„Ljudi su po svojoj prirodi lenji. Da nisu takvi verovatno bi još uvek živeli u pećinama, lovili opasnu divljač improvizovanim kopljima i živeli dvostruko kraće nego danas. Međutim, u proteklim milenijumima svojski su se potrudili da sebi olakšaju život. Sada većinu teških poslova umesto nas obavljaju mašine a mi zarađujemo sedeći ispred kompjutera. To je znatno lakše i bezbednije od toga da bosonogi prelazite silne kilometre u potrazi za hranom koju ćete možda uloviti, a možda i nećeteȋ, ocenjuje Dejv Birs, koji je bio kreativni direktor vodećih reklamnih agencija u 9elikoj Britaniji, a danas je autor knjiga i predavač, što mu pruža mogućnost da slobodnije ispoljava svoj kreativni potencijal.

Tokom svog izlaganja na konferenciji DIDS 2022, Birs je istakao da aktuelno stanje ne pogoduje razvoju ljudskih bića koja su ȌdizajniranaȊ da budu aktivna, i fizički i mentalno. Jer, sve manje se krećemo i razmišljamo, preterano se oslanjajući na tehnologije. Primera radi, počeli smo da gubimo sposobnost za orijentaciju u prostoru, jer smo navikli da nam mobilni telefon pokazuje kada i gde da skrenemo.

Zato ovaj stručnjak za marketing predlaže da se trgnemo iz ušuškanosti i da učinimo svoj život i poslovanje nešto težim, tako što ćemo u njih uneti „trenje“. Isti princip može se primeniti i na prodaju robe. Da biste bili uspešni u tome, trebalo bi da znate razliku između dobrog i lošeg trenja, kao i da naučite da ga pravilno dozirate kako biste povećali vrednost vaših proizvoda, savetuje Birs. Drugim rečima, potrebno je promeniti stav da kupovina i upotreba svakog proizvoda moraju da budu što jednostavniji.

Mada ovakav pristup deluje naizgled nelogično, njegovu delotvornost potvrđuju psiholozi ali i brojni primeri iz prakse. Poznat je slučaj kada je Betty Crocker, čuvena prehrambena robna marka u SAD, sredinom prošlog veka plasirala na tržište instant mešavinu za mramorni kolač, u koju je trebalo dodati samo malo vode, promešati smesu i staviti je u rernu. Iako su testovi pokazali da potrošači ne razlikuju ukus „domaćih“ i kolača pripremljenih od ove mešavine, ona se veoma loše prodavala. Ispostavilo se da je domaćicama, kojima je bilo jako važno da se vrednuje njihov trud u kuhinji, smetala upravo mogućnost da dobiju „sve na gotovo“. Na taj način se umanjivao njihov napor koji ulažu u pripremu hrane, pa je kompanija, uvidevši svoju grešku, izbacila jedan sastojak iz mešavine, ubacila u recept da se pored vode dodaju i dva jajeta i prodaja je skočila.

Uticaj „unutrašnje hemije“ na ponašanje kupca

Taktika „malo otežati“ je, naravno, neracionalna kada je reč o potrošnji svakodnevnih proizvoda, kao što su hleb i druge osnovne namirnice. „Trik je u tome da prepoznate za koju robu i za koju grupu kupaca treba dodati malo trenja“, kaže Birs. U tome može pomoći neuronauka, koja pruža informacije o načinu funkcionisanja ljudskog mozga, odnosno o jedinjenjima u ljudskom organizmu koje je potrebno aktivirati da bi se kupac više zainteresovao za određeni proizvod.

Takvih jedinjenja ima pet i bolji efekat se postiže kada se istovremeno deluje na više njih. Jedna od pomenutih hemikalija je hormon adrenalin, koji kada poraste kod ljudi izaziva uzbuđenje. Druga je dopamin, koji organizam luči ne samo kada dobijemo neku nagradu već i dok je iščekujemo. Sledi ih oksitocin, hormon ljubavi, koji se oslobađa prilikom dodira ili blizine dragih osoba. Ne treba zaboraviti ni serotonin, koji je odgovoran za naše ambicije. Njega proizvodimo kada uspemo da pobedimo druge u nekoj igri ili kada se popnemo na zadovoljavajuću poziciju na društvenoj estvici. Drugim rečima, kada se na neki način istaknemo. I poslednji, ali ne manje važan, je enzim endorfin, koji deluje na naš organizam poput morfijuma.

Kompanije koje beleže dobru prodaju i postižu veliku vrednost za svoje proizvode uspešno podstiču kupce da luče ove hormone. Recimo, prilikom kupovine ekskluzivnih proizvoda kod ljudi se aktivira adrenalin, zato što su došli u posed nečega vrednog, zatim dopamin jer su dobili ono što smatraju nagradom i serotonin, jer doživljavaju da su kupovinom ekskluzivnog proizvoda uzdigli svoj status na društvenoj lestvici. Upravo zbog toga oni žele da imaju skupocen brendirani sat, iako i svaki drugi sat na tržištu pokazuje isto vreme, tvrdi Birs. Proizvod je najlakše učiniti ekskluzivnim podizanjem njegove cene, jer tada većina ljudi neće moći da ga priušti. Ali, postoje i drugi načini, kao što je limitiranje količine neke robe na tržištu ili odabir grupe potrošača kojoj će ta roba biti ponuđena, dok će svi ostali biti izostavljeni.

