To znači da će minimalna cena rada, umesto dosadašnjih 230 dinara, biti povećana na 271 dinar po času, što je povećanje za 17,8 odsto, saopštila je Vlada Srbije.

Nakon ovog povećanja, minimalac će iznositi 47.154 dinara, odnosno prosečno oko 401 evro mesečno. To će ujedno biti značajno iznad očekivane prosečne inflacije od 4,9 odsto u 2024. godini, što će uticati i na brže i značajnije približavanje minimalne zarade minimalnoj potrošačkoj korpi.

Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay

Чланак Minimalac u 2024.godini će iznositi 47.154 dinara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zbog brzog rasta a i širenja inflacije, uzrokovane najpre pandemijom korona virusa, a zatim i ratom u Ukrajini, povećanje kamatnih stopa čini se kao prva mera kako bi se normalizovala situacija.

„Odlučili smo da izađemo iz zone nekonvencionalne monetarne politike, tako što ćemo da je normalizujemo. Najvažniji koraci slede, a to je blagi rast kamatnih stopa, koje su sada rekordno visoke u odnosu na prethodnih 10 godina. Suočeni smo sa dvocifrenom inflacijom i mislim da ćemo nastaviti sa rastom kamatnih stopa. Do kraja godine imaćemo dva povećanja. Jedno krajem septembra i još jedno pred kraj ove godine“ – rekao je guverner Vasle.

Koliko će kamate rasti sledeće godine i kojim tempom, guverner Slovenije i član ECB za „Blic Biznis“ kaže da je to u ovom momentu nemoguće sa sigurnošću odrediti.
– Imajući u vidu trenutnu krizu i sve ovo što se sada dešava, u ovom trenutku nemoguće je sa sigurnošću reći kako će se povećanje kamatnih stopa kretati u narednoj godini, kao ni kojim tempom će ono ići – rekao je Vasle.

Iako se nalazimo u nepredvidivoj situaciji, guverneri Zapadnog Balkana, složili su se da je sigurno era jetinog novca i niskih kamatnih stopa prošla, i da je sada cilj prilagoditi se dolazećim vremenima i izazovima.

Geopolitički rizik

Guverner Banke Slovenije Boštjan Vesle, ocenio je da inflacija nije proizvedena šokovima samo na strani ponude, nego i na strani tražnje, pa je centralna banka Slovenije preduzela određene mere.

On je rekao da je najveći rizik u narednom, geopolitički rizik a to je trend pokušavanja smanjenja stopa, i borba sa posledicama krize.

– Kako ćemo se boriti sa posledicama energetske krize, videćemo. Prilike se menjaju, idemo sa niskih kamatnih stopa i onda ćemo videti kako će kompanije i građani reagovati. Ove pirilike mogle bi se odraziti na preduzeća, tako da moramo voditi računa kako upravljamo finansijskim sektorom, rekao je on.

Izvor:Blic

Foto: Pixabay

Чланак Boštjan Vasle: Do kraja godine još dva povećanja kamatnih stopa се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako Tanjug javlja, ovim povećanjem bi od 1. januara minimalna zarada po prvi put mogla da se popne iznad 40.000 dinara.

Ministar finansija je rekao za Srpski telegraf da će ukupno povećanje penzija iznositi više od 20 odsto, uključujući tu i rast penzija u novembru i januaru.

„Jedan od najvećih izazova će biti sastaviti dobar, uravnotežen budžet, primeren krizi u kojoj se nalazimo. Na njemu se već radi“, rekao je Mali.

Dodao je da je izazov za naredni period i pooštrena monetarna politika na globalnom nivou.

„To otežava mogućnosti za finansiranje rastućih fiskalnih deficita. Zato nam je osnovni cilj da deficit zadržimo koliko je god moguće u projektovanim okvirima. Srednjeročni fiskalni okvir predviđa postepeno smanjenje deficita opšte države na nivo od 0,5 odsto BDP-a do 2025. godine i pad učešća javnog duga na 50,7 odsto BDP“, rekao je Mali.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Siniša Mali najavljuje rast plata u javnom sektoru се појављује прво на Biznis i Finansije.

On je na konferenciji „Rizici novog doba: dve godine pandemije“, koju je organizovala platforma „Be risk protected“, naveo i da trenuntno samo oko 250.000 građana ima privatno zdravstveno osiguranje.

