Prijave mogu da podnesu konzorcijumi za stručno obrazovanje sastavljeni od institucija za stručno obrazovanje i obuke (škole, akademije strukovnih studija, fakulteti, JPOA) i najmanje dve kompanije po obrazovnom programu, koje zajednički sprovode programe stručnog, strukovnog ili dualnog obrazovanja.

Više informacija o podobnosti podnosilaca prijava i procedurama prijavljivanja nalaze se u Vodiču kroz Treći poziv za podnošenje izjava o zainteresovanosti koji je dostupan ovde.

Prvi i drugi krug prijavljivanja privukli su više od 300 Izjava o zainteresovanosti iz svih šest ekonomija Zapadnog Balkana. U procesu selekcije odabrana su 63 projekta za finansiranje, a izdvojeno je oko 27 miliona evra za opremanje i unapređenje infrastrukture ustanova za stručno obrazovanje, kao i u obuke učesnika. Iz Srbije je do sada odabrano 16 projekata sa iznosom investicija u bespovratna sredstva od oko 7 miliona eura.

Pogledajte primer jednog od finansiranih projekata, koji zajednički spovode Mašinska škola iz Pančeva i kompanije ZF Srbija, Brose i Inox prerada ovde.

Nemačko Savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj dodelilo je 64,43 miliona evra za RCF, a Vlada Švajcarske, koju predstavlja Švajcarska agencija za razvoj i saradnju (SDC), sufinansirala je dodatnih 9,7 miliona švajcarskih franaka. Sredstva su poverena Nemačkoj razvojnoj banci (KfW), a projekat implementira Komorski investicioni forum Zapadnog Balkana 6 (ZB6-KIF), zajednička inicijativa privrednih komora iz regiona.

Чланак Treći javni poziv Regionalnog Challenge Fonda za finansiranje obrazovnih ustanova otvoren do 7. jula се појављује прво на Biznis i Finansije.

Sveobuhvatnim istraživanjem koje je u prethodnom periodu sprovedeno pokazalo se da u Srbiji postoji deset oblasti sa potencijalima u pogledu tehnoloških inovacija, a nakon analize svih relevantnih faktora projekat je doneo odluku da u pilot superklasterima učestvuju četiri oblasti: visoka tehnologija u poljoprivredi i industriji hrane, gejming okruženje i virtuelna realnost, web3 i blokčejn tehnologije, kao i napredna rešenja u medicinskoj tehnologiji i biotehnologiji.

Suzan Fric, direktorka misije USAID-a u Srbiji, nedavno je izjavila: „Ove godine obeležavamo 20 godina partnerstva sa Srbijom. Ulažemo u ekonomski razvoj ove zemlje, sa ciljem povećanja značaja privrede koju pokreću inovacije, a time i jačanja konkurentnosti i izvoznog potencijala Srbije. Jasno je da Srbija ima potencijal za inovacije, ali je neophodno usmerenje. Osnaživanje domaće ekonomije treba da se zasniva na fokusu na određene oblasti tehnološko-inovacionog ekosistema, one koji imaju najveći potencijal.“

„Istraživanje nam je dalo mogućnost da utvrdimo najperspektivnije domene, a iskustva iz sveta nam sugerišu da rezultate treba testirati i u praksi, odnosno u realnom okruženju. Naš sledeći zadatak je formiranje pilot superklastera za svaki domen, kako bi se testirao njegov pravi potencijal. Stoga pozivamo sve zainteresovane konzorcijume iz ovih oblasti, koji imaju sjajne ideje i žele da rade na formiranju srpskog inovacionog superklastera, da se prijave i testiraju stvarne potencijale svojih planova i timova. Mi ćemo ih podržati u realizaciji aktivnosti, unapređenju kapaciteta, angažovanju eksperata iz različitih oblasti, pristupu različitim izvorima finansiranja za inovativne projekte i u marketingu. Javni poziv počinje danas i traje do kraja februara, a sve informacije se mogu naći na našem sajtu“, rekla je Aleksandra Popović, direktorka projekta Srbija inovira.

