Osnovano je za 11,07 odsto više preduzetnika i za 9,34 odsto manje privrednih društava u poređenju sa istim periodom 2022. godine.

Najveći broj novih privrednih društava je osnovano u oblastima nespecijalizovane trgovine na veliko, izgradnje zgrada, konsultantskih usluga i računarskog programiranja.

Novoosnovanih preduzetnika je najviše iz oblasti konsultantskih usluga, ugostiteljstva, računarskog programiranja, zatim frizera i kozmetičara.

Iz Registra je izbrisano 17.751 privrednih subjekata, od čega 6.090 privrednih društava, što je tri i po puta više nego u prvoj polovini prošle godine, i 9,9 odsto manje preduzetnika, odnosno 11.661.

„Povećanje broja obrisanih društava u ovom periodu posledica je brisanja 4.196 društava koje je sprovedeno u toku aprila, nakon okončanog postupka prinudne likvidacije koji je propisan Zakonom o privrednim društvima“, objasnila je APR.

Najviše obrisanih firmi je iz oblasti trgovine, pružanja konsultantsklih usluga, izgradnje objekata, drumskog prevoza tereta, računarskog programiranja, dok je obisano najviše preduzetnika koji su se bavili ugostiteljstvom, pružanjem konsultantskih usluga, kao i frizera i kozmetičara.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Osnovano više preduzetnika a manje privrednih društava ove godine се појављује прво на Biznis i Finansije.

U odnosu na pre godinu dana broj zaposlenih u Srbiji porastao je za 21.496, pa ih je tako u trećem kvartalu ove godine ukupno bilo 2.308.955. Od tog broja, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, 397.247 čine preduzetnici, osobe zaposlene kod njih i oni koji samostalno obavljaju delatnost. Međutim, dok zaposlenost u svim kategorijama raste, broj zaposlenih preduzetnika se smanjuje.

U odnosu na isti period 2021, broj preduzetnika, osoba zaposlenih kod njih i onih koji samostalno obavljaju delatnost smanjen je za 6.046, odnosno za 1,5 odsto. Milena Amon, predstavnica udruženja „Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije”, smatra da tim podacima može da kumuje i nova metodologija po kojoj se u zaposlene može računati čak i onaj ko je radio samo sat vremena u mesecu.

Uraditi detaljniju analizu

– To onda, priznaćete, nije realan pokazatelj nivoa zaposlenosti. Smanjenje zaposlenosti kod preduzetnika donekle je diskutabilno i zbog toga što je poznato da se dosta frilensera u međuvremenu registrovalo u preduzetništvu. Statistika i pored toga beleži pad broja preduzetnika. S druge strane znamo da je uticaj pandemije uništio dosta ugostiteljskih privrednih subjekata, pa i onih iz turističkog sektora, što može da bude dovoljno za ovakve prognoze. Ipak, trebalo bi uraditi detaljniju analizu kako bismo došli do konkretnijih podataka kada je reč o preduzetnicima – naglašava Amonova.

Prepreke sa kojima se preduzetnici u Srbiji suočavaju su brojne, a trenutno izazova ima najviše u ugostiteljskom sektoru i trgovini.

– Mnogo zaposlenih iz ugostiteljstva otišlo je da radi u inostranstvo, za veće plate, pa se ta delatnost suočava sa manjkom radne snage. U nekim delatnostima, posebno u IT sektoru, postoje problemi sa nedostatkom adekvatnih obuka i kvalifikovanih radnika, a mnogima je velika prepreka i nepovoljni poreski ambijent – nabraja Milena Amon.

Manjak radne snage povlači dodatne troškove preduzetnika kada je reč o isplati zarada, što delimično utiče i na profit preduzeća.

Izvor: Politika

Foto: Pixabay

Чланак Zaposlenost u svim kategorijama raste, a kod preduzetnika se smanjuje се појављује прво на Biznis i Finansije.

