Tokom pripreme Pravilnika o utvrđivanju liste srpskih standarda iz oblasti opšte bezbednosti proizvoda, Ministarstvo privrede intenzivno je sarađivalo sa predstavnicima velikih proizvođača cigareta i predstavnicima PKS, prenosi eKapija.
Početkom 2020. godini sa navedenim proizvođačima postignut je konsenzus da je radi blagovremene pripreme proizvodnje prema novim zahtevima za papir, potrebno predvideti prelazni period od dve godine.

Pravilnik o utvrđivanju liste srpskih standarda iz oblasti opšte bezbednosti proizvoda inoviran je 2021. godine, dok odredbe vezano za samogasivi papir počinju da se primenjuju 1. januara 2023.godine.

Pravilnik prvi put obuhvata standarde koji se odnose na papir za cigarete. Izmena zahteva za proizvođače i uvoznike duvanskih proizvoda potvrđuje primenu referentne liste harmonizovanih evropskih standarda iz oblasti opšte bezbednosti proizvoda sadržane u ovom Pravilniku, kao i primenu referentne liste odgovarajućih harmonizovanih standarda Evropske komisije objavljene u službenom listu Evropske unije 2020. godine, dodaje se.

Izvor: Ekapija/Blic

Foto: Pixabay

Чланак Sve cigarete moraće da budu proizvedene sa samogasivim papirom na tržištu Srbije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Doduše, istim pravilnikom je predviđena i mogućnost da „proizvodi koji su deklarisani, odnosno označeni do dana početka primene ovog pravilnika, a koji ne ispunjavaju propisane uslove, mogu biti u prometu do isteka roka trajanja“, što bi značilo da će, u praksi, ipak na trgovinskim rafovima i u junu moći da se pronađe poneka „zalutala“ kafa – koja to više nije.

Koliko proizvođača će smeti da ostavi na ambalaži svojih proizvoda oznaku „kafa“ za sada je nepoznanica. Iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede na ova pitanja portala N1, upućena još 3. maja, odgovori nisu stigli ni dve nedelje kasnije.

Uz novi način označavanja, novim pravilnikom definiše se kvalitet kafe i proizvoda od kafe, ali i reguliše tačan spisak sastojaka koji smeju da se dodaju u proizvode od kafe.

Kao što je portal N1 već pisao, novi Pravilnik, u članu 24, uređuje pravila deklarisanja proizvoda koji se dobijaju mešanjem pržene mlevene kafe sa prženom mlevenom zamenom za kafu.

Predviđaju se dva načina označavanja, i to u zavisnosti da li je udeo mlevene kafe u konkretnom proizvodu veći ili manji od 50 odsto.

Proizvod na bazi kafe, ili na bazi zamene

Ako je udeo pržene mlevene kafe u mešavini veći od 50 odsto, proizvod će nositi naziv „Proizvod na bazi kafe sa (na primer) sojom“.

Ako je, pak, udeo pržene mlevene kafe u mešavini manji od 50 odsto, takav proizvod neće smeti da nosi oznaku da je na bazi kafe, već će imati naziv „Proizvod na bazi (na primer) soje sa kafom“.

Ovakvi nazivi moraju da budu vidljivi na ambalaži.

Pravilnik definiše i šta predstavlja zamenu za kafu.

Pa se, tako, kao sirovine za proizvodnju zamene za kafu upotrebljavaju: ječam, raž, pšenica, ječmeni slad i slad drugih žitarica, cikorijino korenje, rogač, slanutak (naut), grašak, žir, neestrahovani rezanci šećerne repe, mahunarke i soja. Zamenama za kafu mogu se dodavati: šećer, skrobni sirup, melasa sa najmanje 50 odsto šećera, jestiva biljna ulja i drugi dodaci.

„Zamena za kafu je proizvod dobijen prženjem plodova i delova jestivih biljaka bogatih skrobom, šećerima i inulinom. Kuvanjem ili rastvaranjem u vodi tih proizvoda dobija se napitak“, pojašnjava se u Pravilniku.

Izvor: N1

Izvor: Pixabay

Чланак Novi pravilnik donosi, koja kafa će smeti da nosi naziv „kafa“ се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema njemu poslodavac ne mora da zna zbog koje je bolesti zaposleni na bolovanju.