„Suočeni smo sa medicinskom inflacijom koja je verovatno dvocifrena, cene usluga medicinskih provajdera rastu, samim tim rastu i naši troškovi“, istakao je Nedeljković.

Učešće premije dobrovoljnog osiguranja 2021. godine je u Srbiji poraslo za 27,5 odsto u odnosu na godinu ranije, pokazuju podaci NBS.

Nedeljković objašnjava da je retko ko očekivao ovako značajan skok ove vrste osiguranja iako su svi prognozirali rast.

„Sa strane naše kompanije, ali i tržišta generalno, očekujemo dalji rast ove vrste osguranje“, rekao je on.

Tržište dobrovoljnog zdravtsvenog osiguranja je najviše povezano sa tržištem rada i ako tu ne bude nekih većih potresa, u smislu da poslodavci ne moraju „seku svoje troškove na uštrb zadovoljstva svojih zaposlenih“, ova vrsta osiguranja će biti sve prisutnija, ocenjuje Nedeljković.

Cena premije trenutno varira u zavisnosti od paketa i može da ide od 80 do 120 evra godišnje, pa do nekoliko stotina evra godišnje, kaže Nedeljković.

Prema njegovim rečima, poslodavci uglavnom ne ugovaraju iste pakete za top menadžment, srednji menadžment i operativni deo kompanije.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак Oko 250.000 građana ima privatno zdravstveno osiguranje се појављује прво на Biznis i Finansije.

Tako, od početka ovog meseca, u pojedinim bankama, vođenje platnog računa i ostalih dinarskih računa košta 190 dinara. Za SMS obaveštenja tokom meseca će umesto 70 biti potrebno 100 dinara, a minimalna naknada za isplatu keša korišćenjem platne kartice na bankomatu ili šalteru druge banke, umesto 150 koštaće 200 dinara.

Za 200 dinara, ili gotovo 70 odsto poskupeće usluga za zamenu kartice ako je ukradena ili izgubljena, umesto 300 na 500 dinara. Uvedena je i naknada za upit stanja na bankomatu uz pomoć kreditne kartice od 40 dinara.

Provizija za podizanje gotovine na bankomatu banke kod koje građani nemaju račun prema novom tarifniku iznosi od 20 do 240 dinara za najniže iznose.

Iz Udruženja banaka kažu da je prema Zakonu o bankama, svaka u obavezi da donese i objavi Opšte uslove o poslovanju. Kažu da im banke ne dostavljaju izmene cenovnika i da je to poslovna politika svake od njih. Tvrde da nema ustaljenih pravila i da svaka banka donosi svoju tarifnu politiku, ali da korekcija cena ne ide uvek u pravcu povećanja i da se često dešava da se cene naknada za pojedine usluge snižavaju, kao i da su mnoge besplatne.

Svaka banka je samostalna u odluci o ceni svojih usluga

Iz Narodne banke Srbije (NBS) kažu da banke u skladu sa Zakonom o platnim uslugama, imaju obavezu da informišu svoje korisnike pismenim putem najmanje dva meseca ranije.

“Korisnik platnih usluga nije dužan da prihvati povećanje naknada za platne usluge koje banka pruža i može raskinuti okvirni ugovor s bankom bez plaćanja naknade i drugih troškova. Banke moraju najkasnije 15 dana pre početka primene, na vidnom mestu u poslovnim prostorijama i na internet-stranici da istaknu troškove koje naplaćuju korisnicima”, objašnjavaju u NBS.

Kako u NBS kažu, svaka banka je samostalna u odluci o ceni svojih usluga, ali svakoj je u interesu da ima konkurentnu ponudu. Na tržištu naše zemlje posluje 26 banaka, 14 platnih i dve institucije elektronskog novca. Kako da lakše odaberu gde će imati račun, građani mogu saznati preko informativnog pregleda naknada pružalaca platnih usluga povezanih s platnim računima, koje objavljuju NBS na svojoj stranici.

Nove provizije za podizanje novca sa svog bankomata kreditnom karticom Eurobanke košta najmanje 200 dinara, kod Unikredit 250, a Adiko – 240 dinara. Za istu uslugu, Komercijalna banka naplaćuje od 100 do 150 dinara, Kredi agrikol 60 dinara. Provizija za podizanje novca sa bankomata ili šaltera druge banke platnom karticom Eurobanke sada je najmanje 200 dinara, Komercijalne 60 dinara, Halk banke 20, Banke Poštanska štedionica 50, Inteze 90, a u Rajfajzen banci 210 dinara.

