Veštačka inteligencija (AI) preuzima poslovnu i ostale realnosti i u narednom periodu svi će biti svedoci ubrzanog napetka ove grane industrije. Jedna od posledica biće i promena u potražnji za poslovima i profesijama, prenosi portal Bonitet.com

U koje oblasti je pametno ulagati? Koji poslovi će doživeti dupliranu potražnju?

Futuristi rekli svoje

Kako pišu futuristi i analitičari budućnosti, u narednih 20 godina desiće se eksplozija poslova u pojedinim industrijama.

Zanimljivo je da jedna futuristička struja predviđa da će dve decenije koje dolaze biti poslednje kada će se ljudi masovno zapošljavati. Predviđanja su da će veštačka inteligencija dovoljno napredovati da zameni veći deo tržišta rada.

Dovoljno je samo uporediti kompanije koje su danas najveće, sa najvećim prihodima, a pri tom na platnom spisku zaposlenih imaju mali broj ljudi.

Google, na primer, sa 250 milijardi dolara prihoda broji oko 170 hiljada zaposlenih.

Meta (Facebook, Instagram, WhatsApp) prihoduje oko 86 milijardi dolara i trenutno zapošljava 72 hiljade ljudi.

Ako se ovi podaci uporede sa General Motors kompanijom (prihodi 127 milijardi, zaposlenih 157 hiljada), očigledno je bitno drugačiji raspored snaga. Recimo, 2014. godine GM je prihodovao 3 milijarde a na spisku je bilo 200 hiljada zaposlenih.

U kompanijama koje se zasnivaju na AI očigledan je ’disbalans’ među snagama prihoda i broja ljudi. I, kako stvari stoje, ’disbalans’ će biti sve veći u korist prihoda. Biće potrebno sve manje ljudi jer će veštačka inteligencija preuzimati poslove.

Gde ulagati?

Analitičari narednih 20 godina navode spisak oblasti u kojima očekuju najveći rast radnih mesta i navode da će to biti poslovi koji neće zahtevati posebne specijalizacije. Biće to navala poslova ’osrednjih’ stručnosti.

Obnova infrastrukture

Ako se pogleda svet u globalu, mostovi, brane, mreže puteva, vodovodne i kanalizacione mreže kao i električni sistemi ostavština su od pre 50 godina. Razumno je, a i potreba, da se infrastruktura obnovi. Ovo je sektor kome će u narednih 20 godina preko biti potrebni projekti i zaposleni.

Promena klime

Klimatske promene su neizbežne i, hteli ne hteli, prilagođavanje je neminovno. Ovo podrazumeva rad na zaštiti čitavih gradova, na prilazima velikim vodenim površinama, preseljenju čitavih naseljenih kompleksa, proizvodnji i primeni novih materijala koji bolje podnose visoke temperature, recimo. Možda zvuči ekstremno, kako to piše Dejvid Tal futurista, ali već se velike klimatske promene dešavaju u pojedinim delovima sveta i iz godine u godine biće sve prisutnije. Ovde se uključuju čitavi projekti uštede energije, od izolacije zgrada do ventilacija, gde će biti potrebni novi zaposleni i nova ulaganja.

Energija nove generacije

Pitanje aktuelno više godina unazad – hoće li se ugalj i nafta kao izvori energije zameniti vetrom i suncem? – traži ne samo odgovor već i nove snage, ideje i radna mesta. Ovde se postavlja čitav niz pitanja i problema. Ne samo da je zagađenje na listi argumentacija već i dotrajalost instalacija, zavisnost od napada, ratova i sukoba.

Masovna izgradnja

Futuristi posećaju da će na planeti 2040. živeti oko 9 milijardi ljudi. Postojaće velika potreba za mestima za stanovanje. A, isto tako, analitičari u potencijalnom talasu nezaposlenosti vide povećanu potražnju za prostorima za život koji se iznajmljuju. Stvoriće se potreba za brzim, efikasnim i ekonomičnim zidanjem.

Nega starijih osoba

Bejbi bumersi ulaze u poslednje dane života. Milenijalci ulaze u doba zrelosti pred penziju. Ljudski život je duži. Ovo je sasvim dovoljno razloga koji najavljuju potrebu za zdravstvenim kadrom i razvijanje oblasti koja se bavi negom starih. Zanimljivo je i zapažanje Tala da će porast broja bogatih pojedinaca koji će sebi moći da priušte posebnu negu u starosti, otvoriti nove projekte.