U pogledu zaštite podataka o ličnosti ovo je dobar put, smatra poverenik.
Dešava se da kolegama, poznanicima, prijateljima bez ustezanja pričamo koje bolesti imamo ili smo ih imali, dok se u mnogim evropskim zemljama to smatra nepristojnim. Mnogo važnije od toga jeste kako se informacije o bolestima prosleđuju i čuvaju u trouglu između lekara, poslodavca i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

Poverenik Milan Marinović, govoreći za RTS, podsetio je da je u aprilu ove godine ministar zdravlja doneo novi pravilnik u sistemu zdravstvene zaštite, što nije mnogo poznato – Pravilnik o obrascima u sistemu zdravstvene zaštite.

„Pravilnik baca drugačije svetlo na današnju situaciju. Obrazac OZ6, tzv. doznaka za bolovanje, koji sadrži šifru bolesti, tj. dijagnozu, Pravilnikom je stavljen van snage. Novim pravilnikom, koji je ministar propisao, taj podatak ne treba da bude sadržan u obrascu“, objašnjava Marinović, koji kaže da sada zdravstvene ustanove u izveštaj upisuju uopšteniji razlog bolesti.

Na pitanje da li lekar sme da obrazloži detalje bolesti na doznakama, poverenik Marinović kaže da to, prema novom pravilniku, ne treba da radi ali se, kaže, stvara problem kod osiguranika zaposlenih. „Propisi neusaglašeni“

„Oni su između čekića i nakovanja. U domovima zdravlja dobijaju novi izveštaj o sprečenosti za rad koji ne sadrži dijagnozu koji se, kada se dostave poslodavcu, odnosno RFZO, za sada ne uvažavaju. Problem je što su propisi neusaglašeni“, ukazuje Marinović.

Zadiranje u privatnost građana

Gost Jutarnjeg programa kaže da podržava novi pravilnik, ali da je jedini način da se ova situacija razreši da se usklade medicinska ustanova, u kojoj lekar izdaje izveštaj, sa RFZO.

„Pošto je novim pravilnikom uvedena jedna velika novina – da se izveštaji izdaju elektronskim putem, većinski, ne vidim razlog da se direktno između zdravstvene ustanove i RFZO ne izvrši elektronska komunikacija, gde bi možda i mogla da bude obuhvaćena šifra bolesti, ali gde niko drugi ne bi mogao da pristupi tim podacima“, smatra Marinović.

Objašnjava i da je prethodni poverenik ukazivao da je podatak o šifri bolesti u medicinskom izveštaju suvišan i da je to preveliko zadiranje u privatnost građana.

„U pogledu zaštite podataka o ličnosti ovo je dobar put, koji ide i ka digitalizaciji. Kao poverenik ga pozdravljam“, ističe poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. „Zakon o zaštiti podataka još nije usklađen sa drugim zakonima“

Kazne za odavanje podataka građana

Govoreći o Zakonu o zaštitu podataka o ličnosti, Marinović kaže da još uvek nije usklađen sa drugim zakonima, koji u sebi sadrže povredu podataka građana.

„Rok je bio kraj prošle godine, ali to nije urađeno. Nadam se da će se Skupština uskoro sastati na tu temu i da će odrediti novi rok za usaglašavanje. To je ogroman posao“, dodaje.

Poverenik objašnjava i da je počeo rad radne grupe na izradi nacionalne strategije za zaštitu podataka o ličnosti od 2022. do 2029. godine, kao i da je ideja da se doradi postojeći zakon, ali i da se sa njim usaglase drugi zakoni.

Govoreći o kaznama za odavanje podataka građana, Marinović kaže da može biti kvalifikovan kao prekršaj ili krivično delo.

„Ukoliko to uradi neko ko nije službeno lice, tada je kazna niža, novčana i kazna zatvora do jedne godine, i to je krivično gonjenje po privatnoj tužbi. Ukoliko je to uradilo službeno lice u vršenju službene dužnosti, kazna je do tri godine zatvora i goni se po službenoj dužnosti“, zaključuje poverenik Milan Marinović.

Izvor: B92

Foto: Pixabay

Чланак Poslodavac ne mora da zna zbog koje je bolesti zaposleni na bolovanju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Obezbeđivanje rada u smenama sa manje ljudi, stroga i nadzirana higijena, zaposleni mora da drži svoju garderobu dalje od mesta rada, obavezno prijavljivanje simptoma… samo su neki od propisanih pravila kojih ćemo ubuduće morati da se pridržavamo.
Propis – Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad za sprečavanje pojave i širenja epidemije zarazne bolesti, donelo je Ministarstvo rada.