Osim ekskluzivnosti, kupcima je ponekad potrebno ponuditi i smisao i podstaći ih da se više angažuju. Dobar primer je sajt eHarmony, popularna američka platforma za upoznavanje preko koje je sklopljeno četiri odsto brakova u S$D. Da bi neko postao član, on mora da napravi svoj profil, da nađe lepe fotografije, napiše silne hvalospeve sebi, ali i da popuni upitnik od čak 140 pitanja i tek potom može da potraži partnera preko platforme. Za razliku od ovog sajta, postati član na Tinder mreži je mnogo jednostavnije. „Na primer, možete se učlaniti direktno sa Fejsbuka koji automatski preuzima vaše podatke, pa ne morate praktično ništa da radite“, navodi Birs, ali ističe da zato između ove dve platforme postoji ogromna razlika. eHarmony se smatra ozbiljnijom platformom preko koje neko može da upozna budućeg supružnika, a Tinder aplikacijom preko koje ljudi nalaze kratkotrajnu zabavu.

Različita istraživanja su pokazala da ljudi mnogo više cene ono oko čega su morali da se potrude, kao i da lakše razvijaju emotivnu vezu prema takvim proizvodima. Taj princip je mudro iskoristila IKEA, smatra britanski stručnjak.

Kako motivisati zaposlene

„Motivacija za kupovinu može biti i želja da pripadate određenoj grupi, kao na primer prepoznatljivoj skupini vozača Harli Dejvidson motora. Takođe, kada ljudima pružite osećaj da su deo nečega velikog i važnog, oni će biti spremniji da opravdaju to vaše poverenje. Ovo ne važi samo za prodaju robe i usluga, već generalno u poslovanju“, tvrdi Birs i kao primer navodi Wikipediju koju ljudi redovno pune sadržajem, provodeći na njoj sate i sate bez ikakve nadoknade jer veruju u to što rade. „Da bi neka kompanija uspela ovako da motiviše kupce ali i svoje zaposlene, naravno ne da rade volonterski već da se više unose u svoj posao“, pojašnjava Birs, „ona mora da ih inspiriše, da ih okupi oko neke ideje ili stava“.

Od pomoći bi bilo i da poslodavci svojim zaposlenima omoguće veću autonomiju u radu kako bi se oni osećali poštovanije, kao i mogućnost usavršavanja. To, prema rečima britanskog stručnjaka, uključuje organizovanje treninga za zaposlene čak i kada postoji mogućnost da oni, zahvaljujući stečenom znanju, pređu kod drugog poslodavca.

Potrebno je redefinisati još jedan mit koji se nameće u poslednjih nekoliko godina i zasniva se na stavu da je neophodno maksimalno pojednostaviti obavljanje radnih zadataka u preduzećima. „Mnoge kompanije se oslanjaju na softvere koji im pomažu u organizaciji posla i redovno mere efekte poslovanja i rada zaposlenih. Ali, takvi softveri se ne bave razlikama između zaposlenih i specifičnostima svake jedinke. Niti umeju da motivišu ljude“, tvrdi Birs.

Prema njegovim rečima, nije dobra ni sve učestalija praksa u HR odeljenjima da se obeshrabruje svaki sukob mišljenja u kompaniji. Na taj način se na mala vrata uvodi autocenzura koja blokira inovativnost. Sve pomenuto doprinosi stvaranju armije radnika koji svi razmišljaju na isti način, u zadatim okvirima, umesto da te granice pomeraju, upozorava britanski stručnjak.

Biznis & finansije 208, april 2023. 

Чланак Dejv Birs, koautor knjige „Trenje“ o nesvakidašnjem pristupu poslovanju: Kako osloboditi srećne hemikalije u mozgu vašeg kupca се појављује прво на Biznis i Finansije.

To je danas rekla predsednica Centra potrošača Srbije Maja Anokić.

Ona je na panelu „Prava potrošača – dokle smo stigli i čemu stremimo“ istakla da su potrošači podneli između 3.500 i 4.000 žalbi na kvalitet kupljene robe.

Navela je da je bila u porastu internet kupovina, posebno u toku pandemije virusa korona, pa je povećan i broj žalbi na robu kupljenu na taj način.

Panel o pravim i zaštiti potrošača organozovala je kompanija Lidl povodom Svetskog dana potrošača

Pomoćnik ministra unutrašnje i spoljne trgovine Višnja Rakić podsetila je da je novi Zakona o zaštiti potrošača u primeni od decembru 2021. godine, kada je napravljen veliki pomak vansudskom rešavanju potrošačkih sporova.

„U zaštiti potrošača veoma je važna saradnja kupaca, udruženja koja štite njihova prava i trgovcima“, istakla je Rakić.

Ministar spoljne i unutrašnje trgovine Srbije Tomislav Momirović rekao je da je 2021. godine, kada nije postojala obaveza trgovca da učestvuje u vansudskom rešavanju spora, bilo samo sedam postupaka, a 2022. godine bilo je 779 predloga za vođenje postupaka, kada je aktivirana IT platforma za vansudsko rešavanje potrošačkog spora.

Naveo je da je rešeno 495 predmeta od kojih je 181 rešen tako što je zaključen sporazum između trgovca i potrošača. Momirović je kazao da je februara ove godine obrazovan i Nacionalni savet za zaštitu potrošača u čijem sastavu su i predstavnici Privredne komore Srbije kao i druge institucije.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Povećan broj žalbi na kupovinu robe preko interneta се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Ako vam traže ambalažu, obratite se nekoj organizaciji potrošača za savet i pravnu pomoć“, zaključila je Nikica Jovanović.