Iako kriza nije usporila pozitivan trend, mere podrške su i dalje potrebne. Sa panel diskusije „Fiskalni i finansijski apsekti poslovanja preduzetnika“, održane u okviru programa StarTech povodom početka Globalne nedelje preduzetništva, upućeno je nekoliko inicijativa.

– Predložili smo da se u sledećoj godini produži važenje odredbe u Uredbi o paušalnom oporezivanju, koja maksimalno povećanje poreza ograničava na 10% godišnje, izmeni način oporezivanja dela preduzetnika koji posluju na internetu, objedini uplatu poreza i doprinosa za preduzetnike sa četiri na jedan račun, kao i da se što pre usvoji predloženo rešenje za poreski tretman frilensera – rekao je direktor za konkurentnost i investicije u NALED-u Dušan Vasiljević.

Objedinjavanje uplate poreza na jedan račun uštedelo bi preduzetnicima i državi 260 miliona dinara, koliko se gubi na preknjižavanju obaveza. Promena obračuna za one koji drže onlajn časove ili su tzv. virtualni asistenti neophodna je imajući u vidu da bi više od 60% prihoda morali da daju za porez ukoliko žele da posluju legalno zbog čega većina, od njih 39.000, radi na crno. Kada je reč o frilenserima, u toku su izmene zakona koje nude dva modela oporezivanja. Na predlog NALED-a, frilenserima s malim prihodima omogućeno je da se zdravstveno osiguraju za svega 4.200 dinara kvartalno.

Prvih šest meseci ove godine osnovano 20.247 preduzetnika

Od svih predloženih inicijativa, pomoćnik ministra finansija Dragan Demirović, objasnio je da će prioritet do kraja godine biti na rešavanju oporezivanja frilensera i produženju ograničanja povećanja poreza za paušalce do 10%. Ovo ograničenje je važno jer bi od 1. januara mnogim preduzetnicima mesečna obaveza mogla biti višestruko veća.

Kooridnator za poresku kontrolu u Poreskoj upravi Dragan Agatunović najavio je dodatne novine za preduzetnike u 2023. godini. „Privredni subjekti više neće morati kod nas da prijavljuju sve promene statusa u toku godine, nego da je to dovoljno da učine samo u APR–u koji će Poreskoj upravi dostaviti sve potrebne podatke. Ovo će smanjiti troškove, pomoći i poreskim službenicima i predzetnicima“, rekao je Agatunović.

Zvanična statistika pokazuje da je u prvih šest meseci ove godine osnovano 20.247 preduzetnika (ugašeno 12.829) tako da u Srbiji sada posluje 305.317 preduzetnika, uz 135.533 privrednih društava. Najviše su bili zainteresovani za otvaranje kafića i drugih ugostiteljskih objekata, pružanje konsultantskih usluga, računarsko programiranje, otvaranje frizerskih i kozmetičkih salona, kao i za pokretanje biznisa u sektoru transporta.

Podrška preduzetnicima može da bude i nefinansijska, a tim povodom na skupu su prezentovana i dva nova digitalna alata. Predstavljen je Digitalni test samostalnosti, koji odgovorima na niz pitanja pomaže preduzetnicima da provere da li prolaze kriterijume testa i ukazuje na propuste u poslovanju. Takođe, onima koji su ušli u preduzetničke vode ili o tome tek razmišljaju, na raspolaganju je GoStudy – Škola digitalnog preduzetništva sa 180 lekcija od značaja za pokretanje i vođenje biznisa.

Чланак Ukupan broj preduzetnika preko 300.000 се појављује прво на Biznis i Finansije.

U APR preciziraju da je u Srbiji, prema podacima od 4. januara, registrovano 124.260 aktivnih privrednih društava i 290.445 preduzetnika, što je za 2.570 društava i za 11.489 preduzetnika više nego na početku 2021. godine.

Kako je navedeno, od ukupno 44.013 privrednih subjekata koji su osnovani u 2021. godini, putem elektronske registracione prijave osnovano je njih 3.584, odnosno 8,14 odsto od ukupnog broja osnovanih privrednih subjekata te godine.

