuje podatke sa kolegama iz drugih zemalja.

„Zvanično je, osim u određenim situacijama, građanima Srbije zabranjeno da imaju račun u inostranstvu, ali u praksi mnogi ga imaju“, kaže Tamara Petrović. „Nemaju nikakav problem da ga otvore. To je politika te banke. Druga opcija je Pajonir. Kada primate uplate preko Pajonira, možete da ih povežete s računom u Srbiji. Mnogi to rade, ali i ne morate. Samo plaćate karticom. Baš kao i karticama tih stranih banaka. Niko ne mora fizički da odlazi u banku u Mađarsku, ili ne znam gde“.

Najpovoljniji obračun

A država je slobodnjacima izašla u susret. Mogu da izaberu jedan od dva modela oporezivanja. Prvi koji predviđa 96.000 dinara normiranih troškova po kvartalu i drugi po kome je taj iznos fiksno 57.900 dinara plus trećina bruto prihoda. Kod prvog modela je poreska stopa 20, a u drugom 10 odsto. Doprinosi za PIO su 24 odsto, na prihod umanjen za normirane troškove. I na kraju 10,3 odsto za zdravstveno.

„Kada se sve uzme u obzir, opterećenje im je oko 30 odsto, a formalno zaposlenima oko 60 odsto“, objašnjava Irena Đorđević iz Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj. „Verovatno frilensera ima više. Predviđeno je da se sami prijavljuju. Ovi modeli su zaista fer. Ranije je opterećenje bilo veliko. Mi smatramo da je ovako prevaziđen jaz i popunjena je pravna praznina. Zdravstveno im izađe 4.150 dinara kvartalno. Nezaposlene to košta između 3.000 i 4.000 dinara mesečno“.

Kada se sve sabere i oduzme sami frilenseri su uvereni da pojedine kolege nisu ušle u poresku evidenciju pre svega zbog neinformisanosti. I zbog onih koji, kako kažu, jednostavno nemaju domaćinski odnos prema državi.

„Iskreno verujem da je ogroman broj ljudi i dalje neinformisan. Kao da ništa ne prate“, uverena je Tamara Petrović. „To zaključujem po upitima koji nam stižu na Fejsbuk stranicu. Ona okuplja značaj broj ljudi, 14.000 zainteresovanih. I dalje pitaju gde, kako… Kao da ne znaju šta se dešavalo poslednje tri godine. Sigurna sam da je veći broj kolega koji ne plaćaju porez od onih koji plaćaju. Deo je sigurno pokrenuo i preduzetničku radnju, ali i dalje mnogo ljudi veruje da ih poreznici jednostavno neće otkriti“.

Frilenseri koji propuste da prijave ili ne plate poresku obavezu, baš kao i svi ostali obveznici, rizikuju kaznu. Raspon je od 5.000 do 150.000 dinara. Frilenser koji zakasni sa prijavom i plaćanjem poreza i doprinosa ima obavezu da obračuna kamatu počev od narednog dana nakon dana kad je obaveza dospela na plaćanje.

Novine za paušalce

Vlada je nedavno usvojila i novu uredbu koja reguliše paušalno oporezivanje. Za početak, država i dalje drži limit na povećanje obaveze. Ona u narednoj godini ne može da poraste više od 10 odsto.

„Novina je što je ova uredba predvidela da taj limit važi naredne dve godine, i u 2024. i u 2025.“ objašnjava Irena Đorđević. „Dosad su limiti određivani svake godine. Ovo važi za sve paušalce. Pravo se gubi ako paušalac promeni opštinu poslovanja. Važi ako govorimo o beogradskim opštinama, ali ne ako je reč o dve različite lokalne samouprave. Ako neko iz Beograda ode u Novi Sad i otvori radnju. Tada gubi ovu zaštitu“.

Da nema ovog limita mnoge bi naredne godine sačekala daleko veća obaveza. Pre svega u slučaju delatnosti kod kojih lokacija ne znači mnogo u poslovanju. Računica zavisi od republičkog proseka, a on je sve veći.

Veće rasterećenje je predviđeno i za početnike u biznisu.

