Proglašeni su najbolji poslodavci i UniCredit je prepoznat kao najbolji poslodavac za banke^[1] u Austriji, Bugarskoj, Nemačkoj, Mađarskoj, Italiji i Srbiji.

Program Top Employiers Institute sertifikuje kompanije na osnovu učešća i rezultata njihove ankete o najboljim praksama ljudskih resursa. Ova anketa pokriva šest domena ljudskih resursa koji se sastoje od 20 tema uključujući strategiju ljudi, radno okruženje, sticanje talenata, učenje, različitost, jednakost i inkluziju, dobrobit i još mnogo toga. Biti sertifikovan kao najbolji poslodavac pokazuje posvećenost organizacije boljem svetu rada i to pokazuje kroz odlične kadrovske politike i prakse ljudi.

Direktorka Razvoja ljudi i organizacione kulture u UniCredit Bank Srbija i članica Izvršnog odbora, Ivana Ivić, tim povodom izjavila je: „Ne samo da je prava čast poneti ovu prestižnu titulu drugi put, već je i pravi dokaz da gradimo okruženje koje je prepoznato da stvara vrednost za naše zaposlene. Kontinuirana briga o zaposlenima, kao i razvoj njihovih znanja i veština nužni su za naš zajednički napredak. Naša glavna misija je jednakost i iste prilike za sve, i to je što našu banku izdvaja. Samo tokom protekle godine u UniCredit Banci u Srbiji, sproveli smo nekoliko novih inicijativa podrške zaposlenima.. Naše kolege koje postanu tate dobile su mogućnost da ubuduće koriste plaćeno odsustvo tokom 20 radnih dana, dok je banka finansijski pomogla i proširenje nekoliko porodica zaposlenih kroz finansiranje vantelesne oplodnje. Trudimo se da kao poslodavac prepoznajemo potrebe naših zaposlenih i nove tržišne okolnosti, a ova nagrada je potvrda da smo godinama na pravom putu.”

Komentarišući priznanje, Siobhan McDonagh, direktorka Razvoja ljudi i organizacione kulture u UniCredit Grupi rekla je: „Ovo priznanje je za nas od ključne važnosti jer potvrđuje našu sposobnost da svojim ljudima pružimo sve poluge za uspeh. Veoma sam ponosna što svake godine ponovo potvrđujemo našu posvećenost obezbeđivanju boljeg radnog okruženja za sve naše ljude. Gradimo jaku kulturnu osnovu za našu banku ugrađujući vrednosti integriteta, odgovornosti i brige u sve što radimo. Uradili smo mnogo, ali nastavićemo da činimo uvek više kako bi naši ljudi mogli kolektivno da nastave da Pobeđuju. Na pravi način. Zajedno.”

Izvršni direktor Top Employers Instituta, David Plink izjavio je: „Izuzetna vremena otkrivaju najbolje u ljudima i organizacijama. U to smo se uverili tokom programa sertifikacije vrhunskih poslodavaca ove godine: izuzetan učinak sertifikovanih vrhunskih poslodavaca 2023. Najbolji poslodavci su uvek pokazivali da im je stalo do razvoja i dobrobiti svojih ljudi. Na taj način oni zajednički doprinose razvoju sveta rada. Ponosni smo što objavljujemo i promovišemo ovogodišnju grupu vodećih poslodavaca orijentisanih na ljude: Najbolji poslodavac 2023.”
Do sada, sertifikat i priznanje za program Najbolji poslodavac dobilo je 2.052 poslodavca u 121 zemlji/regionu na pet kontinenata.

Чланак UniCredit proglašen za najboljeg poslodavca za 2023. godinu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Toliki je, naime, rok zastarelosti pozajmica iz radnog odnosa – onih u kojima poslodavac kao poverilac sklopi ugovor sa svojim zaposlenim, kao dužnikom. Da je rok zastarelosti tri godine ukazao je i Vrhovni kasacioni sud u objavljenom pravnom shvatanju. Pojednostavljeno rečeno – svaka rata ovakvog zajma koja je dospela na naplatu, zastareva u roku od tri godine od dana kada je bio rok za njeno plaćanje.

Isto to važi i kada je firma u stečaju, pa stečajni upravnik pokušava putem sudskog spora da naplati od nekadašnjih radnika novac od pozajmica koje je radnik svojevremeno dobijao od svoje firme. Naime, opšti rok zasterelosti od 10 godina u ovom slučaju – ne važi, već se primenjuje rok od tri godine iz Zakona o radu koji kaže da „sva novčana potraživanja iz radnog odnosa zastarevaju u roku od tri godine od dana nastanka obaveze“

Stečajni upravnik traži da vrate pozajmice u celosti

Nekada je ugovor o zajmu sa firmom u kojoj ste zaposleni bila česta pojava. Danas – veoma retka. Radnici Preduzeća za puteve Vranje – PZP Vranje – od kojeg je danas ostala samo stečajna masa dela imovine, bili su među onima koji su mogli da zajme od svoje firme. Danas im stečajni upravnik traži da vrate pozajmice u celosti, iako je firma otišla u stečaj još 2012. godine, da bi 2015. stečaj bio zaključen, a od nekadašnje putarske firme ostala samo još – stečajna masa.

Odgovor na pitanje da li treba da vrate novac svojevremeno zajmljen od Preduzeća za puteve Vranje ili ne, prvenstveno zavisi od toga da li obaveze po zajmu sa poslodavcem zastarevaju za 10 ili za tri godine. Ovu nedoumicu Privrednog suda u Leskovcu u slučaju firme u stečaju PZP Vranje rešio je Vrhovni kasacioni sud usvojivši pravno shvatanje koje se odnosi i na sve druge slične slučajeve – ovakva potraživanja zastarevaju u roku od tri godine.

Naime, Privredni sud u Leskovcu uputio je zahtev Vrhovnom kasacionom sudu i dostavio spise predmeta sa naznakom da je pred ovim sudom u toku veći broj predmeta po tužbama Stečajna masa stečajnog dužnika PZP Vranje u stečaju, protiv tuženih građana – bivših zaposlenih, radi naplate novčanog potraživanja.

„Potraživanje poslodavca prema zaposlenom iz ugovora imenovanog kao ugovor o stambenom kreditu koji ima prirodu ugovora o zajmu, predstavlja novčano potraživanje iz radnog odnosa… zbog čega se ne primenjuje rok zastarelosti propisan Zakonom o obligacionim odnosima, već posebni rok zastarelosti iz člana 196. Zakona o radu, uz primenu odredbe člana 86. Zakona o stečaju, koja propisuje da zastarelost ne teče godinu dana od dana otvaranja stečajnog postupka“, navodi Vrhovni kasacioni sud.

