U rešenju, objavljenom na sajtu Komisije, navodi se da su odobrena sredstva za „Izgradnja fabrike za proizvodnju obuće“ u Vranju, dodeljena suprotno odredbama Zakona o kontroli državne pomoći, piše portal JUGpress.

Ovim rešenjem se Ministarstvu privrede nalaže da, bez odlaganja, preduzme mere prema kompaniji „Technic development“ sa ciljem vraćanja državne pomoći.
Ova kompanija treba da vrati pomoć od 90.687.891 dinar, uvećanu za zakonsku zateznu kamatu, počev od 1. aprila 2016. godine do dana vraćanja iskorišćenog iznosa, navodi se u rešenju.

Takođe, treba da vrati i pomoć od 323.356.500 dinara, uvećanu za zakonsku zateznu kamatu, počev od 23. decembra 2016. godine do dana vraćanja iskorišćenog iznosa.

„Technic development“ je u Vranju proizvodio obuću italijanske kompanije „Geoks“, koja je početkom avgusta zvanično prestala da radi, a oko 1.200 radnika ostalo je bez posla.

„Geoks“ je u Vranju radio pet i po godina i za to vreme je od države dobio subvencije od 16 miliona evra, koje su uglavnom korišćene za isplatu zarada radnicima.

Izvor:N1

Foto; Pixabay

Чланак „Geoks“-u se nalaže da vrati državnu pomoć се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako za Tanjug kaže direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije (YUTA) Aleksandar Seničić, nerealizovanih putovanja je ostalo dosta, oko 50 odsto, agencije nisu bile u prilici da u proteklom periodu zarade novac, a imaju probleme i sa stranim partnerima koji bi trebalo njima da vrate pare kojima bi agencije obeštetile putnike.

„U Grčkoj imamo problem, jer neki tamošnji partneri smatraju da su nam omogućili da putovanja iskoristimo, a pošto nismo, novac neće da vrate. U nekim drugim destinacijama ne spore da imaju novac, ali neće da ga vrate nego nam omogućavaju da pare iskoristimo kasnije“ , kaže Seničić.

Navodi da su neke zemlje, kao što je Italija, donele zakon kojim su produžile rok vraćanja novca do 2023. godine, upravo imajući u vidu probleme sa kojima su se suočavale turističke agencije, odnosno da nije bilo posla i da nisu mogle da obezbede novac za vraćanje.

Zbog svega toga, ističe sagovornik Tanjuga, i YUTA je ušla u pregovore sa Ministarstvom turizma, kako bi pokušala da nadje model čijom primenom ne bi bili oštećeni putnici, a i sačuvale bi se turističke agencije, koje su u nezavidnoj situaciji.
„Videćemo da li ćemo uspeti da dodjemo do nekog resenja u smislu produženja roka korišćenja vaučera ili eventualne pomoći države u vidu kredita, gde bi agencije iz kredita vratile novac putnicima. O tome ćemo razgovarati sa našim resornim ministarstvom i sa Ministarstvom finansija“, ističe Seničić.

Ukazuje međutim da bi samo odobravanje kredita bilo nedovoljno dobro rešenje jer bi na taj način agencije koje su već u finansijskim problemima uzimajući kredit ušle u još veće probleme.

Prolongirati rok za korišćenje vaučera

„Zato mislim da bi najbolje rešenje bilo da se delimično prolongira rok za korišćenje vaučera, odnosno zamenskih putovanja recimo do kraja sledeće sezone a da se u tom medjuvremenu potrudimo da obezbedimo novac za kredite. Onda bi agencije mogle da odrade još jednu sezonu i steknu mogućnost da udju u kredite i vrate novac za neiskorišćena putovanja“, objašnjava Seničić.

On navodi da ako se bude insisitiralo na vraćanju novca do 15. januara, agencije će, ukoliko ne budu imale novca, a dosta je upravo takvih, morati da prestanu da rade.
„Onda bi se potraživanja prebacila na osiguravajuće kuće koje su izdale polisu osiguranja ali pitanje je da li osiguravači u uslovima pandemije mogu, žele da ispune tako veliku finansijsku obavezu“, kaže Seničić.

A obaveza se procenjuje na oko 25 miliona evra, gde su osim komercijalnih putovanja uračunate i djačke ekskurzije i rekreativna nastava.

U tom domenu je, prema Seničićevim rečima, najteža situacija pošto su agencije koje se bave isključivo djačkim turizmom, u proteklih godinu i po dana epidemije, radile samo mesec dana.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Veliki broj agencija će imati problem da putnike obešteti се појављује прво на Biznis i Finansije.

Sud je presudio u korist bankarskih klijenata ocenjujući da je uplata bila s namerom, naročito ako se ima u vidu da je banka svoju grešku uočila skoro godinu dana posle uplate.

Siti banka uspela je da napravi najveću grešku u istoriji svog poslovanja. Umesto da kompaniji “Revlon” uplati osam miliona dolara uplatila je, slučajno, skoro 100 puta više, uključujući milione dolara i u hedž fondove.