„Ranije je za početnike u biznisu bilo umanjenje 20 odsto, obaveza se obračunava za 80 odsto osnovice“, dodaje Irena. „Sada oni koji osnuju posao, naredne godine imaju umanjenje osnovice od 50 odsto. Konkretno, to znači za one koji se osnuju do kraja 2024. godine i mogu da računaju na ovu pogodnost”.

Izvor: Forbs
Foto: Pixabay

Чланак Gde su nestali frilenseri? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ta mera uvedena je, kako je navedeno, izmenom Uredbe o paušalnom oporezivanju koja je stupila na snagu 28. oktobra.

„Za mnoge od oko 120.000 paušalaca u Srbiji ovo predstavlja olakšanje za dalje poslovanje“, rekla je šefica Jedinice za preduzetništvo i inovacije u NALED-u Irena Đorđević Šušić.
Dodala je da to predstavlja fiskalno rasterećenje preduzetnika paušalaca jer oni predstavljaju značajan deo privrede.

Još jedna značajna novina je, kako je navela, umanjenje osnovice za početnike u poslovanju i to za 50 odsto, dok je do sada umanjenje iznosilo samo 20 odsto.

Đorđević Šušić je rekla da ograničenje od deset odsto rasta poreza neće važiti ako preduzetnik paušalac promeni šifru delatnosti, opštinu ili mesto na kojem je registrovan, osim u slučaju promene opština unutar istog grada.

Istakla je da postoji prostor za dodatno unapređenje tih oblasti kroz uvođenje konsolidovane uplate poreza i doprinosa na jedan, umesto na četiri uplatna računa, omogućavanje preduzetnicima paušalcima koji pređu limit od šest miliona da se opredele za režim isplate lične zarade, putem aplikacije Poreske uprave, kao i kod povećanja granice prihoda koju paušalac može da ostvari, a da ostane u paušalnom režimu oporezivanja.

Izvor: Beta
Foto: Pixabay

Чланак Produženo ograničenje rasta poreskih obaveza za paušalce do kraja 2025. се појављује прво на Biznis i Finansije.

Radi se o porezu prilikom kupovine stana, koji se naziva porez na prenos apsolutnih prava. On iznosi 2,5% ukupne cene stana. Međutim, ono koliko ćete na kraju platiti zapravo zavisi od procene poreske uprave. U proseku, za stan od 100.000 evra porez će biti 2.500 evra.

Razlika između kupovine stana u starogradnji i novogradnji je ta što se pomenuti porez na prenos apsolutnih prava plaća u prvom slučaju, a u drugom kupac plaća PDV.

Koliki se porez plaća?

Kako za Nova.rs objašnjava Uroš Jovanović iz „Art nekretnina“, porez na prenos apsolutnih prava je jednokratni iznos koji kupac plaća prilikom kupovine stana u starogradnji i visina ovog poreza je 2,5% od visine prodajne cene koja je navedena u kupoprodajnom ugovoru.

„Reč je ceni koja je navedena u kupoprodajnom ugovoru. Naime, poreska uprava može da opovrgne njenu visinu ukoliko se donese odluka da je navedena cena ispod aktuelne tržišne cene. Tada dolazi do procene tržišne cene za stan od strane poreske uprave i onda ste u obavezi da platite 2,5% od procenjene tržišne cene. Dakle, plaćate porez na višu cenu, a samim tim je i visina poreza viša. Vi kao kupac koji treba da plati taj porez možete na ovu odluku da podnesete žalbu“, kaže Jovanović.
Dakle, u nekim situacijama procena poreske uprave može se razlikovati od cene stana koja je navedena u ugovoru o kupoprodaji.

Takođe, kako je naš sagovornik istakao, prilaganjem fotografija i ulaganjem žalbe, kupac može da promeni procenu poreske uprave.

U slučaju uložene žalbe i komisija može izaći na teren.

Građani mogu da budu oslobođeni ove obaveze

Kako navodi Uroš Jovanović, u slučaju da je reč o kupovini prvog stana, osoba koja je kupac može biti oslobođena plaćanja poreza.

