Token ove berze FTT je u toku dana u utorak sa vrednosti od 19 dolara pao na 3,15 dolara. To je pad od preko 80 odsto, a spekuliše se da je vlasnik FTX-a Sem Bankman-Frajd u ovom procesu izgubio oko 14 milijardi dolara.

Panični talas povlačenja novca sa kriptotržišta zahvatio je i ostale kriptovalute, pa je tako bitkoin u utorak izgubio više od 10 odsto vrednosti i pao u jednom trenutku ispod 17.500 dolara, nakon što je prošle nedelje konačno probio granicu od 21.000 dolara. U poslednja dva dana izgubio je više od 15 odsto.

I drugi veliki koin etereum je izgubio skoro 20 odsto za ova dva dana.
Potpunu propast sprečila je najveća kriptoberza kineski Bajnens (Binance) koja je dala neobavezujuću ponudu za biznis FTX-a van Sjedinjenih Američkih Država, nakon što im se obratio Brinkman-Frajd za pomoć zbog nelikvidnosti.

Zanimljivo je da je juriš na FTX krenuo nakon objave generalnog direktora Bajnensa Čangpeng Žaoa da će ova kompanija likvidirati svoje pozicije u FTT tokenu zbog “nedavnih saznanja”.

Njihova pozicija bila je teška 580 miliona dolara, što Brinkman-Frajd nije imao čime da isplati.
Nakon toga su oni koji su držali token FTT u svojim virtuelnim novčanicima krenuli da ga menjaju za dolare pa su investitori izašli sa prodajom FTT-a u vrednosti od oko šest milijardi dolara što je dovelo do survavanja ove kriptovalute za više od 80 odsto i sloma FTX berze.

Zbog veličine berze FTX neki na ovo gledaju kao na ekvivalent propasti Liman bradersa 2008. godine u bankarskom sektoru koji je bio okidač za svetsku finansijsku krizu.

Bankrotirali su neki od velikih igrača na kriptotržištu

Ovaj kolaps je iznenađujući pošto je FTX jedna od najvećih kriptoberzi.

Vlasnik i direktor FTX-a Bankman-Frajd se tokom ovog leta koje je označeno kao kripto-zima zbog niskih cena kriptovaluta i male tržanje za njima, istakao kao jedan od najznačajnijih igrača pošto je uložio više od milijardu dolara pomažući firmama pogođenim padom cena kriptovaluta.

Ono što sada brine investitore je spajanje dva tako velika igrača na tržištu kriptovaluta i pretnja da se ono monopolizuje.

Stručnjaci upozoravaju da je moguće da ovo ne bude kraj, već početak lančane reakcije na ovom tržištu jer je Almeida kompanija u vlasništvu Brinkman-Frajda jedan od velikih “market mejkera” na tržištu decentralizovanih finansija (DeFi), odnosno na tržištu kriptovaluta i blokčejna. Kako se navodi u nekim izveštajima specijalizovanih medija, dobar deo kapitala ove kompanije bio je u FTT tokenu koji je sada nelikvidan, pa bi ovaj udarac mogao da izazove seriju bankrota.

Ovo je podsetilo na letošnju propast kriptovaluta Luna i USDT koje je emitovala firma Teraform labs koja je počistila sa tržišta oko 60 milijardi dolara.
Za osnivačem Teraformlabsa Južnokorejancem Do Kvonom raspisana je Interpolova poternica.

U tom talasu bankrotirali su neki od velikih igrača na kriptotržištu poput fondova Tri erous kapital (Three Arrows Capital) i Vojadžer didžital (Voyager Digital) i Celsius.

Ukupna tržišna kapitalizacija svih kriptovaluta pala je ispod 900 milijardi dolara, sa nekadašnjih rekordnih preko tri biliona dolara prošle godine u ovo doba.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Novi panični talas povlačenja novca sa kriptotržišta се појављује прво на Biznis i Finansije.

Još u julu 2020. godine je utvrđeno da Američka obaveštajna agencija ima nedovoljne zaštitne mere. Saga se nastavlja i početkom ove godine Zakerberg ponovo „preti“ povlačenjem iz Evrope. U njegovoj kompaniji Meta razmatra se napuštanje evropskog tržišta ukoliko nova kompanija više ne bude mogla da razmenjuje podatke evropskih korisnika sa SAD.

Živimo li u Matriksu i hoćemo li u budućnosti biti vlasnici sopstvenih života, ili ćemo biti u vlasništvu pojedinih kompanija? Odgovore na ova pitanja daju Ana Toskić iz Yucoma i Goran Kunadić, IT stručnjak u emisiji „Jutro“ na TV Prva.
Presuda Evropskog suda pravde iz 2020. godine kojom je tzv. „Štit privatnosti“, odnosno mehanizam prenosa ličnih podataka Evropljana u Ameriku, proglašen nezakonitim je postala sporna.

„Taj Štit privatnosti je za kompanije iz SAD bio mehanizam, na osnovu kojeg su kompanije mogle da uvoze podatke iz Evropske Unije. Ono što EU traži od svih zemalja u koje se mogu izvoziti podaci, jeste da se obezbdi adekvatna zaštita i jednak nivo zaštite kao što je to u EU“, ističe Ana Toskić iz Yucoma.

Facebook i dalje ima mehanizam na osnovu kojeg može da izvozi podatke (standardne ugovorne klauzule). To podrazumeva ugovor između Facebooka iz SAD i Facebooka iz Irske (gde je kompanijino evropsko sedište), a tim ugovorom se defivišu različita pitanja i mere zaštite podataka.