Iz Registra privrednih subjekata je u 2021. obrisano 7.046 privrednih društava, za 936 manje nego 2020. godine. Takođe, iz registra je 2021. izbrisano 22.934 preduzetnika, za 882 manje nego godinu pre i za 659 manje nego 2019. godine.

Podatke o obrisanim društvima uzeti s oprezom

Iz APR-a su ukazali da je, kako bi se ispravno razumeli uporedni podaci o obrisanim privrednim društvima u 2019, važno podsetiti da je u toj godini obrisano 27.163 društava, ali je od tog broja, po službenoj dužnosti, iz registra obrisano 24.380 privrednih društava nakon sprovedenog postupka prinudne likvidacije.

Ovaj postupak je primenjen kod privrednih društava koja nisu dve uzastopne godine dostavila APR-u svoje finansijske izveštaje, kao i kod onih društava koja su napravila druge propuste u poslovanju, suprotno zakonu o privrednim društvima.

APR je u toj, 2019. godini prvi put sproveo postupak prinudne likvidacije propisan zakonom o privrednim društvima, tako da je u toj godini broj obrisanih višestruko povećan u odnosu na sve prethodne i godine koje su usledile nakon 2019. godine, tako da ti podaci nisu uporedivi.

Najpopularnije delatnosti

Navedeno je da kod osnovanih privrednih društava, u TOP 10 delatnosti spadaju: nespecijalizovana trgovina na veliko, izgradnja stambenih i nestambenih zgrada, računarsko programiranje, konsultantske aktivnosti u vezi s poslovanjem i ostalim upravljanjem, drumski prevoz terete.
Tu su i poslovanje restorana i pokretnih ugostiteljskih objekta, trgovina na malo posredstvom pošte ili preko interneta, inženjerske delatnosti i tehničko savetovanje, iznajmljivanje vlastitih ili iznajmljenih nekretnina i upravljanje njima i konsultantske delatnosti u oblasti informacione tehnologije.

Кod novoosnovanih preduzetnika, u TOP 10 delatnosti spadaju: poslovanje restorana i pokretnih ugostiteljskih objekta, konsultantske aktivnosti u vezi s poslovanjem i ostalim upravljanjem, drumski prevoz tereta, poslovanje frizerskih i kozmetičkih salona, održavanje i popravka motornih vozila, računarsko programiranje, usluge pripremanja i posluživanja pića, inženjerske delatnosti i tehničko savetovanje, ostali nepomenuti specifični građevinski radovi, postavljanje podnih i zidnih obloga.

Iz APR su naveli da kod obrisanih privrednih društava, u TOP 10 delatnosti spadaju: nespecijalizovana trgovina na veliko, konsultantske aktivnosti u vezi s poslovanjem i ostalim upravljanjem, rad restorana i pokretnih ugostiteljskih objekta, izgradnja stambenih i nestambenih zgrada, drumski prevoz tereta, trgovina na malo u nespecijalizovanim prodavnicama, pretežno hranom, pićima i duvanom, računarsko programiranje, usluge pripremanja i posluživanja pića, ostala trgovina na malo u nespecijalizovanim prodavnicama, trgovina automobilima i lakim motornim vozilima.

Кod obrisanih preduzetnika, u TOP 10 delatnosti spadaju: računarsko programiranje, poslovanje restorana i pokretnih ugostiteljskih objekta, taksi prevoz, usluge pripremanja i posluživanja pića, konsultantske aktivnosti u vezi s poslovanjem i ostalim upravljanjem, poslovanje frizerskih i kozmetičkih salona, trgovina na malo u nespecijalizovanim prodavnicama, pretežno hranom, pićima i duvanom, drumski prevoz tereta, održavanje i popravka motornih vozila, proizvodnja ostale odeće.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак APR: U Srbiji 2021. osnovano 9.635 privrednih društava, 459 više nego godinu pre се појављује прво на Biznis i Finansije.

To čini 23,1% od ukupnog broja registrovanih preduzetnika, objavila je Agencija za privredne registre (APR).

