Gotovo svaka kriptovaluta, od bitkoina do dodžkoina, dostigla je rekordne vrednosti i ostvarila zapanjujuće dobitke.

Međutim, u maju je oko 50 odsto ukupne tržišne vrednosti zbrisano u samo sedam dana. A u septembru je kineska vlada pokrenula pravi rat protiv kriptovaluta koji je doveo do zabrane svih transakcija.

Drugi važni kripto-trenuci iz 2021. dogodili su se kada je El Salvador učinio bitkoin legalnim sredstvom plaćanja, brojni mim tokeni eksplodirali, a jedan je NFT prodat za neverovatnih 69 miliona dolara.

Šta će nam doneti ova godina na tržištima kriptovaluta? „Arkejn risrč“, kompanija za istraživanje blokčejna, izradila je desetine kripto-predviđanja za 2022, a među njima je pet najvažnijih, prenosi B92.
ska korelacija između bitkoina i indeksa S&P 500

Uprkos pretnji globalnom ekonomskom oporavku zbog sve većeg broja slučajeva virusa korona, i bitkoin i S&P 500 ostvarili su impresivan rast u 2021. godini: bitkoin je skočio 66 odsto, a S&P 500 porastao je oko 27 odsto.

Međutim, s obzirom na to da se bitkoin sve više ponašao kao rizična imovina, „Arkejn risrč“ predviđa da će dodatno pojačati značajna kretanja na berzi.

„Zato, ako tržište deonica nastavi da raste u 2022. godini, bitkoin će ga verovatno nadmašiti. Ali ako vidimo crvenu godinu za berzu, bitkoin će verovatno podbaciti“, predviđaju.

Iter će opet nadmašiti bitkoin

Iako je dugo figurirao kao druga violina, iter je daleko nadmašio bitkoin 2021. godine, uzletevši 418 odsto u poređenju sa „samo“ 66 odsto koliko je iznosio rast bitkoina, piše Markets insajder.

„Ovaj jaz u performansama je najveći uočen od 2015. kada je itirijum lansiran“, navode iz „Arkejn risrča“.

Među razlozima zbog kojih će iter nastaviti da nadmašuje u 2022. je porast obima prodaje NFT-a. Većina ovih tokena još uvek radi na itirijumovom blokčejnu.

Većina mim kovanica će nestati

Investitori su videli kako mim kovanice imaju ogromne oscilacije u 2021. Na primer, šiba inu porastao je za neverovatnih 44.540.000 odsto prošle godine. I skvid, kriptovaluta nazvana po popularnoj Netfliksovoj seriji „Skvid gejm“, skočila je za više od 75.000 odsto za manje od nedelju dana, da bi ubrzo nestala.

-Ne možemo analizirati tržište 2021, a da ne spomenemo apsurdni mimkoin uzlet iz prošle godine“, analizira „Arkejn risrč“, dodajući da će fenomen biti upamćen kao „istorijski relikt apsurdnih vremena koja su vladala 2021.“

USD koin će prestići teter i postati najveći stejblkoin
Teter je već neko vreme na vrhu kao najveći stejblkoin po tržišnoj vrednosti. Međutim, možda će se to ove godine promeniti, posebno s odlukom USD koina da se pridruži talasu pozajmljivanja.

„Inovativni proizvodi za kreditiranje koji isplaćuju visoke prinose za depozite stejblkoina prvenstveno su bili pokretači rasta stejblkoina“, navodi „Arkejn risrč“.

Bitkoin će ostati usko povezan s VIX-om

Deonička tržišta su prošle godine imala zvezdani uspeh, ali se jedan obrazac iskristalisao, prema „Arkejn risrču“:

-Strah na širokim finansijskim tržištima direktno je uticao na performanse bitkoina.

Porast CBOE indeksa volatilnosti ili VIX (poznatiji kao indeks straha), pratio je rasprodaju bitkoina. „Arkejn risrč“ upozorio je da bi tržišni vetrovi ove godine mogli imati implikacije na kratkoročnu putanju cene bitkoina.

Izvor: Novosti online

Foto: Pixabay

Чланак Analitičari predviđaju da će ova godina biti još zanimljivija na tržištu kriptovaluta се појављује прво на Biznis i Finansije.

To znači i da će se mnoge investicije u otkrivanju i eksploataciji „belog metala“ pokazati promašenim i pre nego što se izvadi prvi grumen rude.

Elektromobili su hit današnjice, a biće i narednih godina. Funkcionišu na osnovu litijum-jonske baterije, na koju odlazi skoro 45 odsto troškova izrade vozila. Ključna komponenta je litijum, laki metal bele boje iz grupe takozvanih retkih. Nije baš da ga na globusu ima malo, ali se donedavno nije samostalno proizvodio, već samo u sklopu vađenja ruda i proizvodnje drugih metala.

Grube posledice

Sa električnim vozilima i baterijama došlo je do temeljitog zaokreta i počela je prava potraga za laganim elementom. Oko 75 odsto ukupne količine ovog metala upotrebljava se za baterije, 15 odsto pri proizvodnji stakla i keramike, 4,5 odsto za pojedina maziva i cena mu je pre dve godine dostigla pik, 95.000 dolara za tonu koncetrovanog litijuma. Od tada je pala na 71.000, ali i na ovom nivou prodavcu je obezbeđena izuzetna zarada.