Irski nadzorni organ za zaštitu podataka sada razmatra da li su te standardne ugovorne klauzule dovoljno jak mehanizam zaštite, i zahtevaju da postoji kontrola koja će zabraniti trećim stranama uvid u te podatke.

Facebook želi da iztvrši određeni pritisak

Upravo zbog toga, Mark Zakerberg „preti“ i na neki način vrši pritisak da ukoliko se onemogući da se koriste te ugovorne klauzule, on želi da povuče Facebook i druge servise iz Evrope. To bi na kraju značilo da Facebook nema pravo da iznosi podatke korisnika. Naravno, očekuje se da Facebook neće zaista napustiti Evropu, već želi da iztvrši određeni pritisak.

„Ukoliko prihvatamo da učestvujemo i da se nađemo na Instagramu i Facebooku, onda prihvatamo i njihove uslove“, kaže Goran Kunadić, IT stručnjak.

Ono čega korisnici moraju da budu svesni, jeste da Facebook, Instagram i druge kompanije zarađuju na našim podacima koje im mi dobrovoljno dajemo, čim kliknemo na taster „AGREE“ (slažem se) u uslovima korišćenja.

Upravo ovde se može pronaći i rešenje čitavog ovog problema. Da li smo imali dovoljno informacija kada smo pristajali na uslove koje su nam ponudile društvene mreže? Tu na scenu stupa evropski pravni okvir, koji obavezuje kompanije koje raspolažu našim podacima da nas adekvatno informišu, između odstalog, i o tome kome će ustupati naše poodatke.

Izvor: B92/ TV Prva

Foto:Pixabay

Чланак Živimo li u Matriksu i hoćemo li u budućnosti biti vlasnici sopstvenih života се појављује прво на Biznis i Finansije.

Er Srbija kao i verovatno sve avio-kompanije na svetu je pretrpela žestok finansijski udarac time što je flota prizemljena od 19. marta kada je u Srbiji obustavljen komercijalni saobraćaj (osim interventnih letova za povratak državljana Srbije iz inostranstva i dopremu medicinskih sredstava), a prema poslednjim vestima redovnom komercijalnom letenju vratiće se 15. juna.

Procene Ministarstva saobraćaja su da će ceo aerotransportni sektor u Srbiji računajući i aerodrome pretrpeti štetu od 190 miliona evra ove godine, dok je ministarka Mihajlović u javnosti davala izjave da bi šteta za Er Srbiju mogla biti veća od 60 miliona evra.

Dakle, nema sumnje da je Er Srbiji potrebna pomoć, ali izgleda da jedan od dva suvlasnika nema nameru da joj tu pomoć i pruži.

Planovi da država poveća udeo u kompaniji mogu se tumačiti kao nameru da država dokapitalizuje Er Srbiju bilo kroz novčano ulaganje bilo kroz kupovinu aviona koja se pominjala u javnosti, dok Etihad ne bi uložio ništa te bi se tako promenio vlasnički odnos.

Inače, ne čudi pasivno ponašanje Etihada u ovom partnerstvu, jer se još od 2018. godine pominje čak i njegovo povlačenje iz Er Srbije.

Naime, strategija kupovine manjinskih udela u avio-kompanijama po svetu se pokazala pogrešnom, te je Etihad iz svih partnerstava sem Er Srbije već izašao, uglavnom iza sebe ostavivši avio-kompanije u bankrotu.

I sam Etihad muku muči sa svojim poslovanjem

Od 2016. godine zabeležili su gubitke od 5,62 milijarde dolara. U prošloj godini gubitak je iznosio 870 miliona dolara, što je čak i napredak u odnosu na prethodne godine. Pandemija kovida 19 naterala je jednog o tri ogromna zalivska avio-operatera da 80 odsto flote drži prizemljenom.

Procena IATA-e (Međunarodnog udruženja za aviotransport) je da će bliskoistočne avio-kompanije u ovoj godini pretrpeti čak 19 milijardi dolara izgubljenih prihoda u odnosu na 2019.

U takvim uslovima ni ne čudi što ih pomaganje Er Srbije mnogo ne zanima. Ekonomisti nemaju dileme da se neki kapital mora uložiti u nacionalnog avio-prevoznika, ali i da treba izanalizirati kakve koristi kompanija ima od sinergije sa arapskim suvlasnikom.

Milan Kovaečvić, konsultant za investicije, kaže da bi pre svega trebalo dobro pogledati bilanse Er Srbije posebno što je i pre pandemije imala probleme u poslovanju.

„Sada će Er Srbiji sigurno biti potreban novac i on može doći u obliku dokapitalizacije ili zajma koji bi se mogao konvertovati u kapital, ali ne verujem da će nešto stići od Etihada. Oni odavno gledaju da izvuku neku korist iz Er Srbije, a ne verujem ni da su zadovoljni samim poslovanjem kompanije“, napominje Kovačević dodajući i da je pitanje da li bi se uopšte Er Srbija mogla izvući bez dokapitalizacije ili jeftinih zajmova.

On podseća i da je Er Srbija imala i velike troškove za letove tokom pandemije za dopremanje medicinskog materijala i putnika.

Izvor: Danas

Чланак Er Srbija se ne može izvući bez dokapitalizacije ili jeftinih zajmova се појављује прво на Biznis i Finansije.