Svaka vrsta pozajmice zastareva za tri godine

Аdvokat Ivan Ječmenica za portal N1 objašnjava da svaka vrsta pozajmice zastareva za tri godine ako je nastala iz radnog odnosa.

„Ovo ‘nastala iz radnog odnosa’ podrazumeva da zajmodavac ima svojstvo poslodavca, a zajmoprimac svojstvo zaposlenog, te da su upravo ta svojstva od odlucujuceg uticaja na nastanak i prestanak ugovora o zajmu – na primer, u slučaju prestanka radnog odnosa zaposlenog, ugovor o zajmu se raskida“, navodi Ječmenica.

Ovo pravno shvatanje Vrhovnog kasacionog suda pojašnjava da firme u stecaju ne mogu da potražuju pozajmice od svojih zaposlenih, ako je prošao rok od tri godine. Pri tome, advokat Ječmenica ukazuje da postoji zastoj u proteku tog trogodišnjeg roka i to u trajanju od jedne godine, počev od dana otvaranja stečaja.

On ističe da rok zastarelosti za svaku ratu kredita ponaosob počinje da teče od dana dospelosti na naplatu te rate zajma.

„Stoga se može reći da je nastupila zastarelost naplate svake rate od čijeg datuma dospelosti je proteklo tri godine“, objašnjava Ječmenica.

Kako dodaje, trenutak prestanka radnog odnosa može da bude bitan u smislu da tada dospevaju na naplatu sve rate pozajmice koju je poslodavac učinio zaposlenom, ali ukoliko je tako nešto predviđeno samim ugovorom o zajmu.

Izvor: N1

Foto: Pxabay

Чланак Svaka vrsta pozajmice zastareva za tri godine се појављује прво на Biznis i Finansije.

Takav ugovor o radu, s punim radnim vremenom, poslodavac će mu potpisati na neodređeno, samo ako angažuje onoga koji u periodu od dve godine, od dana zaključenja ugovora, nije boravio na teritoriji Srbije više od 180 dana.

Zauzvrat, poslodavac će biti nagrađen državnim podsticajima koji se isplaćuju u visini 70% poreza na zarade za jedno ili više zaposlenih novonastanjenih i 100% obračunatih i uplaćenih doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje.

Stručnjaci za radno pravo ističu da takve vrste podsticaja nisu neuobičajene, kao i da za konkretnu uredbu postoji pravni osnov.

Mario Reljanović, naučni saradnik sa Instituta za uporedno pravo, podseća da je za ove potrebe izmenjen Zakon o doprinosima na obavezno socijalno osiguranje, uvođenjem novog člana zakona. Ipak, priznaje, da mu sama primena tog dokumenta nije najjasnija.

Zarada od 300.000 dinara

– Vlada veruje da će se time popraviti demografska slika u Srbiji. Ako bude nekoliko stotina takvih zapošljavanja, to će biti dobro, ali čak ni time se neće promeniti demografska slika. Samo će strani direktori koji ionako imaju velike plate moći da prođu bez poreza i doprinosa – ističe prof. Reljanović i dodaje da mu je sama primena uredbe čudna, jer može da se odnosi samo na visoki menadžment i direktore stranih kompanija, tako da će država faktički njima refundirati dve trećine doprinosa, što je još jedan ustupak stranim poslodavcima.

– Teško da će domaći poslodavac zaposliti nekog stranca da bi mu onda on bio direktor. Od svega ovoga niko, sem stranih kompanija, neće imati koristi. Dakle, pretpostavljam da je neko izlobirao da mogu i direktori da ne plaćaju porez na zaradu – dodaje on.

Veoma mu je zanimljiv i detalj oko zarade od 300.000 dinara. Zapravo, objašnjava da je reč o osnovnoj zaradi koja toliko treba da iznosi.

– Osnovna zarada je ono što je propisano vrstom posla koji se obavlja i dužinom radnog vremena. Pošto se ovde govori isključivo o punom radnom vremenu, osnovna zarada je zaposlenom zagarantovana samo zato što dolazi na posao. Na to se nadograđuje zarada na radni učinak, uvećana zarada za rad neradnim danima, praznicima, prekovremeno i ostalo. Tu su i razna uvećanja kroz stimulacije koje se takođe nadograđuju, tako da ovde nije reč o zaradi od 300.000 dinara, nego o mnogo većoj sumi – objašnjava prof. Reljanović, dodajući da izuzetno mali broj ljudi u Srbiji mesečno toliko zarađuje.

Uredbu zbog stranih investitora

– Siguran sam da je reč o promilima, pa se u samom startu postavlja pitanje ko može uopšte da bude obuhvaćen ovom uredbom. Pritom, uslov je da se taj neko ne nalazi na tržištu rada u Srbiji, ko nije boravio u našoj zemlji duže od 180 dana dve godine pre zasnivanja ugovora s poslodavcem. Dakle, traži se baš neko novi – dodaje on i podseća da kada bi se na slobodnom tržištu rada primenila ova uredba samo nekoliko stotina ljudi bi dobilo takav posao. Od toga, priznaje, većina nema koristi, već se samo dopunjavaju olakšice za neke investitore koji imaju strane direktore koji će zbog posla ostati neko duže vreme u Srbiji.

Da je država napravila ovakvu uredbu najviše zbog stranih investitora, kako bi ih zadržala, smatra i Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku, posebno kada se zna da Srbija kuburi s nedostatkom kadrova sa stručnim i specifičnim znanjima i veštinama.

– Na mnogim deficitarnim pozicijama, gde se traži visoko obrazovanje, ali i iskustvo, plate su skočile i do 50%, čak se i udvostručile. Recimo, neki šef operativnog tima u IT sektoru više ne želi ovde da radi pod lošijim uslovima s većim obimom posla nego što je napolju, pa bira da ode van. Dodatan problem je i to što se državi sve više žale novi investitori koji ne mogu da nađu kadrove na domaćem tržištu rada. Kad su dolazili, njima je rečeno da Srbija ima obučenu i jeftiniju radnu snagu, a ispostavilo se da ta radna snaga više nije jeftina – objašnjava Rajić za Politiku.

Чланак Da li je uredba o dodeli podsticaja ustupak stranim poslodavcima се појављује прво на Biznis i Finansije.

Mobing je nasilje usmereno na psihu pojedinca, a specifičan je po tome što se vezuje isključivo za radnu sredinu i što se radi o kontinuiranom neprijateljskom ponašanju (osim kod seksualnog zlostavljanja) kojim se nastoji uniziti neko u radnom okruženju. Često ima svrhu da se zaposleni primora da sam napusti posao.