– Najviše mladih preduzetnika registrovano je za obavljanje delatnosti računarskog programiranja, frizerskih i kozmetičkih salona, restorana i pokretnih ugostiteljskih objekata, konsultantske aktivnosti u vezi s poslovanjem i ostalim upravljanjem, drumski prevoz tereta, usluge pripremanja i posluživanja pića, održavanje i popravku motornih vozila, trgovinu na malo u nespecijalizovanim prodavnicama, taksi prevoz, specijalizovane dizajnerske delatnosti – navode iz APR-a.

Izvor: Ekapija

Foto: Pixabay

Чланак Aktivnih mladih preduzetnika ima 66.977 u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Paušalci kojima su sredstva potrebna u kratkom roku (kako klijenti Raiffeisen banke tako i oni koji to još nisu), za kredit od sada mogu da apliciraju onlajn, bez dostavljanja ijednog dokumenta ili dolaska u banku. Identifikacija se vrši putem kratkog video-poziva sa zaposlenim banke, a od podataka je, pored ličnih identifikacionih, neophodan samo kôd sa Uverenja o plaćenom porezu koji se može preuzeti sa sajta ePorezi. Čitav proces se završava naprednim elektronskim potpisom, vrlo brzo – odgovor o odobrenom kreditu dobija se u roku od 15 minuta od unosa zahteva, a do isplate novca na račun može proteći i manje od pola sata!

„Biznis iKeš“ kredit dostupan je u iznosu do 600.000 dinara, sa maksimalnim rokom otplate do tri godine i fiksnom kamatnom stopom tokom celog perioda otplate. Paušalcima koji još uvek nemaju račun u banci, on će biti automatski otvoren tokom ovog procesa.

„Biznis iRačun“ na raspolaganju je svim malim preduzećima sa jednim vlasnikom, kao i preduzetnicima koji nemaju račun u banci. On se otvara onlajn, za svega 15 minuta i samo uz važeću ličnu kartu ili pasoš, bez ijedne posete banci. Uz njega se dobijaju sve bankarske usluge potrebne za poslovanje, a pre svih aplikacija mobilnog bankarstva.

„Nakon novine koju smo ponudili građanima pre dve godine – onlajn „iKeš“ kredita, koji se pokazao preko potrebnim za naše tržište jer je njime zadovoljan veliki broj naših klijenata – proširujemo digitalnu revoluciju i na segment male privrede. Posebno smo prepoznali potrebe preduzetnika koji paušalno plaćaju porez, a koji možda do sada na domaćem bankarskom tržištu nisu imali mogućnosti da koriste sve prednosti digitalizacije. Uz naš „Biznis iKeš“ kredit moći će da dođu do sredstava u rekordno kratkom roku, štedeći vreme za važnije stvari za njihov biznis. Isto važi i za sve male privrednike koji nemaju račun kod nas – „Biznis iRačun“ mogu da otvore uz minimalan utrošak vremena, u vreme i na mestu koje njima odgovara“, izjavio je ovim povodom Petar Jovanović, zamenik predsednika Izvršnog odbora Raiffeisen banke.

Чланак Raiffeisen banka širi digitalnu revoluciju i na ponudu za malu privredu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Dug preduzetnika je 68,5 milijardi dinara i veći je za 1,3% u odnosu na kraj avgusta, dok je stanovništvo svoje zaduženje uvećalo za 0,8 a pravna lica za 0,7%.

Od gotovo 1,3 hiljade milijardi dinara duga stanovništva, gotovo polovina (609 milijardi) je za gotovinske kredite, a slede stambeni sa 532 milijardi duga za stambene i kredita za adaptaciju.

Mesečni rast gotovinskih je 0,8 %, dok je dug stanovništva po stambenim kreditima za mesec dana veći za 1,3 posto.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Uvećan ukupan dug po osnovu bankarskih kredita се појављује прво на Biznis i Finansije.

Najviše preduzetnika radilo je u Beogradskom regionu, skoro isto koliko i u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji-po 28,7 odsto, zatim u Vojvodini 24,8 odsto dok je u regionu Južne i Istočne Srbije poslovalo 17,7 odsto ukupnih preduyetnika u Srbiji.