A koji su uslovi?

Neophodno je da kupac bude punoletan, potom da na teritoriji naše zemlje ima registrovano prebivalište, kao i da od 1. jula 2006. godine na imenu kupca nije registrovano vlasništvo ni suvlasništvo neke druge nekretnine.

Iz „Art nekretnina“ preciziraju da visina oslobađanja zavisi od kvadrature nekretnine koja je kupljena, ali i od broja članova domaćinstva.

Naime, kupac ima pravo na oslobađanje poreza do 40m2 dok svaki član domaćinstva mimo nejga ima pravo na otpis 15m2.

Da bi se ovaj zahtev uvažio za članove domaćinstva, oni moraju ispuniti uslov da od 01.06.2016. godine nisu upisani kao vlasnici, niti suvlasnici bilo koje druge nekretnine.

Ukoliko su svi uslovi ispunjeni – možete raditi na pripremi dokumentacije za podnošenje zahteva.

Šta treba od dokumenata za oslobađanje od poreza?

Potrebna dokumentacija za oslobađanje od ove vrste poreza podrazumeva:

Poresku prijavu za oslobađanje od poreza na prenos apsolutnih prava.

Fotokopije ličnih karata prodavca, kupca stana i lica koji su članovi domaćinstva kupca.

Overenu fotokopiju kupoprodajnog ugovora.
Fotokopiran prikaz vlasništva prodavca nad nekretninom.

Kod notara overena izjava kupca nekretnine da mu je ovo prva nekretnina

Uverenja o državljanstvu kupca i članove njegove porodice.
Izvodi iz matične knjige rođenih kupca i članove njegove porodice.

Uverenje o izvodu iz matične knjige venčanih.
Uverenja o prebivalištu za kupca i članove njegove porodice

Uverenja izdata od nadležne službe da kupac nekretnine i njegovi članovi domaćinstva nisu do jula 2006-te godine bili vlasnici, niti suvlasnici neke druge nekretnine.

Izvor: Nova.rs

Foto: Pixabay

Чланак Od čega zavisi koliko ćete platiti porez za stan koji kupujete се појављује прво на Biznis i Finansije.

Srbija čak nema ni precizne podatke o tome koliko se stanova rentira, mada se na prošlogodišnjem popisu stanovništva 123.000 ljudi izjasnilo da živi u tuđim stanovima. Ipak, porez za rentiranje stanova platilo je manje od 2.000 vlasnika nekretnina.

Kako naplatiti porez?

Portali i novine puni su oglasa za iznajmljivanje stanova. Cene kirija vrtoglavo su rasle poslednjih godinu dana zbog platežne moći stranaca, pa su u fokus stavile pitanje zarade i poreza. Međutim, teško je ući u trag onima koji rentiraju stanove.

„Uđete, recimo, u registar RGZ-a. Imate stavku – najam nekretnina, opština u Beogradu gde je izdata, za tri meseca, samo jedna nekretnina. Da li je to normalno? Pa, nije, naravno“, kaže Milić Đoković, licencirani procenitelj i sudski veštak.

Podstanari su, ipak, vidljivi za profesionalne upravnike. Prema Zakonu o stanovanju, oni su dužni da popišu sve stanove koji se rentiraju, a podatke koriste iz baze „Infostana“.

„Dešava se da je u savremenim kompleksima, koji imaju preko 200 stanova, veoma teško identifikovati sve vlasnike stanova, pogotovu jer ima dosta stranaca. U jednoj zgradi koju vodimo, ima 200 stanova. Strankinja ima 24 stana u svom vlasništvu i logično je da neće živeti u svim stanovima“, ukazuje Ljubiša Banovački, predsednik Udruženja profesionalnih upravnika u Beogradu.

Nova funkcija javnog beležnika?

Advokat Nikola Premović rešenje za bolju naplatu poreza vidi u tome da se zakonski propisi, koji regulišu rentiranje stanova, izmene na način da se kao obavezna forma zaključenja ugovora o zakupu uvede forma solemizacije od strane nadležnog javnog beležnika.