Nikica Jovanović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije kaže da se na godišnjem nivou u Srbiji podnese oko 6.000 pritužbi. Potrošači se najčešće žale na obuću, zatim na velike kućne aparate, informaciono-komunikacionu opremu i audio i video opremu.

„Obuća je godinama unazad u vrhu prigovora i potrošači ne mogu lako da ostvare svoja prava kada je žalba odbijena i očekujemo da će medijacija tu doprineti da se bar smanji broj sudskih postupaka u ovakvim situacijama“, rekla je Jovanovićeva.

Potrošači se žale da im se dešava da se na sam dan isteka garancije pokvari uređaj. Uređaj uz fiskalni račun, inače, može da se reklamira dve godine, ili duže uz garanciju.

Kada istekne garancija ne možete ni do rezervnih delova da dođete

„Kada istekne garancija ne možete ni do rezervnih delova da dođete i onda morate novi uređaj da kupite, a vi ste izdvojili novac, očekujete duže da traje. Nije samo naše tržište to konstatovalo, aktivno se radi da se programirani kvarovi ne dešavaju, da se dokaže da postoje i zabrane, da to bude kroz propise uređeno. Kada kupite uređaj treba da znate koliki mu je vek trajanja i koliko nakon isteka garancije možete rezervne delove da nabavite. To je i ekološki problem“, navodi Nikica Jovanović.

Neki majstori kažu i da je veš-mašina programirana za 2.500 pranja, ali Jovanovićeva ukazuje da nemamo nijedno istraživanje koje će to potkrepiti dokazima.

„U EU se radi na tome, problem jeste detektovan – da uređaj traje samo koliko garancija. Vi ste u te dve godine zaštićeni, ali nakon isteka ne očekujemo da imamo problem sa rezervnim delovima. Prodavac mora da vas obavesti o tome kakva je situacija sa rezervnim delovima tokom i nakon isteka garancije. Neretko potrošači ne dobiju tu informaciju“, navela je Nikica Jovanović.

Nakon toga dolazi se u situaciju da se procenjuje šta se više isplati – kupiti novi uređaj ili popraviti stari. Neretko je dugoročno isplativije kupiti novi uređaj.

Jovanovićeva je apelovala na potrošače da tehničku robu odmah pregledaju i što pre reklamiraju, kao i da ne potpisuju papir da je roba pregledana i da nemaju primedbi ako nisu zaista prekontrolisali uređaj.

Napominje i da niste u obavezi da čuvate ambalažu uređaja i da je za reklamaciju dovoljno da imate fikalni račun.

Izvor: RTS/Kamatica.com

Foto: Pixabay

Чланак Zašto se uređaji pokvare baš kad im istekne garancija? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Novim zakonom uvodi se registar „Ne zovi“, koji će sprečiti nasrtljive trgovce da putem telefona promovišu i prodaju robu i usluge građanima koji to ne žele. Značajna novina je i da će majstori imati obavezu da naprave proračun sa specifikacijom i pribave pisanu saglasnost kupca za pružanje usluge čija je vrednost veća od 5.000 dinara.

Nacionalna organizacija potrošača Srbije (NOPS) ocenjuje da će kupci imati veći stepen zaštite ukoliko se zakon bude sprovodio dosledno i uz jači tržišni nadzor. Novim aktom predviđeno je da će se rad tela za vansudsko rešavanje sporova, čiji je cilj da potrošačima obezbedi brzo zadovoljenje pravde, finansirati iz budžeta. Postupak je besplatan za obe strane. Mladen Alfirović iz NOPS-a ističe da svi mnogo očekuju od tog mehanizma, ali da ima bojazni da može doći do zloupotreba.

– U praksi bi to opet moglo da se svede na situaciju koju imamo danas – objašnjava Alfirović. – Trgovac može da dođe na vansudsko rešavanje spora, jer ima tu obavezu, i da kaže da ostaje pri svemu što je već ranije rekao potrošaču odbijajući njegovu reklamaciju, bez obzira na to što je kupac u pravu. Ima onih koji će radije da idu na sud. Nadamo se da će nezavisno telo uticati da se takvi sporovi rešavaju efikasnije.

„Ne zovi“

Značajna novina u zakonu je da će građani imati mogućnost da se reše trgovaca koji uporno zovu i ostavljaju poruke promovišući svoje proizvode i usluge. Oni koji ne žele da primaju pozive upisivaće svoje telefonske brojeve u registar „Ne zovi“. Prodavac pre nego što kontaktira sa potrošačem mora da proveri da li se nalazi u ovoj evidenciji. Ukoliko ga, ipak, pozove, prekršajno će odgovarati.

Moleri, vodoinstalateri, električari, keramičari, zidari neće moći više da šokiraju građane visinom računa za radove koje obavljaju u njihovoj kući ili stanu. Isti propisi važe i za majstore koji u servisu popravljaju neki uređaj. Oni više neće moći da navode jednu cenu za svoj rad prilikom ugovaranja posla, a po završetku da ispostave višestruko uvećan račun.

– Ako je usluga skuplja od 5.000 dinara, moraće da izdaju proračun sa specifikacijom i ukoliko je dogovoreno da je ta cena konačna i pribavljena je saglasnost potrošača, onda neće smeti da je povećavaju naknadno – objašnjava Alfirović. – Ukoliko je proračun okvirni i majstor to navede, onda dodatni trošak može da se poveća najviše za 15 odsto od cene koja je načelno dogovorena.