Peer-to-peer

Peer-to-peer pružanje usluga i dobara će nastaviti rast. Predviđa se značajan skok razvijanja i upotrebe ovakvih servisa. Najbolji primeri su Airbnb, Amazon, eBay, Uber, KupujemProdajem koji beleže porast transakcija.

Proizvodnja hrane

Kako statistika kaže, od 60-ih godina beleži se pad učešća stanovništva u proizvodnji hrane. Sada je na manje od 1%. Ovaj procenat će vrlo moguće biti veći, pišu analitičari, čak se očekuje iznenađujući porast. Svet će sigurno postati topliji i suvlji što će otvoriti prostor za inovacije u proizvodnji hrane. Recimo, mnoge biljne vrste koje se proizvode za ishranu ljudi i stoke, donosiće manje ploda upravo zbog toplijih dana i suše i moraće da se zamene otpornijim sortama. Poljoprivreda je sigurna prilika za ulaganje u narednih 20 godina, kažu i futuristi i analitičari.

Izvor: Bonitet.com

Foto: Pixabay

Чланак Predviđanja do 2040. godine: Gde ulagati i koga zapošljavati? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Procenjuje se da u Srbiji više od 55.000 domaćinstava u proseku godišnje angažuje radnike za kućne poslove privremeno ili povremeno. Takođe se procenjuje i da oko 10.000 radnika, uglavnom žena, radi godinama na takvim poslovima, a da nisu prijavljeni i da im za to ne ide radni staž.

Analiza NALED-a pokazala je da bi u ovoj, ali i u još nekim oblastima bilo korisno da se primeni elektronski sistem prijavljivanja sezonskih radnika koji je zaživeo u poljoprivredi i dao dobre rezultate. Za godinu i po od kada je uveden ovaj sistem u poljoprivredi, broj prijavljenih sezonaca je porastao više nego 10 puta – sa 3.500 na oko 42.500 radnika, čime je praktično prepolovljen broj onih koji su u ovom sektoru radili na crno.

Sistem vaučera

Uz određena prilagođavanja, elektronski sistem prijavljivanja sezonskih radnika u poljoprivredi mogao da bi da se proširi i na druge delatnosti, naročito u kućnim i pomoćnim poslovima čuvanja dece, starih lica, kućnih ljubimaca, poslove čišćenja i održavanja, dostave hrane, u građevinarstvu i drugim sličnim poslovima, kažu predstavnici NALED-a.

Od ukupnog broja zaposlenih u Srbiji, svaki peti radi na crno, a pored poljoprivrede, najviše ih je još u turizmu i ugostiteljstvu (15,1 odsto) i građevinarstvu (11,3 odsto), dok na kućnim i pomoćnim poslovima svako drugo lice radi bez ugovora i bez prava na penziono osiguranje i zaštitu od povrede na radu za svaki dan koji provede na poslu.

Direktorka tima za regulatornu reformu u NALED-u Jelena Bojović kaže za Tanjug da bi kao stimulans za one poslodavce ili fizička lica koja angažuju radnike na ovaj način, naročito za kućne poslove ili poslove čuvanja dece, možda mogli da se uvedu određeni vaučeri, različiti popusti i stimulacije. Sistem vaučera postoji u Mađarskoj i pokazao se kao dobar.

Decenijama rade bez prijave

Ističe da kada su u pitanju kućni poslovi, mnogi, prevashodno žene, i po dvadesetak godina rade takve poslove a da nemaju ni dan radnog staža, nisu prijavljene i nemaju nikakve prinadležnosti osim zarade.

„Procenjuje se da oko 55.000 domaćinstava u zemlji angažuje pomoć u kući i da oko 10.000 radnica radi takve poslove i zato pokušavamo da nađemo način da budu registrovane, da imaju zdravstveno i socijalno osiguranje i da poslodavac za njih plaća porez“, kaže Bojović.
Kako navodi, u NALED-u pripremaju materijale i analize i spremni su da daju predloge čim se formira nova vlada.

Regulacija prijave kao kod sezonskih radnika

U Ministarstvu rada kažu da će radno angažovanje osoba koje obavljaju pomoćne poslove u kući kod više porodica u toku jednog meseca, biti regulisano poput sezonskih radnika u poljoprivredi u određenim delatnostima, prema Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima.

