Ekonomisti su očekivali da će evropske monetarne vlasti zadržati kamatne stope na niskom nivou, a da će nove odluke uslediti u junu.

Zoran Grubišić, profesor Beogradske bankarske akademije, ističe da je najava rasta evropske referentne kamatne stope signal da poskupljuje evro.

„To je signal da da poskupljuje evro, da će skočiti cela skala kamatnih stopa na evro. Biće skuplji svi bankarski proizvodi kreditnog karaktera izraženi u evrima, odnosno oni sa valutnom klauzulom“, istakao je Zoran Grubišić.

Za očekivati je da po rastu evropske kamatne stope – porastu i kamatne stope na kredite vezane za evro, navodi N1.

„Za koliko tačno će porasti – zavisi od poslovne politike banaka. Neke mogu da se odrede da ne poskupe novac“, pojašnjava Grubišić.

On ističe da, ipak, možemo da očekujemo da će verovatno u ovoj godini doći po povećanja skale kamatnih stopa – za naše tržište je najvažniji euribor za koji su vezani krediti u evrima – „za nekih par procenata“.

„Izgleda da je vreme jeftinog novca iza nas. Na to moramo da se naviknemo. Povećaće se trošak zaduživanja i servisiranja duga“, istakao je sagovornik Infobiza.

Ovu promenu možemo da očekujemo u ovoj godini, što će važiti i za zaduživanje građana, privrede, ali i države.

„Skočiće cela skala kamatnih stopa. Za očekivati je, kada dođe momenat da refinansiramo obaveze države – a to zavisi od dospeća naših evroobveznica – da ćemo to uraditi po nešto višim kamatnim stopama“, ukazao je Zoran Grubišić

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Grubišić: Signal da poskupljuje evro се појављује прво на Biznis i Finansije.

Aviokompanije u svetu, zbog novih uslova putovanja koji zahtevaju distancu između putnika, ponudile su razne nove mogućnosti koje se do sada nisu primenjivale u aviosaobraćaju. Tako je, recimo, američki avioprevoznik, Delta Erlajns, u skladu sa preventivnim merama protiv zaraze korona virusom, ukinuo srednja sedišta u avionu. Takođe, dozvoljeno je da na jednom letu može biti popunjeno između 50 i 60 odsto ukupnog kapaciteta u putničkoj kabini.
Slične mere su uvele i druge aviokompanije poput Emirejtsa, Ameriken Erlajnsa, Japan Erlajnsa, Viz Era i drugih. Ukoliko ove mare potraju, a čini se da hoće, nedovoljna popunjenost kapaciteta bi mogla uticati i na poskupljene avionskih karata.

Socijalna distanca košta

Takođe, pored uobičajenih rezervacija, neke kompanije su počele da uvode i mogućnost dodatnog plaćanja ukoliko želite da budete posebno izdvojeni od drugih putnika u avionu. Primera radi, američka aviokompanija Frontier Erlajns je predstavila opciju „Više prostora“, koja za dodatnih 39 dolara na regularnu cenu karte omogućava posebno sedište za one koji bi da budu „još distanciraniji“.
Ovakva promotivna kampanja izazvala je kritike u američkoj javnosti, budući da je pandemija u SAD i dalje daleko od stišavanja, pa su iz kompanije poručili kako im „svakako nije bila namera da profitiraju na sigurnosti putnika“.

Uticaj cene nafte na cene avionskih karata

S druge strane, postavlja se pitanje da li će značajan pad cene nafte, koja se prerađena koristi kao mlazno gorivo, uticati i na pojeftinjenje avionskih karata. Cena goriva, naime, čini skoro trećinu ukupne cene avionske karte, što je svakako značajan udeo.
Međutim, upućeni u ovo tržište objašnjavaju da efekat ovako značajnog pada cene nafte ne može biti odmah vidljiv. Naime, praksa aviokompanija je da kupuju gorivo znatno ranije i obezbede odgovarajuće zalihe, upravo zato da bi se osigurale od mogućih većih poremećaja na tržištu.

Konkretno, to znači da su aviokompanije kupovale gorivo koje sada koriste po znatno većim cenama od trenutnih, čiji drastičan pad je usledio po izbijanju pandemije.

Чланак Da li će avionske karte poskupeti ili pojeftiniti се појављује прво на Biznis i Finansije.

S prvim ukidanjem mera države koje su donete radi suzbijanja epidemije koronavirusa i otvaranjem zanatskih radnji postavlja se pitanje kako će male zanatlije, frizerski i kozmetički saloni izaći iz krize i da li će moći ponovo da stanu na noge nakon mesec dana prinudnog zatvaranja.

Predsednik Udruženja zanatlija Beograda Zoran Pralica kaže za Sputnjik da ne očekuje da će veliki broj ovakvih preduzetnika izlaskom iz epidemije staviti katanac na svoje delatnosti.

