Periskop

6. EKONOMSKA ZAVISNOST PALESTINE OD IZRAELA: Zarobljeni u novčaniku protivnika
U pozadini najnovijeg rata u Izraelu, već decenijama se odvija ekonomska bitka u kojoj su Palestinci odavno poraženi. Palestinska ekonomija je skoro 28 puta slabija od izraelske i maltene potpuno zavisi od nje. Sistem kontrole koji je Izrael uspostavio širom Zapadne obale, onemogućava Palestincima trgovinu i pristup vitalnim resursima. Zbog toga je Palestina u poslednjoj deceniji pretrpela gubitke od 36,4 milijarde dolara, što je skoro dvostruko više od njenog BDP-a u 2022. godini.

8. KO KONTROLIŠE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE U UKRAJINI: Domaći bogataši i strani pajtaši
Najveće žrtve međunarodne igranke oko izvoza poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine su mali poljoprivrednici u toj zemlji. Uporedo sa ruskim ratnim razaranjima, nastavlja se krađa obradivog zemljišta u korist ukrajinskih oligarha, sa kojima su interesno veoma povezane strane kompanije i finansijske institucije, upozorava se u istraživanju američkog Instituta Okland.

12. PATRIOTIZAM NA RASPRODAJI: Piloti britanski, milioni kineski
Treći nastavak kultnog filma, „Top Gun“, baziraće se na neočekivanom obrtu. Maverick, nakon što je po sili zakona konačno završio karijeru kao pilot američke mornarice, kao svježi civil, kupi prnje i odlazi da trenira kineske pilote u naprednim američkim taktikama u vazdušnim okršajima. Za razliku od prva dva nastavka, treći „Top Gun“ film, očigledno, biće baziran na istinitim događajima.

Biznis

14. REMONDIS MEDISON, JEDINI PRERAĐIVAČ FARMACEUTSKOG OTPADA U SRBIJI: Kad lekovi truju, umesto da leče
Kompanija Remondis Medison iz Zrenjanina ima kapacitete da preradi 1.300 tona farmaceutskog otpada godišnje, ali ta količina ne prelazi 200 tona. Razlog je u tome što je ovo tržište i dalje nedovoljno uređeno, posebno kada je reč o procedurama predviđenim za kućne zalihe lekova kojima je istekao rok trajanja. Najveći deo takvih lekova završava na komunalnim deponijama, a odatle u zemljištu i vodi. „Te hemikalije vraćaju nam se kroz lanac ishrane. Otuda i slučajevi kontaminirane hrane, vraćanja izvoznih isporuka sa granice jer sadrže nedozvoljene količine nekih supstanci“, objašnjava Bojan Sudarev, direktor kompanije Remondis Medison za Srbiju.

16. TRŽIŠTE ŠKOLSKOG NAMEŠTAJA I OPREME: Sedi, jedan!
Klupe, stolice, ormari i druge neophodne stvari u našim obrazovnim ustanovama stare su i po tri decenije, pa bi se očekivalo da proizvođačima školskog nameštaja i opreme posao odlično ide. Ali naši sagovornici kažu da još od početka korone pada broj i vrednost javnih nabavki za ovu vrstu proizvoda, a da se neki od planiranih tendera nisu ni realizovali. Izvoz na tržišta u regionu samo donekle može da poboljša prihode, jer ni u susednim zemljama situacija nije mnogo bolja.

20. „APICENTAR“, PREDUZEĆE ZA SELEKCIJU I REPRODUKCIJU PČELINJIH MATICA: Uspešni pčelari koji ne proizvode med
Preduzeće „Apicentar“ selektuje i reprodukuje matice koje će iznedriti nove generacije pčela, sposobnih da daju u proseku za 25 do 30 odsto veće prinose nego neselekcionisane pčele. Zahvaljujući tom kvalitetu, ova beogradska firma ima dugogodišnje kupce i u inostranstvu, od kojih neki tvrde da su njene pčelinje matice bolje od onih iz SAD i Australije. Vlasnik preduzeća Jovan Kulinčević, koji je doktorirao genetiku pčela, jedno vreme je boravio i u Americi, ali mu se tamošnji pristup pčelarstvu – da je zarada važnija od dobrobiti pčela – nije dopao.

