Očekivano, blago se povećao i broj onih kojima je teže da pokriju poreze i doprinose za zaposlene, a 17% priznaje da deo zarade radnicima isplaćuje na ruke. S druge strane, svest građana o štetnosti sive ekonomije nastavlja da raste, a svaki drugi zaposleni spreman je da prijavi poslodavca zbog rada na crno.

To su pokazala najnovija istraživanja percepcije građana i privrede o sivoj ekonomiji, koja je, za potrebe Nacionalne inicijative za bezgotovinsko plaćanje, sproveo Ipsos. Prema podacima, najveći deo privrednika ne opravdava rad na crno, a čak dve trećine kaže da im je eFiskalizacija znatno olakšala poslovanje.

– Kada je reč o e-fiskalizaciji, to je svakako veoma korisna reforma, posebno u kontekstu smanjenja sive ekonomije. Novi sistem pozitivno doprinosi boljoj naplati poreza, ali za sada ne bih izlazila sa brojkama, jer još uvek analiziramo efekte. Naglasila bih i da poreski sistem Srbije trenutno prolazi kroz brojne druge reforme, i ovo je jedna od oblasti u kojoj tehničku podršku Srbiji pružaju stručnjaci MMF-a – rekla je šefica kancelarije MMF-a u Srbiji Julija Ustjugova danas na sednici NALED-ovog Saveza za fer konkurenciju, koja je održana uz podršku inicijative Bolji način.

Istraživanje je pokazalo da privrednici kao glavne razloge za poslovanje u sivoj zoni vide visoko poresko opterećenje zarada i parafiskale, a ocenjuju i da je nelojalna konkurencija danas prisutnija. Samo 34% misli da neregistrovanih preduzeća nema u njihovoj delatnosti, a petina da konkurencija prijavljuje sav prihod. Predsednik Saveza za fer konkurenciju Zoran Daljević pozvao je zato na uspostavljanje sveobuhvatnog registra neporeskih nameta, brži povraćaj pdv-a i regulisanje fleksibilnih oblika rada.

68% građana navodi da pri svakoj kupovini dobije fiskalni račun

– U svetlu globalne krize, implementacija mera novog Programa za suzbijanje sive ekonomije postaje sve važnija, kako bismo ojačali kapacitete inspekcijskih organa, sudova i Poreske uprave, ali i podržali odgovornu privredu podsticajnim merama za bolje poslovanje. – navodi Daljević.

Ove godine, tri četvrtine građana potvrdilo je da ne opravdava sivu ekonomiju, što je više nego pre. Podaci ukazuju da je neformalno poslovanje najzastupljenije u građevinarstvu, a slede maloprodaja i ugostiteljstvo, iako 68% građana navodi da pri svakoj kupovini dobije fiskalni račun.

– Vlada Srbije je 2015. usvojila prvi Nacionalni program za suzbijanje sive ekonomije, a realizovano je više od 70% aktivnosti. Ovakva istraživanja su nam zato jako korisna, kako bismo redovno razgovarali na ovu temu, jer ne postoji jedinstven način da se obim sive ekonomije utvrdi i moramo stalno da pratimo više parametara – rekla je Ana Jović, sekretarka Koordinacionog tela za suzbijanje sive ekonomije Vlade Srbije.

Jednu od glavnih mera u borbi sa sivom ekonomijom predstavlja rast bezgotovinskih transakcija. U poslednjih godinu dana, skočio je broj korisnika kartica, a broj preduzeća koja imaju POS terminal porastao je na 56%. S druge strane, tri četvrtine prometa privrednici i dalje ostvaruju u gotovini, a građani najčešće navode da im je lakše da plaćaju u kešu (45%) ili ne poseduju kartice (28%).

– Smanjenje sive ekonomije je jedan od ključnih razloga zašto smo pokrenuli Nacionalnu inicijativu za bezgotovinsko plaćanje. Okosnica ove inicijative je POS program kroz koji svim preduzetnicima, mikro i malim preduzećima nudimo besplatnu instalaciju i korišćenje POS uređaja ili softverskog rešenja za onlajn prodaju uz subvencionisanu trgovačku naknadu do najviše 0,99% u trajanju do godinu dana – rekao je Zlatko Milikić, tim lider projekta ispred GIZ-a za Srbiju, i pozvao sve zainteresovane biznise da se prijave za POS program i iskoriste ovu subvenciju.

Izvor: Sveonovcu
Foto: Pixabay

Чланак Siva ekonomija ponovo preti се појављује прво на Biznis i Finansije.

Irska komisija za zaštitu podataka je prošlog meseca donela odluku prema kojoj Fejsbuk više ne bi smeo da prosleđuje privatne podatke svojih korisnika iz Evropske unije u SAD, već da ih drži na serverima EU. Razlog za takvu odluku je „strah da podatke nadzire američka vlada“.

S druge strane, u tužbi koju je tim povodom Fejsbuk podneo Visokom sudu u Irskoj, upozorava se da ako zaista dođe do primene te odluke, „posledice za korisnike i brojne kompanije u Evropi mogle bi da budu nesagledive“.

Evropske firme su od Fejsbuka prihodovale 208 milijardi evra
Kompanija u svojoj tužbi ističe da u slučaju zabrane prenosa podataka nije jasno kako bi u takvim uslovima mogla da nastavi sa pružanjem svojih usluga, poput aktivnosti na društvenim mrežama Fejsbuku i Instagramu u Evropskoj uniji.

Posledica bi bilo povlačenje te dve popularne društvene mreže sa više od 400 miliona korisnika iz EU.
Kompanija je naglasila u tužbi i kako su, zahvaljujući tim mrežama, evropske firme ostvarile prihode od oko 208 milijardi evra.

Najava o povlačenju „nije pritisak na regulatore“

Predstavnici Fejsbuka su u saopštenju za medije naveli da najava o mogućem povlačenju iz EU nije pretnja kojom žele da izvrše pritisak na regulatorna tela da promene svoju odluku.

Ali ističu kako se kompanija za rad svojih servisa oslanja na prenos podataka između Evropske unije i Sjedinjenih Država. Ako nema tog prenosa podataka, neće moći ni da nude svoje usluge korisnicima u Evropskoj uniji.

Pucanj iz „prazne puške“

U prvim komentarima stručnjaka u Evropi tim povodom, Fejsbukove oštre pretnje o mogućem povlačenju se tumače nešto drugačije. Fejsbuku je važan protok podataka o njegovim korisnicima kako bi mogao bolje da im plasira oglase na kojima, naravno, zarađuje. Kada bi se taj protok podataka ograničio, to bi uticalo na prihode kompanije.
Na Univerzitetu u Londonu su bili još direktniji. Tamošnji stručnjaci za zaštitu privatnosti podataka smatraju da je Fejsbukov ultimatum samo „prazna pretnja“, te da bi odluka o povlačenju sa jednog tako unosnog tržišta kao što je EU bila toliko apsurdna, da je u nju teško poverovati.

Чланак Da li je Fejsbukova pretnja da će se povući iz EU „pucanj iz prazne puške“? се појављује прво на Biznis i Finansije.