Efikasnije kažnjavanje

Nacionalna organizacija potrošača Srbije (NOPS) očekuje da će primena novog zakona biti efikasnija i zbog konačnog uvođenja prekršajnih naloga koje ovo udruženje godinama tražilo.

– Time je pojačan mehanizam za sankcionisanje – precizira Mladen Alfirović iz NOPS-a. – To znači da je omogućeno da trgovac bude kažnjen na licu mesta za očigledan prekršaj. Dosadašnji mehanizmi nisu dali efekta. Trgovci su, uglavnom, prolazili bez kazne ili se prosleđivalo sudovima, gde su mnogi predmeti zastarevali.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

Чланак Odbijanjem reklamacije potrošača, pravdu mogu potražiti u besplatnom vansudskom postupku се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kupci bele tehnike i električnih uređaja koji su potrošni materijal – rasveta, frižideri, televizijski ekrani, mašine za veš i sudove u zemljama Evropske unije, zahvaljujući propisima koji važe na tom području, mogu da računaju na to da će im proizvođači obezbediti rezervne delove i pravo na popravku za kućne aparate 10 godina od dana proizvodnje.

Iako u Srbiji ovakav propis za trgovce, odnosno proizvođače, sada ne postoji, nekad je bio sastavni deo Zakona o uslovima za obavljanje prometa robe i vršenje usluga. On je ukinut 2010. godine i od tada ih nijedan pravni akt ne obavezuje da obezbede rezervne delove. Ipak, kako kažu oni koji se bave zaštitom potrošača, budući da bi pravila koja važe u EU trebalo da postanu i deo našeg zakonodavstva, primena ovih pravila bio bi dobar korak.

Opravdane sumnje domaćih potrošača

Na to ukazuje i Nikica Jovanović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije, koja kaže da Srbija, svakako, ide u korak s EU i da se trudi da svoje propise usaglasi s pravilima koja tamo važe.

„Posle dugog niza godina, potrošači u EU su se izborili za ovakvu situaciju na tržištu, koja bi trebalo da bude potpuno uobičajena i normalna“, kaže Jovanović i dodaje: „Kod nas sada nije tako i nakon isteka garantnog perioda i kvara uređaja, ne može da se nabavi rezervni deo“.

Ona ističe i da je jedna od čestih sumnji potrošača u Srbiji – da su aparati programirani da se pokvare u određenom trenutku, ali da to nije lako dokazati. Po njenim rečima, na nivou EU očekuju se ozbiljna istraživanja i veštačenja u toj oblasti, što znači da će i Srbija moći da se nasloni na tu praksu. Za sada kod nas kao opšti garantni rok važi period od dve godine.

„Obaveza trgovca je da kupca obavesti o tome kakva je situacija s rezervnim delovima u toku trajanja garancije i nakon isteka garantnog perioda. Međutim, očekujemo nov Zakon o zaštiti potrošača i nadamo se da će ovo biti prepoznato kao potreba da se uvrsti u naše zakonodavstvo“, rekla je Jovanović.

Šta se nudi kao komercijalna garancija?

Pravni savetnik u Udruženju za zaštitu potrošača Vojvodine Marko Dragić ukazuje da u Srbiji ne važe pravila o obaveznosti obezbeđenja rezervnih delova u periodu od 10 godina, i da se ne može reći da li će i kada ta obaveza biti poštovana.

„Za sada ova mogućnost nije deo Zakona o zaštiti otrošača, a u prethodnim izmenama nije bilo predloženo da se uvrsti u taj dokumnet. Sada se sve više pažnje poklanja jačanju kvaliteta bele tehnike na tržištu, kako bi se obezbedilo što duže trajanje proizvoda“, kaže Dragić.

On ukazuje i da su prigovori potrošača u vezi sa nedostatkom rezervnih delove za belu tehniku retki.
„Kod nas važi zakonska garancija od dve godine, ali se odobrava i za duži period kao komercijalna garanicija i može je odobriti prodavac ili proizvođač. Potrošači prilikom kupovine treba dobro da se informišu šta im se nakon isteka zakonske garancija nudi kao komercijalna garancija. Ipak, treba reći i da je praksa da se prava koja se obezbeđuju zakonskom garancijom primenjuju i na komercijalnu“, kaže Dragić.

Roba nije svugde istog kvaliteta

Dobro je poznato da proizvodi istih prozvođača nisu istog kvaliteta na svim tržištima– od čokolade i hemijskih proizvoda do bele tehnike. Po mišljenju Nikice Jovanović, sumnja da se u našu zemlju uvoze nekvalitetniji uređaji u odnosu na neka druga tržišta je opravdana.

„U zemljama EU urađena su istraživanje u kojima se videlo da nemaju sve zemlje članice robu istog kvaliteta. To je i razlog da se opravdano pitamo gde smo tu mi. Nemamo istraživanja o tome, a bilo bi zaista značajno da se to uradi“, kaže Nikica Jovanović.

Izvor: Dnevnik.rs

Foto: xusenru, Pixabay

Чланак Prodavce bele tehnike obavezati da obezbede rezervne delove се појављује прво на Biznis i Finansije.

Nažalost, nemamo podataka kakva je situacija sa zemljama van EU, ali sve promene koje unutar EU ostvarimo vredeće i za one države koje će tek ući u Uniju, kaže na početku razgovora za portal Biznis.rs Biljana Borzan, poslanica Evropskog parlamenta i potpredsednica evropskih socijalista.