Finansije

22. PRIVREDNICI O REBALANSU REPUBLIČKOG BUDŽETA: Ubi nas podrška države
Ministar finansija Siniša Mali je rebalans republičkog budžeta obrazložio kao „nastavak politike daljeg ekonomskog osnaživanja zemlje, podrške građanima i privredi“. Privrednici tu „podršku“ vide kao rasplamsavanje troškova i poslovanje na ivici „žileta“, a ne isključuju ni gašenje firmi jer su, kako tvrde, već „preoporezovani“ fiskalnim i parafiskalnim nametima.

26. ZALOGE NA ŽIVOTINJE: Kad za otplatu duga garantuješ tuđim životom
Iako čine manje od jednog procenta u ukupnom broju izdatih garancija da će neki kredit ili pozajmica biti vraćeni, odnosno da će se namenski uplaćena sredstva iskoristiti u predviđene svrhe, zaloge koje se stavljaju na životinje predstavljaju prilično sigurno obezbeđenje. Od 1.807 takvih zaloga, samo je u 13 slučajeva pokrenuta prinudna naplata. Ugovori u kojima je stavljen zalog na životinje „teški“ su 57,7 miliona evra, kao jemstvo najčešće služe goveda, mlečne krave i junad, a jedan od uslova da se ta vrsta zaloge uspostavi je da životinja, stado ili jato, budu osigurani.

28. POREZ NA IMOVINU I ŽIVOTNA SREDINA: Nekome majka, nekome maćeha
Poreska praksa u svetu pokazuje da se kroz porez na imovinu najviše podstiče zelena gradnja, olakšice se primenjuju i za zaštitu šuma, ali ne i za poljoprivredno zemljište namenjeno organskoj proizvodnji. Ekološka uloga poreza na imovinu u Srbiji je prilično skromna, odnosno predviđena su samo dva poreska oslobođenja koja su motivisana zaštitom životne sredine.

Temat Veleprodaja u Srbiji: Povuci-potegni

31. HRANA I PIĆE: Trka s preponama
U situaciji kada proizvođačke cene skaču iz dana u dan a inflacija podjednako zdušno „jede“ životni standard, veletrgovci hranom i pićem se žale da imaju sve manje prostora za sopstvenu zaradu između proizvodnje i maloprodaje. Ukoliko rade sa kvarljivom robom, njihov posao iziskuje i dodatne logističke troškove, a izdaci se gomilaju i prilikom uvoza ili izvoza. Najveći trgovinski lanci diktiraju tržišne uslove u svoju korist, ali se niža marža u poslovanju sa njima nekako pokrpi velikim količinama isporučene robe, dok je saradnja sa vlasnicima malih radnji mnogo lakša, no i isporuke su male.

34. TEKSTIL, ODEĆA I OBUĆA: Životarenje na putu do zagrobnog života
Tržište za plasman tekstila, odeće i obuće sužava se iz godine u godinu, a najteže je u sektoru veleprodaje koja se sve češće istiskuje sa puta od fabričke hale do potrošača. Domaće proizvodnje gotovo i da nema, opstalo je svega nekoliko većih preduzeća sa svojim prodajnim lancima, dok svi ostali životare. Konkurencija velikih svetskih proizvođača, ponuda polovne i švercovane robe uz istovremeni rast troškova, sveli su ovu privrednu granu na nivo statističke greške.

36. LEKOVI I MEDICINSKA OPREMA: Najjeftinije nije uvek i najisplativije
Država je redovniji platiša lekova i medicinske opreme nego privatne zdravstvene ustanove. Ali problem je u tome što su opredeljena sredstva nedovoljna za potrebe javnog zdravstva, posebno bolnica, pa se pacijenti maltene redovno šalju u apoteke da kupuju stvari koje nedostaju, kažu veletrgovci. Praksa da se u javnim nabavkama favorizuju ponude sa najnižim cenama na uštrb kvaliteta dovodi do čestog kvara medicinskih aparata i zato građani tu uslugu moraju da plaćaju u privatnim zdravstvenim ustanovama.

38. GRAĐEVINSKI MATERIJAL I OPREMA: Svi nešto čekaju
Sektor građevinarstva je u poslednjih nekoliko kvartala na klackalici, a posebno velike oscilacije su prisutne u oblasti izgradnje stambenih zgrada. Uspone i padove direktno osećaju i veletrgovci građevinskim materijalom i opremom koji su oslonjeni na ovaj sektor. Oni kažu da je primetna određena uzdržanost investitora, čak je počelo i ozbiljno kašnjenje u plaćanjima. Naravno, ne dele sve kompanije istu sudbinu, što su potvrdili i sagovornici B&F-a, ali većina ima poteškoća u poslovanju.