Borba za svakog mušteriju

Srbija, kako objašnjava, nikada nije imala krovni zakon koji bi kao u većini zemalja Evropske unije definisao koliko je objekata unutar svake delatnosti potrebno za jedan grad prema broju stanovnika. To je razlog zbog koga su svi gradovi, pogotovo Beograd, prenatrpani radnjama u svim delatnostima.
„Cene su zbog toga bile smanjene i to je svima odgovaralo. A da bi cene bile male onda je dozvoljeno da u svakoj delatnosti bude otvoren enorman broj radnji, i koliko je potrebno i koliko nije. I onda mi imamo te jeftine usluge. Kao posledica toga, ne očekujem da će doći do povećanja cena usluga, jer mi smo i dalje prenatrpani njima. Ne očekujem povećanje cena, očekujem borbu za svaku mušteriju, i da se možda nekih 5 do 8 posto onih koji su zatvorili više neće otvoriti“, smatra Pralica.

Zakupi najviše oštetili zanatlije

Najveći problem zanatlija, prema rečima predsednika Udruženja zanatlija Beograda, jesu zakupi prostora koje koriste u pružanju svojih usluga, s obzirom na to da jako mali broj njih poseduje sopstveni prostor. Poslovni prostor grada je otpisivao kirije, ali je problem nastao sa određenim brojem privatnika koji, kako kaže, nisu bili ni toliko savesni da kirije bar prepolove.

Očekuje se da će kriza izazvana prinudnim zatvaranjem zanatskih radnji zbog virusa korona ostaviti katanac na njima i nakon ponovne mogućnosti rada popuštanjem mera države

„Preduzetnici i zanatlije jednostavno žive sa zaradama iz meseca u mesec, a u stvari, već su prethodni mesec potrošili. Znači, oni u martu rade i privređuju da bi otplatili februar, doprinose, plate i tako dalje. E onda kada se pojavila korona, polovinom marta, njima je odsečen mart, ostali su dugovi koji će oni uz neku muku da plate za februar, ali im ostaju dugovi za mart. Onda imate te kirije koje su za mart i april. I sada treba da se vrate da ponovo rade, a u mesecu su zaostatka da bi uhvatili onaj ritam koji su imali. Kada se taj ritam poremeti, onda se sve poremeti“, kaže sagovornik Sputnjika.

Zanatlije nisu mogle da sačuvaju broj zaposlenih

Oko 20 posto zanatlija Beograda, prema podacima našeg sagvornika, iz realnih razloga nije bilo u mogućnosti da sačuva određeni broj radnika kako bi dobili pomoć države, jer je glavni preduslov bio da se radnici ne otpuštaju.
„Ukinut je međugradski prevoz na primer, neko iz Meljaka je radio u Beogradu. Taj kod koga je on radio a bio mu je, na primer, glavni kuvar, ili glavni majstor, nije mogao da dolazi na posao. Te uzročno posledične veze su jako doprinele da određeni broj zanatlija zatvori radnje, da nije bio u mogućnosti da prihvati one mere Vlade i da kažu da zadržavaju radnike, da plaćaju kirije, radnike i ostalo, iz objektivnih razloga. Tako da ja očekujem da će neke dodatne mere države biti donete u narednom periodu“, smatra Pralica.

Frizeri će i dalje trpeti posledice

Vlasnik jednog beogradskog frizerskog salona, Ivan Žutobradić, kaže za Sputnjik da ponovnim otvaranjem svog salona očekuje dalje gubitke. Kako ističe, očekuje smanjen broj mušterija i zbog toga što ne radi gradski prevoz, a njemu dolazi veliki broj ljudi iz raznih krajeva grada. Takođe, mnogi neće dolaziti zbog straha za svoje zdravlje, a one kolege koje služe starije mušterije tek će da izgube jer najstariji ne smeju napolje.

„Mehaničari i vuklanizeri uopšte nisu zatvarali svoje radnje, oni su non stop radili. Šta, njima dođe mušterija, ostavi auto, okrene se i ode. A mi frizeri i kozmetičari smo ugroženiji jer smo u direktnom kontaktu sa ljudima. Nas su zatvorili i nisu nam dali ni mogućnost da odlučimo da li ćemo da radimo ili ne. Ja sigurno ne bih radio zbog svoje porodice i nisam toliko ugrožen, ali, na primer, ima ljudi koji su ugroženi i koji bi možda radili, kojima je visoka kirija, ili imaju dugove i kredite“, smatra Žutobradić.

Beogradski frizer ocenjuje da je rad pod zaštitnim maskama, a pogotovo sa rukavicama sada nezamisliv, ali, ako bude moralo, poštovaće sve mere.

On za sada ne razmišlja o povećanju cena, ali ukoliko se bude tražilo da se zaštitna oprema obezbeđuje i za mušterije, svakako će to morati da nadomesti naplatom svojih usluga.

Izvor: Sputnjik

Чланак Da li će poskupeti frizerske, kozmetičke i druge zanatske usluge? се појављује прво на Biznis i Finansije.