Prema položaju zlostavljača i zlostavljanog u hijerarhiji poslodavca, postoje dve vrste mobinga – horizontalni (kada se mobing aktivnosti događaju među radnicima koji su na istom hijerarhijskom položaju) i vertikalni (kada pretpostavljeni sprovodi zlostavljanje prema jednom podređenom radniku i kada grupa radnika sprovodi mobing aktivnosti prema jednom pretpostavljenom).

Definicija mobinga

U našoj zemlji zaštita od zlostavljanja na radu regulisana je posebnim propisom – Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu koji se primenjuje od 04.09.2010. godine. Zlostavljanje, u smislu ovog zakona, jeste svako aktivno ili pasivno ponašanje prema zaposlenom ili grupi zaposlenih kod poslodavca koje se ponavlja, a koje za cilj ima ili predstavlja povredu dostojanstva, ugleda, ličnog i profesionalnog integriteta, zdravlja, položaja zaposlenog i koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje, pogoršava uslove rada ili dovodi do toga da se zaposleni izoluje ili navede da na sopstvenu inicijativu raskine radni odnos ili otkaže ugovor o radu ili drugi ugovor. Zlostavljanje je i podsticanje ili navođenje drugih na opisano ponašanje.

Dakle, prema zakonskoj definiciji, da bi se opisane radnje smatrale mobingom treba da se ponavljaju u dužem vremenskom periodu i da imaju za cilj ili da po sebi predstavljaju povredu vrednosti ličnosti zaposlenog (zdravlja, dostojanstva, ugleda) što radno okruženje čini ponižavajućim i uvredljivim, odnosno nemogućim za rad. Kada je reč o uslovu ponavljanja radnji u dužem periodu, izuzetak je seksualno uznemiravanje, jer se ne traži kontinuitet u protivpravnom ponašanju. Dovoljno je da je jednom učinjen ovaj tip zlostavljanja da bi se pokrenuo sudski postupak zaštite. Ovo stoga jer se Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu poziva na definiciju iz Zakona o radu prema kojoj je seksualno uznemiravanje svako verbalno, neverbalno ili fizičko ponašanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica koje traži zaposlenje, kao i zaposlenog u sferi polnog života, a koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje.

Zaštita od zlostavljanja na radu

Zaštitu od zlostavljanja u skladu sa zakonom mogu da traže sva lica koja po bilo kom osnovu učestvuju u radu kod poslodavca: po osnovu radnog odnosa (na određeno ili neodređeno vreme), po osnovu neke druge vrste ugovora (o privremenim i povremenim poslovima, o delu, o dopunskom radu, o stručnom osposobljavanju i usavršavanju) ili su angažovani kao volonteri.

Osim citiranog zakona, postoji Pravilnik o pravilima ponašanja poslodavaca i zaposlenih u vezi sa prevencijom i zaštitom od zlostavljanja na radu, koji je donelo Ministarstvo rada i socijalne politike 2010. godine. Navedenim aktom se propisuju pravila ponašanja zaposlenih i poslodavaca u cilju prevencije zlostavljanja na radu i opisuju ponašanja ukazuju na zlostavljanje.

Koja ponašanja spadaju u mobing

Pravilnik o pravilima ponašanja poslodavaca i zaposlenih u vezi sa prevencijom i zaštitom od zlostavljanja na radu navodi ponašanja od kojih se treba uzdržavati radi prevencije od zlostavljanja na radu i seksualnog uznemiravanja, a naročito:

• ponašanja koja onemogućavaju odgovarajuću komunikaciju: neopravdano onemogućavanje zaposlenog da iznese svoje mišljenje, prekidanje u govoru, obraćanje uz viku, pretnje i vređanje
• ponašanja koja mogu da dovedu do narušavanja dobrih međuljudskih odnosa: ignorisanje zaposlenog, neopravdano izolovanje zaposlenog od drugih zaposlenih, neopravdana fizička izolacija zaposlenog iz radne okoline, neopravdano oduzimanje zaposlenom sredstva rada, neopravdano nepozivanje na zajedničke sastanke i zabrana komuniciranja sa zaposlenim
• ponašanja koja mogu da dovedu do narušavanja ličnog ugleda zaposlenog: verbalno napadanje, ismejavanje, ogovaranje, širenje neistina o zaposlenom uopšte i u vezi sa njegovim privatnim životom, negativno komentarisanje ličnih karakteristika zaposlenog, ponižavanje zaposlenog pogrdnim i degradirajućim rečima
• ponašanja koja mogu da dovedu do narušavanja profesionalnog integriteta zaposlenog: neopravdane stalne kritike i omalovažavanja rezultata rada zaposlenog, onemogućavanje zaposlenog da izvršava radne zadatke, davanje ponižavajućih radnih zadataka kojih su ispod nivoa njegovog znanja i kvalifikacija, davanje teških zadataka ili onih koji su iznad nivoa znanja i kvalifikacija, određivanje neprimerenih rokova za izvršenje radnih zadataka, neopravdano i namerno isključivanje zaposlenog iz stručnog usavršavanja
• ponašanja koja mogu da dovedu do narušavanja zdravlja zaposlenog: neopravdane stalne pretnje (npr. otkazom ugovora o radu ili drugog ugovora) i pritisci kojima se zaposleni drži u stalnom strahu, pretnja fizičkim uznemiravanjem koje nema elemente krivičnog dela
• ponašanja koja bi se mogla smatrati seksualnim uznemiravanjem: ponižavajući i neprimereni komentari i postupci seksualne prirode, pokušaj ili izvršenje nepristojnog i neželjenog fizičkog kontakta, navođenje na prihvatanje ponašanja seksualne prirode uz obećavanje nagrade, pretnju ili ucenu

Načini i sredstva dokazivanja

Pošto je, i pored nekih osnovnih oblika mobinga nabrojanih u gore citiranom pravilniku nemoguće odrediti sve načine na koje se zlostavljanje može izvršiti, njegovo postojanje se u svakoj situaciji mora utvrđivati s obzirom na sve okolnosti slučaja-ponašanje zaposlenog, ponašanje poslodavca, ponašanje poslodavca prema drugim zaposlenima itd.

Kako bi se uspešno vodio spor važno je da zaposleni osigura što je više moguće dokaza o ponašanju zlostavljača koje se može podvesti pod mobing i dokaze o posledicama koje su nastupile. Teško je dokazivanje mobinga zato što su takva ponašanja najčešće odvijaju izmedju mobera i mobingovanog bez svedoka.