„Javni beležnici, u tom slučaju, automatski podnose prijavu poreza na prihod od nepokretnosti. Država bi na taj način dobila jasnu i preciznu evidenciju preko nadležnih javnih beležnika i poreske uprave o broju izdatih stanova“, objašnjava Premović.
U pravno uređenim zemljama i zakupca i onog koji rentira stan štite propisi.

„U Engleskoj imate preko 100 propisa koji se nezavisno bave izdavanjem stambenih nekretnina. Vlasnik nekretnine mora da dobije saglasnost od banke, ako evenualno ima hipoteku. Mora ponovo da ugovori osiguranje za nekretninu, da se zaštiti od stvari koje zakupac može da uradi ili sebe od zakupca ako se zakupac povredi u kući“, ističe Nebojša Nešovanović, direktor međunarodne konsultanske kuće nekretnina CBRE.

Put ka redu – elektronska prijava

U Poreskoj upravi se razmatra uvođenje elektronske prijave poreza za one koji izdaju stanove, saznaje RTS.

Izmene Zakona o stanovanju i uvođenje obaveze da profesionalni upravnici dostavljaju podatke o rentiranim stanovima, stručnjaci vide kao put ka uvođenju više reda u rentiranju nepokretnosti.

Ono od čega bi trebalo krenuti, jeste formiranje centralnog registra nekretnina koje se iznajmljuju, kao i njegovo redovno ažuriranje.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Kako efikasno oporezovati rentiranje nekretnina? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zato je država, kako bi stimulisala ulaganje u inovacije, uvela olakšice koje omogućavaju obveznicima da po osnovu ovih ulaganja umanje iznos poreza na dobit, navodi kompanija Aktiva sistem.

Dvostruko priznavanje troškova istraživanja i razvoja u poreskom bilansu

Ovaj poreski podsticaj je definisan članom 22g Zakona o porezu na dobit pravnih lica ( ZPDPL).

Obveznicima se daje mogućnost da sve troškove koji nastaju u vezi sa aktivnostima istraživanja i razvoja priznaju u svom poreskom bilansu u dvostrukom iznosu, što znači da se oni priznaju dva puta, i to:

– kao rashod koji je u Bilansu uspeha priznat u skladu sa propisima o računovodstvu;
– kao poreski podsticaj, koji se iskazuje kao zasebna stavka u poreskom bilansu, koji će imati karakter odbitne stavke od osnovice za porez na dobit.

Uslov da steknete pravo na ovaj poreski podsticaj je da se projekat istraživanja i razvoja obavlja u Republici Srbiji. To konkretno znači da najmanje 90% svih zaposlenih koji rade na istraživanju i razvoju svoje aktivnosti obavljaju na teritoriji RS.

Poreska olakšica IP Box

IP Box režim je poreska olakšica predviđena članom 25b ZPDPL i sastoji se u pravu poreskog obveznika, tj. startapa da izuzme „kvalifikovani prihod“ iz osnovice poreza na dobit (oporezive dobiti) i to u iznosu od 80% tako ostvarenog prihoda. Pojednostavljeno, time se porez na dobit umesto 15% svodi na 3%.

Pravo na ovu olakšicu ima startap koji je nosilac autorskog ili srodnog prava i koji ostvaruje prihode na osnovu davanja na korišćenje autorskog dela ili dela srodnog prava. Kako su autorska dela rezultat sprovedenog istraživanja i razvoja (R&D), startap mora da je sprovodio R&D na teritoriji Srbije.

Da bi startap mogao da koristi ovu olakšicu, mora da deponuje autorsko delo, odnosno da podnese prijavu u vezi sa pronalaskom Zavodu za intelektualnu svojinu. Ovo je posebno važno za IT kompanije koje razvijaju sopstvene proizvode, jer se softver smatra intelektualnom svojinom koja se može zaštititi.

Investiranje u startap

Investitor koji izvrši ulaganje u kapital novoosnovanog privrednog društva koje obavlja inovacionu delatnost (startap) može umanjiti svoju poresku obavezu po osnovu poreskog kredita u visini od 30% izvršenog ulaganja (član 50j ZPDPL).