Izvor: Vesti online

Чланак Bankarske usluge od početka ove godine poskupele su od 15 do 60 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.

Da je to tako pokazuju i njihovi budžeti za ovu godinu iz kojih se vidi da su po osnovu ovog nameta planirali uvećanje prihoda od jedan pa do čak osam posto. Koliki će udar biti uskoro će videti iz rešenja koja bi ovih dana trebalo da stignu na adrese svih građana Srbije.

Ako je suditi po kretanju cena kvadrtata, ona će biti šarolika i zavisiće od zona u kojoj imate nepokretnost ali i vrste nekretnine koju imate. Ono što je izvesno to je da će u većini slučajeva rešenja biti izmenjena odnosno moraće za neku od nepokretnosti da plate veći iznos.
Ta šarolikost je uslovljena i vrstom nekretnina koju građani poseduju jer je prošle godine zabeleženo da cene kvadrata stanova u nekim sredinama nisu menjane ili su čak i pale, ali je zato zabeležen skok vrednosti garaža.

Niš

Takav slučaj u Nišu gde su cene kvadrata stanova u većini od 11 zona pale ili pak neznatno uvećane, dok su garaže značajno uvećale svoju vrednost. Tako je primera radi cena kvadrata stana u prvoj zoni sa 103.056 dinara, koliko je bila u 2019. godini, sada skočila na 103.211 dinara dok je u drugoj pala sa 91.994 dinara na 91.413 dinara u 2020. godini. U isto vreme, garaža ili garažno mesto su zabeležili skok, pa tako oni koji imaju ovu nekretninu u prvoj, drugoj a posebno trećoj zoni, morati da plate porez čije uvećanje može da ide i do 50 odsto.

Naime, cena kvadratnog metra garaže u prvoj zoni je porasla sa 19.558 dinara, koliko je bila u 2019. godini na 24.389 dinara,u drugoj sa 19.558 na 22.635 a u trećoj taj skok je značajno veći jer je cena kvadrata skočila sa 19.810 dinara na čak 28.881 dinar.

Čačak

U Čačku je pak situacija šarolika što se garaža tiče jer je u prvoj i drugoj zoni zabeležen pad cene kvadrata sa 76.528 dinara, koliko je bila u 2019. godini, na 47.167 dinara, dok je vrednost ovih nekretnina u trećoj zoni uvećana sa 31.152 na 49.330 dinara.

U isto vreme, cena stana u prvoj zoni je uvećana sa 80.361 na 82.390 dinara , a u drugoj je sada 81.947 umesto nekadašnjih 80.064 dinara. Ono što je interesantno to je da je cena kvadrata najviše pala u petoj zoni i to sa 65.464 dinara, koliko je bila u 2019. godini na 26.386 dinara pa će njihovi vlasnici platiti značajno manji porez na imovinu.

Kikinda

U Kikindi nije evidentirana nijedna transakcija garaža ali jeste kod kuća i stanova pa će njihovi vlasnici oni plaćati veći porez. Uvećanje ovog nameta neće zaobići nijednog vlasnika kuća u sve četiri zone, a najviše će pogoditi one koji ovu nekretninu imaju u trećoj, gde je cena kvadrata skočila sa 17.968 dinara, koliko je vredela u 2019. godini, na sadašnjih 19.406 dinara.

Nešto drugačija situacija je kod stanova, gde je u proseku cena kvadrata u tri zone skočila za 1.000 dinara, dok je u četvrtoj ostala nepromenjena, odnosno iznosi 21.776 dinara. U isto vreme u prvoj zoni umesto 55.423 dinara kvadrat vredi 56.731 dinar, u drugoj 51.334 umesto 49.774 dok je u trećoj sada 42.988 a bio je 41.995 dinara.

