„Spadam u savesne privrednike koji redovno izmiruju obaveze prema državi, ali zbog porođaja kćerke, nisam stigla da prvu ratu platim 10. februara, već 11. februara“, rekla je Ješić.

Dodala je da je drugu ratu koja dospeva danas, 10. marta, uplatila 4. marta, ali je 5. marta dobila obaveštenje da je obustavljen reprogram.Vlada Srbije je u aprilu 2020. godine donela program mera za pomoć preduzetnicima, malim i srednjim preduzećima radi ublažavanja posledica pandemije i isplatila tri minimalne zarade za zaposlene za april, maj i jun od po 30.000 dinara. Uplatu poreza i doprinosa na te zarade, bez kamate, odložila je do februara ove godine sa obavezom da se plati na 24 mesečne rate sa početkom od 10. februara.

Drugim paketom pomoći u 2020. godini država je tim privrednicima pomogla sa isplatom po 60 odsto dve minimalne zarade za zaposlene i oprostila poreze i doprinose za jedan mesec. Privrednici kojima je ukinut reprogram rekli su za Betu da su tako „kažnjeni“ i u slučaju da je napravljena neka greška u nalogu za plaćanje ili poslati nalog elektronskom poštom „zbog zagušenja“ nije u roku obrađen u banci, a to se konstatuje tek nakon isteklog roka.

Gubitak prava na reprogram

Ranije je, kako kažu knjigovođe, uplata na vreme koja nije registrovana u banci u tom roku mogla da se dokaže kopijom dokumenta o uplati, a sada – kada se to čini elektronskom poštom to nije moguće.

Jedini način da se isključi rizik je, kako su ocenile knjigovođe, da se rata reprogramiranog duga plati nekoliko dana pre dospelog roka kako bi se ostavilo vreme za ispravljanje bilo koje greške.

U Uredbi o postupku i načinu odloženog plaćanja dugovanog poreza i doprinosa u cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled bolesti kovid-19 navodi se da ako privredni subjekt koji, u periodu odlaganja plaćanja duga ne izmiri ratu u predviđenim rokovima, dospeva ceo dug bez posebnog sprovođenja poreskog postupka.

Gubitak prava na reprogram se, kako se navodi u toj uredbi, evidentira u poreskom računovodstvu.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Reprogram duga se ukida sa zakašnjenjem uplate od jednog dana се појављује прво на Biznis i Finansije.

On je za Betu rekao da Nacrt zakona koji je formalno prošao javnu raspravu još nije stigao na razmatranje u Vladu Srbije i da je pitanje kakva će biti konačna verzija kada ga usvoji Skupština.

U najnovijem izveštaju Evropske komisije (EK) u delu o Poglavlju 19, posvećenom socijalnoj politici i zapošljavanju u procesu integracije Srbije u EU, konstatuje se da “ima još puno posla”.

Srbija mora da donese novi zakon o radu

To se, kako se navodi, posebno odnosi na sferu radnog prava, politiku zapošljavanja, unapređenja socijalnog dijaloga i bezbednosti na radu jer su propisi iz tih oblasti samo delimično usaglašeni sa pravilima EU.

Srbija mora da donese novi zakon o radu koji mora da se harmonizuje sa najmanje 14. direktiva EU i zakon o štrajku.

Nacrtom zakona o štrajku propisuju se pravo zaposlenih na taj vid izražavanja nezadovoljstva, uslovi i način organizovanja štrajka, kao i prava i obaveze zaposlenih i poslodavaca u toku najave i za vreme štrajka.

Po važećem Zakonu o štrajku mesto okupljanja ne može biti van radnog prostora, a Nacrt predviđa malo mekšu formulaciju iste suštine “da može da se organizuje u radnom prostoru i na drugi način u skladu sa zakonom“.

Mihajlović je rekao da je “drugi način organizacije” okupljanje van radnog prostora što reguliše Zakon o okupljanju, a što obesmišljava štrajk.

“Važeći Zakon o štrajku donet je pre 24 godine i glavni problem je što nije precizno definisan minimum procesa rada u delatnostima od javnog interesa za vreme štrajka”, rekao je Mihajlović.

Dodao je da se po Nacrtu zakona minimum rada u delatnostima od javnog interesa za vreme štrajka utvrđuje kolektivnim ugovorom, u slučaju da ne postoji, u javnim preduzećima utvrđuje ga direktor sa osnivačem, a ako se ne postigne dogovor, to čini arbitraža.

Poslodavci mogu da zloupotrebljavaju pravo na štrajk

“Kada se precizno ne utvrdi šta je minimum rada poslodavci mogu da zloupotrebljavaju pravo na štrajk i zahtevaju da 90 odsto radnika za vreme štrajka radi”, rekao je Mihajlović.