Cilj ovog poreskog podsticaja jeste da stimuliše vlasnike kapitala da investiraju u startap, s ozbirom na to da je jedan od glavnih karakteristika startapa upravo nedostatak kapitala.

U trenutku ulaganja investitor ne sme da poseduje više od 25% akcija ili udela, odnosno glasova u organima upravljanja startapa u čiji kapital ulaže. Novčani ulog kojim se povećava kapital startapa mora biti u celosti uplaćen.

Poreski kredit može da se koristi u prvom narednom poreskom periodu koji sledi periodu u kome je ispunjen uslov da investitor nije smanjivao svoje ulaganje neprekidno uperiodu od tri godine od poslednjeg dana poreskog perioda u kom je izvršeno ulaganje.

Poreski kredit ne može biti veći od 100.000.000 dinara ukupno, odnosno 50.000.000 dinara po poreskoj godini.

Izvor: Ekapija.com

Foto: Pixabay

Чланак Kako smanjiti porez na dobit po osnovu ulaganja u inovacije? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Naime, ako nemate registrovano neprofitno udruženje, poreznici smatraju da na ovaj način zarađujete novac ili da – u slučaju kad uplate nisu tako česte – dobijate poklon u novcu, što se takođe oporezuje, ali nižom stopom.

Građani koji se bave nekim oblicima dobrotvornog rada – bilo da spasavaju napuštene životinje ili pomažu ugroženim sugrađanima – mogli bi neprijatno da se iznenade ukoliko na svoj račun primaju uplate novca od drugih ljudi koji podržavaju njihov rad.

Poreznici ove uplate, ako su učestale, ne smatraju donacijama, već prihodom koji podleže oporezivanju. A, u slučaju da nisu učestale, poreznici ih opet ne smatraju donacijama, već bi mogli da ih podvedu pod poklon i oporezuju po tom osnovu.

U prvom slučaju plaća se 20 odsto od poreza na dohodak, a u drugom – 2,5 odsto od primljenog novčanog poklona iznad određenog iznosa.

Ako je za utehu – poreznici ne mogu na jednu uplatu istovremeno da „razrežu“ oba poreza, već ili jedan, ili drugi.

Rešenje za ove građane koji se bave neprofitnim radom je, kako za portal N1 objašnjava Ivan Raonić, sudski veštak za poreska pitanja – registrovanje neprofitne organizacije.

„Kada se svaki pravni posao reguliše, definiše i prati kroz dokumentaciju – sužava se prostor poreskom organu da tumači uplate novca. Jer, kad god postoji dokumentacija i pravni osnov, vidi se šta je šta. Kad toga nema, poreski organ u principu taj pravni posao tumači na teret poreskog obveznika – primaoca novca“, kaže Raonić.

Porez 20%

Ako su uplate na račun fizičkog lica učestale, a ne postoje nikakvi „papiri“ koji objašnjavaju o kakvom poslu je reč, onda će primalac novca, kako objašnjava naš sagovornik, da plati porez od 20 odsto.

„To je definisano Zakonom o porezu na dohodak građana i podvodi se pod ‘ostale prihode’ građana“, navodi Raonić.

Poreznici, isto tako, mogu da procene da je reč o poklonu u novcu, a ne prihodu fizičkog lica.

Ovo se, prema navodima našeg sagovornika, dešava kada uplate na račun nisu toliko učestale.

„U tom slučaju primalac novca moraće da plati porez na poklon po stopi od 2,5 odsto za iznos preko 100.000 dinara „, navodi Raonić.

Učestalost uplata i njihov broj ukazuju poreznicima o čemu je reč.

„Ukoliko bi se stalno nešto prihodovalo, onda bi poreski organ to tretirao kao da se građanin bavi nekom delatnošću – ne može neko stalno da vam poklanja novac, te ispada da vi prodajete neke proizvode ili usluge, a da niste registrovali delatnost. Takođe, bitan je broj različitih uplata. Ako ih imate stotinu odjednom – to nije poklon, već ukazuje da nešto radite, trgujete…“, pojašnjava Raonić.

