Prethodne godine privreda u Srbiji je uvećala na godišnjem nivou poslovne prihode za nešto manje od petine, na 17.285,6 milijardi dinara, ukupna dobit je porasla za četvrtinu, na 864,2 milijarde dinara, dok je ukupni gubitak bio veći za 4% i na kraju 2022. je iznosio 3.906,5 milijardi dinara, navodi se u ediciji BIZNIS TOP 2022/23, koju je objavio ekonomski mesečnik Biznis i finansije.

Godišnja edicija BIZNIS TOP objavljuje rang liste 150 najvećih preduzeća u Srbiji u 2022. godini, prema ostvarenoj dobiti i po poslovnom prihodu, kao i rang liste po okruzima prema ostvarenoj dobiti i poslovnim prihodima, a na osnovu podataka Agencije za privredne registre (APR).

U ediciji BIZNIS TOP 2022/23 objavljene su i najaktuelnije analize o poslovanju 16 vodećih sektora u Srbiji, mereno njihovim učešćem u bruto domaćem proizvodu (BDP) Srbije, kao i na osnovu uticaja koji imaju na ukupne rezultate domaće privrede.

Zavisnost od malog broja velikih kompanija

Poslovanje velikih kompanija je najviše uticalo na rezultate cele privrede, a koliko je domaće tržište koncentrisano pokazuju podaci da je samo sto preduzeća ostvarilo skoro 30% ukupnih poslovnih prihoda, više od dve petine ukupnog dobitka i preko polovine ukupnog gubitka.

Vodećih sto preduzeća je realizovalo 5.172 milijardi dinara poslovnih prihoda, a više od petine ovog iznosa je prihodovalo svega pet kompanija. Prvih sto preduzeća po neto dobiti je imalo ukupni dobitak veći od 532 milijarde dinara, od čega na pet kompanija otpada skoro 43%, dok je pet najvećih gubitaša generisalo gotovo petinu gubitka celokupne privrede, navodi se u ediciji BIZNIS TOP.

Država guši domaća preduzeća

Ukupne investicije su 2022. zabeležile blagi pad (0,3 – 0,4%), strane direktne investicije su porasle za više od 20%, a javne investicije su realno stagnirale. Iz toga proizilazi da su domaće privatne investicije, za koje inače ne postoji direktna statistika, opale na oko 7% BDP-a, navodi se u analizi radne grupe Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji, objavljenoj u ediciji BIZNIS TOP.

Državna politika je najvećim delom odgovorna za ovaj pad, jer već godinama uporno forsira strane investitore, nanoseći dugoročnu štetu najkonkurentnijem delu srpske privrede, zaključuje se u analizi.

Mada državni zvaničnici prozivaju privredu da prekomernim povećanjem cena podstiče inflaciju, analiza finansijskih izveštaja koje dostavljaju preduzeća u Srbiji pokazuje da brže uvećanje prihoda od rashoda može da objasni manje od jedne desetine ukupne inflacije. Prema mišljenju radne grupe Konventa, izuzetak je maloprodaja, koja je uspela da u celosti prevali teret inflacije na dobavljače i kupce, što ukazuje da u tom sektoru potencijalno postoje povrede Zakona o zaštiti konkurencije, piše mesečnik Biznis i finansije u godišnjoj ediciji o poslovanju srpske privrede.

U znaku nafte i rumunskog trgovca strujom

Prošle godine višestruki pobednik je bila Naftna industrija Srbije, koja je ostvarila najveću zaradu i poslovne prihode. NIS je uvećao dobit za više od četiri puta, na 93,5 milijardi dinara, a prihode za preko 77%, na skoro 500 milijardi dinara. NIS je generisao 2,9% poslovnih prihoda i 7,5% ukupnog dobitka privrede, pre svega zahvaljujući značajno uvećanim prihodima iz osnovne delatnosti, usled velikog poskupljenja nafte i naftnih derivata na svetskom tržištu.

Na drugom i trećem mestu su preduzeća iz rudarskog sektora, kompanije Srbija Ziđin majning iz Bora sa dobiti od 75 milijardi dinara i Ziđin kuper Srbija, sa zaradom od 35,2 milijardi dinara. Četvrti je Telekom Srbija, jedina kompanija među najprofitabilnijom petorkom koja je u domaćem vlasništvu i koja je prošle godine imala zaradu od 13,3 milijarde dinara.

Najveće iznenađenje na listi najprofitabilnijih je petoplasirano preduzeće SCM paur, ističe se u ediciji BIZNIS TOP. Ovaj rumunski trgovac strujom koji je osnovao firmu u Srbiji u martu 2022. godine sa samo dva zaposlena, prošlu godinu je završio sa dobiti od skoro 11 milijardi dinara. Ona je generisana prvenstveno iz poslovnih prihoda koji premašuju 16,4 milijarde dinara, a najveći udeo imaju prihodi od prodaje struje matičnom društvu iz Rumunije.

EPS proizveo skoro petinu neto gubitka cele privrede

Među prvih pet sa najvećim poslovnim prihodima, iza prvoplasiranog NIS-a je Elektroprivreda Srbije, sa prihodom od 358,4 milijardi dinara, a slede Srbijagas (219,6 milijardi dinara), Deleze Srbija (134,5 milijardi dinara) i Tigar tajers (13,1 milijardi dinara).

Elektroprivreda Srbije je istovremeno bila i najveći prošlogodišnji gubitaš, sa neto gubitkom koji je za godinu dana uvećan skoro pet puta, na 72,6 milijardi dinara, što je gotovo petina ukupnog neto gubitka privrede. Istovremeno, ukupni gubitak ovog javnog preduzeća je kumuliran na skoro 301 milijardu dinara i veći je za trećinu u poređenju sa 2021. godinom.

Na listi pet najvećih gubitaša su i Ikarbus sa neto gubitkom od 24,6 milijardi dinara, Arena čenels grupa (12,5 milijardi dinara), kragujevački Fijat, odnosno FCA grupa (11,7 milijardi dinara) i preduzeće Rio Sava, koje je prethodne godine zabeležilo minus od 9,9 milijardi dinara.

Najvažniji sektori smanjuju proizvodnju i izvoz

Ukupan izvoz u 2022. porastao je realno za oko 18%, prvenstveno zahvaljujući rudama, ali od aprila 2023. rast izvoza usporava nominalno na ispod 10% međugodišnje. Značajan deo izvoza generišu mala i srednja preduzeća koja se bave proizvodnjom plastičnih proizvoda i mašina za livenje plastike, mašinskom obradom metala i metalnih proizvoda, proizvodnjom manjih mašina i opreme za industriju, izradom nameštaja i proizvodnjom računara i optičkih proizvoda, navodi se u ediciji BIZNIS TOP.

Izvoz pobrojanih sektora rastao je od januara 2022. do januara 2023. u realnom obimu za oko 12,8%, dok je u prvih šest meseci tekuće godine realni rast iznosio 9,9%, dostigavši ukupno 5,2 milijarde evra.

S druge strane, izvozni rezultati industrija koje su se razvile uz velike državne podsticaje bili su znatno slabiji. Izvoz automobilske industrije (motorna vozila, pneumatici, električna oprema) realno je porastao svega 1% od januara 2022. do januara 2023. godine, dok u prvih šest meseci ove godine beleži realni pad od 2,5%. Izvoz osnovnih metala i rude takođe beleži pad od 12,8% u prvoj polovini tekuće godine, najverovatnije usled manje globalne tražnje.

Podaci za ovu godinu koje su za Biznis i finansije dostavili RZS, PKS i APR, pokazuju da je većina najvažnijih privrednih grana smanjila proizvodnju i izvoz, ali se vrednost izvoza povećava zbog rasta cena na svetskom tržištu.

Banke, za razliku od realnog sektora, beleže izrazito dobre poslovne rezultate. Neto dobit banaka u prvih devet meseci skoro je duplirana u odnosu na isti period prošle godine i dostigla je 101,5 milijardi dinara, dok je prinos na kapital premašio nivo od 17 procenata. Ipak, sve jači recesioni pritisci mogli bi doneti visoka rezervisanja i kreditne gubitke u narednom periodu, zaključuje se u ediciji BIZNIS TOP 2022/23.

Чланак BIZNIS TOP 2022/23 се појављује прво на Biznis i Finansije.

Trendovi

14. CIJENA RATA: Globalno prestrojavanje na račun Evrope
Rat u Ukrajini bjesni već gotovo dvije godine i kraj mu se još uvijek ne nazire, ali se lista gubitnika svakodnevno povećava. Ultimativna cijena naravno plaća se u Ukrajini, prije svega u vidu desetina hiljada izgubljenih života, te razaranja kuća, fabrika i ostale infrastrukture, ali i izvan Ukrajine rat uzima svoj ekonomski danak.

16. VELIKI RAST ZAPOŠLJAVANJA U PROIZVODNJI OBNOVLJIVE ENERGIJE: Lakše naći ulagače nego radnike
U prošloj godini ukupna zaposlenost u svetu porasla je za 2,3%, dok je u proizvodnji obnovljive energije taj rast bio znatno veći i iznosio je skoro 7,3%. Za nešto više od decenije, broj zaposlenih u ovoj industriji porastao je sa 7,3 miliona na 13,7 miliona ljudi, od kojih najviše, preko 5,5 miliona, radi u Kini, a potom u Brazilu i SAD. Potražnja za kadrovima, posebno u proizvodnji solarne energije, je tolika da je teže obezbediti radnike nego ulaganja.

20. KAKO MALE ZEMLJE MOGU DA SE ZAŠTITE OD PROTEKCIONIZMA VELIKIH: Što je dozvoljeno Jupiteru, nije i volu
U situaciji kada ekonomski najmoćnije države favorizuju protekcionizam radi zaštite sopstvene privrede i od slabijih zahtevaju sve ono što ni same ne poštuju, male zemlje poput naše nemaju mnogo izbora. Preduzeća u Srbiji moraju da prate dešavanja na svetskom tržištu i traže alternativne mogućnosti, iako im to znatno poskupljuje poslovanje. Ali još više bi ih koštalo ako bi država uvela protekcionističke mere, jer to kod nas najčešće završava korupcijom, kažu ekonomisti.

22. KAKO TRANSPARENTNOST PRAVOSUĐA MOŽE UNAPREDITI PRIVREDNI AMBIJENT: Lakše se posluje kada znate pravila igre
Pravna predvidivost i sigurnost su preduslov za razvoj povoljnijeg privrednog ambijenta, u kojem privrednici unapred znaju šta mogu da očekuju ako donesu određenu poslovnu odluku. Međutim, u Srbiji se propisi svaki čas menjaju, sudska praksa je često neujednačena, sporovi predugo traju, a informacije o njima javnost uglavnom dobija „na kašičicu“. Da bi se to promenilo potrebno je učiniti pravosuđe zaista nezavisnim, ali i osnažiti ga kadrovski i tehnički kako bi moglo da redovno izveštava građane o svom radu.

26. NOVA ESG DIREKTIVA EVROPSKE UNIJE: Doba odgovornosti u lancu vrednosti
Poslednjih godina, Evropska unija (EU) je aktivno razvijala zakonski okvir kako bi promovisala korporativnu održivost i odgovornost širom lanaca vrednosti. Na čelu ovih napora je predložena EU Direktiva o dužnoj pažnji za održivo poslovanje (CSDDD). Ona će imati značajan uticaj na kompanije u različitim sektorima, uključujući i preduzeća na Zapadnom Balkanu, naročito ona koja posluju sa partnerima u Evropskoj uniji.

28. ULOGA FINANSIJSKIH DIREKTORA U ODRŽIVOM POSLOVANJU: Odgovorni za širu dobrobit
Održivost je sve važnija tema, koja ne zaobilazi ni finansijski aspekt poslovanja. Naprotiv, finansijski direktori će zajedno sa generalnim direktorima igrati ključnu ulogu u uspešnoj implementaciji održivosti u strateške planove kompanija. To znači da pored odgovornosti za razvoj strategija koje će obezbediti održivo poslovanje, oni će morati da prate i ocenjuju njihovu uspešnost u praksi. Zato im je od izuzetne važnosti da održivost postane sastavni deo poslovanja.