Roba istog kvaliteta

Nakon ovog istraživanja, a na inicijativu koju je predvodila Biljana Borzan, u januaru 2019. godine, Odbor za unutrašnju trgovinu i zaštitu potrošača Evropskog parlamenta usvojio je zakon koji zabranjuje prodaju naizgled istih proizvoda različitog kvaliteta u EU.

„Usvojili smo zakon koji brani ovu vrstu diskriminacije i kada stupi na snagu opet ćemo ispitati tržište. Propisane su i velike kazne. Mislim da je to odličan primer prednosti članstva u EU, jer takvu kontrolu tržišta ne bi mogli ostvariti kroz nacionalne propise. Neke firme su se i pre donošenja zakona obavezale na plasman robe istog kvaliteta“, objašnjava poslanica EP.

Kako kaže „njena kancelarija u Parlamentu radi kao mali centar za potrošače“.

„Obzirom da sam lekar odabrala sam članstvo u parlamentarnom Odboru za zaštitu okoline, javno zdravstvo i sigurnost hrane. Uz to, zaštita prava potrošača na zajedničkom evropskom tržištu je moj prioritet od prvog dana u Evropskom parlamentu, od 2013. godine“, naglašava Borzan.

„Od polja do stola“

Trenutno, kako kaže, intenzivno radi na detaljima koje predviđa EU strategija „Od polja do stola“.

„Strategija predviđa izmene u načinu označavanja porekla hrane, u kojem postoje rupe za koje smatram da dopuštaju skrivene marketinške prakse. Na tržištu nalazimo proizvode sa čijih pakovanja ‘vrišti’ domaće, dalmatinsko itd, a u njima glavni sastojci uvozni. Jedini način da potrošač to shvati je da pročita deklaraciju na kojoj je propisana veličina slova tri milimetra. Mislim da je to diskriminacija na štetu građana i zalažem se da se ispravi. Dovoljno bi bilo npr. da se uz natpis uvede obaveza stavljanja male zastavice zemlje porekla, jer bi grafički simbol iskočio iz teksta i potrošač bi ga lakše primetio. Proizvođači su naravno slobodni da koriste uvozne sirovine radi bolje cene ili dostupnosti, ali se potrošač ne može dovoditi u zabludu kako je proizvod domaći. Takve prakse su česte kada se radi o maslinama, začinima, suhomesnatim proizvodima i konzerviranoj ribi“, ističe Borzan.

Obavezne oznake nutritivne vrednosti hrane na pakovanju

Ističe i da će naredne godine, kao jednu od mera u borbi protiv epidemije gojaznosti EU predložiti obavezne oznake nutritivne vrednosti hrane na pakovanju.

„Na zajedničkom tržištu EU se trenutno koristi nekoliko načina za označavanje, poput ‘Živeti zdravo’ u Hrvatskoj, simbola ključaonice u skandinavskim zemljama, kao i Nutri-score u Zapadnoj Europi. Njihova upotreba je trenutno dobrovoljna i nije regulisana na nivou EU. Već neko vreme se borim za uvođenje jedinstvene i obavezne oznake na prednjoj strani pakovanja, jer nas nezdrava ishrana i gojaznost sve više koštaju kao društvo. Cilj je da oznaka bude jasna i razumljiva, da potrošaču jednostavno ‘prevede’ deklaraciju o sastojcima i pomogne da razazna koji proizvodi na polici u trgovini imaju bolju nutritivnu vrednost“, navodi Borzan.

Već sedam godina, evroposlanica Biljana Borzan, bavi se i pitanjem „ugrađivanja kvarova u tehničke uređaje“, nakon isteka garancije.

Žalbe građana

„Građani se najviše žale na mobilne telefone, mašine za pranje veša, printere, televizore i usisivače. Istraživanje koje je radilo Evropsko udruženje potrošača je pokazalo da se većina proizvoda kvari u drugoj ili trećoj godini rada, upravo nakon što istekne garancija. Imenovana sam za izvestioca za održivu potrošnju, te su nedavno izglasani moji predlozi za produženje trajanja uređaja, jeftinije i dostupnije rezervne delove, kao i zabranu ugrađenih kvarova”, kaže Borzan.

Kvalitet meda u Evropskoj uniji takođe je na listi prioriteta kancelarije evroposlanice Biljane Borzan.

„Trenutna evropska pravila omogućavaju korišćenje oznake da je neki med dobijen mešanjem meda proizvedenog u EU i meda koji nije proizveden u EU, bez navođenja razmere ili zemlje porekla. U praksi to znači da proizvod koji ima jedan posto evropskog meda i 99 posto uvoznog meda može biti označen kao ‘mešavina EU i ne-EU meda’, jednako kao da je razmera obrnuta. To otvara prostor za manipulacije, prevare potrošača i otežava život domaćim proizvođačima meda. Gotovo polovina meda na evropskom tržištu se uvozi iz Kine, a istraživanja su pokazala da je 20 odsto uvoznog meda krivotvoreno i da sadrži ilegalne dodatke poput šećernog sirupa, koji služi povećanju količine.

Nadalje, za razliku od kineskih, naši medari se moraju pridržavati strogih pravila, a uvozne kontrole nisu dovoljno snažne da spreče uvoz meda koji nije u skladu s evropskim standardima“, objašnjava Borzan i dodaje da, kako bi se građani zaštitili od prevara, a domaći proizvođači od nelojalne konkurencije, EU mora promeniti bar način označavanja, na primer uvođenjem obavezne deklaracije sa navedenom zemljom porekla i razmere u mešanom medu.