U tom slučaju, osim obaveze da se plati porez, može da usledi i prijava za neregistrovanu delatnost.

Bez papira – veće „oko“ poreznika

Rešenje za građane koji se bave bilo kakvom vrstom dobrotvornog rada za koji primaju donacije je da – osnuju neprofitnu organizaciju, tj. udruženje.

Humanitarna udruženja

U Srbiji, prema podacima koje je Agencija za privredne registre dostavila portalu N1, postoji ukupno 227 aktivnih udruženja koja u svom nazivu imaju reč „human“.

„U slučaju registrovane neprofitne organizacije važe druga pravila – svaka uplata bi se tretirala kao donacija. Pošto na tržištu nema nikakve aktivnosti, sve što bi se uplatilo na račun, smatralo bi se nedobitnim prihodom. Ako ništa ne prodaju na tržištu, neće morati da plate porez. Ako prodaju – oporezovao bi se iznos preko 400.000 dinara“, navodi Raonić.

On na primeru stambene zajednice u zgradi objašnjava pojam neprofitne organizacije.

„Stambena zajednica je nedobitna organizacija i ne plaća porez. Ali, ako stambena zajednica izdaje prostor na krovu zgrade telekomunikacionim kompanijama za antene i to naplaćuje, onda bi se prihod preko 400.000 dinara oporezovao porezom na dobit“, pojašnjava Raonić.

On naglašava važnost dokumentovanja svih poslova.

„Što više papira – to bolje. Što manje papira – više se otvara ‘oko’ poreskom organu. Jer, čim nemate papir polazi se od toga da se nešto radi mimo zakona“, zaključuje naš sagovornik.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак U kojim slučajevima ćete platiti porez kada vam neko uplati novac? се појављује прво на Biznis i Finansije.

U Srbiji se i pored nominalnog rasta plata ne povećava broj onih koji imaju prihode dovoljno velike da bi ušli u grupu građana koji uopšte plaćaju porez na godišnji prihod, što se u svetu podrazumeva već za nižu srednju klasu.

Poreska uprava Srbije je primila 29.810 prijava za plaćanje, odnosno utvrđivanje godišnjeg poreza na dohodak građana za 2022. godinu, koje se od ove godine podnose isključivo u elektronskom obliku, preko portala Poreske uprave „ePorezi“, saopšteno je danas.

Obavezu prijavljivanja godišnjeg poreza na dohodak imali su građani koji su u 2022. godini ostvarili dohodak veći od 3.719.376 dinara (oko 31.700 evra), odnosno veći od trostruke prosečne godišnje zarade po zaposlenom isplaćene u Srbiji u toj godini, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku.

Najveći broj prijava u Beogradu

Najveći broj prijava u Beogradu podnet je, naravno, u Beogradu – 19.914.

Prijavljeni prihodi za prvih sto podnosilaca poreskih prijava sa najvećim iskazanim prihodima kreću se u rasponu od 100 do 800 miliona dinara (852.000 evra do 6,8 miliona evra), navodi se u saopštenju Poreske uprave.

Od sto najvećih prijavljenih prihoda, 65 odsto pripada obveznicima sa teritorije Beograda, a među građanima koji su podneli prijave 90 odsto su domaći državljani a 10 odsto su strani državljani.

Najčešće prijavljivana zanimanja su menadžer, direktor, inženjer, ekonomista i pravnik.

Od ukupnog broja prijavljenih obveznika čak 91 odsto su muškarci.

Izvor: 24sedam.rs

Foto: Pixabay

Чланак Godišnji porez na dohodak platiće 29.810 građana се појављује прво на Biznis i Finansije.

Evropski proizvođači aluminijuma upozoravaju da će rupa u prekograničnom porezu na ugljenik (CBAM) omogućiti izvoznicima koji jako zagađuju životnu sredinu, poput fabrika iz Kine, da zaobiđu pravila i preplave Evropsku uniju jeftinim teškim metalima, koji prilikom proizvodnje ispuštaju velike količine gasova staklene bašte.