40. POGREBNA OPREMA: Smrt nije jedino sigurno zanimanje
Industrija pogrebne opreme u Srbiji je jedna od retkih u kojoj dominiraju domaće firme, ali je zato konkurencija među njima ogromna, posebno na jugu zemlje gde je ova delatnost najzastupljenija. Njena specifičnost je i u tome da su proizvođači ujedno i trgovci, koji neke od proizvoda plasiraju i na stranom tržištu, poput garnitura za sanduke i veštačkih venaca. Suprotno uverenju javnosti, pandemija je pogoršala situaciju i u ovom sektoru zbog ogromnog poskupljenja repromaterijala, a snabdevanje je dodatno iskomplikovao rat u Ukrajini.

Intervju

42. HADŽI IVAN REDI, ARHITEKTA: Gradovi se ne grade za jednokratnu upotrebu
„Prilikom gradnje potrebno je da se poštuju kriterijumi i merila, ali je očigledno da je umesto toga jedino važno da neko ima parcelu i gleda da je izgradi što je moguće više. To što neće biti parčeta zemlje na njoj, što nema nijedne vlati trave – koga je briga za to? Kada kiša pada nema zemlje koja bi je upijala, tako da nam se sada dešavaju poplave posle svake kiše. Nove generacije mladih arhitekata bi po mom mišljenju morale tome javno da se suprotstave. Tako sam i ja postupao i zbog toga sam platio ne malu cenu, ali zato i sada mogu mirno da spavam“, ističe poznati niški arhitekta Hadži Ivan Redi, koji se ovom profesijom bavio više od pola veka u zemlji i inostranstvu, a učestvovao je u projektovanju nekih od najpoznatijih objekata u Nišu.

Skener

46. GLAMUROZNA PRODAJA NEIZGRAĐENIH KVADRATA: Još malo pa Diznilend
Investitori koji grade na hiljade kvadrata odjednom nastoje da stambene i poslovne objekte u ovakvim kompleksima što više prodaju unapred, pa se za te svrhe priređuju glamurozne promocije. One služe da prikažu bogatstvo i moć investitora, ali i da kupcu pošalju poruku kako je i sam pripadnik elite. Masovna prodaja stanova se pretvara u Diznilend i zato da bi se jedan kupac dugoročno „umnožio“, tako što će od istog investitora objekte kupiti njegovi rođaci, prijatelji i deca kada odrastu. Glamur, međutim, ne podrazumeva da se u ponudi jasno istakne kolika će biti krajnja cena kvadrata kada se objekat izgradi.

48. KOJE KULTURE PREOVLAĐUJU U DOMAĆOJ ORGANSKOJ POLJOPRIVREDI: Voće na čelu, povrće na začelju
Domaći poljoprivrednici koji se bave organskom proizvodnjom ubedljivo najviše gaje voće, ali uprkos značajnom godišnjem rastu, ove površine čine manje od 3% ukupnog zemljišta za gajenje voća. Poslednje tri godine primetno pada proizvodnja organskog industrijskog bilja i žitarica, ali najlošija vest je zanemarljivo učešće organskog povrtarstva.

Nove tehnologije

52. ILBE STUDIOS, PROIZVODNJA ANIMIRANIH FILMOVA U SRBIJI: Računari umesto olovke
Tehnologije su sve promenile, pa i način na koji se rade animirani filmovi, kaže Mileta Poštić, animator, univerzitetski profesor i storibord direktor domaćeg kreativnog studija za animaciju ILBE Studios u razgovoru za B&F o tome kako je Srbija proizvela svoj prvi animirani serijal koji beleži veliku gledanost u svetu.

Nauka

54. DA LI ŽIVOTINJE VARAJU: Lažni pokojnik, lopov, pokeraš i zavodnik
Odbrana od neprijatelja, otimanje oko hrane i seksa predstavljaju tri glavna motiva oko kojih se igraju igre prestola u životinjskom carstvu i zbog kojih životinje lažu, kradu i služe se trikovima, čak i kada je reč o pripadnicima iste vrste.

