Prodaja već korišćenih luksuznih stvari je pre nekoliko decenija bila jako retka. Osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka, takve predmete su kupovali samo pojedini kolekcionari i to oni koje je javnost uglavnom doživljavala kao ekscentrične i „na svoju ruku“. Ali već krajem dvehiljaditih godina počeli su da se pojavljuju internet sajtovi specijalizovani isključivo za preprodaju polovnih luksuznih proizvoda.

Prema proceni konsultantske kuće „Bain&Compani“, koja je vodeća u svetu za analize o kretanjima luksuzne robe, danas globalno tržište luksuznih proizvoda „iz druge ruke“ vredi između 250 i 295 milijardi dolara i raste četiri puta brže od prodaje nove luksuzne robe. Luksuzni predmeti koji su već korišćeni doživeli su eksplozivan rast na tržištu pre svega zahvaljujući internetu i elektronskoj trgovini.

Sa luksuznim „polovnjacima“ na sedmom nebu

Novi igrači u ovoj industriji ušli su na tržište lansirajući novu ponudu – proizvode najprestižnijih dizajnerskih kuća koji su već korišćeni, ali dobro očuvani. Jedan od pionira u preprodaji „polovnog luksuza“, francuska kompanija „Vestiaire Collective“ započela je poslovanje 2009. godine, a danas je njena vrednost procenjena na oko 1,45 milijardi evra. Još jedan veliki igrač u industriji luksuza „iz druge ruke“, američka kompanija „The RealReal“ osnovana je 2011. godine, da bi od tada ovakve platforme počele da se umnožavaju.

Posle izbijanja pandemije korona virusa, svoju šansu na tržištu „polovnog luksuza“ prepoznale su i poznate robne kuće. Neke od njih su tokom poslednje dve godine za polovnu luksuznu robu obezbedile čak ceo sprat, a lanac francuskih robnih kuća „Printemps“ je krajem prošle godine otvorio poseban prostor samo za ovu vrstu prodaje, sa prilično pretencioznim nazivom „Sedmo nebo“.

Druga liga prati prvu

S druge strane, kreatori najpoznatijih luksuznih brendova tek u poslednje vreme počinju da se uključuju u ove poslove, posebno od kada je nastupila korona kriza. Tako su se „Stella McCartney“ i „Gucci“ udružili 2020. godine sa kompanijom „The RealReal“, kako bi osigurali prodaju polovne odeće iz svojih kolekcija, dok multinacionalna kompanija za luksuzne brendove „Kering“, koja uključuje „Gucci“, „Saint Laurent“, „Balenciaga“ i „Boucheron“, ima 5% udela u internet platformi „Vestiaire Collective“.

Analitičari konsultantske kuće „Bain&Compani“ ističu da su tržišta nove i polovne luksuzne robe i dalje veoma usko povezana, jer brendovi koji su trenutno popularni u „prvoj ligi“, traženi su i na „second hand“ tržištu. Navode primer da je trenutno veoma popularan „Dior“ i zato se jako dobro prodaju i već korišćene stvari koje je ova modna kuća lansirala devedesetih godina prošlog veka.

Чланак „Polovni luksuz“ sve više vredi се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ne samo da im je dnevni boravak zamenio radno vreme u kancelarijama od osam do 16, već su pronašli i način da budu sami svoji gazde i vode posao pod svojim uslovima, pri čemu su neki okrenuli gomilu novca.

Jedan od načina na koji se iz svoja četiri zida mogu zaraditi milioni je takozvani dropšiping (dropshipping), odnosno preprodaja stvari preko interneta. Specifičnost takvog načina prodaje je da prodavač nikada nema nikakvog dodira s proizvodima koje prodaje – nikada ih i ne vidi, ne mora da ih skadišti kod sebe niti šalje kupcima, prenosi Zimo. ,

Prodavac nikada i ne vidi robu

Dropšiping radi po sledećem principu – preprodavač pokrene veb-stranicu na kojoj postavlja proizvode koje pronađe u kineskim onlajn prodavnicama i koji su mu iz nekog razloga zanimljivi, odnosno misli da bi za njima mogla postojati određena potražnja.

Kako je reč o onlajn prodavnicama koje se nalaze u SAD-u ili na primer u nekim evropskim zemljama, kupci nemaju razloga da veruju da je reč o kineskim proizvodima, a cena na stranici višestruko je veća od cene u kineskoj prodavnici.

Svaka narudžbina preko takvih stranica samo se prebaci na kinesku stranicu i dostava dolazi kupcu direktno iz Kine, a osoba koja je pokrenula stranicu i “prodala” te proizvode nikada nije ni videla kako izgleda roba koju prodaje. Takođe, deo preprodavača sprovodi i marketinške kampanje, neki čak plaćaju influenserima reklamiranje takvih proizvoda kako bi (potencijalni) kupci mislili da je reč o kvalitetnim i skupim proizvodima, a ne uređajima/robi s raznih kineskih onlajn prodavnica.

Zaradio 20 miliona dolara za nekoliko godina

Koliko se novca može zaraditi na taj način, najbolje možemo videti na primeru Gabriela Beltrana, s kojim su razgovarali novinari Bi Bi Si-ja. On je sredinom prošle decenije iz Urugvaja stigao u Majami, ali umesto karijere bubnjara o kojoj je sanjao, a koja je propala i zbog koje je neko vreme živeo bez prihoda, pronašao je novu karijeru upravo u dropšipingu.

Za nekoliko godina okrenuo je 20-ak miliona dolara i danas se hvali sportskim automobilima koje je kupio novcem od preprodaje stvari preko interneta.

Različiti su načini i metode dropšipinga – neki takve tehnike ne smatraju baš moralnim, ali nisu ni ilegalne, dok se u nekim slučajevima ipak radi s druge strane zakona i prodaje se krivotvorena roba ili se ne isporučuje naručena i plaćena roba.

Gabriel Beltran počeo je upravo prodajom lažnih proizvoda vezanih za NFL, ali za Bi Bi Si je rekao da nakon prvog meseca, u toku koga je zaradio čak 50 hiljada dolara, više nije prodavao lažnjake.

Upozorio je kako se na internetu pojavljuju i nestaju brojne takve prodavnice koje “doslovno kradu novac od ljudi”, pri čemu ponekad čak skupe milione dolara za kratko vreme i onda nestanu a da nisu isporučili proizvode.

Kako naglašavaju na Bi Bi Si-ju, najčešće je ipak sve sasvim legalno, iako je pitanje kako bi reagovali kupci kada bi shvatili da proizvode koji oni kupuju preko američkih prodavnica stižu direktno iz Kine i da se isti proizvodi u kineskim prodavnicama prodaju po mnogo manjim cenama.

Za takve kupce Kevin David, koji preko interneta prodaje kopije Eplovih slušalica ErPods, kaže da je lako govoriti o moralnosti, ali kada bi puno ljudi imalo te veštine i zarađivalo desetine hiljada dolara profita dnevno, verovatno bi razmišljali drugačije.

Чланак Preprodaja stvari preko interneta može doneti dobru zaradu се појављује прво на Biznis i Finansije.