Tehnologija koja bi trebalo to da omogućiti već je uspešno testirana 2016. godine na Zemlji, kada su naučnici emitovali 1,8 kilovata energije na bežični prijemnik – na udaljenost od 50 metara, što je bilo dovoljno za napajanje električnog kuvala za vodu.
Ali, Japanci sada idu korak dalje i nameravaju da tu tehnologiju bežičnog prenosa testiraju iz svemira na Zemlju, u okviru projekta koji vodi Naoki Shinohara, iz Shinohara Laba na Univerzitetu Kjoto.

JAXA bi u orbitu Zemlje 2025. godine trebalo da postavi niz od nekoliko malih solarnih satelita, koji će prikupljati sunčevu energiju i potom pokušati da je prenesu ka zemaljskim prijemnim stanicama, udaljenim stotinama kilometara.

Sve to bi se desilo pomoću radiotalasa u mikrotalasnom pojasu.

Inače, korišćenje orbitalnih solarnih panela i mikrotalasa za slanje energije na Zemlju – prvi put je predloženo 1968. Od tada je nekoliko zemalja, uključujući Kinu i SAD, radilo na realizaciji te tehnologije, koja počiva na osnovnoj ideji o bežičnom prenosu energije koju je krajem 19. i početkom 20. veka pokušao da realizuje Nikola Tesla.

Tehnologija je veoma zanimljiva, jer orbitalni solarni paneli predstavljaju potencijalno neograničeno snabdevanje obnovljivom energijom. U svemiru, solarni paneli mogu da prikupljaju energiju bez obzira na doba dana, a korišćenjem mikrotalasa za emitovanje energije koju proizvode – čak ni oblaci nisu prepreka.

Izvor:Telegraf Biznis

Foto: Pixabay

Чланак Uskoro prvi bežični prenos sunčeve energije iz svemira na Zemlju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Šta sve smete da prenesete preko granice i u kojim količinama od Nove godine, jedna je od češćih tema među građanima BiH, posebno zbog toga što se često pojavi vest da jeneko na granici platio visoku kaznuzbog kršenja propisa.

Krajem prošlog meseca vozač iz BiH je platio visoku kaznu zbog nekoliko kutija cigareta. On je zaustavljen na GP Maljevac prilikom putovanja iz BiH u Hrvatsku. Kako tvrdi Benjamin Dervišević, dobio je kaznu od 540 evra zbog šest kutija cigareta Marlboro Touch Blue. Iz Carinske uprave RH potvrdili su za Večernji list navedeni prekršaj.

– Kada sam prišao svojim vozilom graničnom prelazu, carinik me je upitao imam li šta da prijavim. Rekao sam da nemam. Usmerili su me i počeli da pretražuju prtljažnik automobila, čak su i haubu otvarali. Jedino što su mi pronašli su tri kutije cigareta za ličnu upotrebu. Tada su mi rekli da moram da platim kaznu od 540 evra – ispričao je Dervišević.

Šta i koliko čega može?

Podseća se da se u Hrvatsku iz BiH i ostalih zemalja koje nisu članice EU-a i šengena kao i zemalja trećeg sveta ne sme unositi meso ni mlečni proizvodi.

Međutim, moguće je ponetiograničenu količinu voća i povrća kao i jaja, proizvode od jaja i med. Preko granice možete preneti “druge proizvode životinjskog porekla”, kao što su med, jaja, proizvodi od jaja, meso puževa, žablji kraci, do 2 kg po osobi.

Dopuštene su i ograničene količine ribe i ribljih proizvoda.

Dopušteno jenajviše 2 kg mleka u prahu za bebe i posebne hrane koja se koristi zbog medicinskih razloga, kao i najviše 2 kg hrane za kućne ljubimce.

Ukoliko nosite meso ili mlečne proizvode koje niste prijavili, biće zaplenjeni i uništeni, a vi možete biti kažnjeni novčano ili čak kazneno gonjeni.

Preko granice po putniku mogu da se prensu 4 l vina i 16 l piva. Moguće je preneti 40 cigareta, 10 cigara ili 50 g duvana.

Izvor: Telegraf

Foto: Pixabay

Чланак Šta sve smete da prenesete preko granice i u kojim količinama? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Činjenica je da berza u Srbiji nije zaživela kao u nekim drugim državama u bližem ili nešto daljem okruženju. Međutim, i pored toga akcije pojedinih preduzeća, a reč je najčešće o državnim firmama, interesuju veliki broj građana.

Drugim rečima – čak i bez razvijene berzanske aktivnosti, akcije imaju svoj život u Srbiji, a neka od najčešćih pitanja koja postavljaju čitaoci Kamatice odnose se na akcije i nasleđivanje istih.

Ko bi bolje mogao da odgovori na pitanja vezana za trgovinu akcijama od Nenada Gujaničića, glavnog brokera investicionog društva Momentum, koji je rešio glavne nedoumice o nasleđivanju akcija javnih preduzeća.

Da li se akcije mogu tretirati kao i svaki drugi oblik vlasništva i kako ih državna regulativa prepoznaje u tom, vlasničkom, smislu?

– Na domaćem finansijskom tržištu evidentiranje vlasništva nad finansijskim instrumentima obavlja državni Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti (CRHoV), koji takođe obavlja poslove kliringa i saldiranja finansijskih instrumenata i novca po osnovu trgovanja finansijskim instrumentima. Dakle, ova institucija čuva podatke o vlasnicima finansijskih instrumenata i osigurava proces promene vlasništva u kojem kupac dobija hartije a prodavac novac. Dakle, promena vlasništva se može registrovati kupoprodajom finansijskih instrumenata, ali i postupcima koje ne prati novčani tok (plaćanje) kao što su nasledstvo i poklon.

Da li roditelji za života mogu da prebace vlasništvo nad akcijama na svoju decu ili da li je moguć bilo kakav vid ovakog prenosa sa vlasnika na naslednika, čak iako nisu u srodstvu?

– Osim prenosa akcija putem nasledstva, akcije se mogu prenositi na drugog vlasnika putem ugovora o poklonu. Pritom, poklonoprimac ne mora biti u srodstvu sa poklonodavcem odnosno u pitanju je ugovorni odnos dve zainteresovane strane.

Kakva je procedura za ovakav prenos vlasništva?

– Za prenos akcija po osnovu nasleđivanja neophodan je pravosnažan dokument o ostavinskoj raspravi iz kojeg je moguće steći uvid ko su naslednici finansijskih instrumenata. Kada je poklon finansijskih instrumenata u pitanju, osnovi dokument je ugovor o poklonu koji je overen kod javnog beležnika i u kojem su navedeni osnovni elementi neophodni za prenos akcija.

Da li i oni na koje su prenesene akcije mogu ponovo preneti te akcije na nekog trećeg?

– Da, i takva vrsta promene vlasništva je moguća.

Da li postoji neki novčani trošak pri ovakvoj vrsti prenosa?

– Prilikom prenosa finansijskih instrumenata sa jedne na drugu stranu bez plaćanja, Centralni registar hartija od vrednosti tarifira pojedine radnje u ovom postupku: otvaranje vlasničkog računa hartija od vrednosti, prenos hartija… Takođe, berzanski posrednik (broker) koji sprovodi ovaj postupak naplaćuje svoju uslugu pa se može reći da ovi postupci koštaju u ukupnom izonsu nekoliko hiljada dinara po transakciji – zaključio je Nenad Gujaničić.

Izvor: Kamatica.com
Foto: Pixabay

Чланак Kako se nasleđuju akcije javnih preduzeća се појављује прво на Biznis i Finansije.