Koktel

56. ZVEZDANA PISAREVIĆ, KNJIGOVOĐA, PREDAVAČ I OSNIVAČ MUZEJA KNJIGOVODSTVA: U životu je sve sklono propadanju, osim znanja
Da knjigovodstvo može biti jako uzbudljivo svedoči i karijera Zvezdane Pisarević, knjigovođe iz Kragujevca, puna profesionalnih iznenađenja i preokreta. Svoje višedecenijsko iskustvo u brojnim firmama, uključujući i sopstvenu, pretočila je u onlajn obrazovni centar „Ja volim računovodstvo“, koji ima i svoje „izdvojeno odeljenje“ – virtuelni Muzej knjigovodstva. Posetioci ovde mogu da se upoznaju sa načinom na koji se ova profesija obavljala pre „digitalne ere“ i uvere da bez obzira na promene u tehnologijama, osobine koje čine dobrog knjigovođu su sve do danas ostale iste.

58. UPOTREBA ALTERNATIVNE MEDICINE U SVETU I SRBIJI: Biljke koje zveče
Na svetskom tržištu alternativne medicine gomilaju se milijarde dolara, od kojih najviše „prigrabe“ biljni preparati. Struktura potrošnje pokazuje da ni ovakav vid lečenja nije lišen socijalnih razlika, pa najskuplje proizvode i usluge koriste samo imućniji. To je slučaj i u Srbiji, gde se siromašniji okreću jeftinijoj narodnoj medicini, dok oni sa višim prihodima upražnjavaju makrobiotiku, homeopatiju, tradicionalnu kinesku medicinu i fitoterapiju.

Komunikacije

60. AMERIČKI KONGRES O IZUMIRANJU ISTRAŽIVAČKOG NOVINARSTVA: Novine duhovi
Okupacija trivijalnosti i senzacionalizma dovela je istraživačko novinarstvo na ivicu izumiranja, a najdrastičniji primer je sunovrat lokalnih medija bez kojih je ostalo preko 70 miliona Amerikanaca. Oni sada više znaju o skandalima na drugom kraju sveta, nego šta lokalne vlasti rade u njihovom dvorištu. Najalarmantnije stanje je u ruralnim oblastima koje su se pretvorile u medijske pustinje. Za ovakvu situaciju nisu odgovorni samo medijski tajkuni, već i čitaoci, upozoravaju u američkom Kongresu.

Reprint

62. POLOŽAJ MEDIJSKIH DOPISNIKA IZ UNUTRAŠNJOSTI SRBIJE: Većina beogradskih redakcija se ponaša kao predatori
„Ovaj drži bombu, ovaj bi da se baci, ovaj ubio devojku… Pa dobro da smo psihički stabilni. Ne mogu sebe da zamislim sa 60 godina da idem i snimam ubistva. Kada se nekih davnih dana govorilo da nam treba beneficirani radni staž… pa treba, kada mi traže samo crnu hroniku.“ Ovako izgledaju iskustva dopisnika za beogradske medije iz unutrašnjosti Srbije, koji se žale da u njihovim vestima ima više mrtvih nego živih, a snimanje na sahranama je postalo standard, „jer to je ono što tržište traži“. Pored toga, urednici iz Beograda imaju zahteve kao da plaćaju dopisnike suvim zlatom, a očekuju od njih da rade bar za tri puta manje novca nego njihove kolege u prestonici, navodi se na sajtu Udruženja novinara Srbije.

Vremeplov

64. PRETEČE DANAŠNJEG SRPSKOG KRIMIĆA: Duša svaka traži svog junaka
Preteče današnjeg kriminalističkog romana u Srbiji su bili novinari, policajci i bivši majori u vojsci, ali i neki slavni književnici, poput Crnjanskog. Malo je poznato da je ovaj uvaženi srpski pisac, u trenucima teške materijalne oskudice napisao krimić veoma nalik dogodovštinama najčuvenijeg izmišljenog detektiva Šerloka Holmsa. Zaplet romana se odigrava u Švedskoj, a Crnjanski ga je objavio pod pseudonimom Harald Johansen.

Чланак Biznis i finansije 214: Veleprodaja u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Preduzetnici paušalci dobiće u elektronskom obliku od 19. do 23. januara rešenje o utvrđenim obavezama za poreze i doprinose za 2023. godinu, objavila je danas Poreska uprava Srbije.

Kako se navodi na njihovom sajtu, odrađen je obračun poreza na prihode od samostalne delatnosti i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za 2023. godinu, za vlasnike samostalne delatnosti koji porez na prihode od samostalne delatnosti i doprinose za obavezno socijalno osiguranje plaćaju na paušalno utvrđeni prihod.