32. GLOBALNI MINIMALNI POREZ: Kraj trke ka dnu?
Globalni minimalni porez jedna je od ključnih mera koje treba da donesu pravednost i ravnopravnost u međunarodno oporezivanje. Da li će zaista biti tako?

34. ŠTA ZAPINJE U DIGITALIZACIJI JAVNIH USLUGA: Elektronsko popunjavanje, predaja u papiru
Prema analizama i procenama nadležnih službi i organa u Srbiji, digitalizacija njihovih usluga će uštedeti stotine miliona listova papira i stotine sati čekanja u redovima u različitim institucijama. Međutim, u praksi, svaka promena, pa i ova, zahteva period prilagođavanja, nimalo lakog za privrednike i građane kojima je prepušteno da taj proces iznesu na svojim leđima.

36. PRIVREDNA KRETANJA U SRBIJI: Oseka domaćih ulaganja
Verovatno je da će Srbija ove godine ostvariti skroman privredni rast, ali najviše zabrinjava sve veći pad domaćih ulaganja, koja su se 2022. svela na oko 7% BDP-a. Za to nije kriva svetska kriza, već prvenstveno država koja uporno diskriminiše domaću privredu u korist stranih investitora, posebno mala i srednja preduzeća, zaključuje radna grupa Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji u svom novom izveštaju.

40. NAJUSPEŠNIJA PREDUZEĆA U 2022. GODINI: U znaku nafte i rumunskog trgovca strujom
Prošle godine, višestruki pobednik je bila Naftna industrija Srbije, koja je ostvarila najveću zaradu i poslovne prihode. NIS je uvećao dobit za više od četiri puta, a prihode za preko 77%. Najveći gubitaš je Elektroprivreda Srbije, a među pet vodećih gubitnika je i kragujevački Fijat, koji je samo godinu ranije bio među 15 najvećih izvoznika iz naše zemlje. Ipak, prošlu godinu je obeležio rumunski trgovac strujom, koji je registrovao preduzeće u Srbiji na proleće, a do kraja godine se svrstao među pet najprofitabilnijih.

42. PROMENE U POSLOVNIM MODELIMA MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA; Pametan odgovor na krizu
U situaciji kada se ekonomska situacija u svetu dodatno komplikuje i mnoge posledice prelivaju i na naše tržište, vlasnici najuspešnijih malih i srednjih preduzeća u Srbiji traže rešenja u inovacijama, promeni poslovnih modela i svakodnevnih aktivnosti. Promene se uvode u sve segmente poslovanja, uz povećana ulaganja u digitalizaciju i energetsku efikasnost. Iako većina naših preduzetnika ovakve poduhvate finansira iz sopstvenih izvora, sve više njih koristi sredstva iz raspoloživih evropskih fondova.

Sektorske analize privrede

46. POLJOPRIVREDA, TABELE

47. TANJI SE VIŠAK OD IZVOZA POLJOPRIVREDE: Suša i bez suše
Poljoprivrednici su 2022. godinu završili sa padom proizvodnje, izvoza i spoljnotrgovinskog suficita, dok su poljoprivredni proizvodi poskupeli za trećinu u poređenju sa 2021. Ove godine, službena statistika beleži rast proizvodnje, ali se suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni i dalje smanjuje. Mišljenja o tome kako će završiti ovogodišnja poljoprivredna sezona se razlikuju, ali aktuelna događanja upućuju da problem nije samo u količinama, već i u kvalitetu ostvarenih prinosa.

50. ENERGETIKA, TABELE

51. ENERGETIKA POGURALA INDUSTRIJSKU PROIZVODNJU: Kiša pada, struja raste
Za razliku od prošle godine, kada je energetika oterala Srbiju u crveno a za uvoz struje i gasa smo platili oko 3,2 milijarde evra, ove godine je proizvodnja struje, zahvaljujući dobroj hidrološkoj situaciji, pogurala rast cele industrije. Pogurane su i cene struje i gasa, koje su od januara zaključno sa novembrom povećane u tri navrata. Za nešto više od godinu dana, struja je poskupela za trećinu, dok bi gas mogao da poskupi za dodatnih 20%, zbog odluke Bugarske da uvede porez na ruski gas koji se isporučuje preko njene teritorije.

54. GRAĐEVINARSTVO, TABELE

55. GRAĐEVINARSTVO NA KLACKALICI: Gradi se manje, a skuplje
Istraživanja u regionu pokazuju da građevinci najčešće amortizuju sve veće troškove gradnje korišćenjem manje kvalitetnih i jeftinijih materijala, ali su uprkos tome finalne cene projekata znatno skuplje, što je najizraženije u Srbiji. Domaće tržište je nakon prošlogodišnjeg pada i lošijih rezultata početkom ove godine, letos počelo da se oporavlja. Međutim, više od gradilišta se usijala javnost zbog promene pojedinih zakona, najviše oko odluke države da će se ugovori za izgradnju EXPO kompleksa sklapati bez primene Zakona o javnim nabavkama.

58. GRAĐEVINSKI MATERIJALI, TABELE

59. VARLJIVA RAČUNICA NA TRŽIŠTU GRAĐEVINSKIH MATERIJALA: Što izvezemo, to uvezemo
Mada je proizvodnja građevinskog materijala znatno opala ove godine, i dalje više izvozimo nego što uvozimo. Problem je u tome što Srbija zavisi od malog broja proizvođača, koji uglavnom ne proširuju proizvodne kapacitete, pa forsiranje izvoza ugrožava snabdevenost domaćeg tržišta. Stoga dolazimo u situaciju da postajemo sve zavisniji od uvoza građevinskog materijala, uključujući i onaj koji izvozimo.

62. PREHRAMBENI PROIZVODI, TABELE

63. USPORAVANJE PREHRAMBENE INDUSTRIJE: Inflacija tanji pazar
Sektor prehrambene industrije Srbije, bez proizvodnje poljoprivrede i industrije pića, u 2022. godini proizveo je ukupnu bruto dodatu vrednost od 1,5 milijardi evra, uz ostvarenu stopu realnog rasta od svega 0,4 odsto. Ta industrija, osakaćena privatizacijom, kada su prodati najbolji kapaciteti, već godinama ostvaruje jedva minimalan rast, a sada je suočena sa globalnim problemima usled rata u Ukrajini, brojnim preprekama do tržišta, visokom inflacijom.

68. PROIZVODNJA PIĆA, TABELE

69. PRESUŠUJE PROIZVODNJA PIĆA: Gorka kap za popiti
Mada proizvođačima pića u pojedinim sektorima rastu proizvodnja i izvoz, rezultati cele industrije su u padu. Prema zvaničnoj statistici, proizvodnja pića je pre pandemije korona virusa doprinosila rastu industrijske proizvodnje sa 0,4%, prošle godine se taj doprinos prepolovio, da bi u prvoj polovini 2023. pao na svega 0,1%.

74. TRGOVINA NA MALO I VELIKO, TABELE

75. TRGOVCI DOBRO PODNELI KRIZU I VISOKU INFLACIJU: Manji promet, više para, veća zarada
Trgovci se prošle godine nisu oparili kao bankari, ali su ostvarili najbolje rezultate od svih privrednih društava. Ipak, i pored impresivnog rasta zarade od 26,4%, realan pad fizičkog prometa robe ne posustaje ni u ovoj godini. U toj delatnosti posluje 31.233 preduzeća i 37.880 preduzetnika, ali polovinu tržišta drži dvadesetak velikih trgovinskih lanaca. Glavna dilema – da li su visoke marže odgovorne za inȵaciju ali i za dobar profit trgovaca ostvaren u uslovima smanjenog prometa i pada kupovne moći stanovništva – još nije rešena.

82. FARMACIJA, TABELE

83. FARMACEUTI DOBRO PRESKAČU PREPREKE: Ograničenje cena ne umanjuje zaradu proizvođača
Na rezultate farmaceutske industrije u Srbiji mnogo više utiče stanje u proizvodnji medicinskih preparata, nego u izradi osnovnih farmaceutskih proizvoda. Tako je rast u avgustu od 13,1% u odnosu na prosek iz 2022. posledica povećane proizvodnje preparata od 13,5%, dok je rast u delu osnovnih proizvoda zapravo bio pad od 7,5%. U septembru se proizvodnja osnovnih proizvoda bitno uvećala, čak za 69,7%, ali je rast ukupne farmaceutske proizvodnje od 21,7% ipak diktiralo uvećanje kod preparata koje je iznosilo 20,7%.

88. METALSKA I ELEKTRO INDUSTRIJA, TABELE

89. UZBRDICE I NIZBRDICE METALSKE I ELEKTRO INDUSTRIJE: Dug put do stare slave
Preduzeća u metalskoj i elektroindustriji povećavaju proizvodnju i izvoz, ali se i ove godine nastavlja rast deficita u spoljnotrgovinskoj razmeni. Dok veliki sistemi vraćaju sigurnost poslovanja, mala i srednja preduzeća daju dinamiku sektoru. Ona danas čine više od 90% od ukupno 6.610 privrednih subjekata u ovoj industriji, koja u BDP-u Srbije učestvuje sa oko šest procenata.

92. MOTORNA VOZILA, TABELE

93. DA LI PROIZVODNJA DELOVA MOŽE NADOKNADITI PROIZVODNJU AUTOMOBILA: Čekajući auto na struju
Uprkos tome što je u Srbiji proizvodnja automobila u Kragujevcu obustavljena, proizvodnja delova raste i prilično je stabilna. U prvih osam meseci ove godine bila je 15,2 odsto veća nego u istom periodu lane. Iako je u 2022. broj radnika u FCA Srbija smanjen za više od 700, broj zaposlenih u ovoj privrednoj grani je povećan za četiri hiljade.

96. GUMA I PLASTIKA

97. INDUSTRIJA GUME I PLASTIKE NASTAVLJA BLAGI PAD PROIZVODNJE: Izvoz ne posustaje
Gume i plastiku u Srbiji proizvodi oko 1.000 preduzeća koja knjiže dobre rezultate uglavnom zahvaljujući izvozu, ali zbog nepovoljnih okolnosti na inostranom tržištu ukupni pad te industrije u 2022. godini bio je 4,5% u odnosu na prethodnu godinu. Takav trend nastavljen je i u ovoj godini, a rezultati bi bili svakako bolji da je startovao pogon koji u Zrenjaninu gradi veliki kineski proizvođač gume Linglong.

102. TURIZAM I UGOSTITELJSTVO, TABELE

103. VELIKI RAST TURIZMA I UGOSTITELJSTVA: Novi rekordi u novim (ne)prilikama
Tokom 2022. Srbiju je posetilo rekordnih 3,8 miliona turista, a devizni priliv od turizma je bio 2,5 milijarde evra. Procenjuje se da će ove godine broj stranih turista prvi put premašiti dva miliona, pa se očekuje još veći devizni priliv i rast potrošnje u trgovinama, ugostiteljstvu i smeštaju. Ali sada ova industrija ima problem sa manjkom radnika. Mnogi koji su ostali bez posla tokom pandemije našli su sigurnija radna mesta i ne žele da se vrate, iako su plate u ovom sektoru znatno porasle, negde i dvostruko.

106. INFORMACIONE TEHNOLOGIJE, TABELE

107. IT INDUSTRIJA IZMEĐU POLITIČKE PROPAGANDE I REALNOSTI: Izvoz napred, ostali kako vam bog da
Dok zvaničnici ističu da Srbija obara sve moguće rekorde u IT izvozu, procenat domaćih preduzeća koja koriste poslovni softver je niži čak i od proseka Zapadnog Balkana, svega 1% ovdašnjih firmi primenjuje veštačku inteligenciju, a manje od 10% ukupno zaposlenih u IT industriji radi za domaće tržište. Toliko o čudu od digitalizacije u srpskoj privredi.