Prema mehanizmu za prekogranično usklađivanje ugljenika koji je predložila EU za određene vrste robe koje se uvoze na zajedničko evropsko tržište, otpaci aluminijuma koji su pretopljeni mogu da se prodaju kao proizvod bez ugljenika čak i ako je izvorni materijal proizveden uz obilato korišćenje fosilnih goriva.

Proizvođači aluminijuma Norsk Hydro i Speira saopštili su da je CBAM podstakao njihovu konkurenciju širom sveta da generiše što je moguće više otpada, koji bi se zatim pretopio i izvozio u Evropu. „Ova rupa u zakonu omogućava široko rasprostranjeno ’zeleno pranje’ uvezenih aluminijumskih proizvoda i potkopava delotvornost CBAM u sprečavanju curenja ugljenika“, izjavili su u norveškoj kompaniji Norsk Hydro.

Nagrada ili kazna?

Lagan i izdržljiv, aluminijum je vitalan za izradu aviona i automobila i koristi se za pravljenje komponenti u industriji solarne energije. Međutim, to je energetski najintenzivniji metal u industriji, čija proizvodnja prema podacima Međunarodne agencije za energiju učestvuje sa 3% u ukupnim industrijskim emisijama u svetu. Ovaj udeo je nešto veći od zagađenja koje proizvode avioprevoznici.

Evropska unija je uvela prekogranični mehanizam za prilagođavanje ugljenika kako bi sprečila da roba koja je napravljena zahvaljujući jeftinijem ali prljavijem načinu proizvodnje, nelojalno konkuriše kompanijama u Uniji koje moraju da se pridržavaju strogih klimatskih pravila, uključujući i plaćanje naknada za zagađivanje. Zvaničnici Evropske unije ističu da uvođenjem ovakvog poreza nastoje i da podstaknu bržu dekarbonizaciju širom sveta.

Proizvođači aluminijuma u Evropskoj uniji emituju oko 6,8 kilograma ugljen-dioksida po kilogramu aluminijuma, u poređenju sa globalnim prosekom od 16,1 kilograma ugljen-dioksida po kilogramu aluminijuma. Ali sada, umesto da ih nagradi, novi mehanizam bi mogao dodatno da potkopa njihovu poziciju na tržištu, tvrde kritičari.

„Trenutna verzija ovog mehanizma, a posebno neki detalji izazivaju više zabrinutosti, nego što ukazuju na nove mogućnosti za evropske proizvođače“, ocenjuju u Speiri, velikom nemačkom proizvođaču aluminijuma, čije rukovodstvo smatra da će se propusti u CBAM negativno odraziti i na druge industrije u Evropskoj uniji.

Neće imati šta da se dekarbonizuje

Pol Vos, direktor udruženja European Aluminium upozorava da ako su mere loše osmišljene, „sektor aluminijuma će biti toliko potkopan da neće ostati ništa za dekarbonizaciju“. Vos podseća da je evropska industrija aluminijuma već toliko opustošena poledicama rata u Ukrajini, da je u međuvremenu zatvorena oko polovina kapaciteta za topljenje aluminijuma u Evropskoj uniji.

Pojedine kompanije, kao što je grčki proizvođač aluminijuma Mytilineos Energy & Metals, smatraju da je CBAM samo deo mnogo šireg problema, čija suština je u tome da „evropske firme više ne mogu da izdrže sve strožija i sve neracionalnija klimatska pravila koja stižu iz Brisela“.

Kompanije izvan EU takođe žestoko kritikuju uvođenje mehanizma za prekogranično usklađivanje ugljenika. Proizvođači van zajedničkog evropskog tržišta ocenjuju da je ovo još jedna od mera Evropske unije čiji je glavni cilj da se po svaku cenu iz igre izbaci konkurencija i siromašne zemlje učine još siromašnijim.

Чланак Evropski proizvođači aluminijuma žale se na „rupu“ u oporezivanju ugljenika се појављује прво на Biznis i Finansije.