Poreska uprava navela je da će dostavljanje rešenja o utvrđenim poreskim obavezama preduzetnicima paušalcima, kao i izveštaja o načinu utvrđivanja paušalnog prihoda, obavljati u elektronskom obliku, postavljanjem u poresko sanduče, u periodu od 19. do 23. januara 2023. godine, posredstvom portala Poreske uprave (ePorezi).

Novoosnovani preduzetnici-paušalci će najkasnije 48 sati od registracije u APR dobiti izveštaj o načinu utvrđivanja paušalnog prihoda i rešenje o utvrđenoj obavezi u elektronskom obliku, u poresko sanduče posredstvom portala ePorezi.
Rešenje se smatra se dostavljenim danom postavljanja na portal Poreske uprave, shodno odredbama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Za pristup portalu Poreske uprave, kako se ističe, neophodan je kvalifikovani elektronski sertifikat, koji izdaje pet sertifikacionih tela, MUP, JP Pošta, PKS, Halcom i E-Smart Systems.

– Mesečne akontacije po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za 2023. godinu, uplaćuju se sa pozivom na broj, u čijoj je strukturi broj odobrenja za plaćanje (BOP) dodeljen za 2023. godinu – navodi se na sajtu Poreske uprave.

Izvor: 24sedam.rs

Foto: Pixabay

Чланак Paušalci će dobiti rešenja do 23.janura za poreze i doprinose za 2023. се појављује прво на Biznis i Finansije.

Uz 180 milijardi dinara viška za 10 meseci, još 13 milijardi se, prema predlogu rebalansa budžeta, očekuje do kraja godine. Čak 87 odsto tog novca dolazi od poreza.

Državni sekretar Ministarstva finansija Saša Stevanović navodi da prednjače porez na dodatu vrednost sa 45 procenata udela, slede carine sa 20 odsto.

“Dakle, te dve kategorije čine 65 posto prihoda, to su dva najizdašnije poreza”, dodaje Stevanović.

Zbog bolje naplate, rebalans prihode od PDV-a povećava za više od 92 milijarde dinara, poreza na dobit preduzeća za 54, a na dohodak građana, uključujući porez na zarade, za više od 10 milijardi dinara.

Ekonomista Goran Nikolić objašnjava da su povećani prihodi u odnosu na prvobitno planirane uzrokovali nizak deficit u ovoj godini, što je važno posebno imajući u vidu makroekonomsko okruženje i geopolitičke rizike.

U padu donacije i akcize

I neporeski prihodi od taksi, naknada, kazni, veći su za 24 milijarde dinara. Jedino su donacije i akcize u padu.

“Mi smo smanjili akcize na naftne derivate za 10 do 20 odsto. Taj efekat nije nadomešten prihodom od akciza na duvanske proizvode, odnosno drugih akciznih proizvoda. Država se tih prihoda odrekla da bismo zaštitili standard naših građana i kako bi obuzdali inflaciju na prihvatljivom nivou.To je oko 15 milijardi dinara na godišnjem nivou, jedan deo je nadomešten većom potrošnjom naftnih derivata, ali generalno postoji minus”, navodi Stevanović.

Minusa nema u naplati doprinosa, zato će vanrednu povišicu penzija pokriti u potpunosti. A što se redovne isplate penzija tiče, stanje u kasi Fonda PIO je takvo da rebalans predviđa smanjenje za ovu godinu planirane dotacije iz budžeta.

Izvor: RTS

Foto: Pixabay

Чланак Porez na dodatu vrednost i carine pune najviše budžet се појављује прво на Biznis i Finansije.

Programer koji je pre tri godine bio registrovan u Ivanjici, plaćao je poreze i doprinose 10.000 dinara a programer u Beogradu 50.000 dinara, kaže Sonja Žabić sa portala Pausal.rs.„Od 2020. godine, gde god da se registruje programer, on će plaćati isti iznos, oko 35.000 dinara mesečno. Da onaj programer iz manjeg mesta ne bi odjednom plaćao 35.000 dinara, uvedena je norma od 10 odsto povećanja godišnje, da bi se u jednom momentu, kako je predviđeno 2023. godine, to izjednačilo. Kako u realnosti nije došlo do izjednačenja, Digitalna zajednica i Naled su pokrenuli inicijativu koju i mi iz Paušala podržavamo, a to je da se norma produži na naredne godine, dok ne dođe do realnog izjednačenja poreza i doprinosa. Ako inicijativa ne bude prihvaćena, od januara važe ista pravila za sve, bez obzira da li su ranije registrovani ili se tek registruju, tako da bi to za one koji su se ranije registrovali, to moglo da znači značajno uvećanje poreza i doprinosa“, kaže Žabić.