Izvor: Biznis.rs

Foto: Pixabay

Чланак Diskriminacija potrošača u okviru Unije postoji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Za ovogodišnji izveštaj pod nazivom „Globalno istraživanje stavova kupaca automobila u 2021. godini“, ispitano je 24.000 potrošača iz 23 države. Izveštajem je obuhvaćen niz problema koji su se odrazili na globalni automobilski sektor, uključujući uticaj pandemije na mišljenje potrošača, razvoj naprednih tehnologija i digitalne platforme za maloprodaju automobila.

Povećanje interesovanja potrošača za električna vozila

Pre nego što električni pogon u potpunosti zameni motore sa unutrašnjim sagorevanjem, potrebno je potrošačima garantovati kilometražu pokrivenu jednim punjenjem baterije, uspostaviti pouzdanu infrastrukturu za punjenje vozila i obezbediti pristupačnu električnu energiju. Iako pandemija i dalje doprinosi jačanju ovog stava, stroži propisi u pogledu emisije ugljenika u bližoj budućnosti smanjiće mogućnosti za tradicionalno upotrebu motora sa unutrašnjim sagorevanjem.

• Zbog potrebe za poznavanjem vozila i finansijske zabrinutosti zbog pandemije COVID-19, potrošači širom sveta zaziru od zamene motora sa unutrašnjim sagorevanjem drugom tehnologijom u narednom periodu. Samo jedna četvrtina (26%) američkih potrošača razmatra drugu vrstu motora za svoje sledeće vozilo, što je pad od 15% u odnosu na prošlu godinu.
• Najveći razlog za zabrinutost u SAD i Nemačkoj je kilometraža pokrivena jednim punjenjem baterije (28%), dok u Aziji potrošače najviše brine nepostojanje infrastrukture za punjenje (32% ispitanika u Republici Кoreji, 29% u Japanu i 26% ispitanika u Indiji).
• Dok većina potrošača u SAD (71%), Japanu (71%), Nemačkoj (64%) i Indiji (63%) namerava da svoja vozila puni kod kuće, više od polovine (51%) ispitanika u Кini namerava da koristi stanice za punjenje na radnom mestu ili na ulici.
• Čini se da se među potrošačima percepcija pametnih povezanih vozila polako poboljšava u Aziji: čak 83% kupaca u Кini tu tehnologiju smatra korisnom, dok je ta brojka upola manja u SAD (44%).
• Zbog povećane povezanosti, 64% američkih potrošača najviše brine mogućnost hakovanja. Njihovu zabrinutost dele i potrošači u Nemačkoj (64%), Republici Кoreji (64%) i Indiji (66%).
• Napredne karakteristike vozila koje pružaju veću sigurnost, kao što su sistemi za nadgledanje mrtvog ugla, najprivlačnije su američkim potrošačima (70%), dok se u Nemačkoj najvažnijom budućom opcijom vozila smatra ugrađeni navigacioni sistem (prema mišljenju 65% potrošača). Međutim, trošak je i dalje ograničavajući faktor za napredne automobilske tehnologije. Naime, 74% američkih potrošača nije spremno da plati više od 500 dolara za informativni i zabavni sadržaj.

Finansijske brige menjaju planove za buduću kupovinu vozila

Neprekidne finansijske brige utiču na kupovinu automobila širom sveta. Zbog pandemije COVID-19, potrošači na mnogim tržištima premišljaju se ne samo kada će kupiti svoje sledeće vozilo, već i koji tip automobila će to biti. S obzirom na to da sve veći broj potrošača brine cena novog vozila, u porastu je broj ljudi koji odlažu plaćanje rata kredita/lizinga, dok neki planiraju da kupe povoljniji automobil nego što su prvobitno nameravali.

• Jedan od deset Amerikanaca (10%) odlučio je da odloži plaćanje svojih rata u 2020. godini, ali taj procenat je veći (23%) među kupcima starosti između 18 i 34 godine.
• Iako velika većina američkih potrošača (84%) namerava da kupi slično vozilo u budućnosti, više od polovine kupaca u Indiji (57%) planira da izabere potpuno drugačiji segment vozila zbog pandemije.
• Vremenski planovi za kupovinu sledećih vozila vrlo su raznoliki, gde se 66% američkih potrošača pridržava početnog vremenskog plana, dok otprilike jedna trećina potrošača u Indiji (38%) i Republici Кoreji (32%) planira da odloži kupovinu novog vozila.

Planiranje budućih digitalnih auto servisa

Pandemija COVID-19 rezultirala je povećanjem broja virtuelnih transakcija, ali određene aspekte procesa kupovine je i dalje teško digitalizovati, što onda povećava želju potrošača za iskustvom kupovine licem u lice.