Portal sadrži niz korisnih alata za sve postojeće, ali i potencijalne frilensere:

• test samoprocene da li ispunjavaju uslove da budu frilenseri
• kalkulator poreskih obaveza na osnovu kojeg će birati jednu od dve opcije za oporezivanje
• vodič u kojem će naći odgovore na najvažnija pitanja.

On će frilenserima omogućiti da jednostavnije izvršavaju svoje obaveze prema državi. Njihov zadatak je da popune i podnesu prijavu, posle čega bi trebalo da dobiju uplatnicu sa QR kodom za brzo plaćanje. Na portalu će moći da vode evidenciju o svim uplatama i da po završetku kvartala sve uplate jednim klikom prevuku u poresku prijavu.

Frilenseri bi već ovog meseca mogli početi da ga koriste s obzirom na činjenicu da bi tokom jula trebalo da podnesu poresku prijavu za prva dva kvartala 2023. godine.

Inače, novi model samooporezivanja frilensera je rezultat jednogodišnjeg rada i pregovora Ministarstva finansija, Poreske uprave, kabineta predsednice Vlade Srbije, kao i predstavnika udruženja frilensera, a izrada portala podržana je kroz projekat za promociju inovacija StarTech, kompanije Philip Morris, koji sprovodi NALED.

Procene su da bi portal u početku moglo da koristi do 100.000 frilensera koji ostvaruju prihode radeći za druga fizička lica u Srbiji ili za fizička i pravna lica u inostranstvu.

Izvor: Biznis u regionu

Foto: Austin Distel, Unsplash

Чланак Frilenseri dobili portal za lakši rad се појављује прво на Biznis i Finansije.

Naime, u SAD su zaposleni u 2022. u proseku za poreze izdvajali 24,8 odsto svojih zarada. Federalni porez na prihode pojedinaca u toj zemlji može da dostigne i do 37%.

S druge strane, farmaceutske kompanije kao što su Pfizer, Merck, J&J, Gilead, Eli Lilly, Amgen BMS i AbbVie ukupno su u državni budžet uplatile dve milijarde dolara, iako im se profit popeo na 110 milijardi. Njihova poreska stopa je fiksna, bez obzira na visinu profita, i iznosi 21%. Ipak, kompanije često uspevaju da plate znatno niži porez, kao na primer pomenuti farmaceutski giganti koji su u 2022. uplatili tek oko dva odsto svog profita, zahvaljujući “kreativnom računovostvu”. Jedan od alata za kojim rado posežu je mogućnost da prijave da je veći deo njihovog profita nastao u inostranstvu i da tako izbegnu plaćanje velikih poreza u SAD, iako dobar deo njihovih prihoda dolazi baš sa ovog tržišta.

Kako platiti što manji porez u Americi?

Neke od pomenutih kompanija su prijavljivale čak i gubitke u svom poslovanju u SAD, dok su navodno pravi profit ostvarivale u drugim zemljama. Dobra ilustracija ove tvrdnje je kompanija AbbVie koja je u 2022. na američkom tržištu zabeležila gubitak od skoro pet milijardi dolara dok je u međunarodnom poslovanju imala profit od 20 milijardi. Ova kompanija inače od 2013. svaku godinu na američkom tržištu nekako završava u gubicima, uprkos tome što dobro posluje na njemu prodajući veliku količinu svojih lekova tamo.

S druge strane, Pfizer je na američkom tržištu ostvario samo pet milijardi profita od 35 milijardi koliko je imao na globalnom nivou. Od osam analiziranih farmaceutskih kompanija Gilead je jedina koja je većinu profita (četiri milijarde dolara) zaradila u SAD u odnosu na ukupan profit (pet milijardi dolara), što je, kako kažu analitičari, i logično uzevši u obzir činjenicu koliko farmaceutskih proizvoda tamo prodaje. Gilead je zato za porez u SAD izdvojio 1,5 milijardu dolara, što je više nego što su Pfizer i AbbVie platili zajedno.

Izvor: Kvarc

Foto: Reproductive health supplies, Unsplash

Чланак Uprkos velikom profitu, farmaceutske kompanije u SAD plaćaju male poreze се појављује прво на Biznis i Finansije.