Zakon priprema radna grupa resornog Ministarstva, a prema nacrtu u određenim delatnostima u slučaju povrede na radu osobe koje se bave sezonskim poslovima imale bi pravo na zdravstveno osiguranje, a za svaki radni dan bili bi im uplaćeni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Izvor: Tanjug

Foto: Piabay

Чланак Na poslovima pomoći u kući svaka druga osoba radi na crno се појављује прво на Biznis i Finansije.

Dok se ekonomisti žestoko raspravljaju oko toga zašto je svetska privreda sve manje produktivna čak i na najarazvijenijim tržištima i nevezano za potrese poput prethodne finansijske i sadašnje korona krize, jedan fizičar i jedan antropolog došli su do istog zaključka. On glasi: nije ni čudo što produktivnost već decenijama pada, kada toliko raste broj besmislenih poslova koji ne proizvode bilo kakvu vrednost.

Sve manje pravimo nešto konkretno. Novac se sve više zarađuje kroz finansijske transakcije i poslove u korporacijama za koje, uprkos zvučnim titulama, čak i oni koji ih obavljaju se bar ponekad zapitaju – čemu uopšte služe?

Fizičar Mark Bjukenen, autor knjige „Prognoza: Šta nas fizika, meteorologija i prirodne nauke mogu naučiti o ekonomiji“, u svojoj najnovijoj analizi za „Blumberg“, govori upravo o ovoj temi. On napominje da je jedan od krajnje zabrinjavajućih pokazatelja o padu vrednosti koju danas proizvodimo to što se u Sjedinjenim Državama – kolevci preduzetništva – već decenijama osniva sve manje novih preduzeća.

S druge strane, političke odluke i zakoni koji se donose sve više idu u prilog velikim kompanijama i rastu njihovih zarada, „što je još jedna pobuna protiv ekonomske efikasnosti“, smatra američki fizičar i pisac.

Paraziti na leđima produktivnih

Bjukenen se u svojoj analizi poziva na zaključke više ekonomista, među njima i na Vilijama Baumola i njegova predviđanja o „rasipničkim poslovima“. Baumol je još pre trideset godina sugerisao da će budućnost kapitalizma možda pripadati neproduktivnim preduzećima. Takve firme koriste moć i uticaj da bi zaradile, ali od njihove koristi ne mora nužno da profitira i društvo.

Pomenuti američki ekonomista je već tada izražavao brigu zbog porasta „neproduktivnih preduzetnika“ koji kupuju rivale ili koriste propise za suzbijanje konkurencije, „uspevajući kao paraziti na produktivnim delovima ekonomije“. Takva kretanja su u potpunosti dokumentovali nedavno objavljeni rezultati istraživanja ekonomista Roberta Litana i Ijana Hataveja, koje je obuhvatilo korporativno tržište u poslednjih trideset godina.

Rast ulaganja u „rasipničke poslove“

Prethodna finansijska kriza je u velikoj meri kompromitovala tvrdnju da su moderna tržišta uzor ekonomske efikasnosti i stvaranja vrednosti, ocenjuje Bjukenen. Veliki deo navodno sofisticiranog finansijskog inženjeringa služio je samo za prikrivanje rizika i sumnjivih investitora, a često je i sam podsticao sveukupne rizike, iako se u javnosti tvrdilo potpuno suprotno.

Analiza finansijskih tržišta tokom 2012. godine u Velikoj Britaniji, koju je zatražila britanska vlada, pokazala je ogroman porast „rasipničkih ulaganja“ koja odvlače novac od zaista produktivnih i zdravih preduzeća.

Političari, sluge korporacija

Ali čak i izvan sektora finansija, čini se da današnje poslovanje pre ima za cilj da obezbedi što veće učešće u preraspodeli postojećeg bogatstva, nego da proizvede ekonomsku vrednost. Korporacije troše više vremena na to kako će samnjiti poreske obaveze i što bolje se predstaviti u javnosti, nego na ono što bi trebalo da im bude osnovna funkcija – kako da povećaju zaradu zahvaljujući rastu produktivnosti.

Ekonomista Luiđi Zingales je zaključio da se ponašanje preduzeća promenilo jer ona postaju sve veća. Najveće korporacije danas imaju toliku moć da upravljaju političkim odlukama kroz donacije političkim strankama i pojedincima, ali i preko izuzetno jakih lobista koji rade u njihovu korist.