• Amerikanci i dalje radije biraju kupovinu licem u lice (71%). Međutim, kupci u Indiji deluju kao najotvoreniji za virtuelne transakcije u automobilskom sektoru, pa skoro jedna trećina potrošača (27%) navodi kako preferiraju potpuno virtuelno iskustvo kupovine.
• Ovlašćeni distributeri i dalje će ostati deo postupka virtuelne kupovine jer više od polovine (59%) američkih potrošača više voli da posluje sa ovlašćenim prodavcem.
• Mogućnost provere izgleda automobila i dalje je prepreka potpunom prelasku na virtuelnu prodaju prema mišljenju 75% američkih potrošača kao i 80% ispitanika u Japanu, i 76% ispitanika u Nemačkoj. Slično tome, više od polovine (59%) kupaca u Кini navelo je kako je mogućnost probne vožnje vozila prepreka potpunom prelasku na virtuelne transakcije, sa čim se slaže i 64% američkih ispitanika.
• Virtuelna transakcija koja izaziva veliko interesovanje kod potrošača širom sveta je virtuelni servis, gde se vozilo preuzima kod kuće ili na radnom mestu vlasnika kada je vozilu potreban servis. Potrošači u SAD (46%), Republici Кoreji (70%) i Japanu (67%) uveliko podržavaju dodatne pogodnosti, pod uslovom da su besplatne.

Foto: Pixabay

Чланак  Zbog pandemije potrošači manje skloni novim tehnologijama се појављује прво на Biznis i Finansije.

Svaka četvrta primedba na kvalitet robe lane odnosila se na patike i cipele!

Poslednji podaci objedinjeni u Izveštaju o radu Nacionalnog registra potrošačkih prigovora za 2019. godinu, koji je u nadležnosti Ministarstva trgovine, pokazuju da se od ukupno 26.532 potrošačka prigovora, čak 6.229 odnosilo na obuću. Njihov broj je dupliran u odnosu na 2016. godinu, kada je bilo 3.301 reklamacija.

Potrošači se najčešće suočavaju sa problemom da se posle kraćeg nošenja obuća odlepi, da cipeli napukne đon ili da se patika rašije po šavovima.

– U takvim slučajevima kupci su, u skladu sa Zakonom o zaštiti potrošača, izjavljivali reklamacije trgovcima, koje su najčešće odbijane uz obrazloženje da su oštećenja nastala zbog mehaničkog oštećenja na obući prouzrokavano nepravilnim korišćenjem – navode u Izveštaju. – Uočen je problem da trgovci ne pružaju predugovorne informacije potrošačima u kojim uslovima i za koje namene se može nositi obuća, za sport, za šetnju ili za suvo vreme.Saša Filipović, direktor Sektora za tekstil i kožu u „Jugoinspektu“, kaže da se oko 70 odsto od ukupnog broja reklamacija obuće smatra opravdanim.

– Stručna mišljenja koja izdaje „Jugoinspekt Beograd“ u vezi sa reklamiranim proizvodima, bazirana su na kontrolisanju dostavljenih proizvoda, ispitivanju novih neupotrebljenih uzoraka, te znanju i iskustvu tehničkih lica, koja su specijalizovana za tekstilne i kožne proizvode i obuću – objašnjava Filipović. – Prilikom sprovođenja ovih postupaka koristi se specifična oprema čija je funkcija da simulira upotrebu obuće prema predviđenim uslovima i omogući uvid u ponašanje proizvoda tokom eksploatacije.

Konačne odluke na sudu

Filipović napominje da se, prema važećoj regulativi, kupoprodaja robe smatra ugovornim odnosom između prodavca i kupca robe iz kojeg proizlaze prava i obaveze za obe pomenute strane.

– Svi sporovi, uključujući i reklamaciju robe, rešavaju se dogovorom između prodavca i kupca ili, u slučajevima kada dogovor nije moguć, prema odluci nadležnog suda – objašnjava Filipović. – Sve organizacije ili pojedinci koji u postupku rešavanja reklamacija učestvuju kao treće lice, kontrolne kuće, udruženja i medijatori, nemaju ovlašćenja i objektivno nisu u mogućnosti da donose konačne odluke o rešavanju sporova, već to, u krajnjoj instanci, može doneti jedino i isključivo nadležni sud. Rešenja i nalazi iz naših dokumenata nisu obavezujući pri konačnom rešavanju spora.

Stručna mišljenja koja dajemo služe da pruže dodatne informacije

Filipović napominje da stručna mišljenja, u najvećem broju slučajeva, ne služe da konstatuju saobraznost ili nesaobraznost kontrolisanog proizvoda u odnosu na odredbe Zakona o zaštiti potrošača. Po njegovim rečima, ovo pitanje najčešće uopšte nije sporno, budući da se radi o proizvodima koji su reklamirani usled nastalih oštećenja, uočenih grešaka i drugih neusaglašenosti.

– Stručna mišljenja koja dajemo služe da pruže dodatne informacije o uzrocima nastanka oštećenja, grešaka i ostalih funkcionalno-estetskih i drugih nesaobraznosti reklamiranih proizvoda kao i da budu smernice u postupku rešavanja reklamacija i postizanja dogovora između prodavca i kupca robe – navodi direktor Sektora za tekstil i kožu.
– Procedura utvrđivanja uzroka nesaobraznosti neretko, ali ne u svakom slučaju, podrazumeva ispitivanje novih, nekorišćenih uzoraka istog reklamiranog artikla kako bi se dobio uvid u ponašanje novog proizvoda nakon primenjenog postupka održavanja ili predviđene upotrebe koju je projektovao i deklarisao proizvođač. Tako je, na primer, simulacijom eksploatacije novog uzorka obuće na odgovarajućem uređaju i naknadnim kontrolisanjem, moguće sa prihvatljivim nivoom pouzdanosti utvrditi da postoji sistemska greška u proizvodnji datog artikla i da je za nesaobraznost odgovoran proizvođač, odnosno da je reklamacija kupca opravdana.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

Чланак Potrošači se najviše žale na kvalitet patika i cipela се појављује прво на Biznis i Finansije.