Bor

I lokalna samouprava Bora je našla opravdanje za uvećanje poreza na imovinu u niskim stopama koje su najniže u regionu. Oni tvrde da će ona i sa uvećanjem, koje bi za stanove iz prve zone bilo 0,80 posto na godišnjem nivou, i dalje biti najniže u regionu pa će prošlogodišnji porez od 360 dinara sada biti 390.
Beograd
U Beogradu će najveće povećanje poreza zadesiti one koji imaju stanove ili kuće u ekstra zoni, gde su cene nekretnina uvećane za šest odsto ali taj iznos može biti smanjen za jedan odsto po osnovu starosti objekta. Od 14 zona, postoje i one gde kvadrat nije značajno ili uopšte uvećan i tamo neće doći do rasta dažbina po osnovu ove obaveze. To se posebno odnosi na kuće u pojedinim zonama gde će njihovi vlasnici platiti i manji namet.

Novi Sad

I u Novom Sadu zbog skoka cene nekretnina, na nivou grada, iznos uvećanja poreza će biti raznolik jer je tržišna cena stanova u prvoj zoni porasla za 3,5 odsto, u drugoj 3,80 a u trećoj 4,93 odsto. To znači da će za stan od 50 kvadrata, izgrađen pre 10 godina, u prvoj zoni, porez ove godine biti 10.038 dinara umesto prošlogodišnjih 9.806dinara. Kod novoizgrađenih stanova, maksimalno povećanje poreza na imovinu iznosi 373 dinara na godišnjem nivou, i to u prvoj zoni.

Kragujevac
Građani Kragujevca pak pored uvećanja poreza zbog skoka cena nekretnina, moraće više da izdvoje za ovu obavezu i zbog rasta stope sa 0,3 na 0,4 odsto za fizička lica. Zato će prošlogodišnje izdvajanje od 750 dinara skočiti na 1.900 i to za stan površine 60 kvadrata i kuće od 100 kvadrata.

Trstenik i Novi Pazar

I stanovnici Trstenika koji žive i rade u prvoj zoni imaće veći porez na imovinu jer je vrednost kvadrata porasla za dva odsto. Za ostale vrste nepokretnosti u sve tri zone, u kojima nije bilo prometa, poreska osnovica, odnosno vrednost kvadtatnog metra ostaje ista kao u 2020. Slična sudbina zadesiće i Novopazarce kojima će rešenje u odnosu na prošlu godinu biti uvećano u proseku za 1,5 odsto.

Leskovac

Leskovčani će u zavisnosti od zone, porez na imovinu biti veći od 1,5 do dva odsto, u zavisnosti od zone gde stanuju dok je u Ćupriji stanje šaroliko, odnosno porez će biti povećan u prvoj zoni za nešto manje od tri odsto dok će za kuće u drugoj zoni biti manji jer je cena je pala sa 31.413 na 26.389 dinara.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Spisak lokalnih samouprava koje će nedostatak novca nadoknaditi povećanjem poreza na imovinu се појављује прво на Biznis i Finansije.

On kaže da je povećanje maloprodajnih cena cigareta u vreme povećanja akciza postalo nešto što se smatra redovnim, ali da ne mora da bude tako.
„To povećanje maloprodajnih cena nije nužno vezano za promenu akciza, jer akcizna politika predviđa da se poveća cena akciza po jednoj paklici duvanskog proizvoda, ali to ne mora sa sobom nužno da povuče i povećanje maloprodajne cene“, objasnio je on.

Kao primer navodi da je pre nekoliko godina na tržištu bio „rat“ nekoliko najvećih duvanskih kompanija u Srbiji kada je u jednoj kalendarskoj godini zabeležen pad maloprodajnih cena uz istovremeni rast akciza

Nastavljena akcizna politika

Zubović podseća da su izmene Zakona o akcizama usvojene krajem decembra, te da je nastavljena akcizna politika koja postoji poslednjih nekoliko godina.

„Postoji akcizni kalendar koji predviđa povećanje iznosa akciza po paklici na svakih šest meseci. Ipak, po Zakonu o duvanu uvoznici i proizvođači cigareta imaju obavezu da traže saglasnost za promenu maloprodajne cene. A oni koriste da u isto vreme kada dolazi do promene cene akcize po akciznom kalendaru, menjaju i cenu cigareta“, kaže on.

Objašnjava da je postalo uobičajeno u poslednjih nekoliko šestomesečnih perioda da cene cigareta rastu za 10 dinara.

„Od tih 10 dinara ukupan iznos koji ide državi je oko 6,5 dinara, a oko 3,5 dinara od povećanja maloprodajne cene ostaje duvanskoj industriji“, zaključuje on.