 Na račun “Revlona” leglo 900 miliona dolara

Banka je u avgustu prošle godine podnela tužbu kojom traži povraćaj novca, ali posle slučajnog prenosa, još uvek nije primila 500 miliona dolara od deset firmi za investiciona ulaganja.

Zakon obično kažnjava one koji troše novac slučajno položen na njihove račune.

Slučajni transferi nisu neobični u vreme masovnog korišćenja interneta i mogu se lako ispraviti, odnosno vratiti na račun pošiljaoca.

Njujorški zakon međutim omogućava izuzeće od ovog pravila.

“Ako korisnik ima pravo na novac i nije znao da mu je slučajno prenet, može ga zadržati”, navodi se u zakonu.

U kompaniji “Revlon” kažu da su mislili da banka uplaćuje učešće za kredit i da je novac koji im legao, tačno onoliko koliko im je banka dugovala, mada na mnogo duži period.

“Izuzetno smo zadovoljni promišljenom odlukom sudije”, rekao je Benjamin Fajnston, koji je zastupao dva investiciona fonda.

Sud je presudio u korist bankarskih klijenata ocenjujući da je uplata bila s namerom, naročito ako se ima u vidu da je banka svoju grešku uočila skoro godinu dana posle uplate.

„Verovati da je Siti banka, jedna od najsofisticiranijih finansijskih institucija na svetu, napravila grešku koja se nikada pre nije dogodila u iznosu od gotovo milijardu dolara – bilo bi iracionalno”, navodi se u sudskoj presudi.

Izvor; Bankar.rs

Foto: Pixabay

Чланак Siti banka neće moći da povrati pola milijarde dolara koje je slučajno prebacila na račun klijenta се појављује прво на Biznis i Finansije.

Svaki građanin će dobiti povrat PDV-a za ukupni promet napravljen tokom tri dana, do 30.000 makedonskih denara, odnosno oko 500 evra.

Kako bi povratili PDV, građani će morati da skeniraju svoje fiskalne račune putem aplikacije Moj PDV, a novac će im biti vraćen u roku od 15 dana na bankovne račune.Vikend bez PDV-a u toj zemlji će trajati od 10. do 12. oktobra.

Procene su da će se ovom merom građanima vratiti 17 miliona evra, a pretpostavke su da će ovu meru iskoristiti između 350.000 i 400.000 građana. Makedonska vlada očekuje da će se ovom merom napraviti promet od oko 170 miliona evra.

Za realizaciju ove mere juče su u makedonskom Sobranju napravljene zakonske izmene.

Izvor: a1on

Чланак „Vikend bez PDV-a“ u Severnoj Makedoniji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Da bi kupci ostvarili ovu olakšicu moraju da provere da li auto koji kupuju sadrži u svojoj ceni ovaj porez. Na računu prodavca mora da bude iskazan PDV, odnosno razdvojeno navedena cena vozila i poreza, ističe se na sajtu kompanije ITS iz Minhena, koja se bavi izvoznim tablicama i uslugama u vezi sa prodajom vozila.

– Treba voditi računa da li vozilo koje se kupuje u svojoj ceni sadrži porez na dodatu vrednost – ističe za “Novosti” Dragan Jović iz jedne domaće firme, koja uvozi polovnjake.

– PDV imaju automobili koji su bili u vlasništvu neke kompanije.Njih kupac iz Srbije može direktno da pazari od te firme, ili na nekom auto-placu. Taj porez koji će se vratiti potrošaču, nemački trgovci nekada, kako kaže, nazivaju i kaucijom.

– U mestu kupovine, u nadležnoj carini, dobijaju se izvozni papiri sa MRN brojem (Movement Reference Number), koji obezbeđuje informacije o kretanju kupljenog automobila – objašnjava Jović. – Tu se rade i tzv. col, odnosno, izvozne tablice.

Oznaka pokazuje pravo na povrat

Najpopularniji nemački sajt za kupovinu automobila je mobile.de – kaže Dragan Jović. – Da bi kupci bili sigurni da cena vozila sadrži porez na dodatu vrednost koji će im biti vraćen kada auto stigne u Srbiju, treba da provere da li je u oglasu navedeno inkl. 16% MwSt, što znači da je uključen PDV u tom procentu.

On dodaje da se preko MRN broja prati da li je auto prešao granice Evropske unije. To znači da kada vozilo stigne na Horgoš, nemačka carina dobija elektronsku potvrdu da je izašlo iz EU i odobrava prodavcu da vrati PDV kupcu. Povraćaj poreza treba tražiti od trgovca koji je prodao vozilo, a ne od nemačke carine.

Jović objašnjava da se nekada dešava, kako bi se izbegle zloupotrebe, da prodavac traži i da se najpre auto registruje u Srbiji, te da kupac uz ostalu dokumentaciju priloži i saobraćajnu dozvolu kako bi mu se vratio PDV.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

Чланак Građani Srbije koji kupe polovni automobil u Nemačkoj mogu da dobiju povraćaj PDV-a се појављује прво на Biznis i Finansije.