Dušan Vasiljević iz NALED-a ističe da je suština da se izbegne da neko ko je imao obavezu 30.000 ili 40.000 dinara, posle prestanka važenja uredbe o zaštićenom povećanju poreza sledeće godine, odjednom dobije obavezu koja će biti 60.000 ili 70.000 dinara.

Ako bi se ograničenje zadržalo, ono što bi bio efekat, čak i ako bi povećanje bilo preko stope inflacije, sigurno ne bi bilo veće od 20 odsto, što znači da neko kome je u decembru bila obaveza na ime poreza i doprinosa 30.000 dinara, od januaru bi trebalo da plaća ne više od 36.000 dinara.

„Drugi predlog do koga su došli Digitalna zajednica i NALED jeste da na osnovu procene da kod nas 39.000 ljudi obavlja onlajn poslove koji ne podležu nikakvom oporezivanju, a reč je, najviše o onlajn nastavnicima stranog jezika, dok se procenjuje da ima oko 12.000 virtuelnih asistenata“, kaže Vasiljević.

Kada bi se oni oporezovali kao paušalci po određenim delatnostima, naročito ako su im sedišta u velikim gradovima, njihove mesečne obaveze bile bi, kaže on, oko 50.000 dinara na zaradu od oko 80.000 dinara.

„Mi predlažemo da se uvede isti nivo poreza za tu delatnost, da on iznosi oko 25.000 dinara mesečno, time bi dve trećine imalo interes da pređe u status paušalaca, čime bi se u budžet slilo pet miliona evra godišnje, a ti ljudi bi prvi put bili socijalno i zdravstveno osigurani“, navodi Vasiljević.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Zaštita uvećanja poreza od 10 odsto prestaje da važi 1. januara za paušalce се појављује прво на Biznis i Finansije.

Banke bi morale da plate dodatni porez na svoju kamatnu maržu.

Vlada premijera Viktora Orbana će utrostručiti iznos naknade za rudarstvo koju plaćaju kompanije koje se bave vađenjem nafte i prirodnog gasa, a takođe će se promeniti način obračuna tantijema.

Deo profita na maržama biće predmet dodatnog poreza. Veći porezi biće naplaćeni proizvođačima bioetanola i biogoriva.

U maloprodajnom sektoru, poreske stope koje se primenjuju u dva najviša poreska razreda će se povećati: sa 2,7 odsto na 4,1 odsto za poreske obveznike iznad 100 milijardi HUF (oko 250 miliona evra) neto prihoda od prodaje i sa 0,4 odsto na 1 odsto za poreske obveznike u grupi od 30 do 100 milijardi forinti neto prihoda od prodaje.

Uveo bi se takođe novi porez na promet na roming, internet i kablovsku TV saobraćaj. Detalji tek treba da budu finalizovani.

Kad je reč o avio kompanijama, naknade će biti naplaćene pružaocima zemaljskih usluga. Ove dodatne naknade (otprilike 10-15 evra po putovanju) indirektno će snositi putnici.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак Mađarska uvodi poreze za biznise koje ostvaruju „ekstra profit“ се појављује прво на Biznis i Finansije.

Malezija

Ako ste stanovnik Malezije i ostanete tamo dovoljno dugo da se kvalifikujete za poreze, lako možete da platite nulti porez na strani prihod, uprkos ranijem predlogu zemlje datom u budžetu za 2022. da se rezidenti Malezije oporezuju na njihov prihod iz inostranstva, osim nekoliko industrija.

Singapur, Tajland i Filipini

Tu su i zemlje poput Singapura, Tajlanda i Filipina. U ovim zemljama postoje određeni uslovi koji mogu da kvalifikuju ljude da ne plaćaju porez na prihod iz inostranstva.

Džordžija

Jedna od zemalja sa najpovoljnijim poreskim tretmanom je Džordžija. Njene poreske stope su vrlo primamljive i rezidentima i nerezidentima.

