U moru aktuelnih vesti koje nas više zastrašuju nego informišu pojavi se ponekad i neka koju ne znamo kako da definišemo, mada u sebi nosi neki preteći prizvuk. Na primer, ova o otkriću naučnika sa izraelskog Vajcman instituta da je ljudska vrsta od 1900. godine do danas dramatično promenila planetu.

Naime, svi predmeti koje su ljudi napravili na početku 20. veka činili su tri odsto zemljine biomase. Međutim sada, na kraju 2020. godine, naši proizvodi su blizu da po težini prestignu ceo živi svet na planeti koji ima 1,1 teratone (1.100.000.000.000 tona). U ove brojke nije uračunato đubre koje svakodnevno proizvodimo. Da je ono računato, već 2013. godine bi naši produkti bili teži od zemljine biomase.

Institut iz Tel Aviva previđa da će do 2040. masa svega što proizvede čovek biti dvostruko veća od biomase.

Izvor: Euronews

Foto: cocoparisienne, Pixabay

Чланак Predmeti koje je proizvela ljudska vrsta uskoro će težiti kao celokupna zemljina biomasa се појављује прво на Biznis i Finansije.

50.000 građana oštećeno a njihova imovina dovedena u pitanje

Na te crne podatke treba dodati i pre nekoliko dana objavljeno saopštenje RGZ-a da je 50.000 građana oštećeno a njihova imovina dovedena u pitanje zbog „nezakonitosti u obradi predmeta od strane jednog broja javnih beležnika“.

Tvrde da je u prethodnom periodu morao da obustavi postupak u čak 23.924 predmeta upućena iz notarskih kancelarija.

Takođe, RGZ je optužio beležnike da „plagiraju“ njihov proizvod, list nepokretnosti koji preuzimaju iz njihove baze, jer na njemu samo kad ga izdaju notari, u zaglavlju stoji „Republika Srbija, Ministarstvo pravde“ što, tvrde, kod građana stvara zabunu i pravnu nesigurnost.

Na to saopštenje reagovalo je Ministarstvo pravde koje je ocenilo da su „ovakva istupanja očigledan pokušaj dezavuisanja javnosti sa ciljem skretanja pažnje sa sopstvenih upitnih rezultata rada“.

Objašnjeno je da na listu nepokretnosti koji izdaju beležnici, prema Uredbi koja je doneta krajem juna ove godine, mora da stoji naznake da se izdaje u okviru Pravosudnog informacionog sistema, zato što je ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa odgovorno za verodostojnost i garanciju prikaza preuzetih podataka.

Izvodima bez izuzetka navodi da je izvor podataka RGZ

Uredbom je propisano da su „ostali elementi izvoda iz lista nepokretnosti, a koji se razlikuju od izvoda RGZ – ime i prezime lica koje je pristupilo podacima, propisi na osnovu kojih se podacima pristupa i na osnovu kojih se podaci izdaju, što predstavlja dodatne elemente pravne i informatičke sigurnosti“ i da se u „izvodima bez izuzetka navodi da je izvor podataka RGZ“ kao i da „u izdavanju listova nepokretnosti od strane javnih beležnika nema govora ni o kakvom plagiranju, budući da ti izvodi ne predstavljaju autorsko delo“.

Reagovala je i Komora javnih beležnika saopštenjem u kome negira optužbe.

Navode da, prema zvaničnoj statistici objavljenoj na portalu RGZ, od jula 2018. i početka primene Zakona o postupku upisa u katastar, do 1. septembra ove godine javni beležnici su poslali 545.866 zahteva za upis u katastar, od kojih je 528.920 rešeno bez ikakvih primedbi.

Razlika između ta dva broja, 16.946, su obustavljeni postupci, što se drastično razlikuje od broja koji je saopštio RGZ – 23.924. Naš list pokušao je da razreši tu dilemu i zatražili smo od RGZ-a objašnjenje tog podatka, kao i kako se od tog broja došlo do 50.000 oštećenih građana.

Stotine hiljada nerešenih predmeta

„Cenimo vaše interesovanje koje ste iskazali na ovu temu. Kako je složena i specifična materija koja podrazumeva poznavanje metodologije izrade statističkih izveštaja predlažemo da posetite naš web portal i detaljno se obavestite o argumentima koji potvrđuju izneto“, glasio je odgovor, dok su pitanje šta se krije iza stotine hiljada nerešenih predmeta – ignorisali.