Gledano po sektorima najveće učešće je imala oblast trgovina na veliko i trgovina na malo i popravka motornih vozila i motocikala (21,4 odsto), prerađivačka industrija (14,8 odsto), a zatim stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti (13,9 odsto), saobraćaj i skladištenje (10,9 odsto), usluge smeštaja i ishrane (8,4 odsto) i ostale uslužne delatnosti (7,8 odsto).
Najveći promet ostvarili su preduzetnici iz regiona Šumadije i Zapadne Srbije 31,4 odsto ukupnog prometa preduzetnika, dok su preduzetnici iz Beogradskog regiona ostvarili 26,5 odsto prometa. Vojvođanski preduzetnici su imali 24,6 odsto prometa, a najmanje su prometa imali preduzetnici iz Južne i Istočne Srbije – 17,5 odsto.

Po oblastima ubedljivo najveći promet imali su trgovci-čak 45 odsto ukupnog prometa preduzetnika, a prerađivačka industrija 19 odsto.

Prema proizvedenoj bruto domaćoj vrednosti najveće učešće je ostvareno u trgovini 23,4 odsto, a zatim u prerađivačkoj industriji 17,6 odsto. Preduzetnici iz stručnih, naučnih, inovacionih i tehničkih delatnosti su stvorili (12,9 odsto), saobraćaj i skladištenje (7,9 odsto), usluge smeštaja i ishrane (7,4 odsto) i građevinarstvo (7,4 odsto) BDV-a.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Svaki peti preduzetnik u trgovini се појављује прво на Biznis i Finansije.

Da li su društvene mreže dovoljne za poslovno prisustvo na internetu, da li biznis treba da bude talac promene algoritma i poslovne politike kompanije koja je vlasnik mreže? Zašto je sajt, a pre njega naziv domena, i dalje prva i osnovna stvar koja je potrebna preduzeću da bi se otislo u onlajn poslovanje? Zašto je važno na lokalnom tržištu komunicirati sa, globalno vidljivog, a u lokalnim pretragama favorizovanog .rs domena? Zašto je važno zaštititi naziv domena sa kog preduzeće posluje? Koliko je bitna kontrola nad imejl adresom preduzeća? Ovo su samo neka od pitanja na koja se mogu pronaći odgovori na stranici pitajte.rs.

Velika preduzeća već godinama, zapravo decenijama koriste internet u poslovanju, međutim mala i mikro preduzeća su tek s početkom pandemije počela ubrzano da se oslanjaju na internet. Istraživanje koje je sproveo RNIDS krajem prošle godine pokazalo je da 87% MMP koja su prisutna na internetu ima svoj sajt. Dok takva preduzeća tvrde da im sajt donosi nove kontakte, povećava prodaju i unapređuje poslovanje, čak 43% mikro preduzeća nema svoj sajt niti je prisutno na internetu, pokazuju druga istraživanja. Takva preduzeća propuštaju svoju tržišnu šansu, ostaju uskraćena za prednosti koje firme sa sajtom uživaju.

Pozicioniraje na internetu

Ne treba izgubiti iz vida da je danas preduzećima mnogo teže da se pozicioniraju na internetu jer je konkurencija najčešće već tamo, a potrebno je i uhvatiti korak sa drastično promenjenim navikama kupaca tokom poslednjih godinu dana. Kupac danas očekuje mnogo više od toga da samo pronađe informacije o preduzeću – očekuje komunikaciju, podršku i pre svega kupovinu onlajn, bez posećivanja fizičkih prodavnica, u vreme koje njemu odgovara, nezavisno od toga u kom gradu preduzeće od kog poručuje posluje.

pitajte.rs pomoći će preduzećima i preduzetnicima da budu bolje informisani i da lakše donose odluke o uspostavljanju poslovnog onlajn prisustva, a sve informacije biće dostupne na različitim RNIDS-ovim (veb-sajtovi, društvene mreže, Jutjub kanal itd.) ali i drugim kanalima. Putem videa, tekstova, animacija, infografika, audio materijala, ali i murala na zidovima habova, prostora za saradnju i fakulteta, svi koji se upuštaju u internet avanturu naći će odgovore na svoja pitanja, ali i imati prilike da pitaju o svemu što ih zanima o domenima i poslovanju na internetu. A postoji li bolji sagovornik na temu domena i sajtova od registra domena?