Pravilnik praktično sadrži dva dela odredbi – jedan za poslodavce, drugi propisuje obaveze zaposlenik.
Pravilnikom su propisane mere koje je poslodavac dužan da primeni i u cilju prevencije, ali i ukoliko dođe do oboljevanja zaposlenih, ali i onih koji se zateknu u radnoj okolini.

Član četiri propisuje obaveze poslodavca i šta mora da sadrži plan primene mera, koji mora da se usvoji. To praktično znači da se moraju usvojiti preventivne mere i aktivnosti za sprečavanje pojave epidemije zarazne bolesti, ali i obezbediti kontrola sprovođenja.

Šta je poslodavac dužan da obezbedi:

1) pre početka rada da obezbedi pisane instrukcije i uputstva o merama i postupcima za sprečavanje pojave epidemije zarazne bolesti, koji sadrže informaciju o simptomima zarazne bolesti;

2) u skladu sa mogućnostima, ukoliko nije organizovan rad u smenama, izvrši preraspodelu radnog vremena uvođenjem druge ili treće smene sa manjim brojem zaposlenih;

3) sprovodi pojačanu higijenu i dezinfekciju radnih i pomoćnih prostorija što uključuje redovnu dezinfekciju prostorija i često provetravanje radnog prostora;

4) obezbedi zaposlenima dovoljne količine sapuna, ubrusa, tekuće vode i dezinfekcionih sredstava na bazi alkohola za pranje ruku;
5) obezbedi redovno čišćenje svih površina koje se često dodiruju na radnom mestu, posebno prostorija i opreme kao što su toaleti, kvake na vratima, fiksni telefoni, računarska oprema i druga oprema za rad;

6) uredi način vođenja evidencije o dezinfekciji radnih i pomoćnih prostorija koju organizuje i sprovodi;

7) obezbedi izradu uputstava za bezbedan i zdrav rad sa izvođačima radova, dobavljačima, distributerima i spoljnim saradnicima;

8) organizuje i obezbedi redovno uklanjanje otpada i smeća (kante za smeće obložene plastičnom kesom) iz prostorija tako da se mogu isprazniti bez kontakta sa sadržajem.

U slučaju pojave zarazne bolesti poslodvac je dužan:

1) prostor u kome je boravio zaposleni koji je zaražen se redovno fizički i hemijski dezinfikuje i provetrava;

2) poštuju se procedure ulaska i izlaska u prostorije poslodavca, koriste propisana sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu i druge mere zaštite tokom procesa rada;
3) precizno se definišu pravci kretanja zaposlenih kroz radne i pomoćne prostorije;

4) organizuje se stroga kontrola kretanja zaposlenih iz organizacione jedinice u kojoj je radio zaposleni koji je zaražen;

5) kontakti zaposlenih iz organizacione jedinice u kojoj je boravio zaposleni koji je zaražen sa drugim zaposlenima se svode na nužne uz propisane mere zaštite;

6) primenjuju se sve druge mere po preporuci epidemiologa.

Obaveze zaposlenih se nalaze u članu 8

1) sprovodi sve preventivne mere bezbednosti i zdravlja na radu kako bi sačuvao svoje zdravlje, kao i zdravlje drugih zaposlenih;

2) namenski koristi propisana sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu i da sa njima pažljivo rukuje, da ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravlje kao i bezbednost i zdravlje drugih lica;
3) dodatno brine o svojoj higijeni tako što će redovno i pravilno prati ruke;

4) ličnu odeću drži odvojenu od sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu i radnog odela;

5) obavezno obavesti poslodavca ukoliko posumnja na simptome zarazne bolesti kod sebe, kod drugih zaposlenih ili članova svoje porodice;

6) pre početka rada pregleda svoje radno mesto uključujući i sredstva za rad koja koristi, kao i sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu i da u slučaju uočenih nedostataka izvesti poslodavca ili drugo ovlašćeno lice;
7) pre napuštanja radnog mesta, da radno mesto i sredstva za rad ostavi u stanju da ne ugrožavaju druge zaposlene;

8) u skladu sa svojim saznanjima, odmah obavesti poslodavca o nepravilnostima, štetnostima, opasnostima ili drugoj pojavi koja bi na radnom mestu mogla da ugrozi njegovu bezbednost i zdravlje ili bezbednost i zdravlje drugih zaposlenih;

9) sarađuje sa poslodavcem i licem za bezbednost i zdravlje na radu, kako bi se sprovele dodatne neophodne mere za bezbednost i zdravlje na radu.

Izvor:Blic

Чланак Pravilnik mera za poslodavce i zaposlene zbog epidemije stupa na snagu 11.jula се појављује прво на Biznis i Finansije.