Umesto komentara na tvrdnje beležnika da je najveći broj zahteva odbačen jer nisu rešena prethodna pitanja, iz RGZ-a odgovaraju delom teksta iz svog saopštenja u kome se navode propusti notara.

Predsednik Javnobeležničke komore Srbislav Cvejić kaže za Danas da su dve stvari predmet nesporazuma sa RGZ – izdavanje lista nepokretnosti i obustave postupka.

Najlakše im obustave postupak

– Zakon o upisima u Katastar predvideo je da će javni beležnici i geodetske organizacije izdavati liste nepokretnosti a da će bliže uslove propisati Vlada Srbije. Međutim, ništa se nije dešavalo do ove godine iako smo i pismenim putem i usmeno na to podsećali predstavnike RGZ-a, koji su nadležni za predlog te uredbe. Umesto toga, početkom ove godine kreću napadi iz RGZ-a koji tvrde da beležnici neće da izdaju liste nepokretnosti. U to vreme, oni su vodili kampanju da se taj posao poveri geodetskim organizacijama, koje bi dokument naplaćivale 50 evra.

Na kraju, Vlada je donela uredbu 1. jula ove godine, koja na različite načine propisuje kako će izdavati dokument beležnici a kako geodeti. Beležnici to rade preko Pravosudnog informacionog sistema koji daje veran prikaz podataka iz geodetskog katastarskog informacionog sistema. Tri meseca već izdajemo takav list nepokretnosti, a sada su se javili i tvrde da krademo podatke. Zamislite šta bi bilo da smo izdavali bez uredbe koja je regulisala i plaćanje, tvrdili bi i da smo oštetili budžet jer kada papir izdaju notari naplaćuje se 540 dinara, u RGZ-u cena je 1.250 – kaže Cvejić.

Dodaje da u katastru postoji ogroman broj nerešenih predmeta, zbog čega, kada se podnese još jedan zahtev u istom slučaju, on ne može da se okonča dok se ne reše prethodni. Službenicima je, kaže Cvejić, najlakše da obustave postupak jer kompletan predmet, sa prethodnim zahtevima, ne mogu da završe u propisanih pet dana.

Pravna sigurnost

RGZ je u obavezi da za svaku izdatu građevinsku dozvolu izvrši predbeležbu, odnosno da evidentira gradnju objekta koji će po dobijanju upotrebne dozvole biti uknjižen. Međutim, u Beogradu od stotine hiljada kvadrata koji se grade, predbeležen je samo jedan objekat. Iza tog „samo jedan“, čvrsto stojim. Koliko je tu država, Grad oštećen za nenaplaćenu taksu, nije teško izračunati, ali istovremeno to proizvodi i pravnu nesigurnost građana – kaže Srbislav Cvejić.

Izvor: Danas

Чланак U katastru postoji stotine hiljada nerešenih predmeta се појављује прво на Biznis i Finansije.

Na te crne podatke treba dodati i pre nekoliko dana objavljeno saopštenje RGZ-a da je 50.000 građana oštećeno a njihova imovina dovedena u pitanje zbog „nezakonitosti u obradi predmeta od strane jednog broja javnih beležnika“.

Tvrde da je u prethodnom periodu morao da obustavi postupak u čak 23.924 predmeta upućena iz notarskih kancelarija.

Takođe, RGZ je optužio beležnike da „plagiraju“ njihov proizvod, list nepokretnosti koji preuzimaju iz njihove baze, jer na njemu samo kad ga izdaju notari, u zaglavlju stoji „Republika Srbija, Ministarstvo pravde“ što, tvrde, kod građana stvara zabunu i pravnu nesigurnost.

Uredbom je propisano

Na to saopštenje reagovalo je Ministarstvo pravde koje je ocenilo da su „ovakva istupanja očigledan pokušaj dezavuisanja javnosti sa ciljem skretanja pažnje sa sopstvenih upitnih rezultata rada“.

Objašnjeno je da na listu nepokretnosti koji izdaju beležnici, prema Uredbi koja je doneta krajem juna ove godine, mora da stoji naznake da se izdaje u okviru Pravosudnog informacionog sistema, zato što je ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa odgovorno za verodostojnost i garanciju prikaza preuzetih podataka.