U svetu je, prema njegovim rečima, nezamislivo da neko, kao u Srbiji, uglavnom štrajkuje zbog neisplaćenih zarada, jer treba da firma koja ih ne isplati ide u bankrot i imovina da se rasproda za namirenje troškova, dok je pravo na štrajk mnogo fleksibilnije nego u Srbiji.

Poslodavcima u Srbiji se, kako je rekao, zbog malih kazni isplatilo da krše zakon i zabranjuju štrajkove zaposlenih.

Nacrt zakona o štrajku je, što je prema njegovim rečima dobro, suzio i delatnosti od javnog interesa koje za vreme štrajka moraju obezbediti minimum rada, za razliku od važećeg zakona gde su skoro sve delatnosti obuhvaćene, od proizvodnje struje do prosvete.

U Nacrtu je navedeno da obaveza organizovanja minimuma rada važi za hemijsku industriju, industriju čelika, crne i obojene metalurgije i proizvodnju i skladištenja opasnih materijala.

Zabrana štrajka proširena na BIA, hitnu medicinsku pomoć i kontrolu letenja.

Dok na štrajk u Zakonu o štrajku pravo nisu imali pripadnici vojske, ta zabrana je u Nacrtu novog zakona proširena na Bezbednosni-informativnu agenciju (BIA), hitnu medicinsku pomoć i kontrolu letenja.

Mihajlović je rekao da za razliku od Zakona o štrajku gde su se stvari pokrenule sa mrtve tačke, izrada novog Zakona o radu nije ni počela.

Sindikat u Srbiji samo ikebana

“Zamerke EK da je slab socijalni dijalog su posledica nemogućnosti kolektivnog pregovaranja i potpisivanja kolektivnih ugovora koji treba da obezbede nešto veća prava radniku nego što im obezbeđuje Zakon o radu”, rekao je Mihajlović.

Dodao je da u Srbiji nema organizacije poslodavaca sa kojom može da se pregovara o kolektivnom ugovoru jer je u Uniji mali broj njih, a Privredna komora Srbije koja okuplja u svoje članstvo sve poslodavce ne može po zakonu da pregovara sa sindikatom.

On je rekao da je država za to kriva i da je u njenom interesu to što je oformljena Nacionalna asocijacija za lokalni ekonomski razvoj (NALED) koji okuplja velike investitore i direktno pregovara sa državom i donosi zakone koji su u interesu vlasti i investitora.

“Ti investitori u svojim zemljama pregovaraju sa sindikatima, a ovde preko NALED-a sa Vladom kojoj je u interesu da zaposli što više radnika. Zbog toga je sindikat u Srbiji samo ikebana”, rekao je Mihajlović.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак U svetu nezamisliv štrajk zbog neisplaćenih zarada се појављује прво на Biznis i Finansije.

Tim od devetoro pravnih stručnjaka koje je angažovao Centar za dostojanstven rad izradio je model alternativnog Zakona o radu. Ovaj predlog ima za cilj da radnicima vrati osnovna prava u predstojećoj debati o izmenama Zakona o radu, piše portal mašina.rs.

Mario Reljanović, naučni saradnik na Institutu za uporedno pravo i jedan od članova tima koji je radio na alternativnom predlogu zakona, objašnjava da je ovaj model namenjen svima kojima je stalo da se radnicima u Srbiji vrati dostojanstvo. Sugestije i komentare mogu slati do sredine septembra, nakon čega će se uobličiti finalna verzija predloga.

Reljanović očekuje da će u predstojećoj raspravi poslodavci insistirati na nekim zakonskim rešenjima koja mogu dodatno pogoršati ionako nezavidnu situaciju radnika u našoj zemlji.

Od lošeg uvek može gore

Pre svega, poslodavci će, pritisnuti nužnošću da se ugovori o radnom angažovanju podvedu pod radni odnos, sigurno tražiti da taj prelaz bude samo formalan, terminološki, a da većina radnih prava ostane rezervisana za zaposlene u radnom odnosu.
Pored toga, poslodavci će najverovatnije tražiti proširenje mogućnosti rada na određeno vreme i smanjivanje ograničenja radnog vremena. Drugim rečima, to znači uvođenje većeg broja časova prekovremenog rada, više časova neplaćenog prekovremenog rada, ograničavanje bolovanja, i slično.
Reljanović predviđa i da će poslodavci nastojati da ugovore sa nultim radnim vremenom podvedu u vrstu ugovora o radu, tako da dobiju još jedan oblik prekarnog i nesavesnog radnog angažovanja. I naravno da po svaku cenu „odbrane“ platformske radnike da njihov status i dalje ostane prekaran, kao i radnike preko agencija, i preko zadruga.

