Kada su u pitanju tovne svinje, u zavisnosti od kategrorije grla, ove nedelje je za njih bilo potrebno platiti od 240 do 300 dinara, dok je za krmače za klanje bilo potrebno izdvojiti 230 dinara po kilogramu. To je u odnosu na ceo prethodni mesec povećanje od deset do 50 dinara.

Najčešća otkupna cena prasadi od 16 do 25 kilograma dostigla je ove nedelje čak 550 dinara po kilogramu u klanicama, barem na području Šapca i okolnih mesta, pokazuju podaci Instituta.

Povećana je bila i otkupna cena tovnih svinja (od 80 do 120 kilograma), jer su odgajivači dobijali 275 dinara po kilogramu za otkupljena grla.

U klanicama na području pčinjskog regiona takođe se beleži još skuplji otkup tovnih svinja, gde je dominantna cena 290 dinara po kilogramu.

Ove nedelje na stočnoj pijaci u Čačku desio se pad cena prasadi do 25 kilograma, dok su cene tovnih svinja i krmača za klanje bile više, pokazuju podaci.

Klaničari sa područja šumadijskog regiona po višim su cenama u odnosu na prethodni period otkupljivali prasad telesne mase, od 16 do 25 kilograma, obe kategorije tovnih svinja i krmače za klanje.

Na rast cena uticala pojava Afričke kuge svinja

Tokom oktobra, na pojedinim pijacama je bila zabranjena trgovina ovim životinjama zbog pojave Afričke kuge svinja, koja je samo tog meseca zahvatila šest područja sa domaćim svinjama, objavilo je Ministarstvo poljoprivrede.

Tako je, prema podacima koje je objavio Institut za primenu nauke u poljoprivredi početkom oktobra, na rast cena svinja i prasadi uticala je pojava Afričke kuge svinja.

Takođe, u novembru je do sada na još četiri područja objavljena epidemija kuge kod domaćih svinja.

Kada je u pitanju prestanak pojave AKS kod domaćih svinja na područjima u Srbiji u oktobru, u 29 mesta je prestala ova pojava. Od toga je na jednom mestu u opštini Požarevac ponovo proglašeno područje pod kugom ovog meeca.

U toku voog meseca, prema podacima Ministarstva privrede, na 17 područja je zabeležen prestanak kuge kod domaćih svinja.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак Cena prasadi skočila za 60 odsto u odnosu na prošli mesec се појављује прво на Biznis i Finansije.

Iako su strani trendovi uzeli maha i kad su u pitanju slavske trpeze, a na nekim veseljima se služi i vege hrana, dobro pečeno prasence i dalje kod skoro svih domaćina nema alternativu.

„Već se zahuktalo, čitav dan mi zvoni telefon i traže se prasići na prodaju. Kilogram žive vage prošle godine bio je 230, a sada se kreće od 350 pa sve do 380 dinara. Cene su skočile zbog poskuljpenja hrane za prasiće. Kupcima jeste to mnogo, jer za prase od 30 kilograma sada treba da izdvoje nekoliko hiljada dinara više novca nego prošle godine, ali šta je tu je. Ako slava nije posna, onda je prase za većinu broj jedan na trpezi“, rekao je za RINU Dragan Jovanović iz sela Zagorica kod Topole koji se već godinama bavi uzgojem prasića.

Manje svinja u Srbiji: Priplodni vepar Nebojša nekad „radio“ svaki dan, a sad jednom u tri meseca

Ove godine primetna je i veća potražnja u odnosu na ponudu, jer su mnogi uzgajivači odustali od tovljenja svinja zbog visokih cena repro matrijala i slabe računice. Međutim, oni koji su ostali u ovom poslu, može se reći da sada zadovljno trljaju ruke.

„Prošle sezone na tržištu je bilo čak duplo više prasića nego ove. Koliko god da ih imate, sada to možete da prodate. Otkupna cena po kilogramu je skočila, pa je i zarada bolja. Ali, primetno je da ima sve manje svinja i prasića u ponudi. Ja već godinama imam vepra kog koristim za priplod, ali i ustupam ga drugima. Nekada je imao posla i po dva do tri puta svaki dan, čak su dovodili ljudi krmače iz drugih sela. Sada je Nebojša, tako sam nazvao vepra, „angažovan“ jednom u tri meseca. Odustaju ljudi, neće više da se bave svinjama“, ističe Dragan.