U smislu prikupljanja dokaza potrebno je preduzeti sledeće:

• ako postoje posledice u pogledu zdravstvenog stanja potrebno je redovno se javljati lekaru koji bi konstatovao poremećaje u zdravlju. Izveštaji lekara opšte prakse i lekara specijaliste biće dokaz na sudu o zdravstvenom stanju, odnosno o posledicama narušavanja zdravlja. Sudskim veštačenjem se potom utvrđuje da su iste nastupile kao posledica ponašanja koje predstavlja zlostavljanje na radu
• ako se koriste sredstva za mobing koja je lako dokazati, razumno bi bilo sačuvati dokaze u vidu elektronske pošte, sms poruka, dopisa i slično.
• nedozvoljeno audio i video snimanje nema pravnu vrednost dokaza na sudu te ne treba tome pribegavati bez saglasnosti snimane strane. Audio i video snimak može biti dokaz ako je snimano lice dalo izričit pristanak na to. Međutim, u tom pogledu eventualni dokaz mogu biti snimci sa sigurnosnih kamera, jer su iste sada veoma česte u poslovnim prostorijama polsodavca, a zaposleni su svesni njihovog postojanja i da su ustanovljenje radi njihove zaštite. Dakle ne mogu da tvrde da nisu dali pristanak na snimanje
• veoma važno je i privoleti sve svedoke nedozvoljenog ponašanja da postupe ispravno i potvrde svojim iskazima da se desilo zlostavljanje na radu, makar za to često treba i lične hrabrosti. Nije jednostavno da se svedoči u tako osetljivim postupcima, naročito protiv nekoga ko će vam i dalje biti šef, ali je iskaz svedoka dragocen dokaz.

Šta kada ste prikupili dokaze?

Nakon što zaposleni prikupi dokaze o tome da je žrtva zlostavljanja na radu, dalji postupak zavisi od toga ko se tereti za zlostavljanje na radu-poslodavac ili drugi zaposleni. U prvom slučaju može se odmah podneti tužba za zaštitu od zlostavljanja na radu nadležnom sudu, a u drugom slučaju se najpre mora pokrenuti postupak zaštite kod poslodavca, pa tek nakon toga eventualno kod suda.

Postupak za zaštitu

Zaposleni koji smatra da je izložen zlostavljanju od strane drugog zaposlenog kod poslodavca (horizontalni mobing) podnosi zahtev za pokretanje postupka za zaštitu od zlostavljanja odgovornom licu u pravnom licu, odnosno poslodavcu sa svojstvom fizičkog lica. Ovaj zahtev može podneti i predstavnik sindikata, kao i lice nadležno za poslove bezbednosti i zdravlja na radu, uz pismenu saglasnost zaposlenog koji smatra da je izložen zlostavljanju.

Poslodavac je dužan da, po prijemu zahteva, u roku od tri dana stranama u sporu predloži posredovanje kao način razrešenja spornog odnosa. Za posrednika može biti izabrano lice koje uživa poverenje strana u sporu (sporazumno ga određuju). Posrednik je neutralna osoba koja je dužna je da postupa nezavisno i nepristrasno.

Sam postupak je hitan (traje maksimalno 30 dana od dana izbora posrednika) i zatvoren za javnost, ali u njemu može da učestvuje predstavnik sindikata. Uspešan postupak završava se zaključivanjem pismenog porazuma između strana u sporu, koji naročito sadrži mere usmerene na prestanak mobinga i isključenje mogućnosti novog zlostavljanja.

Smatra se da postupak posredovanja nije uspeo ako strane u spore ne uspeju da se dogovore oko ličnosti posrednika, ako se odlukom posrednika postupak obustavi jer njegovo dalje vođenje nije opravdano ili ako strana u sporu izjavi da odustaje od daljeg postupka.

Poslodavac je dužan da, ako posredovanje ne uspe, a postoji osnovana sumnja da je izvršeno zlostavljanje ili da je zloupotrebljeno pravo na zaštitu od zlostavljanja, pokrene postupak za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog za nepoštovanje radne discipline, odnosno povredu radne dužnosti. Ukoliko se utvrdi odgovornost zaposlenog za nepoštovanje radne discipline/povredu radne dužnosti, pored sankcija propisanih Zakonom o radu, poslodavac može da mu izrekne neku od sledećih mera: opomena; udaljenje sa rada od 4 do 30 radnih dana bez naknade zarade; trajni premeštaj u drugu radnu okolinu.

Ako zaposlenom koji smatra da je izložen zlostavljanju prema mišljenju službe medicine rada preti neposredna opasnost po zdravlje ili život ili ako mu preti opasnost od nastanka nenaknadive štete, poslodavac je dužan da, do okončanja postupka za zaštitu zaposlenog od zlostavljanja kod poslodavca, zaposlenom koji se tereti za zlostavljanje izrekne jednu od sledećih mera: premeštaj u drugu radnu okolinu, odnosno radno mesto ili udaljenje sa rada uz nadoknadu zarade, u skladu sa zakonom. Zaposleni, kome prema mišljenju službe medicine rada preti neposredna opasnost po zdravlje ili život, ima pravo da odbije da radi ako poslodavac ne preduzme neku od citiranih privremenih mera. Za vreme odbijanja rada zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade koju je ostvario u prethodna tri meseca i ne može da dobije otkaz.

Pravo na podnošenje zahteva za zaštitu od zlostavljanja kod poslodavca zastareva u roku od šest meseci od dana kada je zlostavljanje učinjeno, a rok počinje da teče od dana kada je poslednji put izvršeno ponašanje koje predstavlja zlostavljanje.

Ceo tekst možete pročitati na Infostud blogu.

Foto: Pixabay

Чланак Zlostavljanje na radu – proces dokazivanja i zaštita се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema njemu poslodavac ne mora da zna zbog koje je bolesti zaposleni na bolovanju.

U pogledu zaštite podataka o ličnosti ovo je dobar put, smatra poverenik.
Dešava se da kolegama, poznanicima, prijateljima bez ustezanja pričamo koje bolesti imamo ili smo ih imali, dok se u mnogim evropskim zemljama to smatra nepristojnim. Mnogo važnije od toga jeste kako se informacije o bolestima prosleđuju i čuvaju u trouglu između lekara, poslodavca i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

Poverenik Milan Marinović, govoreći za RTS, podsetio je da je u aprilu ove godine ministar zdravlja doneo novi pravilnik u sistemu zdravstvene zaštite, što nije mnogo poznato – Pravilnik o obrascima u sistemu zdravstvene zaštite.