Panama, Kostarika i Nikaragva

Karipska ostrva su poznata po nepostojećim ili niskim poreskim stopama – otuda valjda i razlog za nastanak „Panamskih papira“ u kojima su se nalazili i neki naši političari, vlasnici ofshore kompanija u toj zemlji.

Izvor: Sveonovcu

Foto: Pixabay.com

Чланак Zemlje koje određene poreze uopšte i nemaju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Juče je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski izjavio da vlast neće na silu naplaćivati porez od malih kompanija koje nemaju sredstava da ga plate, u nadi da će im ova olakšica pomoći da opstanu u zemlji u kojoj se već 20 dana vode sukobi.

Umesto porezima, ukrajinska vlast će budžet puniti drugačije – emisijom svojih ratnih obveznica denominovanih u dolarima pored onih u grivnjama.

Od male privrede će se i dalje naplaćivati porez na dohodak i na dodatu vrednost, kao i na promet u iznosu od dva odsto, a za ostale poreze važiće pravilo “daj koliko daš”.

Prema poslednjim podacima Evropske poslovne asocijacije, 42 odsto malih i srednjih preduzeća u Ukrajini uopšte ne radi otkad je počeo rat, a svega 13 odsto radi u punom kapacitetu.

Izvor: Fortune

Foto: Pixabay

Чланак Ukrajina pokušava da sačuva malu privredu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Glavni kriterijumi pri sastavljanju liste bili su niski porezi za poslovanje ali i nepostojanje ekonomskih distorzija kakve bi bile na primer favorizovanje potrošnje umesto štednje. Drugim rečima, ovaj sajt je među članicama OECD-a birao zemlje u kojima je najisplativije poslovati, bar kada se ima u vidu poreska politika.

Na vrhu liste nalazi se Estonija koja ima korporativni porez od 20 odsto ali se on odnosi samo na profit koji se distribuira akcionarima i na taksu na zemljište. Slede je Letonija i Novi Zeland a tek na četvrtom mestu je Švajcarska, jedna od najpoznatijih svetskih poreskih oaza.
Iza njih nalaze se Luksemburg, Litvanija, Češka Republika, Švedska, Australija i Norveška.

Sjedinjene Američke Države pale su na sredinu ove liste jer poreski ne opterećuju investiranje u proizvodnu opremu ali oporezuju druge aspekte poslovanja.

Najmanju poresku konkurentnost ima Italija, koja oporezuje mnogo toga, ali kuriozitet je porez na imovinu preduzeća koja se nalazi u inostranstvu . Procenjeno je da je prosečnoj kompaniji u ovoj zemlji potrebno 169 sati samo da bi obračunala i isplatila porez na dohodak.

Foto: Pixabay

Чланак Zemlje koje su poreski najkonkurentnije za poslovanje се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kad građani plaćaju porez, jedan deo tog novca odlazi u republički budžet, dok drugi završava u budžetu lokalnih samouprava i nezavisnih socijalnih fondova. Tako, na primer, socijalni doprinosi za penziono i invalidsko osiguranje idu na račun Penzijsko-invalidskog fonda, a doprinosi za zdravstveno osiguranje na račun Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Porez na imovinu pripada gradu ili opštini na kojoj poreski obveznik živi, a porez na zarade se deli između grada ili opštine i republičkog budžeta.

Sa druge strane, carine, PDV, akcize, porez na dobit su isključivo prihodi republičkog budžeta, a tu su i razni manji poreski i neporeski prihodi, kao što su takse i naknade, dobit javnih agencija i preduzeća.

– Najviše novca u budžet, skoro tri četvrtine ukupnih prihoda, dolazi od PDV-a, poreza koji se naplaćuje na kupovinu svakog dobra ili usluge, i akciza, odnosno dodatnih poreza koji se naplaćuju na gorivo, cigarete i alkohol, kao na proizvode koji imaju loše efekte po životnu sredinu ili zdravlje ljudi, koje treba sanirati – objašnjava.

Plate, javne nabavke, investicije

Gajić podseća da bez obzira na to od koje vrste poreza potiče novac, on nema unapred određenu namenu i sav završava u istom budžetu „koji je kao klin čorba – ubaciš šta imaš pa uzmeš šta kutlačom zahvatiš“. Poznato je da se čak dve trećine „sipa“ za takozvane tekuće rashode.