Savet kupcima: Najbolje pazariti prase teško oko 30 kilograma

Ovaj domaćin iz Topole na svom imanju u selu Zagorica zaokružio je čitav proces proizvodnje kad je u pitanju uzgoj svinja. Prasiće peče i tako prodaje, ali i suši i prerađuje meso, a to je, kako ističe, put od uspeha i bolje zarade u ovom poslu. Za one koji ovih dana idu po prasence otrkiva kako izabrati ono pravo.

„Nema tu neke velike nauke, važno je da prase bude taman. Ni previše mlado, ni previše staro i da ima u rasponu od 27 do 36 kilograma. Da je što bi se reklo – prase tinejdžer. Kupcima bih savetovao da obavezno pogledaju koje je prase rase, čime se hrani i u kavim uslovima je boravio. Ako je u oboro bilo hladno i ekstremno prljavo meso neće biti zadovljavajućeg kvaliteta“, poručio je Jovanović.

Za kraj dodaje da je poslednjih godinu dana primetna veća potražnja za autohtonom rasom. Meso moravki pokazalo se kao izuzetno kvalitetno i ukusno, ali broj ovih svinja u Srbiji i dalje je jako mali.

Izvor: Rina

Foto: Pixabay

Чланак Cene prasića skočila sa 250 dinara na 380 dinara po kilogramu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Cene domaćih, po kilogramu, kreću se od 250 do 400 dinara, a iz uvoza oko 300.

– Soja i kukuruz ne obećavaju nešto i sigurno je da će hrana biti još skuplja za životinje – smatra Stipan Šarčević iz Novog Žednika.

– Niko neće da se bavi tovom, jer je veliki broj krmača poslat na klanje. I dok cena žive stoke raste polako ili drastično pada, cene mesa u radnjama skaču. Na našoj farmi imamo gubitak već dve godine, ali je naš krug zatvoren i ne treba da kupujemo tuđe prasiće. Sada je otkupna cena svinja od 250 do 260 dinara po kilogramu. Hrana u inostranstvu je nešto jeftinija, jer oni daju svinjama i prasićima GM soju i kukuruz i to više nije nikakva tajna.

Stočar Zoran Erić iz sela Martinci, objašnjava da je kupio prasiće iz uvoza, jer su naši bili skupi. Iz Danske uzima prasad za tov. Tada je bilo oko 300 dinara za kilogram, dok su domaći išli i više od 400.

– I po kvalitetu su danski prasići bolji sigurno nekih 20 odsto, jer imaju dobre potencijale, a sad čime su hranjeni to ne znamo – rekao nam je Erić. – Od 25 kilograma, sa koliko ih kupujemo, posle jedu domaću hranu. Veliki broj Mačvana radi to, pa je zbog toga i došlo do smanjenja domaćih krmača. Uvezao sam 350 prasadi, a Mačvani uzimaju i po više od 1.000 komada.

Da otkupna cena prasadi u Srbiji, zavisi od regiona, kazao nam je Bora Šuljmanac iz Laćarka. Kako objašnjava, tamo gde ima dosta pečenjara, Čačak i okolina, prasići su skupi. Oni koji nemaju kome da prodaju, nude i za 250 dinara po kilogramu.

– Prasad za tov, koji su nama najbitniji, i dalje imaju visoku cenu – govori Šuljmanac.

– Ne može kvalitetno prase da bude bez 300 do 350 dinara po kilogramu. Ispod te cene prase teško da valja. Veliki sistemi i dalje tove, jer im se isplati. Na kraju imamo situaciju da je građanima meso skupo u radnjama, a meni koji ga proizvodim to je niska cena. Postoji veliki monopol od strane klanične industrije, jer i u slučaju da padne cena tovljenika, kupci i dalje plaćaju meso skupo.

Proizvodna cena tovljenika danas je 230, a otkup je od 250 do 260 dinara za kilogram.

Uvoz mesa

ZA prva tri meseca ove godine, Srbija je uvezla 9.000 tona smrznutog svinjskog mesa. To je za 4.000 tona više nego prošle godine u isto vreme. Broj tovljenika u Srbiji opada, možda i za više od 40 odsto, a uvoz prasadi iz EU raste.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

Чланак Sve više se uvoze prasići za tov iz Danske се појављује прво на Biznis i Finansije.

Navode primer da su iz Danske ovih dana u Srbiju uvezeni prasići po „bagatelnoj“ ceni od 180 dinara po kilogramu, što obara cenu domaćih prasića od 230 dinara.