„Pravilnik baca drugačije svetlo na današnju situaciju. Obrazac OZ6, tzv. doznaka za bolovanje, koji sadrži šifru bolesti, tj. dijagnozu, Pravilnikom je stavljen van snage. Novim pravilnikom, koji je ministar propisao, taj podatak ne treba da bude sadržan u obrascu“, objašnjava Marinović, koji kaže da sada zdravstvene ustanove u izveštaj upisuju uopšteniji razlog bolesti.

Na pitanje da li lekar sme da obrazloži detalje bolesti na doznakama, poverenik Marinović kaže da to, prema novom pravilniku, ne treba da radi ali se, kaže, stvara problem kod osiguranika zaposlenih. „Propisi neusaglašeni“

„Oni su između čekića i nakovanja. U domovima zdravlja dobijaju novi izveštaj o sprečenosti za rad koji ne sadrži dijagnozu koji se, kada se dostave poslodavcu, odnosno RFZO, za sada ne uvažavaju. Problem je što su propisi neusaglašeni“, ukazuje Marinović.

Zadiranje u privatnost građana

Gost Jutarnjeg programa kaže da podržava novi pravilnik, ali da je jedini način da se ova situacija razreši da se usklade medicinska ustanova, u kojoj lekar izdaje izveštaj, sa RFZO.

„Pošto je novim pravilnikom uvedena jedna velika novina – da se izveštaji izdaju elektronskim putem, većinski, ne vidim razlog da se direktno između zdravstvene ustanove i RFZO ne izvrši elektronska komunikacija, gde bi možda i mogla da bude obuhvaćena šifra bolesti, ali gde niko drugi ne bi mogao da pristupi tim podacima“, smatra Marinović.

Objašnjava i da je prethodni poverenik ukazivao da je podatak o šifri bolesti u medicinskom izveštaju suvišan i da je to preveliko zadiranje u privatnost građana.

„U pogledu zaštite podataka o ličnosti ovo je dobar put, koji ide i ka digitalizaciji. Kao poverenik ga pozdravljam“, ističe poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. „Zakon o zaštiti podataka još nije usklađen sa drugim zakonima“

Kazne za odavanje podataka građana

Govoreći o Zakonu o zaštitu podataka o ličnosti, Marinović kaže da još uvek nije usklađen sa drugim zakonima, koji u sebi sadrže povredu podataka građana.

„Rok je bio kraj prošle godine, ali to nije urađeno. Nadam se da će se Skupština uskoro sastati na tu temu i da će odrediti novi rok za usaglašavanje. To je ogroman posao“, dodaje.

Poverenik objašnjava i da je počeo rad radne grupe na izradi nacionalne strategije za zaštitu podataka o ličnosti od 2022. do 2029. godine, kao i da je ideja da se doradi postojeći zakon, ali i da se sa njim usaglase drugi zakoni.

Govoreći o kaznama za odavanje podataka građana, Marinović kaže da može biti kvalifikovan kao prekršaj ili krivično delo.

„Ukoliko to uradi neko ko nije službeno lice, tada je kazna niža, novčana i kazna zatvora do jedne godine, i to je krivično gonjenje po privatnoj tužbi. Ukoliko je to uradilo službeno lice u vršenju službene dužnosti, kazna je do tri godine zatvora i goni se po službenoj dužnosti“, zaključuje poverenik Milan Marinović.

Izvor: B92

Foto: Pixabay

Чланак Poslodavac ne mora da zna zbog koje je bolesti zaposleni na bolovanju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Najnovija vest je da će Japan uvesti obaveznu vakcinaciju za radnike koje rade u određenim sektorima. Još nije do detalja definisano kojima, ali će biti pravilo da ukoliko žele da rade, moraju i da se vakcinišu.

Jedan veliki trgovinski lanac, koji je poznat i građanima u Srbiji, ponudio je nedavno ekstra naknadu od 200 dolara svim zaposlenima u SAD koji se vakcinišu protiv kovida-19.

Prethodno su slične poteze povukle i kompanije, poput Aldija i Dolar Dženerala, kao i kompanije za dostavu namirnica Instakart.
Supermarketi, odnosno prodavnice namirnica, ugostitelji i svi koji rade sa hranom i pićem, ali i aviokompanije i prevoznici traže ovih dana prioritet za svoje radnike prilikom vakcinacije, nadajući se da će ih tako zaštititi od novog talasa pandemije, ali i omogućiti potrošačima da se osećaju bezbednije, što bi trebalo da pozitivno utiče na oporavak poslovanja.

Tako je, na primer, kompanija Dolar Dženeral saopštila da želi da svi njeni zaposleni dobiju vakcinu protiv korone, pa im nudi da im to i plati. Lanac je saopštio naime, da će svojim radnicima dati jednokratnu uplatu u iznosu četvorosatne plate nakon završene vakcinacije.

„Ne želimo da naši zaposleni moraju da biraju između primanja vakcine ili dolaska na posao“, rekao je Dollar General (DG) u saopštenju za štampu, napominjući da se radnici suočavaju s preprekama da se vakcinišu, poput vremena putovanja, kilometraže ili potrebe za brigom o deci.

Sve više bonusa za vakcinu

„Dollar General“ nije jedini poslodavac koji nudi novčane podsticaje radnicima da dobiju vakcinu protiv Covida-19. Jedna bolnica u Kaliforniji ponudila je 300 dolara, a bolnički sistem u Hjustonu, koji ima više od 26.000 zaposlenih, bonus od 500 dolara radnicima ako se vakcinišu. Do sada je oko 60 odsto njihovog osoblja primilo vakcinu.

„Ovaj bonus je zahvalnica za vašu istrajnost tokom teške 2020. godine, i nadamo se da će nam pružiti nadu tokom sledećih nekoliko izazovnih meseci“, naveli su rukovodioci bolnice u Hjustonu u obraćanju zaposlenima.

Nekoliko staračkih domova, od Čikaga do Pensilvanije, ponudilo je svojim zaposlenima bonuse od 150 do 750 dolara ako se odluče za vakcinaciju.
Pojedine kompanije umesto novca razmatraju podsticaje u vidu dodatnih slobodnih dana, vaučera ili velnes programa za svoje zaposlene.

Inače, među ekonomistima i stručnjacima za tržište rada podeljena su mišljenja o obaveznosti vakcinacije za zaposlene. Pojedini smatraju da bi poslodavci trebalo da insistiraju da se svi radnici što pre vakcinišu, kako bi se privreda vratila u normalne tokove, dok se drugi suočavaju sa zakonskim i etičkim dilemama.