Dodaje da je usklađivanje akciza direktno vezano sa direktivom EU koju je Srbija potpisala i obavezala se da će prihvatiti obavezu da iznos akciza po 1.000 prodatih cigareta dostigne iznos od 90 evra, što je prevedeno – 1,8 evra po paklici.

Postoje obavezujući elementi

„Ukoliko bi se proizvođači odrekli svog dela cena cigareta bi mogla da bude 1,8 evra plus 20 odsto PDV-a znači 2,16 evra. Sve preko toga je učešće proizvođača. Normalno je da oni imaju učešće, ali nije normalo da se non-stop objašnjava da se cene cigareta povećavaju isključivo kao posledica promene akcizne politike – što nije tačno“, ističe Zubović.

Srbija je potpisnik UN Okvirne konvenciji o kontroli duvana, pa je prihvatila niz pravila kako se odnositi prema duvanskim proizvodima i duvanskoj industriji.

Postoje obavezujući elementi i država je prihvatila da sprovodi cenovne i necenovne mere za kontrolu duvana.

„Cenovne mere su pre svega akcize, a necenovne uključuju zabranu pušenja na javnim mestima i zatvorenom prostoru, zabrane prodaje maloletnicima i reklamiranja, uvođenje jasno istaknutih akciznih markica i zdravstvenih upozorenja na proizvodu“, ističe Zubović.

On ističe da se u praksi u Srbiji nekoliko godina su necenovne mere bile uvođenje iznova, a da akcize od uvođenja 2001. godine kontinuirano rastu.

„Mi smo se kao zemlja do pre nekoliko godina ubrzano približavali da ispunimo sve kriterijume predviđene Okvirnom konvencijom međutim poslednjih godina smo se sveli isključivo na cenovne mere odnosno akciznu politiku. Obaveza koja postoji kod akciza da se one moraju usklađivati sa rastom inflacije i rastom zarade, a naš Zakon o akcizama ne prepoznaje uopšte usaglašavanje sa zaradama. Isključivo se usaglašavanje sa rastom inflacije“, objašnjava on.

Akcize bi morale da se usaglašavaju

Kako konstatuje, na sreću u Srbiji nekoliko godina plate rastu, i apsolutno i relativno, a u skladu sa Konvencijom i akcize bi morale da se usaglašavaju i sa tim porastom kako ne bi postale pristupačnije.

„Mi sada imamo paradoksalnu situaciju – da i pored rasta cena koji postoji imamo u suštini rast pristupačnosti cena cigareta koji se najpre odražava kod najmlađih članova društva“, kaže on.

Ističe da ako se cena cigareta uporedi sa većinom stvari koje mladi koriste prilikom izlaska onda one tokom godina uprkos poskupljenju postaju relativno jeftinije.

„To se jako brzo preliva na povećanje broja pušača među mladima“, kaže on.

Zubović smatra da bi se u zaštiti stanovništva od pušenja trebalo krenuti u objašnjavanje građanima koja su sve štete od pušenja.

„Veliki broj bolesti su direktna posledica pušenja, a prema procenama urađenim za Srbiju oko 15.000 ljudi godišnje umre od posledica korišćenja duvanskih proizvoda“, navodi on.

Dodaje da bi trebalo podići svest i da je pušenje štetno za društvo u celini.

„To što mi imamo veliku proizvodnju cigareta praktično nikakvu korist za ovo društvo nema zato što je to novac koji se preliva na vlasnike korporacija, a jako malo na članove našeg društva“, smatra on.

Zubović kaže da su troškovi zdravstva zbog pušenja jako veliki, kao i troškovi odsustvovanja sa posla.

„Šteta koja nastaje kao posledica pušenja, ako govorimo o ekonomskim pokazateljima, daleko prevazilazi korist koju država ostvaruje. Ukupan iznos akciza je godišnje oko milijardu evra, dok je naša prva procena da su oko 1,5 milijardi evra troškovi pušenja po društvo u celini“, zaključuje Zubović.

Izvor:Tanjug

Foto: Wikipedia Аutor: Tomasz Sienicki 

Чланак Uvećanje akciza proizvođači koriste da povećaju i svoju zaradu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Potrošačke cene u decembru prošle godine u odnosu na decembar 2019. godine veće su za 1,3 procenta objavio je Republički zavod za statistiku pa će za toliko, u skladu sa Zakonom o akcizama, biti povećani i nominalni iznosi akciza, navodi se u informaciji Udruženja naftnih kompanija Srbije (UNKS).