110. TELEKOMUNIKACIJE, TABELE

111. ISCRPLJUJUĆA FINANSIJSKA TRKA NA DOMAĆEM TRŽIŠTU TELEKOMUNIKACIJA: Veća dara nego mera
Globalna telekomunikaciona industrija beleži solidnu stopu rasta u tekućoj godini, u velikoj meri zahvaljujući inflaciji koja je podstakla rast prihoda. Druga strana ove medalje je veliki rast kamata koje bi u krajnjoj liniji mogle uticati na potrošače uprkos priličnoj neelastičnosti proizvoda i usluga u ovoj branši. Domaće tržište ni ove godine nije se značajnije približilo uvođenju 5G mreže, a najdinamičnija dešavanja se ponovo zbivaju oko medijskih sadržaja, gde dva ključna igrača vode zaoštrenu borbu uprkos sve većem finansijskom opterećenju koje trpe.

114. BANKE, TABELE

115. REKORDNA PROFITABILNOST BANAKA: Na talasu visokih kamata
Intenzivni ciklus dizanja kamata doneo je rekordne rezultate globalnom bankarskom sektoru koji nisu viđeni još od perioda pre svetske finansijske krize. Ova slika još je izraženija na domaćem bankocentričnom finansijskom tržištu, gde su kamate takođe rasle a depoziti nisu imali valjanu konkurenciju. Stoga će ovdašnji bankari godinu zapamtiti kao prvu u istoriji koja je iznedrila ukupni profit veći od milijardu evra.

120. OSIGURANJE, TABELE

121. OSIGURANJE U ZALETU: Rast veći od inflacije
Premija u Srbiji je u prvih šest meseci 2023. u odnosu na isti period prošle godine rasla 17 odsto i ukupno je iznosila oko 78,6 milijardi dinara. Ali ubedljivo najveći udeo u premiji i dalje ima obavezno osiguranje od autoodgovornosti i to 22,6 milijardi dinara. Činjenica da ovo obavezno osiguranje nadmašuje i osiguranje imovine i osiguranje života ukazuje koliko je domaće tržište osiguranja i dalje nerazvijeno, uprkos rastu.

Juvelirska rapsodija

125. UZBUNA U SVETSKOJ PRESTONICI DIJAMANATA: Prijateljska vatra
Evropska unija je najavila novi, 12. paket sankcija Rusiji, težak oko 5,3 milijarde evra. Novi paket uključuje i rampu za ruske dijamante, koje su dosadašnje kaznene mere EU tiho zaobilazile. Ovakve najave izazvale su uzbunu u belgijskom gradu Antverpenu, svetskoj prestonici dijamanata. Čelnici Svetskog dijamantskog centra tvrde da ukoliko EU uvede sankcije na ruske dijamante, to nimalo neće naštetiti Rusiji, ali će zato biti kažnjena Evropa, najviše Belgija iz koje će se ova industrija iseliti u zemlje sa „prilagodljivijim“ propisima. Problem je u tome što poreklo dijamanata nije lako utvrditi, jer na putu od rudnika do krajnjeg kupca promene i po tridesetak vlasnika. To je i razlog što uprkos sankcijama koje su SAD uvele na uvoz dragog kamenja iz Rusije odmah po izbijanju rata u Ukrajini, mnogi Amerikanci i dalje kupuju ruske dijamante, uvereni da oni potiču iz Indije.

Vremeplov

128. KAKO JE SFRJ POSTALA NUDISTIČKA VELESILA U EVROPI: Raj za gole i bose
Kada su jugoslovenski rukovodioci shvatili koliko navala „golih i bosih“ može da se iskoristi za političku propagandu i još više za punjenje budžeta devizama, nudistički turizam je eksplodirao na jadranskoj obali, od Istre do Ade Bojane. Zapadni mediji su opisivali socijalističku Jugoslaviju kao „najslobodniju naturističku zemlju u Evropi“ i kao raj za nudiste, od kojih je SFRJ sredinom osamdesetih prihodovala 200 miliona dolara godišnje.

Чланак BIZNIS TOP 2022/23 се појављује прво на Biznis i Finansije.

U kojoj meri su interne komunikacije presudne za uspeh jedne kompanije? Zašto?

Interne komunikacije predstavljaju temelj svih aktivnosti u kompaniji, preduslov su eksterne komunikacije i igraju ključnu ulogu u izgradnji reputacije. Ono o čemu kompanija govori mora biti u skladu s onim što radi. Informacije, vrednosti i ciljevi prvo se prenose unutar organizacije. Kada zaposleni jasno razumeju strategiju i način razmišljanja kompanije, mogu sa njima usklađivati svoje aktivnosti. Ova unutrašnja usklađenost omogućava bolje upravljanje resursima, povećava produktivnost i zadovoljstvo zaposlenih jer upravo su zaposleni u konačnici najbolji ambasadori kompanije. Oni su ti koji žive vrednosti kompanije svakodnevno. Kada su zaposleni informisani, motivisani i ponosni na svoj posao, oni će prirodno širiti pozitivnu sliku o kompaniji izvan njenih zidova. Ova autentičnost u spoljnoj komunikaciji je nešto što se ne može postići bez jakih internih komunikacija.

Da li je visina zarade danas jedino presudna za izbor poslodavca?

Visina zarade nije jedini presudan faktor prilikom izbora poslodavca, bar ne za mene. Atmosfera u kojoj radim, međuljudski odnosi, fleksibilnost, sloboda izražavanja, način vođenja kompanije, kao i industrija u kojoj firma posluje, mnogo su važniji. Kada se osećam podržano i motivisano na poslu, to ima neprocenjivu vrednost. Zarada, naravno, ima svoje mesto na listi prioriteta, ali smatram da je ona deo šire slike. Kompanije koje cene svoje zaposlene ne samo finansijski, već i kroz pozitivnu radnu atmosferu i profesionalni razvoj, shvataju da zadovoljni zaposleni doprinose uspehu organizacije. Kada su svi ovi elementi usklađeni, tada dolazi do pravog balansa između zarade i drugih aspekata koji čine pozitivno radno iskustvo.

Da li je B2E (business to employee) model poslovanja budućnosti?

I da i ne – stvar je perspektive. U Marsu je taj model poslovanja odavno prisutan i deo je korporativne kulture. Posvećenost zadovoljstvu i angažovanju zaposlenih je za nas jedna od ključnih komponenti poslovanja. Ovo je princip kojim se vodimo čak i pri procesu selekcije novih kolega, gde kandidati dobijaju priliku da detaljno upoznaju našu kompaniju, njene vrednosti i kulturu. Ovaj interaktivan proces selekcije angažuje kandidate, uspostavlja dublji odnos, a naglasak je na usklađenosti s kulturom kompanije, više nego na čistom funkcionalnom znanju. Ovaj model poslovanja rezultira zdravim timom gde se ljudi lako povezuju na svim nivoima, bez obzira na geografsku lokaciju, jer delimo iste vrednosti i principe.
B2E modelom kompanije svoje poslovanje dovode na viši nivo u svim oblastima – a za to ne postoji bolje vreme nego sada.

Šta Mark Awards znači za Vas lično i kako će uticati na Vašu dalju karijeru?

Mark Awards za mene lično predstavlja značajno priznanje od strane struke i kolega u mom radnom okruženju. Smatram da su pohvale i priznanja dragocen podstrek za svakog pojedinca. U kompaniji Mars postoji kultura uvažavanja i pohvala. Ove pohvale nisu samo formalnost; one su dragocene povratne informacije koje pokazuju da se naš trud i posvećenost primećuju i cene.
Iako je Mark Awards priznanje lično za mene, shvatam ga kao nagradu kompaniji u kojoj radim. Ova nagrada je rezultat timskog rada i saradnje, gde smo zajedno postigli izuzetne rezultate. Posebno me raduje što sam priznanje dobila u oblasti interne komunikacije, što je deo posla koji posebno volim i na koji sam izuzetno ponosna.

Чланак Vanja Vagić, Corporate Affairs Manager, Mars UBBAI: Dobra interna komunikacija je ključ uspešnog poslovanja се појављује прво на Biznis i Finansije.

Iako veliki broj srpskih privrednika rado otvara svoja preduzeća u Crnoj Gori, obrnut proces gotovo da ne postoji. Jedna od retkih firmi koja je sa velikim ambicijama zakoračila na srpsko tržište je podgorički Okov, trgovina koja je 1994. pokrenuta u porodičnoj kući bračnog para Stanke i Gojka Bajovića. U asortimanu su bili samo okovi i vijačna roba, ali kako se posao širio, ponuda je bila sve bogatija. Sada se nudi najraznovrsnija oprema za majstore, alati i mašine za uređenje kuća i dvorišta, baštenski mobilijar i kućna oprema, a sve je moguće nabaviti i u internet prodavnicama.

„Iz Crne Gore su u Srbiju obično dolazili ili rukovodioci i direktori ili ljudi sa ’druge strane’ biznisa. Ja sam možda prvi i jedini slučaj stvarnog širenja posla. A šta me je dovelo ovde? Pa, u privredi potezi se vuku racionalno, ali je iz korpe motiva kod mene bilo i 20 procenta emocije. Školovao sam se u Vrbasu, živeo neko vreme u Vojvodini i potom se vratio u Crnu Goru. S druge strane, u ovoj poslovnoj branši vrlo je malo srpskih privrednika koji rade po konceptu koji mi zastupamo. Postojala je firma Merkur, ali je imala probleme i povukla se, isto se desilo hrvatskom Pevecu. To je za mene bio izazov“, kaže Gojko Bajović u razgovoru za B&F i dodaje da nije hteo da traži subvencije kao strana kompanija, jer se i ne oseća strancem.

On pravi paralelu između dva tržišta i kaže da je srpsko u sektoru prehrane i tekstila mnogo sređenije, ali da je u branši kojom se on bavi ostao neki vakuum. Ima mnogo malih trgovina sa tom robom koje nisu uvek lojalna konkurencija, jer povremeno zalaze u zonu nelegalnog. U velikim sistema se ne dešava da se radnik ne prijavi, niti postoji mogućnost za bilo kakve manipulacije, ali kod malih toga ima. U Crnoj Gori, pak, u tom segmentu posluje nekoliko velikih trgovačkih lanaca, oni su bili jaka konkurencija malim trgovinama kojima se više nije isplatilo da rade.

„Tu je i prodaja na pijacama, što je u Crnoj Gori gotovo nestalo. Mislim da je za nas ogromna pomoć svaki put kada država učini nešto na suzbijanju sivog i crnog tržišta, jer ne postoji potreba za bilo kakvom prodajom takvih roba na pijacama. Ljudi koji se maknu sa pijaca, zaposle se u legalnim trgovinama koje država može da kontroliše, neregularno tržište ne može. Nikada nisam razumeo zašto država to dozvoljava. To nije čuvanje socijalnog mira, pijace su sada postale posao koji nije kontrolisan“, ističe Bajović.

U Srbiji bolja administracija, u Crnoj Gori sređenije tržište

Dodaje da je u Srbiji mnogo bolja administracija, prijava i odjava radnika ide brže, elektronski, dok kod suseda još postoje radne knjižice.

„Bolji je i sistem zdravstvene zaštite, mnogo su manje obaveze poslodavaca. Iako su posle primene projekta ’Evropa sad’ u Crnoj Gori znatno smanjeni doprinosi, u Srbiji je i dalje povoljnije u slučajevima gde država učestvuje u zaštiti radnika. Na primer, plaćeno bolovanje pokriva se već posle 30 dana, u Crnoj Gori 60 dana je o trošku poslodavca. To je i kod trudničkog i porodiljskog bolovanja, u Srbiji to država odmah preuzima, tako da je taj sistem bolji za privrednike“, kaže Bajović i ističe da ukoliko bi morao da oceni poslovni ambijent u Srbiji, to bila jaka trojka.

Lista problema tu nije završena, jedan od zajedničkih za privrednike iz obe države je to što nije uspostavljen direktni platni promet.

„Političari tvrde da pomažu privredi, ali ja još nisam razumeo kako to čine. Ako treba da platim za robu koja ide iz Srbije ili obrnuto, onda sav novac ide preko nekih stranih banaka, a ne mora tako. Mislim da tu nije postojala dobra volja i očekujem da smo na putu da se taj problem reši, jer je sve ostalo nenormalno“, navodi Bajović.