Naime, sve dok države ne donesu propise kojima se nalaže da je imunizacija obavezna, reč je o ličnoj odluci i proceni pojedinca, a u mnogim zapadnim državama su zabrinuti i da bi bilo koji vid podsticaja ili primoravanja zaposlenih mogao da izazove kontraefekat.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Poslodavci nude novčane podsticaje radnicima da dobiju vakcinu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Na listi najboljih poslodavaca u ovoj godini, koju je u saradnji sa istraživačkom kućom Statista objavio Forbs, našle su se velike korporacije iz 58 zemalja sveta.

Glavni kriterijum pri odabiru poslodavaca bila je voljnost 160.000 ispitanika da svojim prijateljima i rođacima preporuče zaposlenje u kompaniji u kojoj oni rade. Oni su takođe imali zadatak da ocene odgovor svojih kompanija na korona-krizu ali i njihova ulaganja u održivi razvoj, talente, ravnopravnost polova i društvenu odgovornost.

Za najbolje poslodavce proglašeno je čak 750 velikih kompanija sa sedištima u 45 zemalja. Najviše dobrih poslodavaca nalazi se u SAD (247), zatim u Evropi (224) te u Aziji i Okeaniji (208).

Među profesijama najzadovoljniji su IT stručnjaci i zaposleni u telekomunikacionim kompanijama koji su tokom pandemije dobili mogućnost da rade od kuće.

Najbolje plasirani poslodavac na ovoj listi je južnokorejski Samsung, slede ga američki Amazon, IBM, Microsoft, te opet južnokorejski LG, zatim Apple, Adobe, Alphabet, Siemens…

Izvor: Forbs

Foto: www_slon_pics, Pixabay

Чланак Samsung najbolji poslodavac na svetu се појављује прво на Biznis i Finansije.

U Srbiji svega 15% domaćih poslodavaca ima pozitivan stav prema daljem povećanju minimalne cene rada, pokazuje najnovije istraživanje Unije poslodavaca Srbije, sprovedeno u julu ove godine.
To je drastičan pad u odnosu na razultate prošlogodišnjeg istraživanja u istom periodu, kada je pozitivan stav po ovom pitanju imalo 46% poslodavaca u našoj zemlji.

Pri tom, čak i onih 15% anketiranih koji su izrazili pozitivan stav prema rastu minimalca, ocenjuju da bi ti bilo opravdano samo pod određenim uslovima. To su značajno umanjenje poreza i doprinosa, povećanje neoporezivog dela zarade i smanjenje fiskalnih i parafiskalnih obaveza.

Najpozitivniji poslodavci u Beogradu i oni koji rade u uslugama

U istraživanju Unije poslodavaca učestvovali su predstavnici 133 privredna subjekta, koji zapošljavaju ukupno 16.134 radnika i 1.935 preduzetnika sa oko 5.800 zaposlenih.

Najviše anketiranih koji bi prihvatili rast minimalca posluje u sektoru malih preduzeća, dok su predstavnici mikro preduzeća u najvećoj meri protiv, kao i svi anketirani preduzetnici.

Gledano prema regionima, najmanje voljni da prihvate dalji rast minimalne zarade su poslodavci u Vojvodini, dok je u Beogradu najviše privrednika koji smatraju da postoji mogućnost za rast zarada, ali je i tu svega 12 njih izrazilo takav stav.
Posmatrajući dobijene odgovore prema delatnosti, u pozitivnom stavu prema rastu minimalca prednjače usluge, dok su protiv u najvećem procentu poslodavci koji se bave proizvodnjom, turizmom i ugostiteljstvom.

Opstanak firme i opstanak zaposlenih

Ovakvi rezultati su očekivani, imajući u vidu posledice po srpsku privredu koje je prouzrokovala kriza izazvana koronom, ocenjuje se u istraživanju. Anketirani poslodavci su ukazali na činjenicu da se bore za opstanak na tržištu i da jedva uspevaju da zadrže potojeću zaposlenost u situaciji kada im promet drastično opada, a troškovi rastu.

Tako vlasnik jednog tekstilnog preduzeća sa 400 zaposlenih predviđa da će se najgore posledice zdravstvene i ekonomske krize u svetu i kod nas tek pokazati. U firmi zato očekuju opadanje prometa i obima posla krajem ove i tokom cele sledeće godine.

S druge strane, direktor malog preduzeća iz Šimanovaca ima drugačiji stav. Prema njegovom mišljenju, uprkos aktuelnim poremećajima zbog pandemije, ekonomsko oktuženje u Srbiji je poslednjih godina postalo stabilnije, ukljućujući i veći stepen naplativosti potraživanja. Zato smatra da bi plate trebalo da budu „na pristojnijem nivou, a povećanje minimalca bi posebno značilo radnicima u najniže plaćenim zanimanjima“.

Troškovi visoki i bez pandemije

Ipak, ovakvi stavovi su u ogromnoj manjini, pokazuje istraživanje, dok najveći broj anketiranih ističe da su troškovi poslovanja već godinama u Srbiji visoki, posebno oni koji se odnose na poreze i doprinose na zaradu.

Zato bi na značajniji rast minimalne cene rada najviše uticalo umanjenje poreza i doprinosa na zarade, ali u aktuelnoj krizi bi od velikog značaja bilo i smanjenje fiskalnih i parafiskalnih nameta.

U istraživanju se podseća da o tome koliko je situacija u privredi ozbiljna govore i nalazi ankete Unije poslodavaca o posledicama pandemije, koja je sprovedena u aprilu ove godine. Razultati su pokazali da je svega 6% firmi u Srbiji pretrpelo slabiji finansijski udar, dok su svi ostali već tada imali značajne ili izuzetno velike posledice u poslovanju.

Чланак Poslodavci u Srbiji: Sada nije vreme za podizanje minimalca се појављује прво на Biznis i Finansije.

Obezbeđivanje rada u smenama sa manje ljudi, stroga i nadzirana higijena, zaposleni mora da drži svoju garderobu dalje od mesta rada, obavezno prijavljivanje simptoma… samo su neki od propisanih pravila kojih ćemo ubuduće morati da se pridržavamo.
Propis – Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad za sprečavanje pojave i širenja epidemije zarazne bolesti, donelo je Ministarstvo rada.

Pravilnik praktično sadrži dva dela odredbi – jedan za poslodavce, drugi propisuje obaveze zaposlenik.
Pravilnikom su propisane mere koje je poslodavac dužan da primeni i u cilju prevencije, ali i ukoliko dođe do oboljevanja zaposlenih, ali i onih koji se zateknu u radnoj okolini.

Član četiri propisuje obaveze poslodavca i šta mora da sadrži plan primene mera, koji mora da se usvoji. To praktično znači da se moraju usvojiti preventivne mere i aktivnosti za sprečavanje pojave epidemije zarazne bolesti, ali i obezbediti kontrola sprovođenja.