Problem je u ekološki neprihvatljivim posledicama eksploatacije elementa, pri vađenju, još više pri koncetraciji kada se upotrebljava i sumporna kiselina. Za proizvodnju kilograma litijuma zagadi se i do 500 litara vode, a zagađuju se i vazduh i zemljište ne samo u blizini mesta eksploatacije.

Kako bi se produkcija elektromobila intenzivirala, moćni su zažmurili i proizvodnju neophodne sirovine skoncetrisali u Kini, nekoliko siromašnih država sa Andskog područja Južne Amerike i u Australiji, kontinentu daleko najređe naseljenim na kome se ekologiji ne poklanja dovoljna pažnja.

Veliki resursi

Trenutno najveća nalazišta su ili na slanim ležištima Čilea, Argentine, Bolivije ili u čvrstom stanju u Australiji. Tehnike pridobijanja čistog litijuma iz dve forme ležišta su dijametralno različite, ali u oba slučaja sa krupnim posledicama.

Koncetracija litijuma se retko kada radi u zemlji u kojoj se vadi, bezmalo svi litijum šalju u Kinu, gde se, na veliko nezadovoljstvo pojedinih regiona, obavlja obogaćivanje, najprljaviji segment dobijanja laganog belog metala. Evropa nema ni proizvodnju litijuma, a sasvim je skromna i proizvodnja litijum-jonskih baterija. I pre pandemijskih nevolja sa transportom komponenti, u Briselu su se pripremali da smanje zavisnost od dalekih dobavljača, što bi značilo da se na Starom kontinentu obezbedi ceo lanac elekroautombilske proizvodnje.

Pokazalo se da rezervi, mada manje nego u Južnoj Americi, ima u Španiji, Češkoj, Portugaliji, Srbiji, a najviše u Nemačkoj, gde osim rudnih nalazišta na severu i uz granicu sa Češkom, resursa ima i u pojedinim zonama termalnih voda. Tako na dubini od tri do pet kilometara vode u basenu Gornje Rajne, dužine 300, a širine 30-40 kilometara, sadrže od 200 do 400 miligrama litijuma na litar vode.

Kako je temperatura ovih voda između 120 i 200 stepeni Celzijusa, na području su odavno podignute brojne termoenergane. Nakon što se na pogon tople vode okrenu turbine i proizvede struja, voda ohlađena na 60-80 stepeni se vraća u zemlju.

Savršena tehnologija

Tehnološka novina najavljena iz Karlsruea, nemačkog sedišta za istraživanja belog metala, gotovo je neverovatna – filtriranjem otpadne vode dobija se početna količina litijumske soli. Razvijena je i nova tehnologija koncetracije metala do 99,9 odsto čistote. Nema rudarenja, niti zagađenja vode, vazduha ili zemljišta, pri radu se ne koriste ni sumporna kiselina, ni fosilna goriva… Nakon filtriranja, voda se vraća u zemlju.

Praktično, litijum se dobija kao nusproizvod u već ekološki prihvatljivoj proizvodnji struje. Uza sve, prve procene govore da bi proizvodnja bila uočljivo jeftinija nego što je u Čileu ili Argentini, gde se prva faza izdvajanja litijuma takođe radi iz podzemnih voda. Posebna vrednost novog tehnološkog postupka je odsustvo emisije ugljendioksida, čega, inače, ima u danas primenjivanim tehnologijama.

Izlazak na berzu

Kompanija „Vulkan“, u okviru koje se razvija nov izum, komercijalnu proizvodnju najavljuje već za početak 2024. godine i do tada će imati pet fabrika, svaka pri drugoj termoenergani, koje bi zbirno godišnje proizvodile oko 40.000 tona litijuma, što je dovoljno za otprilike 1,2 miliona elektroautomobila. Već su potpisali ugovore sa najvećim svetskim trgovcem baterija, kao i sa francuskim „Renoom“. Razgovori se vode i sa „Stelantisom“, matičnom kompanijom „Opela“, kao i sa „Drajmerom“.

Za izdvajanje jona metala koristi se posebno jonsko sito, sve dok se litijum ne dobije u obliku soli. Za kasniju koncentraciju je osmišljena posebna tehnologija za koju u Nemačkoj tvrde da je „zlatni biser“ domaće nauke i tehnologije.

Da bi se sve realizovalo potrebno je da kompanija „Vulkan“ uloži ne mali novac, oko 1,7 milijardi evra, a iz firme su već obavestili javnost da će inicijalnom prodajom akcija na Frankfurtskoj berzi prikupiti dve trećine potrebnog novca, dok će ostatak biti iz kredita jedne od najstarijih banaka na Starom kontinentu.