– Među tekućim rashodima su pojedinačno najveći za plate zaposlenih u državnoj službi – u pitanju nisu samo državni činovnici, već i zaposleni u obrazovanju i drugim službama. Izuzetak čine zaposleni u zdravstvu, čije plate se finansiraju iz RFZO, kao i zaposleni u javnim preduzećima, čije plate idu iz finansija samih preduzeća, mada su neka od njih obilato potpomognuta subvencijama.

Druga najvažnija pojedinačna stavka jesu javne nabavke, koje obuhvataju kupovinu potrošnog i trajnog manje-više celokupnog materijala, osim lekova na recept koji se finansiraju preko RFZO. Međutim, kako prihodi samo od doprinosa nisu dovoljni da se u potpunosti finansiraju penzije i zdravstvena zaštita, država uskače transferima sredstava iz budžeta da popuni ove rupe, a tu su i transferi za finansiranje lokalnih samouprava – Vojvodine, gradova i opština – objašnjava Gajić.

Napominje da u poslednjih nekoliko godina rastu javne investicije, odnosno izgradnja puteva, pruga, gasovoda i mostova, ali i novih zgrada za bolnice i državnu upravu i očekuje se da one u 2022. budu na rekordnom nivou.
Koliko i na šta država tačno troši, Gajić ilustruje sledećim primerom:

– Ukoliko u vidu poreza građanin uplati 1.000 dinara, država će od tog novca 215,3 dinara da potroši na plate zaposlenih u državnoj službi, 94,8 na javne nabavke, 74,5 na PIO, 71,6 dinara na socijalnu zaštitu, 60,5 dinara na transfere drugim nivoima vlasti, 43,6 na RFZO. Od ostatka novca će 240,9 dinara dati za javne investicije, 85 za subvencije, 68,8 za otplatu kamata i 44,9 dinara za ostale rashode.

Kako druge zemlje troše novac iz budžeta

U međunarodnom poređenju, Srbija ne odskače mnogo od drugih evropskih država koje imaju slične sisteme socijalne zaštite, na primer, Nemačke. Čak imamo i slične nivoe javne potrošnje kroz budžet i sličan veliki deo poreskih stopa, ocenjuje Gajić.

– Prva razlika je u tome što kod nas manje novca dolazi od poreza na dobit i zarade, jer imamo i manje razvijenu privredu, a više kroz poreze na potrošnju (PDV i akcize). Takođe, porezi su relativno više upućeni na srednji sloj i bogatije u Nemačkoj, a kod nas na srednji sloj i siromašnije – jer kod nas ne postoje progresivne stope poreza na dohodak (sa rastom prihoda rastu i poreske stope), a porezi na potrošnju po svojoj prirodi više pogađaju siromašnije. Druga razlika je u tome što mi više novca trošimo na subvencije, prvenstveno preduzećima u državnom vlasništvu, ali i privatnim investitorima, kao i na otplatu javnog duga (iako nam je nivo duga sličan, kamate su za nas više), a znatno manje novca na socijalnu zaštitu, kao što je pomoć nezaposlenima, siromašnima i onima sa nižim prihodima, ali i programe kao što su dečiji dodaci – navodi.

Kada se poredimo sa drugima, porezi su relativno više upućeni na srednji sloj i bogatije, recimo u Nemačkoj, a kod nas na srednji sloj i siromašnije – jer mi nemamo progresivne stope poreza na dohodak

Ukoliko u vidu poreza građanin uplati 1.000 dinara, država će od tog novca 215,3 dinara da potroši na plate zaposlenih u državnoj službi, 94,8 na javne nabavke, 74,5 na PIO, 71,6 dinara na socijalnu zaštitu, 60,5 dinara na transfere drugim nivoima vlasti, 43,6 na RFZO. Od ostatka novca će 240,9 dinara dati za javne investicije, 85 za subvencije, 68,8 za otplatu kamata i 44,9 dinara za ostale rashode.

Izvor: Nova.rs

Foto: Pixabay

Чланак Gde idu pare od poreza? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Firme koje dugove ne izmire na vreme, gube pravo na odlaganje plaćanja i celokupni preostali poreski dug im dospeva danom gubitka prava na odlaganje plaćanja.

Poreski obveznici više informacija mogu da dobiju u kontakt-centru Poreske uprave na brojeve telefona 0700-700 007 i 011-33 10 111 ili na šalterima “Vaš poreznik” u 37 filijala u Srbiji.

Чланак Poreska uprava: Rok za uplatu treće rate ističe danas се појављује прво на Biznis i Finansije.