Bjukenen, međutim, posebno ističe da je vrlo ubedljiva objašnjenja za pad produktivnosti ponudio čovek koji nije ekonomista već antropolog, Dejvid Greber. Ovaj profesor na Londonskoj školi ekonomije, poznat je i kao veliki politički aktivista, koji je bio i organizator pokreta „Okupirajmo Vol Strit“.

Trećina ukupnih poslova beskorisna

Greber je kroz svoje analize jasno predočio kako je imperativ moderne ekonomije osvajanje što veće moći i statusa, te da zbog toga sve više kompanija u suštini nema bilo kakav ekonomski smisao niti funkciju. Ovaj antropolog, koji je u svojoj struci među vodećima u svetu, izneo je još 2013. godine naizgled bizarnu tvrdnju da možda čak 30% ukupnih poslova koji postoje na tržištu – uopšte ne doprinose društvu.

Iako bi se ovakva tvrdnja mogla osporavati kao neutemeljena, ona je u dobroj meri potvrđena dve godine kasnije u više istraživanja. U jednom, koje je sprovedeno u Velikoj Britaniji, 37% anketiranih je izjavilo da u svom poslu ne vidi smisao, niti da on na bilo koji način doprinosi napretku društva. Isti stav je u nešto kasnijem istraživanju izrazilo čak 40% ispitanika u Holandiji.

Sam Greber kaže da od kako je počeo da se bavi ovom problematikom, stalno mu se javlja na stotine ljudi koji se žale da bi njihovi poslovi mogli odmah da se ukinu bez ikakvog gubitka za društvo. Ono što je indikativno je da se na besmislenost svojih poslova ne žale ljudi koji rade u proizvodnji, nastavi, čiste, sakupljaju smeće ili gase požare. To su uglavnom zaposleni u sektoru korporativnih usluga: ljudski resursi, odnosi s javnošću, lobiranje, telemarketing, ili finansije i bankarstvo, konsalting, menadžment, korporativno pravo….

Feudalizam modernog doba

Američki antropolog navodi primere poslova u kompanijama koji se namerno koncipiraju tako da ne mogu da se urade u zadatim rokovima i sa raspoloživim resursima. Razlog je što u takvim poslovima nije cilj da se zaista realizuju zadaci koji bi trebalo da dovedu do konkretnog napretka, već oni služe za nadmetanje unutar same kompanije ko će uspostaviti kontrolu nad resursima, zadobiti veći uticaj i status.

To je daleko od pravog kapitalizma, konstatuje Greber, i više liči na klasični srednjovekovni feudalizam. Mnogo toga što se radi u modernim korporacijama nije usmereno na proizvodnju konkretnih stvari i na rešavanje problema, već na procese koji su istovetni onima u borbi za političku vlast i što veću kontrolu nad materijalnim sredstvima i ljudima. Rezultat je umnožavanje radnih mesta koja nemaju ekonomsku funkciju, već služe prvenstveno za igre moći i korporativno politikanstvo.

Mnogi se i danas podsmevaju apsurdnoj neefikasnosti od koje je bolovala privreda nekadašnjeg Sovjetskog Saveza, gde se toliko ljudi samo pretvaralo da rade korisne stvari. No, to je sve više slučaj i sa velikim kompanijama u zapadnoj ekonomiji, ali se njima, za razliku od propale socijalističke privrede, to prodavanje magle i te kako isplati.

Zarada jedini cilj, a ne rešavanje problema

Naravno, ni Greber ni bilo ko drugi ne može biti konačni sudija koji su poslovi korisni a koji nisu, kaže Bjukenen. Ali i mnoga druga istraživanja ukazuju da ljudi koji svoje poslove doživljavaju kao beskorisne, najviše rade upravo u sektoru korpoprativnih usluga i to onih koje su se razvijale sa modernim konceptom poslovanja.

Gledajući iz sadašnje perspektive, možda smo o modernom poslovnom svetu razmišljali na potpuno pogrešan način, konstatuje Bjukenen. Sada, kada taj svet postaje sve ogoljeniji a učestale krize ubrzano ruše mitove o njemu, ni usporavanje produktivnosti ne bi trebalo da predstavlja iznenađenje.

Ono je samo posledica pristupa da je jedini cilj ostvarivanje najveće moguće zarade, a ne rešavanje ljudskih problema, zaključuje američki fizičar.

Foto: Comfreak, Pixabay

Чланак Svet je sve zaraženiji besmislenim poslovima се појављује прво на Biznis i Finansije.