Akciza na bezolovni benzin bi sa sadašnjih 57,10 trebalo da bude povećana na 57,84 dinara po litri, na gasna ulja u koja spada i dizel gorivo sa 58,72 na 59,48 dinara po litri i na TNG sa 44,59 na 45,17 dinara po kilogramu.

Iznos akciza ulazi u osnovicu za PDV, pa će svi proizvođači i uvoznici derivata nafte po ovom osnovu u budžet Republike Srbije plaćati više za oko 0,9 dinara po svakoj litri benzina i dizela, odnosno 0,7 dinara po kilogramu tečnog naftnog gasa.

Iz UNKS-a kažu da je u pitanju redovno godišnje usklađivanje dinarskih iznosa akciza, u skladu sa inflacijom, koje ima za cilj očuvanje realne vrednosti ovog prihoda. Dodaju da je uobičajeno da se akcize usklađuju sa inflacijom početkom godine, mada je 2020. godine primena usklađenih, odnosno danas važećih iznosa akciza, počela tek od 1. jula.

S druge strane na svetskom tržištu raste i cena barela, što bi mogao da bude dodatni udarac na cenu goriva u Srbiji.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Povećanje akciza na derivate nafte се појављује прво на Biznis i Finansije.

Građani mogu da se opredele za jednu od 13 osnovica osiguranja, nezavisno od stručne spreme koju imaju.

Po Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, najniža osnovica osiguranja iznosi 35 odsto prosecne republicke zarade za prethodnih 12 meseci, što je 28.402 dinar, a najviša pet prosečnih plata, odnosno 405.750 dinara.

Doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje je 25,5 odsto, što znači da će se mesečni izdatak za samostalnu uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje kretati u rasponu od 7.242,51 do 103.466,25 dinara.

Iznosi osnovica osiguranja i doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje važe za celu 2021. godinu i dostupni su građanima na sajtu Fonda PIO i na oglasnim tablama u filijalama.

U saopštenu, Fond PIO podseća građane koji se opredele za samostalnu uplatu doprinosa po osnovu clana 15 Zakona
o PIO da je rok dospelosti 15. u mesecu za prethodni mesec.

Jednom izabrana osnovica može se promeniti, pod uslovom da se podnese novi zahtev.

Takođe, građani koji ne žele više da uplaćuju samostalno doprinose u obavezi su da podnesu zahtev za prestanak uplate.

Pravo na samostalnu uplatu doprinosa imaju sva lica koja su van osiguranja (nezaposleni, studenti, domaćice, đaci…). Uslov je da su ta lica starija od 15 godina, da imaju prebivalište u Srbiji i da nisu korisnici penzije ostvarene u Srbiji ili u državi sa kojom je zaključen međunarodni ugovor o socijalnom osiguranju.

Ivor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Nove osnovice osiguranja, koje su za 10,08% više u odnosu na prethodnu godinu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Luksuzni brendovi redefinišu i menjaju svoj identitet s obzirom na to da kupci okrenuti vrednostima kontrolišu tržište, kao i da održivost postaje osnovno načelo poslovanja.

Posebno u periodu pandemije koronavirusa, proizvođači luksuzne robe pokušavaju da pronađu nove i smislene načine povezivanja sa svojim kupcima. Prema Deloitte-ovom izveštaju Svetske sile u sektoru luksuzne robe za 2020. godinu, digitalizacija otvara nove mogućnosti za rast, a izgradnja održivosti i održavanje kružne ekonomije biće ključno za prosperitet luksuznih brendova u okruženju koje se brzo menja.

Sto najvećih svetskih proizvođača luksuzne robe ostvarilo je prihode od 281 milijardu dolara u fiskalnoj 2019. godini, više nego prethodne godine kada su njihovi ukupni prihodi iznosili 266 milijardi dolara (rast od 15 milijardi dolara) i godišnji rast od 8,5%, izračunat u skladu sa valutnim razlikama, manje nego prethodne godine kada je taj procenat iznosio 9,6%.