On napominje da je kompanija Okov najvećim delom uvoznik, ne kupuje robu preko posrednika ni trgovaca, već direktno od proizvođača. Ističe dobru saradnju sa firmama koje su dugogodišnji partneri, rade sa njima i u Crnoj Gori i sada u Srbiji, jer su posao samo preneli ovde.

„Poslujemo skoro 30 godina, porodična smo firma i dok smo bili u granicama matične zemlje, otvaranje svake trgovine bilo nam je izuzetno lako. Imamo izgrađeno ime, manje je tržište i sistem se lakše prihvata. Stvari se brže rešavaju, jer smo uhodani. Onda smo pre četiri godine kupili tržni centar u Beogradu, na Bežanijskoj kosi. Tada je to bila naša najveća investicija, a pri tome smo imali sreće, cene su bile niže i za tih 10.000 kvadrata platili smo šest miliona evra, sa kasnijim prepravkama izašlo je na sedam miliona. Tu investiciju uneli smo kao osnivački ulog u preduzeće koje je registrovano u Srbiji, tako da ovde više nismo stranci. Malo smo se mučili sa radnom snagom dok nismo sve usaglasili. Propisi u Crnoj Gori i Srbiji dosta su slični, ima malih razlika i prednost je što u poslovanju na oba tržišta koristimo isti informacioni sistem, radila nam je firma iz Novog Sada. Uz neko prilagođavanje to je krenulo dosta dobro“, navodi naš sagovornik.

Posle prve karike

Posle velikog projekta u Beogradu, bio im je potreban manji, lakši i to je bio objekat od 3.000 kvadrata u Čačku. Bajović kaže da je u taj grad preduzetnika i trgovaca često svraćao i odmarao putujući po Srbiji, pa je bio logičan izbor.

„Trebalo je malo vremena da se ta trgovina pokrene i sada to ide jednom uzlaznom putanjom. Sledeći potez bilo nam je centralno skladište, izgradili smo ga na lokaciji Radiofara, a sada privodimo kraju izgradnju velikog tržnog centra ”Okov” u Novom Sadu. Nadam se da će biti otvoren za dva do tri meseca, a u njega je uloženo oko deset miliona evra. To što smo napravili logistički centar, trebalo bi da nam omogući svake godine po jednu novu trgovinu od četiri do pet hiljada kvadrata, a u planu je Niš, Kruševac, potom svi veći gradovi. Sada imamo oko 120 zaposlenih, sa Novim Sadom biće ih 180 i taj broj će se uvećavati. Ipak, mogući su problemi sa radnom snagom jer je to tržište postalo jako haotično, a fluktuacija radne snage nikad intenzivnija“, ističe Bajović i dodaje da za sada nemaju planove širenja u druge zemlje iz okruženja, a da je Srbija prirodno tržište na kome za njih nema barijera.

Kaže da je zadovoljan rezultatima iz prvih nekoliko godina rada, a to se vidi i u bilansima jer je napravljena korektna dobit.

„Kada je došlo do turbulencija sa cenama, pratili smo učešće inflacije u prihodima, kako bismo utvrdili realan rast i on je u prošloj u odnosu na godinu pre, iznosio oko 15 procenata. Ove godine je to možda nešto slabije, što je posledica nekih naših unutrašnjih nesnalaženja. Naime, prošle godine smo počeli da gradimo centralno skladište na Radiofaru, kupili smo zemljište i napravili izuzetno savremen magacin za celu Srbiju. Ali, trebalo je prvo to da pravimo, pa onda da krenemo u ostale investicije, a mi smo pokušali nešto da improvizujemo. To je verovatno proizvelo neki slabiji rezultat, ali smo tu situaciju prevazišli“, zaključuje Bajović.

Mirjana Stevanović

Чланак Okov, Crna Gora: Za poslovni ambijent u Srbiji – jaka trojka се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Primetno je da privreda konstantno obnavlja ugovore o finansijskom lizingu i da je finansiranje kompanija na ovaj način postala ustaljena praksa u finansiranju osnovnih sredstava, te imamo privrednike koji već po četvrti ili peti put finansiraju svoje poslovanje putem finansijskog lizinga“, izjavila je Teodora Milenković, generalni sekretar Asocijacije lizing kompanija Srbije.

Milenković je dodala da lizing finansira osnovna sredstva čime se dodatno podstiče razvoj ekonomske aktivnosti u državi: „Lizing je posebno važan za potrebne investicije malih i srednjih preduzeća jer olakšava investiranje u poslovanje i ujedno podiže konkurentnost na domaćem i stranom tržištu.“

Prema analizi Asocijacije, u strukturi novozaključenih ugovora tokom godina, uz male oscilacije u zavisnosti od godine, finansiranje putničkih vozila iznosilo je 41 procenat portfolija, komercijalnih i teretnih vozila 36 procenata, dok je finansiranje mašina i opreme 22 procenata, te nekretnina jedan procenat. Takođe, prema podacima za 2022. godinu, svako treće novo prodato vozilo je finansirano putem lizinga.

Finansiranje putem lizinga u konstantnom porastu

„Podaci nam pokazuju da je finansiranje putem lizinga u konstantnom porastu. Ukoliko analiziramo podatke za poslednjih 10 godina, primetićemo da je prosečna godišnja stopa rasta lizing industrije čak 13.3 procenata. U prvoj polovini ove godine vrednost novozaključenih ugovora je porasla za 19 procenata u odnosu na isti period prethodne. Ukoliko se nastavi ovaj trend i primeni na vrednost novozaključenih ugovora finansijskog lizinga iz prethodne godine, kada je iznosila 699 miliona evra, naša očekivanja su da će ove godine vrednost ugovora finansijskog lizinga dostići 830 miliona evra. Ovo je izuzetno važan podatak, imajući u vidu da je ova godina izuzetno izazovna i da se uticaj otežanih lanaca trgovine i inflacije na globalnom tržištu i u Evropi preliva i na Srbiju. Finansijski lizing beleži rast finansiranja iako postoje navedeni izazovi“, istakao je Bojan Vračević, predsednik Asocijacije lizing kompanija Srbije.

Vračević dodaje: „Razlog tome možemo da pronađemo u fleksibilnosti ovog finansijskog modela, omogućavanju zadržavanja likvidnosti privrednih subjekata i jednostavnim postupkom odobrenja, što ga čini važnim instrumentom za podršku privrede”.

Milenković i Vračević ističu da su najčešći korisnici lizinga mala i srednja preduzeća (MSP) i da je veoma izazovno pružiti im mogućnosti koje će zadovoljiti njihove potrebe. „Tržište postaje sve zahtevnije, a samim tim i potrebe privrednika. Svesni smo značaja jednostavne procedure i brzog odobravanja ugovora, i sa sigurnošću možemo da kažemo da će uvođenje inovacija i digitalizacija lizing industrije ovo još više unaprediti. Naš krajnji cilj je da korisnici lizinga u bliskoj budućnosti budu u prilici da u samo par klikova realizuju finansiranje putem lizinga“, ističe Vračević.

Većina lizing kompanija su u vlasništvu banaka

Sa rastom i jačanjem privrede, očekuje se da će udeo lizinga u finansiranju privredne aktivnosti u Srbiji biti sve značajniji, ističu stručnjaci iz ALCS-a i dodaju da budućnost ove industrije leži kako u digitalizaciji, tako i u zelenoj tranziciji.

„Zelena mobilnost i energija je jedan od ključnih elemenata održivog razvoja koji danas predstavlja jedan od najvažnijih ciljeva vlada u čitavoj Evropi pa i u Srbiji. U ovom segmentu, lizing treba posmatrati kao izuzetno važan i neizostavan mehanizam finansiranja, koji će doprineti kako povećanju broja električnih vozila, tako i podršci finansiranju izgradnje solarnih elektrana i drugih vidova obnovljivih izvora energije, a sve u cilju smanjenja zagađenja i dostizanju klimatske neutralnosti“, zaključuje Vračević.

Sektor finansijskog lizinga počeo je sa poslovanjem pre 20 godina, kada je 2003. godine donet prvi Zakon o finansijskom lizingu.

Asocijacija lizing kompanija Srbija osnovana je 2004. godine, u skladu sa inicijativom SEED-a (Southeast Europe Enterprise Development) – Programa Svetske banke za razvoj malih i srednjih preduzeća (MSP) u jugoistočnoj Evropi.

Većina lizing kompanija su u vlasništvu banaka, a među lizing kompanijama nalaze se i vendor lizing kompanije kao i lizing kompanije u privatnom vlasništvu. U poslednje dve godine na tržište Srbije došle su i dve nove kompanije, od kojih je jedna greenfield investicija.

Чланак U srpsku privredu putem lizinga investirano preko 8 milijardi evra се појављује прво на Biznis i Finansije.

Periskop

8. BUDUĆNOST EKONOMIJE TAJVANA: Dva lovca mjerkaju tigra
Kako god da se okonča „utakmica 21. vijeka“ između SAD i Kine, ceh će po svemu platiti Tajvanci. Blagoslov u vidu globalne dominacije tajvanskih proizvođača u proizvodnji kompjuterskih čipova pretvara se u prokletstvo, gdje u igri nije samo budućnost ekonomije Tajvana već i golo preživljavanje.

10. KAKO PROIZVOĐAČI ORUŽJA DOPRINOSE ODRŽIVOSTI: Zeleni vojnici, CO2 neutralni
Proizvođači oružja više ne proizvode oružje, već razvijaju „inovativna rešenja za sigurnu budućnost u kojoj vredi živeti“, brane demokratiju i obogaćuju prirodu, toliko da obećavaju kako će do 2035. biti ugljenično neutralni. Milioni nevinih žrtava ratnih sukoba sada nezadrživo marširaju ka održivosti, kao deo portfelja društveno i ekološki najosvešćenijih investitora na berzi koji sve više ulažu u proizvodnju oružja.

12. ALBANIJA – STRANI TURISTI I DOMAĆI STANDARD: Imati i nemati
Albanija je napravila ogroman podvig u razvoju turizma. Broj stranih turista je sa 10.000 krajem osamdesetih, porastao na 7,5 miliona prošle godine, dok se ove očekuje rekordnih osam do 10 miliona stranaca. I pored toga, domaći standard pada, što pokazuju i podaci da 60% domaćeg stanovništva ne može da priušti odmor van kuće, 70% građana sa stalnim prihodima jedva izdržava do kraja meseca, a preko petine stanovnika nema dovoljno novca za hranu i odeću.

Biznis

14. IMA LI KO DA GRADI OBJEKTE ZA EXPO: Ima, strane firme i radnici iz uvoza
Tržište rada u Srbiji neće moći da isprati velike projekte koji se najavljuju za narednih nekoliko godina, a posebno krupan zalogaj, uz izgradnju nacionalnog stadiona, biće sajamski, stambeni i komercijalni prostor namenjen specijalizovanoj izložbi EXPO 2027. Ipak, to neće ugroziti projekat, jer se država za poduhvat težak 12 milijardi evra u kojem je investitor, oslanja na strane kompanije i na uvoz radne snage.

16. U DOMAĆEM OVČARSTVU VEĆA TRAŽNJA OD PONUDE: Stranci izvoze ovce iz Srbije
Srbija ima 14 do 15 puta veći udeo u svetskom izvozu ovaca u odnosu na svoj udeo u svetskom stanovništvu. Interesovanje stranih kupaca je mnogo veće od domaće ponude, jer nema dovoljne niti organizovane proizvodnje i plasmana na strana tržišta, pa dolazimo u apsurdne situacije da ovce iz Srbije uglavnom izvoze stranci.

18. KAKO ELEKTRIFIKACIJA U AUTOINDUSTRIJI UTIČE NA CENTRLANU, ISTOČNU I JUGOISTOČNU EVROPU: Na vidiku nove prilike
Prelazak na električna vozila je šansa za zemlje centralne, istočne i jugoistočne Evrope da izađu iz „zamke“ specijalizacije, koja je okrenuta proizvodima niže dodate vrednosti u automobilskoj industriji. To potvrđuje i podatak da je gotovo 20% patenata u ovom regionu u oblasti transporta povezano sa električnim vozilima i punjenjem, što predstavlja veći udeo nego u ostalim delovima Evrope.