Чланак Pitajte.rs – za dobre odluke u onlajn poslovanju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Nova onlajn fiskalizacija, predviđena zakonom koji je usvojen u decembru 2020. godine, predviđa obavezu korišćenja novih onlajn fiskalnih kasa, odnosno precizno rečeno – elektronskih fiskalnih uređaja upravo od 2022. godine.
Posebnom uredbom Ministarstvo finansija propisuje ko može da bude izuzetak od ove obaveze. Uredba je usvojena na sednici Vlade 1. aprila, a obuhvat obveznika je sužen u odnosu na trenutno važeći propis.

Poređenjem dve uredbe – nove i stare – vidi se koje to firme i preduzetnici moraju da do januara nabave nove fiskalne kase.

Privilegiju da rade bez onlajn fisksalnih kasa i dalje zadržavaju taksisti i advokati, zatim veterinarske delatnosti, javni poštanski servis, telekomunikacije, dobar deo finansijskih usluga, obrazovanje, ali bez dela pod šifrom 85.5 koje podrazumeva ostalo obrazovanje – među kojima je i učenje jezika, obuka za rad na računaru, za šta će biti potrebne fiskalne kase.

I dalje su oslobođene delatnosti poput socijalne zaštite sa i bez smeštaja, verske organizacije…

Na listi onih koji mogu da rade bez kase više nisu – studentski i đački domovi, prikazivanje kinematografskih dela, stvaralačke, umetničke i zabavne delatnosti…

„Novom uredbom ukida se privilegija neizdavanja fiskalnih računa za promet naplaćen u gotovini za većinu delatnosti koje figuriraju u sada važećoj uredbi. Uredba bi trebalo da se primenjuje od 1. januara 2022. godine. Treba takođe primetiti da iz nove uredbe nisu obrisani advokati i taksisti“, kaže za portal N1 poreski savetnik Đerđ Pap.

Logično je, kaže, pitanje – ‘ima li tu logike’?

„Ima li logike da, na primer, uslužne delatnosti koje se oporezuju paušalno ili na primer internet prodaja ne bude izuzeta od ove obaveze a taksisti, i advokati da. Kada bolje analizirate spisak, mislim da su taksisti i advokati jedini klasični privredni subjekti – preduzetnici koji su izuzeti iz ove obaveze“, ukazuje Pap.

Uredba predviđa da se sve delatnosti iz Zakona o komunalnim delatnostima (poput snabdevanja vodom za piće, gradskom i prigradskog prevoza) izuzmu od evidentiranja prometa preko fiskanih kasa, osim pružanja usluga na pijacama, što je i do sada važilo. Ali, od sada će izuzetak biti i delatnosti upravljanja grobljima i sahranjivanje, kao i pogrebne delatnosti, za šta će od januara biti neophodna fiskalna kasa.

Od bombondžija do čistača cipela

Ulični prodavci kokica, novina – kolporteri, ali i lične uslužne delatnosti poput aktivnosti čistača cipela, nosača, lica za naplatu parkinga, i dalje neće morati da koriste fiskalnu kasu. Isto važi i za opančare, bombondžije, bozadžije, vodeničare… i sve druge stare i umetničke zanate definisane važećim Pravilnikom.

I ovde ima izuzetak, pa će svi oni koji se bave kamenorezačkim zanatom ipak i u buduće morati u poslovanju da koriste fiskalnu kasu.

Izvor: N1

Foto: Pixxabay

Чланак Nove uredbe donose većini preduzetnika uvođenje fiskalnih kasa се појављује прво на Biznis i Finansije.