Kad država ćuti, to može biti zamka

Prema rečima pravnika koji su sačinili altrenativni predlog zakona, on je pisan tako da u potpunosti odgovara domaćem pravnom sistemu i „hipotetički može biti usvojen sutra u celini, bez posebnih izmena i uz minimalne izmene povezanih zakona“.
Za razliku od predstavnika vlasti koji godinama zakonsko srozavanje radničkih prava opravdavaju navodnim usklađivanjem sa pravnim tekovinama Evropske unije, tim koji stoji iza predloženog modela ZOR-a tvrdi da je moguće imati zakon koji „garantuje pravo na dostojanstven rad svakom radniku i koji je istovremeno usaglašen sa međunarodnim instrumentima“.

Država je najavila da će oblike rada van radnog odnosa podvesti pod radni odnos ali nema detalja kako će to učiniti. „To može biti zamka“, kaže Reljanović.

Zato tim koji je radio na alternativnom zakonu ističe da je njegova upotrebna vrednost pre svega u obezbeđivanju argumenata sindikatima koji će biti predstavnici radnika u radnoj grupi za izradu novog ZOR-a. „Iako se o formiranju ove radne grupe govori već duže vreme, iz Ministarstva rada nismo dobili odgovore na naša pitanja o tome da li je ona formirana, ko su njeni članovi i kada se očekuje početak rada na izradi novog ZOR-a“, navodi se u tekstu.

Jačanje kolektivnih prava

Jedna od osnovih vrednosti ovog modela ZOR-a je što radnika stavlja na centralno mesto. Naime, ranijim izmenama ovog zakona termin radnik zamenjen terminom zaposleni. To ne samo da nije u skladu sa međunarodnim dokumentima koje je Srbija ratifikovala, već je stvorilo niz problema u regulisanju prava radno angažovanih ljudi i dovelo do značajnih nerazumevanja po pitanju mogućnosti organizovanja radnika.

Alternativni Zakon o radu daje osnovu i za jačenje svih kolektivnih prava, kao i kvalitativno drugačiji pristup članstvu u sindikatu, da mogu biti članovi i penzioneri, nezaposleni, studenti. Takođe, pristup organizovanju sindikata, reprezentativnosti, kolektivnom pregovaranju je drugačiji.

„Probali smo da rešimo neke osnovne probleme koji se danas javljaju. Isto je i sa pravom na štrajk, naročito sa pitanjem ko može da štrajkuje i koje vrste štrajkova su dozvoljene“, objašnjava Reljanović.

Povratak radničkih saveta po uzoru na nemačke

Alternativni ZOR vraća i koncept radničkih saveta. U ovom modelu je prisutno rešenje koje je primenjeno u Hrvatskoj a koje je dodatno dopunjeno rešenjima iz Nemačke koja je bila uzor i našim susedima.

„Radnički saveti su tu da učešće radnika u upravljanju učine realnijim i opipljivijim a takođe i da budu komplementarni naporima sindikata, a ne da konkurišu sindikatima“, pojašnjava Reljanović.
Sada je ključno pitanje da li će sindikati i druge organizacije koje rade u korist radnika imati dovoljno snage da izguraju ovakav predlog zakona koji bi u velikoj meri poboljšao položaj radnih ljudi u Srbiji.

Izvor: masina.rs

Чланак Predlog Zakona o radu koji će radnicima vratiti osnovna prava се појављује прво на Biznis i Finansije.

I zaista, istina je da su u SAD već podnete dve privatne tužbe protiv Kine iz koje je epidemija i krenula. Međutim, obe su pisane gotovo istim rečnikom i obe ne preciziraju kakvu odštetu traže. U njima se pominju “biološko oružje” i slične potpuno nedokazane tvrdnje.

Američki pravnici upozoravaju da se advokati sada utrkuju ko će pre podneti tužbe ovog tipa. Ali, kako kažu, oni namerno ili nenamerno zaobilaze Zakon o suverenom imunitetu stranih država, koji onemogućava ovakve tužbe. Naime, prema pomenutom zakonu druge države imaju imunitet kada su u pitanju tužbe američkih građana protiv njih. Osim u izuzetnim okolnostima, koje za ove tužbe ne važe.

Urednici sajta Just security kažu da bi “bilo koji student prava koji poznaje međunarodno pravo letimičnim pregledom mogao utvrditi da ovde nema osnova za tužbu”. Bar ne pred američkim sudovima. Oni kritikuju advokate jer će ovim potezom naneti više štete društvu nego koristi. Dodaju da je sasvim ljudski u teškim okolnostima tražiti krivca ali da u ovom slučaju to može biti kontraproduktivno. Posebno ako se ima u vidu bujanje rasizma usled optuživanja Kineza za pandemiju.

Чланак Američki pravnici savetuju advokate da ne koriste pandemiju za neosnovane tužbe се појављује прво на Biznis i Finansije.