Finansije

22. PREDUZEĆA O UČINCIMA JEDNOSTAVNIJEG CARINJENJA: Malo firmi među odabranima
Posle skoro decenije od uvođenja statusa ovlašćenog privrednog subjekta, koji bi kompanijama trebalo da omogući finansijske koristi zahvaljujući jednostavnijem carinskom postupku i skraćenim procedurama, malo firmi je dobilo ovaj sertifikat, a privrednici imaju različita iskustva u praksi. Neki se žale da primene pravila napreduju jako sporo, dok drugi ocenjuju da su im dosadašnja pojednostavljenja umanjila troškove poslovanja.

24. RASPRAVE O BEZGOTOVINSKOM PLAĆANJU U SRBIJI: Ko za koga lobira i ko koga sabotira?
Najnoviji događaji povodom inicijativa da se što više podstakne bezgotovinsko plaćanje u Srbiji, nametnuli su pitanje imaju li nadležni u državi jedinstven stav o tome da li bi trebalo forsirati ovaj vid plaćanja i ulaganja u prateću infrastrukturu, ili je reč o pritisku interesnih grupa koje više brinu o sopstvenoj zaradi nego o dobrobiti društva?

26. POUKE ULAGANJA IZ POSLEDNJE DECENIJE: Kako sprečiti pad imovine u uslovima inflacije?
Kada su nakon dugog perioda nultih kamata deponenti u bankama pomislili da ne može ništa gore da ih snađe, stigla je visoka infacija. Ionako minorne, zarade kumulirane tokom proteklih deset godina zbrisane su jednogodišnjim infacionim porezom. Iako veoma neprijatno iskustvo, teško je reći da li će ono dugoročnije uticati na naše građane da promene preovlađujući obrazac ulaganja.

Temat – Poslovanje u regionu

31. ETI ELEKTROELEMENT, SLOVENIJA: Dobit ulažemo u znanje
Slovenački ETI Elektroelement u Srbiji posluje već skoro dve decenije i razvija tri nezavisna programa elektroopreme za kupce iz javnog i privatnog sektora. Naše tržište ocenjuju kao povoljno jer se grade infrastruktura, fabrike i stanovi. „Da bi ostali konkurentni, matična kompanija svake godine iz prihoda izdvaja četiri odsto sredstava koja se ulažu u tehnološki razvoj, edukaciju i obuku ne samo inženjera, nego celokupne fabrike“, ističe Miodrag Stojković, direktor srpske ćerke firme ETI.

34. RADIN, HRVATSKA: Za poslovanje bez granica
Privrednicima u celom regionu, čije ekonomije imaju prilično sličnosti, bilo bi mnogo lakše da rade kada ne bi postojale granice, uverena je Tanja Bandić, vlasnica hrvatskog preduzeća Radin, koje trguje materijalom za štampu i izvozi polovinu svog asortimana u druge evropske zemlje. Srbija je važno tržište za ovu firmu, jer u Subotici ima štampariju Rotografiku. Obe kompanije su izvoznici, ali su procedure za plasman robe na tržište EU iz Srbije daleko komplikovanije nego iz Hrvatske. Ipak, poslovanje u Srbiji i te kako ima prednosti za ovo hrvatsko preduzeće, zbog blizine istočnoevropskih tržišta.

36. KRISTAL, BOSNA I HERCEGOVINA: Okrenuti smo izvozu
Bosanskohercegovačko preduzeće Kristal proizvodi stakla koja se koriste u građevinarstvu, brodogradnji i uređenju interijera. Svoje proizvode izvozi u EU i SAD, ali najviše u Hrvatsku i Srbiju. Na hrvatskom tržištu prodaje različite vrste stakala, uključujući i brodska, a na našem uglavnom ona koja se koriste u građevinarstvu. Poredeći ova tržišta, izvršna direktorka Kristala Matea Franjić ističe da je po obimu nove gradnje hrvatsko do 2023. bilo ispred srpskog i bosanskohercegovačkog, ali da trenutno Srbija ima veći rast građevinske industrije. To je i glavni razlog što čak 20 odsto ukupnog izvoza ovog preduzeća otpada na našu zemlju.

38. OKOV, CRNA GORA: Za poslovni ambijent u Srbiji – jaka trojka
„U Srbiji bolje funkcioniše administracija, jednostavnija je prijava i odjava radnika, sve ide elektronski. Povoljniji su i propisi o zdravstvenoj zaštiti koji manje opterećuju poslodavce, dok je u Crnoj Gori, u branši kojom se mi bavimo, tržište sređenije jer je gotovo suzbijena siva ekonomija“, kaže Gojko Bajović, većinski vlasnik i direktor kompanije Okov. On je jedan od prvih crnogorskih privrednika koji je 2019. godine otvorio poslovanje u Srbiji nakon što je posle dve i po decenije rada i otvorenih 15 maloprodajnih objekata zaokružio biznis u matičnoj zemlji. „Okov centar“ u Beogradu, na Bežanijskoj kosi, bila je samo prva karika lanca koji je planiran i u kome su već počeli da se nižu skladišni prostor na Novom Beogradu, maloprodajni centar u Čačku, za koji mesec i u Novom Sadu.

40. MAKPROGRES, SEVERNA MAKEDONIJA: Zalažemo se za doslovno otvaranje Otvorenog Balkana
Makprogres proizvodi 15.000 tona prehrambenih proizvoda godišnje, od čega 80 odsto izvozi u skoro 60 zemalja, uključujući i Srbiju gde za godinu dana plasira robu u vrednosti od dva do 2,5 miliona evra. „Nadam se da će nam inicijativa Otvoreni Balkan otvoriti granice – ali doslovno – za slobodan prolazak ljudi, robe i kapitala, kako bi se trgovina odvijala što brže, jeftinije i bila što konkurentnija na tržištu. To bi ojačalo preduzeća u regionu i olakšalo nam da zadržimo mlade u našim zemljama“, smatra Gligor Cvetanov, direktor Makprogresa.

Intervju

42. IVANA BUBANJ, VODIČKINJA HAJKING TURA U ITALIJI: Kako od prirode napraviti svoju kancelariju
„Hajking vodič mora, pre svega, da bude osoba sigurna u sebe, koja odlično poznaje tehnike vođenja grupe u prirodi i ume lepo da prenosi svoja znanja. Veoma je važno da bude prisebna šta god da se desi, bilo da se nekome od turista usred šume raspadnu cipele ili da neko od njih pojede nešto što nije jestivo. Sreća u nesreći je da sam preživela raspad Jugoslavije, ratove i bombardovanje, pa se snalazim i u takvim, vanrednim okolnostima“, kaže za B&F Ivana Bubanj u razgovoru o tome zašto se specijalizovala za vođenje pešačkih tura po Italiji i kakva planirana i neplanirana uzbuđenja donosi ova profesija.

Skener

46. ISPLATIVOST PROIZVODNJE BIOPESTICIDA U SRBIJI: Neotkriveno tržište
Pad izvoza kukuruza iz Srbije nije samo posledica pogoršanja vremenskih prilika i teškoća izazvanih ratom u Ukrajini, već i prisustva alfatoksina u zrnu. Ovo je dugogodišnji problem koji ugrožava bezbednost namirnica na domaćem tržištu, pre svega mesa i mleka, jer kukuruz služi kao hrana za stoku. Umesto hemijskih đubriva, u borbi protiv štetočina i patogena mogu biti efikasni biopesticidi, koji ne predstavljaju rizik po ljudsko zdravlje i životnu sredinu. Ali u Srbiji je registrovano svega nekoliko ovakvih preparata, iako su stručnjaci izračunali da bi njihova proizvodnja bila veoma isplativa.

48. PRIVATNE ŠKOLE U VRTIĆIMA: Podela dece još „od pelena“
Dodatne aktivnosti u predškolskim ustanovama, poput časova engleskog, plesa, muzike, glume, sporta, mesečno koštaju više od iznosa koji se plaća za sam boravak dece u vrtiću, a mališani čiji roditelji nemaju novca za to, odlaze u drugu sobu dok se „plaćeni program“ ne završi. Iako bi se po broju privatnih škola koje nude ovakve programe moglo zaključiti da je to isplativ posao, oni koji ga rade tvrde da se praksa razlikuje od računice na papiru, jer imaju poteškoća da naplate članarine od roditelja.

Nove tehnologije

52. LOGIK, PROIZVOĐAČ SOFTVERA ZA DOMAĆE FIRME: Klijenti od „od trafike do fabrike“
Softverska kompanija Logik iz Niša se tokom prethodne finansijske krize od autsorsinga potpuno preorijentisala na sopstvene proizvode i domaću privredu. Danas ima skoro 4.000 klijenata, a da je to bila dobra strateška odluka pokazala je i najnovija kriza u IT sektoru, koje je pre svega pogodila autsorsing usluge. Kada bi naša zemlja deo tog znanja koje se prodaje u inostranstvu preusmerila na domaće tržište i kada bi firme ovde više investirale u svoju digitalizaciju, to bi se višestruko vratilo celom društvu. „To je poenta, treba strateški razmišljati i omogućiti da domaća industrija raste uz pomoć domaćeg IT znanja“, zalaže se direktor Logika Veljko Radovanović.

Nauka

54. AKADEMSKA ISTRAŽIVANJA I PUTOVANJA: Da li naučnici „truju“ planetu?
Naizgled jednostavno pitanje zašto ljudi putuju, a posebno zašto to često čine naučnici, može da iznedri mnogo kvazinaučnih odgovora, pa čak i da podigne političku prašinu.

Koktel

56. BOBAN STANKOVIĆ, JEDAN OD NAJVEĆIH KOLEKCIONARA KAKTUSA U SRBIJI: Svaka moja biljka je malo umetničko delo
U porodičnoj kući Stankovića u Nišu, kaktusi su doslovno svuda, gde god se okrenete. „Kad god uđem u staklenik, vidim neku promenu, neki novi izdanak, nove bodlje ili neki novi cvet“, priča niški preduzetnik Boban Stanković, koji je uspeo da prikupi 1.500 različitih vrsta kaktusa, među njima i neke jako retke kao što je dugovečna „dedina brada“. Ova vrsta može da nadživi svog vlasnika i raste isključivo u „Dolini staraca“ u Meksiku.

58. KAGOTI, ZAGONETNE PARIJE EVROPE: Prognanici bez porekla
Stanovnici Pirineja duž francusko􀀐španske granice, nazivali su Kagote „Prokleti narod“, iako se oni ni po čemu nisu razlikovali od svojih suseda, od fizičkog izgleda i jezika, do kulture, običaja i religije. Kagoti su u Evropi bili izopšteni i proganjani skoro hiljadu godina, a do danas se pouzdano ne zna ko su, odakle su došli i zašto su bili toliko omrznuti. Njihove potomke je teško pronaći jer se većina asimilovala tokom prošlog veka, a oni koji znaju svoje poreklo, uglavnom to ne ističu jer su jedva dočekali da ne budu „oni drugi“.

Komunikacije

60. MANA KAO REKLAMA I REKLAMA KAO MANA: Groblje sladoleda
Stalno traganje za drugačijim ukusima nosi rizik da jedan deo proizvodnje propadne na masovnom tržištu. Zato su najpopularniji proizvođači sladoleda u SAD, Ben&Jerry’s, pretvorili manu svog posla u reklamu, otvorivši „Groblje sladoleda“ koje poseti oko 350.000 ljudi godišnje. Osnivači ove kompanije izdvojili su se od konkurencije kao preduzetnici kontrakulture, koji se decenijama zalažu za prava „malog“ čoveka, a zbog svojih političkih izjava su završavali i u zatvoru. Sada su svojim stavom o ratu u Ukrajini, suprotnom većinskom mišljenju u SAD, toliko „zapalili“ društvene mreže da analitičari predviđaju kako bi to moglo značajno da potkopa poslovanje firme i neplanirano uveća njeno „Groblje sladoleda“.

