Proizvodnja prehrambene industrije je važna, jer je to najveća grana sa učešćem od 15 odsto u prerađivačkoj industriji, koja je opet najvažniji deo ukupne industrije.

Kako se navodi u poslednjem izdanju Makroekonomskih analiza i trendova (MAT), u avgustu su najveći međugodišnji pad proizvodnje imali proizvodnja mlečnih proizvoda, od 8,2 odsto i proizvodnja ostalih prehrambenih proizvoda, koju uglavnom čini šećer, od čak 14,9 odsto.

Ako pogledamo preradu i konzervisanje voća i povrća u prvih osam meseci, međugodišnji pad proizvodnje iznosi 9,6 odsto.

Ivan Nikolić, urednik MAT-a, primećuje da je inflacija proizvoda baš ovih industrijskih grana najveća.

Prema saopštenju Zavoda za statistiku, inflacija proizvoda „mleko, sir i jaja“ u avgustu u odnosu na prošli avgust iznosila je 25,5 odsto. Ako gledamo prvih osam meseci, međugodišnja inflacija proizvoda iz ove oblasti je čak 35,8 odsto.

Godišnji rast cena voća u avgustu, koja se odnosi na sveže voće, iznosi 8,6 odsto, a povrća čak 29,8 odsto.

Da li su proizvođači iskoristili opšti rast cena

To su proizvodi čije su cene najviše porasle u prethodnih godinu dana u okviru oblasti hrana, čija je inflacija iznosila 17,2 odsto. Nijedna druga grupa proizvoda u okviru prehrane nije ni blizu ovome poskupela u odnosu na prošli avgust.

„Kada se upare podaci o proizvodnji i podaci o cenama, vidimo da su kupci reagovali na visok rast cena i da je smanjena tražnja ovih proizvoda. Mi posmatramo efekte na proizvodnju, ali trgovci iskazuju krajnje cene, tako da se bez ozbiljnije analize ne može reći ko je odgovoran i u kojoj meri za rast cena, trgovci ili proizvođači“, napominje Nikolić dodajući da je u svakom slučaju rast cena vratio doveo pada potrošnje.

„Gramzivost proizvođača, ali i trgovaca se brzo vratila kao bumerang“, ocenio je on.

Nikolić ističe da se proizvođači i trgovci ovom padu potrošnje mogu prilagoditi smanjenjem cena, što bi onda vratilo tražnju i posledično dovelo do rasta proizvodnje.

„To bi bio bolji odgovor za ekonomiju. Druga reakcija bi bila prihvatanje postojeće tražnje, ali to onda znači da bi trpeli gubitke ili bi morali da smanje proizvodne kapacitete i radnu snagu“, ističe Nikolić.

Cene, pre svega, prehrambenih proizvoda poslednjih mesec, dva nalaze se u centru pažnje ne samo Srbije, već i regiona. Skoro sve vlade u okruženju napravile su neku varijantu programa ograničavanja cena pojedinih osnovnih životnih artikala u nameri da pojeftine potrošačku korpu građanima, čije cene može se slobodno reći divljaju poslednje dve godine.

U Srbiji to je program „Bolja cena-cena za narod“ sa 36 artikala u svakom trgovinskom lancu koji su na popustu.

Povećana stopa marže

Uporedo sa tim u javnosti se vodi i polemika o tome da li su trgovinski lanci i, mada se ređe pominju, proizvođači iskoristili opšti rast cena zbog rata u Ukrajini i suše prošle godine, da podignu cene više nego što je to zahtevao rast troškova.

Narodna banka je pre dva meseca izašla sa svojom analizom marži pet najvećih trgovačkih lanaca prema kojoj su marže u 2022. godini bile za 36,6 odsto veće nego u 2019. godini.

Stopa trgovačke marže izražena u procentu od prihoda od prodaje robe povećana je sa 24,8 na 26,8 odsto u ovom periodu.

Komisija za zaštitu konkurencije trenutno radi analizu tržišta maloprodaje.

S druge strane, trgovci su pre nešto manje od dva meseca, u jednom od retkih reagovanja na diskusiju o trgovačkim maržama poručilli da je prosečna stopa neto dobiti sektora maloprodaje u Srbiji od oko 2,8 odsto, višestruko niža u odnosu na ostale učesnike u lancu snabdevanja do maloprodaje.

Nikolić ističe da je pitanje koliko je bilo nužno podizati cene u toj meri.

„Imamo slučaj da su isti proizvodi istih prizvođača jeftiniji u okruženju nego kod nas. Za to nema objašnjenja“, napominje on.

O poslovnoj politici proizvođača prehrambenih proizvoda nije bilo toliko reči u javnosti, a najveće kompanije iz prerade mlečnih proizvoda i prerade voća i povrća nisu odgovorile na molbu Danasa za komentar.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Visoke cene hrane oborile tražnju i proizvodnju се појављује прво на Biznis i Finansije.