Poslovni izazov

Reč je o još jednom snažnom tehnološkom iskoraku kojim se postiže jeftinija i, što je naročito značajno, ekološki prihvatljiva, gotovo savršena, proizvodnja litijuma, a potom i baterije elektroautomobila. Inovator je iz zemlje u kojoj je autoindustrija kamen temeljac privrednog razvoja, pa će u narednom periodu svi današnji i budući proizvođači litijuma, baterija i automobila morati itekako da povećaju efikasnost, ali i da eliminišu ekološke manjkavosti kako bi uopšte opstali na tržištu.

Izvor: 021.rs, Živan Lazić, autor

Foto: Pixabay

Чланак Litijum – u iščekivanju nemačkog čuda се појављује прво на Biznis i Finansije.

Okupili su, kako se dodaje, čitav „kult“ koji ih prati i iako nisu sve prognoze u potpunosti ozbiljne, dizajnirane su tako da nateraju investitore da razmišljaju o rizicima koji mogu da utiču na tržišta. Uostalom, svako ko bi prošlog decembra predvideo globalnu pandemiju i oporavak i „smicalice“ u Beloj kući, verovatno bi bio odbačen poput iznošene rukavice.
Direktor za investicije danske banke Stin Jakobsen kazao je da smo videli „najbrži oporavak u istoriji, kao i bilanse stanja centralnih banaka i fiskalne deficite koji eksplodiraju neviđenim tempom“.

U nastavku sledi 10 „nečuvenih“ predviđanja banke za 2021. godinu.

1. Amazon „kupuje“ Kipar

Scenario je sledeći: oprezan zbog intervencije regulatora, Amazon seli svoje EU sedište na Kipar i pomaže zemlji da prepravi svoja poreska pravila u korist tehnološkog giganta. To pruža finansijski vetar u leđa teško zaduženom Kipru, ali i primorava EU da uskladi poreska pravila među svojim članicama.

2. Nemačka spasava Francusku

Trpeći već jedan od najvećih dugova u EU, od 140 odsto BDP-a nakon kovida, serija korporativnih bankrota gura francuske finansije na ivicu. Masovna prodaja francuskih banaka primorava Pariz da moli Nemačku da natera Evropsku centralnu banku da je izbavi.

3. Blockchain tehnologija ubija lažne vesti

Usred sve veće pretnje od dezinformacija, renomirane medijske kuće i društvene mreže uzvraćaju udarac, premeštajući vesti u blockchain mrežu koja je proverljiva.

4. Nova kineska digitalna valuta dovodi do tektonskih promena u tokovima kapitala

Digitalni juan otvara pristup kineskim tržištima kapitala i poboljšava efikasnost, što rezultira novom stabilnošću. Juan se stoga sve više nadmeće sa američkim dolarom kao rezervna valuta.

5. Zelena tehnologija donosi obilje energije, ali ubija vetar

Napredni algoritam veštačke inteligencije rešava zagonetku komercijalne fuzione energije, preuređujući M.I.T. fuzioni reaktor SPARC i pokrećući kvantni skok napred u energetskoj tehnologiji. To potom znači da svaki dom postaje energetski nezavisan, ali ubija sektor energije vetra.

6. Univerzalni osnovni prihod ubrzava odlazak iz velikih gradova

Kako tehnološki napredak izaziva sve više tehnoloških viškova i rastuću nejednakost, društva prepoznaju da se, naime, moraju prebaciti na univerzalni model osnovnog dohotka. Automatizacija čini većinu gradskih kancelarija suvišnim, uništavajući vrednost imovine i podstičući ljude da napuste gradove.

7. Građanski tehnološki fond isplaćuje dividende za ometanje

Zbog tehnologije koja desetkuje radna mesta u nekoliko sektora, stvara se fond koji plaća takozvanu „dividendu za ometanje“, kako bi pokušao da podeli deo dobiti od ovog napretka u produktivnosti.

8. Efikasna vakcina protiv kovida-19 ubija zombi kompanije

Ekonomski poremećaj koji je donela pandemija primorao je mnoge kompanije da se značajno zaduže da bi preživele. Kako ekonomija napreduje nakon vakcine, težina podsticaja koji se upumpavaju na tržišta rezultira pregrevanjem ekonomije, što dovodi do povećanja inflacije. Rastuće kamatne stope kao odgovor rezultiraju talasom propadanja.

9. Cene srebra udvostručene zbog potražnje solarne energije

Rastuća inflacija tokom 2021. podstiče snažnu potražnju za plemenitim metalima, a pošto SAD, Kina i EU sklapaju takozvane zelene ugovore, ovo pokreće rast tražnje za srebrom u industrijskoj primeni, što rezultira smanjenjem ponude.

10. Tehnologija sledeće generacije jača tržišta u razvoju

Napredak u satelitskoj isporuci Interneta, kao što je SpaceX-ov Starlink, masovno će povećati pokrivenost Internetom na graničnim i tržištima u razvoju. To će prouzrokovati revoluciju u obrazovanju i poslovnoj produktivnosti, kao i fintech-u.

Izvor: B92

Foto : Pixabay

Чланак Sakso banka: 10 „nečuvenih“ predviđanja za narednih 12 meseci се појављује прво на Biznis i Finansije.