„Kao partneri projekta Srbija Inovira, sproveli smo devetomesečno istraživanje, kroz koje smo identifikovali domene koji u kombinaciji sa visokim tehnologijama imaju najveći potencijal za rast i izvor su konkurentske prednosti u Srbiji. U izboru smo se vodili parametrima koji dokazuju ekonomski, tehnološki i naučni potencijal za kreiranje novih rešenja. S druge strane, analizirali smo i njihov „efekat prelivanja“, tj. pozitivne eksterne efekte koje oni mogu da imaju na privredu i društvo. Pored detaljnog pregleda naših strateških dokumenata, uvida u globalnu perspektivu tehnologija budućnosti i statističkih analiza, sproveli smo i intervjue sa više od 130 ključnih ljudi za inovacije u Srbiji, anketirali relevantne aktere u inovacionom ekosistemu i testirali rezultate kroz tri fokus grupe,“ rekla je Branka Anđelković, suosnivačica i programska direktorka Centra za istraživanje javnih politika.

Očekuje se da četiri pilot superklastera započnu sa radom u proleće 2022. godine. Na osnovu rezultata, biće odabran onaj sa najvećim pojedinačnim potencijalom, koji će tokom 2023. godine postati prvi srpski superklaster. Pobednički superklaster će dobiti značajnu pomoć za što bolje pozicioniranje na tržištu, a konačni cilj je da 2025. godine postane samoodrživ u celosti.
Ukoliko imate ideju, infrastrukturu ili znanje, pronađite partnere, formirajte konzorcijum koji čine: startap, kompanija i akademsko-naučna institucija i prijavite se za pilot superklaster. Više informacija o procesu prijavljivanja za pilot superklastere u okviru ove 4 oblasti možete pronaći na sajtu srbijainovira.rs/javni-poziv.

Чланак Vreme je za saradnju – raspisan javni poziv za pilot superklastere се појављује прво на Biznis i Finansije.

Unleashed je jedinstven razvojni program brenda PURINA® za brigu o kućnim ljubimcima koji ima za cilj da podrži kreativne startapove koji integrišu nauku i tehnologiju i pružaju održiva rešenja koja ispunjavaju potrebe pasa i mačaka, kao i njihovih vlasnika.

Kako je cilj kompanije da ponudi nove proizvode i usluge koji će unaprediti dobrobit ljubimaca i onih koji ih vole, program Unleashed daje mogućnost startap preduzetnicima da sarađuju sa PURINA® stručnjacima u cilju kreiranja budućih revolucionarnih proizvoda ili usluga.

„Oduševljena sam uspehom naših učesnika programa Unleashed 2020. godine, uprkos tome što je saradnja bila 100% online. Iskustvo je bilo izvanredno kako za početnike, tako i za PURINA® timove stručnjaka, što pokazuje da zajednička strast i rad na ciljevima, sa pravim resursima može pružiti izuzetno relevantna znanja kao jak temelj za uspeh.“, rekla je Kim Bill, šef laboratorija Purina Accelerator.

Unleashed u svojoj drugoj godini postojanja traži šest posvećenih i ambicioznih startap preduzetnika koji svoj koncept na polju ishrane, usluga ili tehnologije, žele dalje da razvijaju uz podršku multidisciplinarnih eksperata PURINA® tima. Tokom 6-mesečnog programa preduzetnicima se nudi finansijska podrška za svaki projekat u vrednosti od 50.000 švajcarskih franaka, uz svu podršku eksperata kompanije PURINA® kako bi ostvarili ciljeve ubrzanog razvoja projekta.

Jedna od prošlogodišnjih pobednica ovaj jedinstveni razvojni program opisala je kao odličan i sjajno organizovan. „Impresionirana sam načinom na koji je program Unleashed omogućio predstavljanje i podršku malim startapovima. Zaista cenimo celokupno iskustvo i izuzetan profesionalizam koji stoji iza njega”, rekla je Katrin Burkhard, suosnivačica britansko-nemačkog startapa za čuvanje mačaka Cat in A Flat.

Za više informacija posetite web stranicu www.unleashedbypurina.com i ukoliko želite da usavršite vaš proizvod ili uslugu u oblasti brige o kućnim ljubimcima, podnesite prijavu najkasnije do 31. marta 2021. godine. Pobednici će biti proglašeni 24. juna 2021. godine, a sprovođenje programa ubrzanog razvoja Unleashed, kompanije PURINA® startuje 25. juna i trajaće do 2. decembra 2021. godine.

Чланак ,,Unleashed’’- prvi PetTech program objavljuje poziv za prijavljivanje zainteresovanih startapova za 2021. godinu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Preduzeća mogu inovacioni vaučer da koriste za rešavanje tehničkog i tehnološkog problema na koji nailaze u svom poslovanju, odnosno za transfer naučnih, tehnoloških ili inovativnih usluga koje su za njih nove.