Šta je poslodavac dužan da obezbedi:

1) pre početka rada da obezbedi pisane instrukcije i uputstva o merama i postupcima za sprečavanje pojave epidemije zarazne bolesti, koji sadrže informaciju o simptomima zarazne bolesti;

2) u skladu sa mogućnostima, ukoliko nije organizovan rad u smenama, izvrši preraspodelu radnog vremena uvođenjem druge ili treće smene sa manjim brojem zaposlenih;

3) sprovodi pojačanu higijenu i dezinfekciju radnih i pomoćnih prostorija što uključuje redovnu dezinfekciju prostorija i često provetravanje radnog prostora;

4) obezbedi zaposlenima dovoljne količine sapuna, ubrusa, tekuće vode i dezinfekcionih sredstava na bazi alkohola za pranje ruku;
5) obezbedi redovno čišćenje svih površina koje se često dodiruju na radnom mestu, posebno prostorija i opreme kao što su toaleti, kvake na vratima, fiksni telefoni, računarska oprema i druga oprema za rad;

6) uredi način vođenja evidencije o dezinfekciji radnih i pomoćnih prostorija koju organizuje i sprovodi;

7) obezbedi izradu uputstava za bezbedan i zdrav rad sa izvođačima radova, dobavljačima, distributerima i spoljnim saradnicima;

8) organizuje i obezbedi redovno uklanjanje otpada i smeća (kante za smeće obložene plastičnom kesom) iz prostorija tako da se mogu isprazniti bez kontakta sa sadržajem.

U slučaju pojave zarazne bolesti poslodvac je dužan:

1) prostor u kome je boravio zaposleni koji je zaražen se redovno fizički i hemijski dezinfikuje i provetrava;

2) poštuju se procedure ulaska i izlaska u prostorije poslodavca, koriste propisana sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu i druge mere zaštite tokom procesa rada;
3) precizno se definišu pravci kretanja zaposlenih kroz radne i pomoćne prostorije;

4) organizuje se stroga kontrola kretanja zaposlenih iz organizacione jedinice u kojoj je radio zaposleni koji je zaražen;

5) kontakti zaposlenih iz organizacione jedinice u kojoj je boravio zaposleni koji je zaražen sa drugim zaposlenima se svode na nužne uz propisane mere zaštite;

6) primenjuju se sve druge mere po preporuci epidemiologa.

Obaveze zaposlenih se nalaze u članu 8

1) sprovodi sve preventivne mere bezbednosti i zdravlja na radu kako bi sačuvao svoje zdravlje, kao i zdravlje drugih zaposlenih;

2) namenski koristi propisana sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu i da sa njima pažljivo rukuje, da ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravlje kao i bezbednost i zdravlje drugih lica;
3) dodatno brine o svojoj higijeni tako što će redovno i pravilno prati ruke;

4) ličnu odeću drži odvojenu od sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu i radnog odela;

5) obavezno obavesti poslodavca ukoliko posumnja na simptome zarazne bolesti kod sebe, kod drugih zaposlenih ili članova svoje porodice;

6) pre početka rada pregleda svoje radno mesto uključujući i sredstva za rad koja koristi, kao i sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu i da u slučaju uočenih nedostataka izvesti poslodavca ili drugo ovlašćeno lice;
7) pre napuštanja radnog mesta, da radno mesto i sredstva za rad ostavi u stanju da ne ugrožavaju druge zaposlene;

8) u skladu sa svojim saznanjima, odmah obavesti poslodavca o nepravilnostima, štetnostima, opasnostima ili drugoj pojavi koja bi na radnom mestu mogla da ugrozi njegovu bezbednost i zdravlje ili bezbednost i zdravlje drugih zaposlenih;

9) sarađuje sa poslodavcem i licem za bezbednost i zdravlje na radu, kako bi se sprovele dodatne neophodne mere za bezbednost i zdravlje na radu.

Izvor:Blic

Чланак Pravilnik mera za poslodavce i zaposlene zbog epidemije stupa na snagu 11.jula се појављује прво на Biznis i Finansije.

U situaciji kada je ceo svet zatečen nepoznatim virusom i još uvek ne zna kako da se sa njim izbori, prvo o čemu brinemo je da sačuvamo sopstveno i zdravlje svojih bližnjih. Ali da bismo bili zdravi, to pre svega podrazumeva da od nečega moramo da živimo. Bez plate, složićemo se, to je teško izvodljivo.

Mere za pomoć privredi

Za razliku od poslodavaca koje prozivaju za kršenje osnovnih radnih prava zaposlenih tokom vanrednog stanja, manje se pominju oni vlasnici i direktori koji su pokazali brigu za svoje zaposlene, kao u jednoj IT kompaniji iz Niša. Tamo su još na početku vanrednog stanja isplatili radnicima celokupne plate za mart i april, pre roka. I kako su prošli zato što su se pokazali kao dobri domaćini?

Da bismo došli do odgovora, podsetimo se u najkraćem mera koje je donela Vlada Srbije radi podrške privredi, kao što su uradile i druge države u pokušaju da spreče sunovrat ekonomije.

Donete mere predviđaju odlaganje plaćanja poreza i doprinosa na zarade za tri meseca koliko je procenjeno da će trajati vanredno stanje, kao i odlaganje plaćanja akontacija poreza na dobit. Pored ovoga, obezbeđena je direktna pomoć u vidu iznosa minimalne neto zarade za mart za sve poslodavce koji se kvalifikuju za ovu vrstu podrške. Glavni uslov za korišćenje ovih mera je da se ne smanjuje broj zaposlenih više od 10% u odnosu na 15. mart 2020. godine.

Šta se desilo onima koji su isplatili zarade na vreme

Nakon objavljivanja mera raspravljalo se koji sektori privrede su najviše pogođeni i da li će ova pomoć imati isti efekat na sve ili će nekima ona, nažalost, biti nedovoljna. S druge strane, nekoliko kompanija se javno izjasnilo da neće koristiti pomoć države, jer ne žele da troše novac iz državnog budžeta za troškove koje mogu same da pokriju.

Pošto su mere bile najavljene već krajem marta, kada se dogodio prvi udar na poslovanje, očekivalo se da će se one odnositi upravo na martovsku zaradu. Poslodavci koji su uvek isplaćivali plate na vreme, u želji da pomognu zaposlenima učinili su to i u vanrednim okolnostima. Većina je isplatila zarade, a poreze i doprinose ostavila za plaćanje u zakonskom roku, očekujući da će ova obaveza biti odložena barem za neko vreme. Podsetimo, fiskalno opterećenje na neto zaradu u Srbiji je oko 65%, što je u vreme smanjene likvidnosti i te kako veliki iznos.