Reprint

62. ODBRANA SREDNJEG MENADŽMENTA: Važni, a potcenjeni
Novi poslovni gurui korporativne Amerike, poput Marka Zakerberga i Ilona Maska, tvrde da je srednji menadžment za osrednje i da su to suvišne birokrate u kompaniji. Ali brojna istraživanja potvrđuju da na rezultate koje postižu zaposleni mnogo više utiču njihovi neposredni nadređeni, nego oni na najvišem položaju. Za razliku od izvršnih direktora i radnika koji se često menjaju, srednji menadžeri su ti koji znaju sve o poslovanju firme i obezbeđuju kontinuitet u radu.

Vremeplov

64. SEKSUALNO OBRAZOVANJE JUGOSLOVENSKIH GASTARBAJTERA: Ljubljanska banka vas savetuje
Danas može da zvuči neverovatno da je Jugoslavija organizovala bilateralne sastanke sa zapadnim zemljama u kojima je bilo najviše jugoslovenskih gastarbajtera, da bi se rešavalo pitanje njihovog seksualnog obrazovanja. Ali ovo je bio jako ozbiljan problem, jer je privremeni rad u inostranstvu pratio veliki broj neželjenih trudnoća, koje su neretko završavale tragično. Jugoslovenske vlasti su, između ostalog, pozvale tadašnje najveće banke da finansiraju prigodnu brošuru o kontracepciji. Odazvala se samo Ljubljanska banka, koja je to iskoristila da gastarbajterima reklamira svoju pristupnicu za otvaranje deviznog računa.

Чланак Biznis i finansije 213: Poslovanje u regionu – Privrednici dalekovidiji od političara се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Ukoliko želiš da ideš brzo, idi sam. Ukoliko želiš da ideš daleko, idi u društvu”, kaže stara afrička poslovica koja je primenjiva u svakodnevnom životu, ali i u poslovanju. Za velike kompanije koje su globalno prepoznatljive i raspolažu većim resursima, širenje na nova tržišta predstavlja daleko manji problem nego za mala i srednja preduzeća. Jer, da bi neka kompanija ušla na novo tržište ona mora prvo da ispita da li tamošnji kupci uopšte imaju potrebu za njenim proizvodima, zatim da pronađe partnere ili neki drugi način za distribuciju svojih proizvoda, da se prilagodi lokalnim propisima i standardima u poslovanju, ispuni različite administrativne zahteve i još mnogo drugih stvari.

U tom pogledu Evropska unija je posebno zahtevna, ali s druge strane, malim i srednjim preduzećima koja su zainteresovana da posluju na njenom tržištu ona nudi savetodavnu pomoć i pristup odgovarajućim izvorima finansiranja.

Šta je Evropska mreža preduzetništva?

Evropska mreža preduzetništva (EEN) je projekat Evropske unije namenjen malim i srednjim preduzećima (MSP) kao servis za internacionalizaciju poslovanja. Zastupljena je u 60 zemalja, među kojima se nalazi i Srbija. Iako u njenom nazivu piše da je u pitanju evropska mreža, ona je razgranata i van Starog kontinenta, na tržištima u Kanadi, SAD, Brazilu, Čileu, Kolumbiji. Mreža ima svoje ogranke i u Indiji, Egiptu, Izraelu, Japanu, Singapuru, Tajvanu, na dalekom Novom Zelandu i mnogo bliže nama, u zemljama kao što je Turska.

Usluge Evropske mreže preduzetništva je tokom 15 godina njenog rada koristilo više od 4,2 miliona malih i srednjih preduzeća u svetu. U našoj zemlji, njenu podršku je od 2008. do 2022. godine dobilo 18.500 firmi. Najveći broj njih (13.000) je koristio savetodavne usluge i obuke, dok je 6.500 preduzeća imalo organizovane susrete sa potencijalnim poslovnim partnerima. Podršku za inoviranje poslovanja je dobilo 750 domaćih firmi, a za 65 kompanija su napravljeni posebni inovacioni paketi u skladu sa njihovim potrebama.

Ove i druge usluge koje pruža Evropska mreža preduzetništva, domaća mala i srednja preduzeća koriste besplatno, preko konzorcijuma koji čine Privredna komora Srbije (PKS), Poslovni inkubator Novi Sad (PINS), Institut Mihailo Pupin (IMP), Inovacioni centar Mašinskog fakulteta u Beogradu (ICMF), Univerzitet u Nišu (UNI) i Razvojna agencija Srbije (RAS).

Od znanja do novca

Evropska mreža preduzetništva pomaže privrednicima da lakše pronađu poslovne partnere u inostranstvu i da prošire saradnju. Ona im omogućava da konkurišu za finansijsku podršku, da dobiju informacije o evropskim zakonima, propisima i standardima, kao i o sredstvima koja je Evropska unija opredelila za istraživanja i tehnološki razvoj.

To konkretno znači da mala i srednja preduzeća preko ove mreže mogu da stupe u kontakt sa stručnjacima koji poznaju različita tržišta i imaju razgranate poslovne veze na svakom od njih. Na taj način, male firme besplatno dobijaju uslugu za koju velike kompanije moraju da unajmljuju eksperte.

Pored toga, preduzeća preko Mreže mogu da kontaktiraju i stručnjake iz različitih grana privrede. Oni će im pomoći da razviju odgovarajuću strategiju za širenje poslovanja u konkretnom sektoru, počev od zdravstva, preko prehrambene, pa do modne i tekstilne industrije. Naši privrednici imaju na raspolaganju i bazu poslovne saradnje, koja obuhvata oko 10.000 kompanija, među kojima mogu da potraže potencijalne partnere. Baza se pretražuje veoma jednostavno, ukucavanjem ključnih reči. Mreža nudi i posebne usluge u organizovanju događaja za povezivanje firmi koje imaju interesa za međusobnu saradnju.

Imajući u vidu da Evropska mreža preduzetništva funkcioniše kao servis, ona ne nudi direktno finansijsku podršku, ali pomaže preduzećima da pronađu odgovarajuće programe ili fondove kod kojih mogu da konkurišu za potrebna sredstva. Njeni stručnjaci identifikuju izvore finansiranja koji će kompanijama, u zavisnosti od njihove delatnosti i planova, biti najkorisniji, počev od programa kao što je „Horizont Evropa“ i podrške koju nudi Evropski fond za regionalni razvoj, preko državnih i konkursa lokalnih zajednica, do ponuda finansijskih posrednika kao što su banke i fondovi rizičnog kapitala. Eksperti, takođe, pomažu preduzećima da bolje osmisle svoje projekte, da podnesu kvalitetniju prijavu na konkurse za finansiranje, a zatim i da uspešno realizuju postavljene ciljeve.

Mreža pruža i druge savetodavne usluge koje su potrebne prilikom širenja poslovanja u inostranstvu, a posebno na jedinstvenom tržištu Evropske unije. To su, na primer, informacije o poreskoj politici na određenim tržištima, o procedurama prilikom izvoza, pa čak i o slanju zaposlenih u druge zemlje.

„Duboko učenje“ stiže u Srbiju

Katarina Momčilović Matić, viša savetnica i koordinatorka konzorcijuma EEN Srbija, predstavila je na događaju „EU nedelja mogućnosti“ način rada ove mreže u Srbiji i najavila nove aktivnosti. „Konzorcijum EEN Srbija funkcioniše po principu da nema pogrešnih vrata, što znači da smo u stanju da svojom stručnošću i kapacitetima pomognemo našim klijentima u njihovom poslovanju, ali takođe i da ih povežemo sa drugim međunarodnim ekspertima koji pomažu inovativnim malim i srednjim preduzećima da ostvare svoje ambicije”, istakla je Momčilović Matić.

Nakon završetka pandemije, tokom koje je Evropska mreža preduzetništva pomogla našim preduzećima da nastave poslovanje sa stranim partnerima preko digitalnih platformi i oko logistike, ona je svoje aktivnosti usmerila na ulaganja u energetsku efikasnost i uvođenje inovacija.

Prema rečima Katarine Momčilović Matić, u Srbiji će uskoro biti dostupan jedinstveni paket podrške za mala i srednja preduzeća, uključujući i startap firme, u oblasti „duboke tehnologije“ (deep tech), koja se zasniva na naučnim otkrićima i inženjerskim inovacijama. Evropski savet za inovacije će početničkim preduzećima kroz ovaj paket obezbediti grantove, pomoć za ulaganja, kao i stručnu podršku kroz organizovanje obuka. U Srbiji je već realizovana radionica o tome kako bi male firme trebalo da predstave svoje poslovne ideje da bi uspešno privukle investitore, kao i na koji način da promovišu svoje proizvode kako bi pospešile podaju.

Pored pomenutih aktivnosti, Evropska mreža preduzetništva će nastaviti da ulaže u digitalizaciju, kroz učešće u razvoju različitih tehnoloških rešenja za osavremenjivanje poslovanja malih i srednjih preduzeća. Pojedina rešenja su usko specijalizovana, za određene privredne grane i specifične potrebe firmi, dok neka od njih može da primeni većina preduzeća u svom poslovanju.

Biznis i finansije 211/212, jul/avgust 2023. 

Foto: geralt, Pixabay

Чланак Evropska mreža preduzetništva: Ako želiš da stigneš daleko, idi u društvu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Mladi softverski inženjer Đorđe Babić je do sada radio u nekoliko poznatih tehnoloških kompanija, ali i u cirkusu kao akrobata. Međutim, Babićev poslednji poduhvat još je interesantniji od njegove živopisne radne biografije. Da bi pomogao jednoj prijateljici, on je sa grupom kolega i prijatelja razvio nosivi uređaj za osobe koje imaju probleme u kretanju usled sindroma pada stopala. Uređaj pod nazivom „Hermes“, pomaže obolelima od ovog poremećaja da prirodnije hodaju nego kada koriste proteze dostupne na domaćem tržištu.

Iza uređaja čiji razvoj je koštao 111.600 evra stoji Babićeva kompanija Hivemind, koja je za ovaj projekat od Fonda za inovacionu delatnost dobila finansijsku podršku od 78.109 evra. Konkurisanje za ova sredstva beogradskom startapu je bilo od višestruke koristi, počev od mentorske obuke za unapređenje poslovanja, poput bolje organizacije i finansijskog planiranja, do izrade prototipa neuralne proteze. „To je uređaj sa električnom stimulacijom koji omogućava stopalu da reaguje na signale koje mu šalju mišići, odnosno da se podiže i spušta prilikom hoda“, pojašnjava Babić za B&F.

Proteza se montira ispod kolena i sastoji se od hardvera i softvera koje je napravio Hivemind. Specifična je po tome što se prilagođava korisniku, oponašajući hod njegove druge noge. Iz tog razloga, ovaj startap među svojih desetak zaposlenih ima i stručnjake za „duboko učenje“ – metodu koja omogućava mašinama da uče i povezuju stvari na sličan način kao ljudski mozak.

Prema sadašnjim projekcijama, cena „Hermesa“ trebalo bi da bude za 25 do 40 odsto niža od cene sličnih uređaja na svetskom tržištu. Hivemind planira da ga prodaje u Srbiji, ali i u Evropskoj uniji i SAD.

„Domaće tržište za ovaj proizvod nije malo. Srbija ima 9.000 registrovanih potencijalnih korisnika, a naša procena je da je nezvanični broj mnogo veći”, kaže Babić i dodaje: „Proteza je primarno namenjena osobama koje imaju urođeni ili stečeni sidrom pada stopala što može biti, na primer, posledica Multiple skleroze. Međutim, moći će da se koristi i za oporavak od sportskih ili drugih povreda neuralnog kanala, koji služi za komunikaciju između stopala i ostatka tela”.

„Hermes“ bi mogao da se nađe na tržištu najranije za osam meseci, ukoliko Hivemind uspostavi partnerstvo sa nekom kompanijom sposobnom za masovniju proizvodnju. Njegove sastavne komponente, poput senzora ili algoritma, i zasebno imaju praktičnu primenu, što je dodatna tržišna prednost. Primera radi, senzori iz ovog uređaja mogli bi da se koriste u domovima za stara lica kako bi upozoravali da neko od korisnika ima nestabilan hod i da bi mogao pasti, ili da je već pao.