– Velike farme i klanice su ovih dana uvezle oko 20.000 prasića, jer ih Danska i ostale evropske zemlje nude po 180 dinara po kilogramu i dovoze na „prag“, pa domaći proizvođači neće imati kome da prodaju svoje po 230 dinara, koliko se cena kretala poslednjih mesec-dva dana, i moraće da je obore i prodaju ih iako im ta „uvozna“ stvara gubitak – rekao je za Betu proizvođač tovnih svinja iz Laćarka kod Sremske Mitrovice Bora Šuljmanac.

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije Branislav Nedimović rekao je pre nekoliko dana da ostaje još jedna kontrola eksterne revizije evropskog Direktorata za bezbednost hrane u februaru 2022. godine zbog vakcinacije protiv svinjske kuge, a nakon toga, ako budu dobri rezultati kontrole, treba i da se odobre i izda dozvola za izvoz svinjskog mesa iz Srbije u zemlje EU.

Klaničari uvoze smrznuto, jeftino, nekvalitetno meso iz evropskih zemalja

Šuljmanac je rekao da klaničari uvoze smrznuto, jeftino, nekvalitetno meso iz evropskih zemalja za izradu istih takvih preradjevina, što stvara viškove svinjetine na tržištu Srbije, a domaće meso se koristi samo za prodaju u neprerađenom, svežem stanju.

Dodao je da je kupio prasiće za tov od domaćih proizvođača od kojih godinama kupuje samo da bi im pomogao da opstanu, jer su i oni njemu prodavali sa popustom kada je cena bila preko 300 dinara po kilogramu, ali da će zbog toga imati gubitak, jer je mogao da kupi po 180 dinara iz uvoza.

On je rekao da se domaći klaničari ponašaju monopolski, jer juče (1.oktobar 2021.) nijedna klanica do 11 sati nije nudila cenu za tovljenike da bi posle sat vremena svi objavili da sa 180 dinara po kilogramu spuštaju otkupnu cenu na 175 dinara.

Šuljmanac je rekao da je za prvih deset meseci ove godine prodavao tovljenike po ceni nižoj od proizvođačke, po 125-130 dinara po kilogramu žive vage, i da je zbog toga izgubio oko 200.000 EUR, jer godišnje proizvede oko 5.000 grla.

– U poslednja dva meseca cena tovljenika je bila 180 dinara po kilogramu što obezbeđuje minimalnu zaradu po trenutnim cenama hrane, ali je ipak zarada, a ne gubitak i to nas je obradovalo, ali ona je juče opet počela da pada – rekao je Šuljmanac.

Izvoz tek za oko dve godine?

Stručnjak za genetiku i oplemenjivanje životinja Vitomir Vidović rekao je da će Srbija dobiti mogućnost da izvozi svinjsko meso u Evropu tek možda za oko dve godine kada se zakolje i poslednja vakcinisana svinja zbog kuge, ali i da u Evropi postoji višak svinjskog mesa od 50 miliona grla.

U Srbiji je, prema njegovim rečima, sam sistem organizacije uzgoja svinja loš, jer su veće farme uglavnom porodične firme koje nisu zainteresovane za izvoz svinjskog mesa, a mali proizvođači to ne mogu učiniti pojedinačno.

Vidović koji je i vlasnik farme svinja, dodao je da mali proizvođači treba da se udruže i osnuju klanicu i sami izvoze svinjsko meso kad obezbede tržište i dovoljne količine mesa, a potencijalno tržište nije Evropa nego Azija i Afrika.

– Ako bi, na primer proizvođači svinjskog mesa hteli da izvoze u Rusiju, u Moskvu trebalo bi dnevno poslati 24 šlepera – rekao je Vidović.

Mali proizvodjači u Holandiji, Danskoj, Belgiji su se, kako je rekao, organizovali tako da su napravili klanicu u kojoj su deoničari, a u Srbiji je država „uspavana“, a ni crkva nije zainteresiovana za socijalni standard naroda da bi uticala na vlast kao u tim zemljama i pomogla proizvođačima.

U Srbiji su, prema rečima Vidovića, mali proizvođači pod pritiskom velikih klanica koje su, zbog sticaja okolnosti u poziciji da se monopolski ponašaju i diktiraju cenu, a to smanjuje proizvodnju i zato Srbija sada ima samo oko 160.000 krmača, a imala je 1,1 milion.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Srbija uvozi prasiće iz Evrope се појављује прво на Biznis i Finansije.