Uredbom je propisano da su „ostali elementi izvoda iz lista nepokretnosti, a koji se razlikuju od izvoda RGZ – ime i prezime lica koje je pristupilo podacima, propisi na osnovu kojih se podacima pristupa i na osnovu kojih se podaci izdaju, što predstavlja dodatne elemente pravne i informatičke sigurnosti“ i da se u „izvodima bez izuzetka navodi da je izvor podataka RGZ“ kao i da „u izdavanju listova nepokretnosti od strane javnih beležnika nema govora ni o kakvom plagiranju, budući da ti izvodi ne predstavljaju autorsko delo“.Reagovala je i Komora javnih beležnika saopštenjem u kome negira optužbe.

Do 1. septembra ove godine javni beležnici su poslali 545.866 zahteva za upis u katastar

Navode da, prema zvaničnoj statistici objavljenoj na portalu RGZ, od jula 2018. i početka primene Zakona o postupku upisa u katastar, do 1. septembra ove godine javni beležnici su poslali 545.866 zahteva za upis u katastar, od kojih je 528.920 rešeno bez ikakvih primedbi.Razlika između ta dva broja, 16.946, su obustavljeni postupci, što se drastično razlikuje od broja koji je saopštio RGZ – 23.924. Naš list pokušao je da razreši tu dilemu i zatražili smo od RGZ-a objašnjenje tog podatka, kao i kako se od tog broja došlo do 50.000 oštećenih građana.

„Cenimo vaše interesovanje koje ste iskazali na ovu temu. Kako je složena i specifična materija koja podrazumeva poznavanje metodologije izrade statističkih izveštaja predlažemo da posetite naš web portal i detaljno se obavestite o argumentima koji potvrđuju izneto“, glasio je odgovor, dok su pitanje šta se krije iza stotine hiljada nerešenih predmeta – ignorisali.

Najveći broj zahteva odbačen

Umesto komentara na tvrdnje beležnika da je najveći broj zahteva odbačen jer nisu rešena prethodna pitanja, iz RGZ-a odgovaraju delom teksta iz svog saopštenja u kome se navode propusti notara.Predsednik Javnobeležničke komore Srbislav Cvejić kaže za Danas da su dve stvari predmet nesporazuma sa RGZ – izdavanje lista nepokretnosti i obustave postupka.

– Zakon o upisima u Katastar predvideo je da će javni beležnici i geodetske organizacije izdavati liste nepokretnosti a da će bliže uslove propisati Vlada Srbije. Međutim, ništa se nije dešavalo do ove godine iako smo i pismenim putem i usmeno na to podsećali predstavnike RGZ-a, koji su nadležni za predlog te uredbe.

Umesto toga, početkom ove godine kreću napadi iz RGZ-a koji tvrde da beležnici neće da izdaju liste nepokretnosti. U to vreme, oni su vodili kampanju da se taj posao poveri geodetskim organizacijama, koje bi dokument naplaćivale 50 evra.

Na kraju, Vlada je donela uredbu 1. jula ove godine, koja na različite načine propisuje kako će izdavati dokument beležnici a kako geodeti. Beležnici to rade preko Pravosudnog informacionog sistema koji daje veran prikaz podataka iz geodetskog katastarskog informacionog sistema. Tri meseca već izdajemo takav list nepokretnosti, a sada su se javili i tvrde da krademo podatke. Zamislite šta bi bilo da smo izdavali bez uredbe koja je regulisala i plaćanje, tvrdili bi i da smo oštetili budžet jer kada papir izdaju notari naplaćuje se 540 dinara, u RGZ-u cena je 1.250 – kaže Cvejić.

Dodaje da u katastru postoji ogroman broj nerešenih predmeta, zbog čega, kada se podnese još jedan zahtev u istom slučaju, on ne može da se okonča dok se ne reše prethodni. Službenicima je, kaže Cvejić, najlakše da obustave postupak jer kompletan predmet, sa prethodnim zahtevima, ne mogu da završe u propisanih pet dana.

Pravna sigurnost

RGZ je u obavezi da za svaku izdatu građevinsku dozvolu izvrši predbeležbu, odnosno da evidentira gradnju objekta koji će po dobijanju upotrebne dozvole biti uknjižen. Međutim, u Beogradu od stotine hiljada kvadrata koji se grade, predbeležen je samo jedan objekat. Iza tog „samo jedan“, čvrsto stojim. Koliko je tu država, Grad oštećen za nenaplaćenu taksu, nije teško izračunati, ali istovremeno to proizvodi i pravnu nesigurnost građana – kaže Srbislav Cvejić.

Izvor: Danas

Чланак U katastru postoji ogroman broj nerešenih predmeta се појављује прво на Biznis i Finansije.