Tržišta luksuzne robe poput Кine i Sjedinjenih Država zabeležila niži godišnji rast

Iako su kompanije, koje su među 100 najvećih proizvođača luksuzne robe sa sedištem u Кini, Japanu i Sjedinjenim Državama, zabeležile značajan pad prihoda od prodaje u finansijskoj 2019. godini, kompanije sa sedištem u Evropi zabeležile su povećanje stope rasta. Ovo je prvo od sedam izdanja u kojima je zabeleženo da je deset najvećih svetskih proizvođača luksuzne robe ostvarilo više od polovine ukupnog globalnog prihoda od prodaje 100 najvećih svetskih proizvođača luksuzne robe.

Treću godinu zaredom LVMH (37,5 milijardi dolara), Кering (17,8 milijardi dolara) i Estee Lauder (14,9 milijardi dolara) su među prva tri na listi i zajedno su ostvarili preko 70 milijardi dolara, ili četvrtinu ukupnog prihoda od prodaje luksuzne robe.

Izveštaj navodi da je tržište luksuzne robe povećalo svoju ukupnu vrednost, ali je zabeležilo nižu stopu rasta. Među razlozima usporavanja rasta u 2019. godini su možda najvažniji efekat protekcionističke politike i trgovinskih ograničenja, zbog čega su velika tržišta luksuzne robe poput Кine i Sjedinjenih Država zabeležila niži godišnji rast.

Nova era mode i luksuza

Proizvođače luksuzne robe snažno je pogodila pandemija koronavirusa, Već nekoliko meseci su ograničena putovanja u inostranstvo i još uvek nije moguće sa sigurnošću tvrditi kada će putovanje između država postati jednostavnije. Na globalnom nivou broj dolaznih turista se značajno smanjio, što je prouzrokovalo ogroman pad tradicionalnih maloprodajnih prihoda.

Bescarinske prodavnice (duty free shops) koje uglavnom ostvaruju prihode na aerodromima teško su pogođene padom broja putovanja na globalnom nivou. U avgustu je najveći svetski bescarinski trgovac Dufry objavio godišnji organski pad od 60,6%. Rezultati maloprodajnih trgovaca bili su negativni na većini lokacija, ali leto je donelo malo poboljšanje u Evropi, Aziji i SAD. Iako je pandemija COVID-19 narušila broj globalnih putovanja, apetiti kineskih kupaca za uvezenim luksuznim proizvodima nisu se promenili. Stoga donosioci politika nameravaju da povećaju pristup bescarinskoj kupovini otvaranjem novih ad hoc bescarinskih lokacija u nadi da će to vratiti priliv turista u zemlju.

Gotovo svi važni događaji i modne revije zakazane za 2020. godinu otkazani su ili odloženi za drugi deo godine, a mnogi od njih su se održali u virtuelnom obliku. S obzirom na to da su potrošači bili prisiljeni da ostanu kod kuće, onlajn prodaja je porasla u prvoj polovini godine i u aprilu je dostigla vrhunac od + 209% na globalnom nivou u poređenju sa prethodnom godinom, što je podstaklo mnoge brendove da ubrzaju digitalizaciju i obezbede digitalna rešenja za e-trgovinu, uključujući prenos uživo pod sloganom „vidi sada, kupi odmah“.

Pandemija bi mogla da bude katalizator za brendove da usvoje nove paradigme stvaranja vrednosti

Sada više nego ikad, proizvođači luksuzne robe pokušavaju da pronađu nove načine da se povežu sa svojim kupcima. Oni redefinišu i menjaju svoj identitet na načine koji su do sada bili nezamislivi. Proizvođači odeće i luksuzne robe u svom oporavku će se u velikoj meri oslanjati na održivost.

Globalni luksuzni brendovi ulažu velika sredstva u zelene tehnologije i druge mere za smanjenje emisija iz svojih fabrika. Svojim planovima za neutralizaciju emisije ugljenika doprinose borbi protiv klimatskih promena, odnosno nadoknađuju emisije izazvane njihovim proizvodnim aktivnostima učešćem u drugim programima kako bi se postigla ista smanjenja. Ali održivost nije ograničena na inovacije u lancu snabdevanja, ona podrazumeva prihvatanje novih vrednosti i stavova kao odgovor na nove potrebe potrošača i planete.

Чланак Tržište luksuzne robe povećalo svoju ukupnu vrednost се појављује прво на Biznis i Finansije.