Ali čim su mere stupile na snagu, bilo je jasno da svi koji su isplatili zarade za mart pre donošenja Uredbe, neće moći da odlože svoje obaveze koje su dospele u martu, već će tu pogodnost moći da koriste tek od aprila. Nasuprot njima, poslodavci koji do stupanja Uredbe na snagu nisu isplatili zarade, pogodnost da odlože obaveze mogli su da koriste odmah.

Kakvu je poruku država poslala ovakvom odlukom? Da li je ideja bila da „nagradimo“ poslodavce koji su svojim zaposlenima hteli da pomognu tako što im nećemo dati mogućnost da biraju koju obavezu žele da prolongiraju? Zvanično niko neće reći da je tako, ali, nažalost praksa je puna takvih primera.

U Srbiji se ne nagrađuju oni koji obaveze izvršavaju u roku

Činjenica je da je tokom ranijih kriza bilo mnogo problema zbog toga što kompanije nisu imale dovoljno sredstava za plaćanje poreza i doprinosa zaposlenima. Posledice po zaposlene su bile višestruke, od neoverenih zdravstvenih knjižica do problema prilikom odlaska u penziju.

Ovakve situacije su se najčešće rešavale reprogramom poreskog duga, gde se kamata otpisivala u celosti, a poreski dug opraštao u određenom procentu. Naravno, ovaj reprogram se najčešće primenjivao na velike kompanije sa mnogo zaposlenih. Danas, Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji ima definisanu proceduru za odlaganje plaćanja poreskog duga na određeni period.

Ali baveći se kompanijama koje imaju problema i kojima svakako treba pomoći, zaboravili smo na one koje svoje obaveze izmiruju na vreme. U Srbiji ne postoji sistem nagrađivanja kompanija koje svoje obaveze izvršavaju u roku, niti ima naznaka da se o tome razmišlja.

Koristi od stimulisanja dobrih platiša

Na pitanje zašto bi trebalo nagrađivati ispunjavanje obaveza koje su propisane zakonom i samim tim moraju da se poštuju, odgovor daju primeri o višestrukoj koristi u državama koje su uvele takve stimulacije. Plaćanjem svojih obaveza na vreme, poslodavci omogućavaju zaposlenima da sa većom sigurnošću planiraju sopstvenu potrošnju, što onda značajno podstiče tražnju na tržištu. S druge strane, zahvaljujući redovnim platišama, država takođe može bolje da upravlja sredstvima u budžetu. Dodatno, što je više kompanija koje redovno plaćaju obaveze, to država više štedi na mehanizmima i procedurama za naplatu svojih potraživanja.

Za razliku od Srbije, koja ovakvo ponašanje ne vrednuje, Crna Gora je prepoznala značaj stimulisanja redovnih platiša, tako što je odobrila popust od 6% na dospele poreske obaveze ukoliko su one izmirene u roku. U drugim zemljama, kompanije koje redovno plaćaju poreze su uvek prioritetne kada se vrši povraćaj PDV-a ili prilikom izdavanja državnih dokumenata.

Ako je naša država bila voljna da se odrekne 50% kamate na odložene poreske obaveze kako bi pomogla poreske obveznike koji su u problemu, zašto ne bi mogla da iznađe mogućnosti za podršku onima koji redovno izmiruju obaveze?

Šta država još može da uradi?

Slična situacija je i kod poreskih obaveza za fizička lica. Poreski organi na bilo kom nivou ne prepoznaju građane koji redovno plaćaju porez kao posebnu kategoriju koju bi trebalo favorizovati u odonosu na one koji to ne čine.

Kako se takvo ponašanje države odražava na privrednike u aktuelnoj krizi? Ako su se neke privatne kompanije odrekle mogućnosti da koriste državnu pomoć i time olakšale državi da se izbori sa veoma teškom situacijom, zar država ne bi mogla da pokaže kako ceni takav postupak i odobri im popust u ukupnoj poreskoj obavezi? Dalje, treba imati na umu da pored onih kojima nije potrebna državna pomoć, ima privrednika koji se nisu kvalifikovali za ova davanja, što znači da će uprkos teškim poremećajima na tržištu, morati da izmire sve svoje obaveze prema državi.

Sve se vrti oko loših đaka

U situaciji kada će većina privrednika odložiti svoje obaveze, svakako bi trebalo razmišljati o tome na koji način vrednovati one koji će redovno uplaćivati novac u budžet. U suprotnom, može se desiti da one čak pretrpe štetu. Ilustrujmo to primerom kompanije iz Niša sa početka ovog teksta, koja je uplatila zarade svojim zaposlenima unapred.

Naime, da bi preduzeće koristilo sredstva državne pomoći potrebno je da podnese poreske prijave za zarade, bilo da je u pitanju zarada za mart ili za april. Podnošenjem prijave do 30. aprila ove godine, kompanije ostvaruju pravo na tri tranše pomoći od po približno 30.000 dinara. Ako je niška kompanija podnela poresku prijavu za mart i april još u martu, pre nego što je Uredba stupila na snagu, onda će sledeću prijavu podneti tek u maju, što znači da će ostvariti pravo na samo dve tranše pomoći.

Drugim rečima, ne samo da neće biti nagrađena za svoju brigu o zaposlenima, nego će biti uskraćena. Da li se na taj način podstiču odgovornost i solidarnost o kojima se sada toliko mnogo priča?

Ovakav pristup, bilo da je reč o privredi ili drugim segmentima društva, obeshrabruje one najuspešnije i najodgovornije i tera ih da se s pravom zapitaju da li ovde najbolje prolaze oni koji odlažu svoje obaveze i ostavljaju drugima da rešavaju njihove probleme?

Primeri dobre prakse dokazuju da ima mnogo načina da se unapredi položaj onih koji to zaslužuju, slično sistemu koji podstiče talantovanu decu. Nasuprot takvim primerima, čini se da je sistem kod nas postavljen tako da se najviše bavimo lošim đacima, a najbolje zanemarujemo. Ali takav pristup ima visoku cenu. Odgovorni privrednici, kao i talentovani učenici, mogu prestati da se trude, ili mogu otići tamo gde će se više vrednovati njihov doprinos i savesno ponašanje.

Vladimir Deljanin, direktor u poreskom odeljenju Crowe RS

Foto: Pixabay

Чланак Kako prolazi dobar domaćin u Srbiji: Porez plati da ti se dobrim (ne)vrati се појављује прво на Biznis i Finansije.