Istraživanje sugeriše da ljudi širom Evrope troše više novca u svojim lokalnim zajednicama kako bi im pomogli da se vrate na pređašnji nivo (49%), a novoizgrađeni odnosi sa lokalnim trgovcima i samostalnim prodavnicama (28%), kao i poverenje u preporuke ljudi iz zajednice (26%) takođe predstavljaju popularne razloge za povećanu odanost lokalnom tržištu.

Pandemija promenila potrošačke navike

Dve trećine (65%) Evropljana kaže da su iznova počeli da cene lokalnu zajednicu i lokalne prodavnice od kada je nastupila pandemija, a navode praktičnost (50%), izbegavanje redova u većim supermarketima (40%) i ograničenje putovanja (31%) kao tri glavna razloga zbog kojih ponovo otkrivaju radnje u komšiluku.

Nešto više od tri četvrtine ispitanika (77%) kaže da više voli da kupuje od nekoga koga poznaje, a 72% veruje preporukama lokalnih trgovaca.

Društvene vrednosti zajednice takođe su porasle od uvođenja ograničenja kretanja, pa je 58% ispitanika izjavilo da se radije javlja svojim komšijama u odnosu na period pre godinu dana. Svaki peti ispitanik (19%) ima rezervni ključ stana svog suseda, 44% preuzme dostavu za komšiju, a 18% je član WhatsApp grupe koju čini komšiluk.

Istraživanje je takođe otkrilo da su lokalni kafići, mesare, piljare, pekare i pabovi među glavnim stubovima moderne zajednice.

Top 10 stubova lokalne zajednice su:
1. Škola
2. Kafić
3. Pekara
4. Pošta
5. Park
6. Piljara
7. Pab
8. Crkva
9. Biblioteka
10. Mesara

Foto: Pixabay

Чланак Tri četvrtine potrošača radije kupuje u lokalnoj zajednici nego prošle godine се појављује прво на Biznis i Finansije.

Novo istraživanje Evropske organizacije potrošača (BEUC) pokazalo je da mnogi potrošači ne veruju da će im privatnost biti zaštićena kada je reč o nekim tehnologijama, poput prepoznavanja glasa. U to ne veruje 68% ispitanika u Nemačkoj i 71% u Belgiji.

Veliki broj ispitanika, pokazalo je istraživanje, ne misli da važeće zakonodavstvo može efikasno da reguliše aktivnosti zasnovane na veštačkoj inteligenciji.

Tek svaki peti ispitanik smatra da ih važeći propisi štite od potencijalne štete od veštačke inteligencije. Stoga su, navodi BEUC, planovi EU o propisima o veštačkoj inteligenciji u skladu sa očekivanjima građana.

Više od petine ne zna ništa o veštačkoj inteligenciji

Istraživanje je pokazalo i da potrošači imaju poverenja u potencijal veštačke inteligencije ali da žele da zadrže kontrolu. Više od dve trećine ispitanika reklo je da korisnici moraju da imaju pravo da kažu ne automatizovanom donošenju odluka.

Takođe je istraživanje pokazalo da znanje građana o veštačkoj inteligenicji nije veliko i 21% ispitanih reklo je da nikad nisu čuli za nju ili da nemaju pojma da je prisutna.
Potrošači žele da im veštačka inteligencija pomogne predviđanjem saobraćajnih nezgoda (91%) ili onoga što se tiče njihovog zdravlja (87%) ili finansijskih problema (81%).

Iskusili „lošu uslugu“

Pri tome kažu da su iskusili „lošu uslugu“ – 41% ispitanika se požalilo na predloge zajmova date na osnovu automatizovanih odluka.
„Proizvodi i usluge veštačke inteligencije sve više stižu do potrošača. Ipak, 43% ispitanika nije dovoljno informisano o tome. Potrošači veruju da veštačka inteligencija može da im koristi ali još ne vide te koristi“, rekla je generalna direktorka BEUC Monik Gojens (Monique Goyens).
Kako je dodala, istraživanje je pokazalo da organizacije potrošača rade na tome da informišu potrošače o korisnim, bezbednim i zakonski usklađenim aplikacijama veštačke inteligencije i kako ih najbolje koristiti.

Strah od manipulacije

Gojens je ukazala i da većina potrošača ne veruje da će im privatnost biti zaštićena kada koriste alate veštačke inteligencije, poput pametnih satova ili glasovnih asistenata. Potrošači, kako je rekla, brinu da kompanije i vlade mogu da primene veštačku inteligenciju da manipulišu njihovim odlukama i da će veštačka inteligencija doprineti diskriminaciji.

„Trenutna pravila zaštite potrošača, privatnosti i odgovornosti nisu pogodna za zaštitu potrošača od negativnih posledica veštačke inteligencije. EU planira da predloži propise o veštačkoj inteligenciji – to mora pod hitno da se uradi. Potrošači moraju da budu zaštićeni od rizika, poput diskriminacije ili manipulacije“, istakla je Gojens.
Istraživanje je sprovedeno u novembru i decembru 2019. u Belgiji, Danskoj, Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Poljskoj, Portugaliji, Španiji i Švedskoj.

Izvor: EURACTIV.rs

Чланак Petina potrošača u EU ni ne zna da postoji veštačka inteligencija се појављује прво на Biznis i Finansije.