Robot „multipraktik“ za poljoprivrednike

Radeći na razvoju robota „pastira“ koji će izvoditi stoku na ispašu, kompanija Coming došla je na ideju da napravi univerzalnu autonomnu robotsku platformu za preciznu poljoprivredu. Jednostavnije rečeno, robota koji može da obavlja većinu poljoprivrednih poslova, kao što su košenje, sejanje, navodnjavanje, prskanje… Univerzalan je zato što se na njega mogu kačiti i tradicionalni priključci za voćarske traktore, dakle ne moraju da se kupuju posebni delovi kao za ostale poljoprivredne robote, ali i zato što može da radi sa specijalnim dodacima.

„Trenutno razvijamo opciju korišćenja robotske ruke za branje bobičastog voća, jer za te poslove nema dovoljno ljudske radne snage. Iz istog razloga razvijamo i funkciju za precizno orezivanje vinograda“, kaže za B&F Nikola Velčev, vodeći inženjer razvoja na projektu Agar, kako se zove ovaj poljoprivredni robot.

Coming je u saradnji sa Mašinskim fakultetom u Nišu napravio prototip robota koji ima četiri nezavisna motora i aktuatora, što mu omogućava promenu klirensa i održavanje platforme u horizontalnom položaju, kao i kretanje po nepristupačnim i strmim terenima a da se ne prevrne. Pored toga, osposobljen je i da se ceo uzdigne kako bi izvršio neki zadatak.

Pojam „autonoman“ u njegovom punom nazivu znači da može samostalno da obavlja svoju delatnost, ukoliko se tako „programira“. No, ako naiđe na neku prepreku obavestiće o njoj svog vlasnika i on će moći da preuzme upravljanje robotom pomoću specijalnog džojstika.

„Pogon mu je električni, a svrha da nadomesti deficit radne snage i poveća efikasnost u poljoprivrednoj proizvodnji. Robot može da radi ceo dan ukoliko mu menjate baterije pošto jedna traje od osam do 12 sati, u zavisnosti od zahtevnosti terena“, napominje Velčev.

Osnovna verzija Agara koštaće oko 45.000 evra, a u ponudi će biti i posebni paketi opreme. U prodaji će se naći već krajem ove godine, a njegovi proizvođači nastoje da se Agar nađe na listi subvencionisane opreme čime će robot biti dostupan i manjim poljoprivredim gazdinstvima.
Velčev ističe da sve ovo ne bi bilo ostvarivo bez podrške EU i Republike Srbije, jer su za razvoj robotike potrebna ogromna ulaganja. Primera radi, razvoj Agara koštao je 493.500 evra, od čega je Fond za inovacionu delatnost finansirao 295.850 evra.

Biljna zamena za mleko bez ostataka

Za dva do tri meseca preduzeće Root će u svojim modularnim pogonima u Banatskom Karađorđevu započeti testiranje inovativne proizvodnje biljnih zamena za mleko pod brendom Flow. Tačan termin početka proizvodnja zavisi od dinamike isporuke opreme, budući da i ovo preduzeće, kao i mnoga druga, čeka na isporuku proizvodne opreme koja bi se, zbog nestašice delova, mogla odužiti.

Ta oprema nije standardna, već je napravljena tako da odgovara specifičnom načinu proizvodnje po „zero waste“ principima. Naime, Root će sirovine koje preostaju posle pravljenja biljnih zamena za mleko – poput nutritivno veoma bogatih delova soje, heljde, ovsa ili leblebija koji nisu prešli u tečnost – koristiti dalje, za proizvodnju drugih namirnica.

„Osmislili smo tehnologiju proizvodnje koja omogućava da se u istom pogonu prerađuju sirovine različitih sastava, i to bez njihovog mešanja”, kaže za B&F Andrea Vuković iz ovog preduzeća.

Planirano je da se zamena za mleko proizvedena na ovaj način prodaje u radnjama sa zdravom hranom i u specijalizovanim prodavnicama. Da tražnja za ovakvim proizvodima postoji pokazali su rezultati Root-ove analize tržišta o rastu potrošnje veganskih i vegeterijanskih proizvoda. Oni su trenutno skuplji, „ali mi smatramo da će sa rastom konkurencije u ovoj delatnosti i povećanjem ponude biljnih zamena za namirnice životinjskog porekla, cenovna razlika između njih biti ublažena“, kaže Vuković. Rastu konkurencije bi trebalo da doprinese i kompanija Root, koja je za projekat Flow, vredan 116.200 evra, od Fonda za inovacionu delatnost dobila 80.000 evra bespovratnih sredstava.

Biznis i finansije 211/212, jul/avgust 2023. 

Чланак Iskustva korisnika programa Fonda za inovacionu delatnost: Velika pomoć za velike podvige се појављује прво на Biznis i Finansije.

U Srbiji je i dalje običaj da se započinjanje privatnog posla finansira pretežno ličnom ušteđevinom ili pozajmicama od rođaka i prijatelja, a kada posao dođe do tačke u kojoj su mu potrebna značajnija sredstva za razvoj, ona se izdvajaju uglavnom iz zarade preduzeća, ako je ima. No, ukoliko firma nema dovoljno sopstvenih sredstava da uloži, na primer, u izgradnju novih proizvodnih pogona ili nabavku nove opreme, uglavnom se zadužuje kod banaka ili lizing kuća. Kod nas, međutim, ni ove opcije nisu česte, jer najveći deo privrede čine mikro, mala i srednja preduzeća koja ne ispunjavaju potrebne uslove za ove vrste zaduživanja, ili su im takve pozajmice preskupe. To iz godine u godinu potvrđuju i podaci da skoro 70% domaćih preduzeća, uključujući i ona najuspešnija, uglavnom finansira svoj razvoj iz sopstvenih sredstava.

Privrednici u Srbiji imaju naročito velike teškoće kada su im potrebna sredstva za razvoj inovativnih proizvoda ili usluga, zbog slabo razvijenog tržišta kapitala i nedostatka alternativnih instrumenata finansiranja, kao što su fondovi rizičnog kapitala ili anđeli investitori.

Međutim, postoje i druge mogućnosti za finansiranje razvoja, kao što su različiti programi koje Evropska unija sprovodi u Srbiji sa partnerskim institucijama. Mnogi od tih programa su namenjeni malim i srednjim preduzećima, a neke od njih predstavljamo u nastavku teksta.

Oprema za uspeh

Program „Srbija i EU – Oprema za privredu“ sprovodi se već deset godina i obezbeđuje finansijsku podršku za nabavku proizvodne i građevinske opreme. Prema rečima Katarine Obradović Jovanović, pomoćnice ministra u Ministarstvu privrede, sredstva iz ovog programa je do sada iskoristilo 716 mikro i malih preduzeća, preduzetnika i zadruga. Neki od proizvoda kupljenih kroz ove fondove uključuju opremu za proizvodnju, specijalizovane delove i alate za mašine, kao i građevinske mašine.

U ovom programu korisnik učestvuje sa samo 5% sredstava, 25% predstavljaju bespovratna sredstva koja dolaze iz budžeta Republike Srbije i budžeta EU, a ostatak čine povoljni krediti ili lizing koji se uzimaju od finansijskih institucija. Važno je napomenuti da hipoteka nije potrebna za dobijanje ovog kredita.

Minimalni iznos bespovratnih sredstava za koji se ove godine može konkurisati je 500.000 a maksimalni pet miliona dinara, dakle visina ukupnih ulaganja u opremu može se kretati od dva do 20 miliona dinara.

Ukupan budžet za ovaj dvogodišnji program iznosi 26 miliona evra, od kojih je 16 miliona evra iz budžeta Republike Srbije i 10 miliona evra iz pretpristupnih fondova Evropske unije. Katarina Obradović Jovanović najavljuje da će kroz najnoviji javni poziv sredstva moći da dobije između 600 i 700 domaćih privrednika.

Pomoć za brži rast

Program za razvoj preduzeća i inovacija Zapadnog Balkana (Western Balkan Enterprise Development and Innovation Facility – WB EDIF), predstavlja sveobuhvatni skup mera za lakši pristup malih i srednjih preduzeća izvorima finansiranja i za pospešivanje ekonomskog razvoja u regionu. Cilj je da se podstakne otvaranje novih i razvoj postojećih inovativnih preduzeća sa velikim potencijalom za rast kao i nastanak regionalnog tržišta preduzetničkog kapitala. Program obuhvata četiri komplementarna instrumenta finansijske podrške za mala i srednja preduzeća.

Prvi je Fond za inovativna preduzeća (Enterprise Innovation Fund ENIF), odnosno Fond preduzetničkog kapitala za finansiranje inovativnih malih i srednjih preduzeća u početnoj fazi razvoja.

Drugi je Fond za razvoj preduzeća (Enterprise Expansion Fund ENEF), odnosno Fond razvojnog kapitala koji pruža podršku preduzećima koja su već prisutna na tržištu a imaju veliki potencijal za rast. Ovim fondom upravlja Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD).

Treći instrument je kreditna linija za garantovanje kreditiranja (Guarantee Facility GF), čiji je cilj da malim i srednjim preduzećima olakša pristup bankarskim kreditima, kao i da smanji troškove zaduživanja putem osiguranja kreditnog portfolija finansijskim posrednicima. Ovim mehanizmom upravlja Evropski investicioni fond.

Četvrti instrument je tehnička podrška (TA Facility), čiji je cilj da unapredi regulatorni okvir od značaja za inovativna mala i srednja preduzećima sa velikim potencijalom za rast, kroz podršku zemljama učesnicama ovog programa pri sprovođenju prioritetnih reformi.

Od naučnika do privrednika

Horizont Evropa je novi okvirni program EU za istraživanje i inovacije za period od 2021. do 2027. godine, sa budžetom od 95,5 milijardi evra, što ga čini najvećim otvorenim izvorom finansiranja za istraživanje i inovacije na svetu. Ovaj program je podeljen na tri glavna segmenta.

Prvi je Izvrsnost u nauci, sa budžetom od 25 milijardi evra, koji podržava nove istraživačke projekte, finansira stipendije za iskusne istraživače, mreže za obuku i razmenu doktoranata, i ulaže u najsavremenije istraživačke objekte.

Drugi segment, Globalni izazovi i evropska industrijska konkurentnost raspolaže sa 53,5 milijardi evra za podršku istraživanjima povezanim sa društvenim izazovima i za jačanje tehnoloških i industrijskih kapaciteta. Program realizuje ciljeve održivog razvoja kroz šest klastera: 1) zdravlje; 2) kultura, kreativnost i inkluzivno društvo; 3) civilna bezbednost; 4) digitalizacija, industrija i svemir; 5) klima, energetika i mobilnost; 6) hrana, bioekonomija, prirodni resursi, poljoprivreda i životna sredina.

Treći segment, Inovativna Evropa, sa budžetom od 13,6 milijardi evra, pruža podršku novim tehnologijama koje povezuju obrazovanje, istraživanja i inovacije.

Pravo učešća u programu Horizont Evropa imaju preduzeća, istraživačke grupe, instituti, univerziteti, nevladine organizacije, kao i pojedinci. Najviše sredstava, oko 70%, namenjeno je malim i srednjim preduzećima. Korisnici ovog programa mogu dobiti grant koji pokriva 70, a u nekim slučajevima i 100% troškova.

Ravnomerniji lokalni razvoj

Program EU PRO Plus doprinosi ravnomernijem društvenom i ekonomskom razvoju u Srbiji. Program je započet 2021. godine i trajaće tri godine, a ukupna sredstva kojima raspolaže iznose 40 miliona evra. EU PRO Plus, čiju realizaciju vodi Ministarstvo za evropske integracije, ima za cilj da poboljša upravljanje teritorijalnim razvojem, podstakne ekonomski rast kroz podršku preduzećima i unapredi lokalnu infrastrukturu u 99 jedinica lokalne samouprave, u dva regiona: regionu Šumadije i Zapadne Srbije i regionu Južne i Istočne Srbije.