Inovacionim vaučerom se finansira do 60 odsto ukupnih troškova usluga, maksimalno do 800.000 dinara, ne uključujući porez na dodatu vrednost. Jednom podnosiocu prijave mogu biti odobrena najviše dva inovaciona vaučera, u maksimalnom iznosu od 1,2 miliona dinara.

Odobreni inovacioni vaučer se mora iskoristiti u roku od šest meseci.

Inovacioni vaučeri se dodeljuju po redosledu pristiglih prijava, u roku od sedam dana od dana dostavljanja prijave koje se podnose putem portala Fonda.

Javni poziv za dodelu inovacionih vaučera otvoren je sve do utroška opredeljenih sredstava koja iznose 117 miliona dinara, a obezbeđena su u okviru budžeta Srbije.

Izvor: Beta

Foto: Piabay

Чланак Poziv za dodelu inovacionih vaučera се појављује прво на Biznis i Finansije.

Objavljeni su javni pozivi za Program podsticanja razvoja preduzetništva kroz finansijsku podršku za žene preduzetnice i mlade, Program podsticanja razvoja preduzetništva kroz finansijsku podršku za početnike u poslovanju i Program podsticanja preduzetništva kroz razvojne projekte.

Programe sprovode Ministarstvo privrede i Fond za razvoj, a predstavljaju kombinaciju bespovratnih sredstava i povoljnih kredita Fonda.

Ministarstvo je za program podrške ženama i mladim preduzetnicima koji su početnici u poslovanju, a koji se prvi put sprovodi ove godine, opredelilo 100 miliona dinara bespovratnih sredstava.

Kada je reč o početnicima u poslovanju opredeljeno je 150 miliona dinara bespovratnih sredstava, a kroz program podsticanja preduzetništva kroz razvojne projekte 200 miliona dinara bespovratnih sredstava.

Preostali iznos investicionog ulaganja privrednih subjekata finansiraće se iz kredita Fonda za razvoj.

Javni pozivi otvoreni su dok se raspoloživa sredstva ne utroše, a najkasnije do 31. decembra ove godine.

Izvor: Ekapija

Foto: Pixabay

Чланак Javni poziv za novčanu podršku preduzećima i preduzetnicima се појављује прво на Biznis i Finansije.

Klimatske promene u Beogradu su veoma opipljive: zime postaju blage, snega gotovo da nema, a leta su nikad toplija. Svedoci smo sve češćih vremenskih ekstrema poput obilnih padavina i jakih suša. Centar za promociju nauke, uz podršku Sekretarijata za zaštitu životne sredine, ovog leta poziva građane da se i sami uključe u mapiranje klimatskih izazova u Beograda, piše na sajtu Centra.

Tokom leta, svi građani će imati priliku da na interaktivnoj mapi obeleže mesta u gradu na kojima ih vrućina najviše pogađa. Da li negde nedostaje javna česma ili hladovina? Kako bi na nekoj lokaciji mogli da se ublaže posledice vrućine?

Građani postaju istraživači

Građani imaju priliku da obeleže i dobre i loše primere prilagođavanja na klimatske promene sa kojima se u Beogradu svakodnevno susreću, a ovo je šansa da neki od problema budu konstruktivno rešeni.
Na taj način građani, uz prethodno kreiranje naloga na interaktivnoj mapi, postaju deo ogromne istraživačke mreže, daju doprinos nauci i postaju i sami naučni istraživači.

Podršku ovoj akciji dala je i poznata muzičarka Ida Prester, koja je učestvovala u promotivnom spotu u režiji Miloša Tomića. Akciji se pridružuju i brojni stručnjaci – klimatolozi, energetičari, arhitekte, geolozi, ornitolozi…. Oni će, svako u domenu svoje profesije, ukazati na najveće probleme ali i moguća rešenja.

Beograd među odabranim evropskim gradovima

Da bi ta rešenja zaista dovela do suštinskih promena, potrebno je da se pored naučnika i stručnjaka uključe i građani, kako bi se zajednički došlo do predloga koje akcije bi trebalo da sprovedu nadležni na svim nivoima vlasti, ističu u Centru za promociju nauke.
Ova akcija je deo evropskog projekta TeRRIFFICA, koji se sprovodi u u posebno odbaranim regionima u Nemačkoj i Francuskoj, kao i u gradovima: Beogradu, Barseloni, Minsku i Poznanju.
Više informacija o mapiranju klimatskih izazova u Beogradu tokom letnjih meseci može se pronaći na sajtu: http://belgrade.terrifica.eu/

Izvor: Centar za promociju nauke

Чланак Poziv Beograđanima da učestvuju u mapiranju klimatskih promena се појављује прво на Biznis i Finansije.