Program je u okviru pomoći preduzećima da nabave opremu i uvedu nove usluge, do marta 2023. godine podržao 116 projekata u 43 lokalne samouprave. Ukupna vrednost tih projekata iznosila je više od 3,6 miliona evra, pri čemu je skoro 2,8 miliona evra donirala Evropska unija, a preostali iznos su finansirala preduzeća koja su učestvovala u ovom programu. Mikro, mala i srednja preduzeća koja su dobila finansijsku podršku posluju u različitim industrijama, od proizvodnje mleka i mlečnih proizvoda, preko stolarije i tekstilne industrije, do farmacije i inovativnih tehnoloških proizvoda.

Zapošljavanje i socijalne inovacije

Program Evropske unije za zapošljavanje i socijalne inovacije (EaSI), pomaže socijalno preduzetništvo kroz mikrokreditiranje i mikrozajmove za ranjive grupe, mikro preduzeća i socijalno preduzetništvo. Program ne finansira direktno preduzetnike ili socijalna preduzeća, već omogućava odabranim davaocima mikrokredita i investitorima koji ulažu u socijalna preduzeća da povećaju kreditiranje.

Biznis i finansije 211/212, jul/avgust 2023. 

Foto: Nick Fewings, Unsplash

Чланак EU programi za ekonomski i društveni napredak: Kratki vodič za privrednike се појављује прво на Biznis i Finansije.

Povećani obim poslovne aktivnosti realizovalo je 108.856 privrednih društava koja su angažovala 1.281.412 radnika odnosno 5.375 više u odnosu na prethodnu godinu. Ukupni prihodi su ostvareni u iznosu od 17.772.856 miliona dinara, uz godišnji rast od 19,2%, dok su ukupni rashodi rasli nešto sporije (18,8%) i dostigli 16.721.985 miliona dinara.

Privreda je u 2022. godini poslovala profitabilno, sa ukupnim dobitkom od 864.190 miliona dinara, čiji je godišnji rast 26,3%. Pri tome, neto dobitak je realizovan u ukupnom iznosu od 1.239.001 milion dinara, većem za 28,3%, dok je neto gubitak zabeležen na nivou od 374.812 miliona dinara i povećan je za trećinu u odnosu na prethodnu godinu.

Sektori

Posmatrano sa aspekta pojedinih sektora, osim jednog, svi sektori su poslovali profitabilno i to pretežno usled porasta pozitivnog rezultata iz poslovnih aktivnosti. Najveći ukupan dobitak ostvarila su društva u sektorima: G-Trgovina na veliko i malo… (214.917 miliona dinara), S-Prerađivačka industrija (197.205 miliona dinara), V-Rudarstvo (196.775 miliona dinara), F-Građevinarstvo (80.765 miliona dinara) i J-Informisanje i komunikacije (55.297 miliona dinara). Negativan neto rezultat zabeležio je jedino sektor D-Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija (42.645 miliona dinara).

Svi segmenti privrednih društava gledano prema veličini poslovali su pozitivno, s tim da su velika privredna društva ostvarila 52,7% ukupnog dobitka privrede (455.791 milion dinara), a zatim slede srednja privredna društva (196.731 milion dinara), mala (168.824 miliona dinara) i mikro društva (42.843 miliona dinara).

Javna preduzeća

Javna preduzeća su u 2022. godini nastavila da posluju s gubitkom iskazavši negativan neto rezultat u iznosu od 74.773 miliona dinara, dok je kod privrednih društava u stečaju i likvidaciji negativan neto rezultat iznosio 6.726 miliona dinara.

Rast finansijskih kapaciteta

Privredna društva u posmatranom periodu beleže rast finansijskih kapaciteta, koji je bio praćen uvećanjem kumuliranog gubitka i nešto slabijim finansijskim položajem.

Poslovna imovina je na kraju 2022. godine vredela 21.343.651 milion dinara odnosno 10,6% više na godišnjem nivou, a kapital je u istom periodu povećan za 8,8%, na 9.653.748 miliona dinara. Istovremeno, ukupne obaveze su porasle za 11,1% i iznose 13.320.819 miliona dinara, dok su sopstveni izvori finansiranja uvećani za 9,6%, na 7.974.938 miliona dinara. Usled navedenih kretanja, nastavljeno je finansiranje privrednih društava pretežno iz pozajmljenih izvora, pri čemu je racio sopstvenog kapitala nešto opao ‒ sa 37,8% na 37,4%, a stepen ukupne zaduženosti je povećan ‒ sa 1,65 na 1,67.

Preko petine ukupnih kapaciteta privrede angažovano je u sektoru S-Prerađivačka industrija (4.629.372 miliona dinara poslovne imovine i 2.157.503 miliona dinara kapitala). Istovremeno, taj sektor se najviše finansirao zaduživanjem, te njegove ukupne obaveze čine 22,2% obaveza privrede (2.951.003 miliona dinara), dok s druge strane beleži i najvrednije sopstvene izvore finansiranja (1.654.202 miliona dinara ili 20,7%), pri čemu je stepen ukupne zaduženosti smanjen (sa 2,02 na 1,78). Značajni finansijski kapaciteti uposleni su u sektorima G-Trgovina na veliko i malo… (3.490.398 miliona dinara poslovne imovine i 1.426.553 miliona dinara kapitala) i F-Građevinarstvo (2.784.701 milion dinara poslovne imovine i 1.050.423 miliona dinara kapitala), u kojima je usled bržeg rasta sopstvenih izvora finansiranja od ukupnih obaveza, stepen ukupne zaduženosti nešto opao (sa 2,19 na 2,11 odnosno sa 2,31 na 2,16). Prema vrednosti finansijskih resursa ističe se i sektor D-Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija (2.272.780 miliona dinara poslovne imovine i 1.136.517 miliona dinara kapitala), koji se tokom 2022. godine intenzivno zaduživao, što je uslovilo porast stepena ukupne zaduženosti (sa 0,85 na 1,15). Rast finansijskih kapaciteta bio je najintenzivniji u sektoru V-Rudarstvo, koji je poslovnu imovinu uvećao za 27,3% (1.028.599 miliona dinara), a kapital za 41,2% (621.548 miliona dinara). On ujedno beleži i najizraženiji rast sopstvenih izvora finansiranja (41,4%), koji je praćen sporijim rastom ukupnih obaveza (11,7%), pa se izdvaja kao jedan od najmanje zaduženih sektora, pri čemu je stepen ukupne zaduženosti opao (sa 0,91 na 0,72).

Posmatrano prema veličini, gotovo polovinu finansijskih kapaciteta privrede angažovali su veliki sistemi (10.262.164 miliona dinara poslovne imovine i 4.983.126 miliona dinara kapitala). Ovaj segment privrednih društava koristio je dve petine pozajmljenih izvora finansiranja ukupne privede, pri čemu je stepen ukupne zaduženosti povećan (sa 0,97 na 1,09). Mikro društva su nastavila da poslovanje finansiraju prevashodno zaduživanjem i da kumuliraju gubitak koji je prevazilazio vrednost kapitala.

Značajnim finansijskim kapacitetima raspolagala su javna preduzeća (poslovnom imovinom od 2.941.148 miliona dinara i kapitalom od 1.639.777 miliona dinara), kod kojih je stepen ukupne zaduženosti porastao (sa 0,64 na 0,86).

Ko su najveći gubitaši

Privredna društva su na kraju 2022. godine iskazala za 4,3% veći ukupan gubitak, u iznosu od 3.906.549 miliona dinara, od čega je 1.630.916 miliona dinara gubitak iznad visine kapitala. Imajući u vidu da je kapital privrednih društava intenzivnije rastao, stopa izgubljenog kapitala je opala sa 34,0% na 32,9%.

Preko četvrtine ukupnog gubitka privrede kumulirao je sektor C-Prerađivačka industrija (1.059.952 miliona dinara), a prema njegovoj vrednosti ističu se i sektori G-Trgovina na veliko i malo… (532.913 miliona dinara) i D-Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija (443.813 miliona dinara). Najveći rast gubitka (2,3 puta) zabeležio je sektor M-Stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti, koji se posledično izdvaja i sa najvišom stopom izgubljenog kapitala (76,3%).

Nešto manje od polovine ukupnog gubitka privrede generisala su mikro privredna društva (1.875.927 miliona dinara), te je kod njih i stopa izgubljenog kapitala nastavila tendenciju rasta i dostigla 107,9%. Visok gubitak kumulirali su veliki sistemi (1.099.724 miliona dinara), ali su istovremeno zabeležili i najnižu stopu izgubljenog kapitala (18,3%).

Javna preduzeća su iskazala ukupan gubitak od 578.999 miliona dinara (60.833 miliona dinara od tog iznosa čini gubitak iznad visine kapitala), dok su privredna društva u stečaju i likvidaciji kumulirala preko trećine gubitka privrede u iznosu od 1.336.884 miliona dinara (gubitak iznad vrednosti kapitala iznosi 1.025.061 milion dinara).

Privredna društva su u 2022. godini uspela da uspostave dugoročnu finansijsku ravnotežu i iskažu pozitivan neto obrtni kapital od 56.323 miliona dinara. Pri tome, za pokriće zaliha nedostajalo im je 3.173.234 miliona dinara dugoročnog kapitala ili 16,4% više u odnosu na prethodnu godinu. Problem očuvanja likvidnosti je i dalje prisutan na šta ukazuju i neznatni porast opšteg racia likvidnosti na 1,01 (1,00 prethodne godine) i racio tekuće likvidnosti, koji je zadržan na prošlogodišnjem nivou od 0,65.

Najveći pozitivan neto obrtni kapital iskazao je sektor G-Trgovina na veliko i malo… , u kome iznosi 489.999 miliona dinara, a zatim sektor S-Prerađivačka industrija, koji je udvostručio njegovu vrednost na 182.549 miliona dinara. Ovim sektorima je za potpuno finansiranje zaliha dugoročnim kapitalom nedostajalo 492.781 milion dinara odnosno 832.308 miliona dinara. Najintenzivniji rast pozitivnog neto obrtnog kapitala (2,7 puta) zabeležio je sektor V-Rudarstvo, do iznosa od 119.173 miliona dinara, pri čemu je on pored stalne imovine i zaliha, dugoročnim kapitalom finansirao i deo obrtne imovine u vrednosti od 15.846 miliona dinara. Najviše negativnog neto obrtnog kapitala iskazano je u sektoru D-Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija, i to 266.349 miliona dinara, dok značajno uvećan negativan neto obrtni kapital beleži sektor M-Stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti, sa iznosom od 217.609 miliona dinara. Tim sektorima je za pokriće stalne imovine i zaliha u celini bilo neophodno još 413.084 miliona dinara odnosno 286.801 milion dinara dugoročnog kapitala.

Posmatrano prema veličini, mala privredna društva su prikazala najveću vrednost pozitivnog neto obrtnog kapitala od 535.275 miliona dinara, dok im je za finansiranje zaliha nedostajalo 250.257 miliona dinara dugoročnog kapitala. Кao i prethodne godine, samo su mikro privredna društva poslovala sa narušenom finansijskom ravnotežom i iskazala negativan neto obrtni kapital od 929.310 miliona dinara, pa im je za optimalno finansiranje stalne imovine i zaliha nedostajalo 1.442.629 miliona dinara dugoročnih izvora.

Кod javnih preduzeća negativan neto obrtni kapital iznosi 335.940 miliona dinara, a za pokriće celokupne stalne imovine i zaliha nedostajalo im je 499.703 miliona dinara dugoročnog kapitala. Uvećanje negativnog neto obrtnog kapitala, na iznos od 939.622 miliona dinara, zabeleženo je i kod privrednih društava u stečaju i likvidaciji, kojima je za finansiranje stalne imovine i zaliha nedostajalo 1.006.533 miliona dinara dugoročnih izvora ili trećina potrebnog iznosa na nivou cele privrede.

Чланак APR: Privredna društva poslovala pozitivno, javna preduzeća uvećala gubitak се појављује прво на Biznis i Finansije.