Poreznici, zasad, odgovaraju da nisu ni znali koliko ih je, pa ni dosadašnji saldo ne iznenađuje. Učesnici u osmišljavanju rešenja za poreski tretman radnika na internetu, s druge strane, ne isključuju mogućnost da ima onih koji zarade primaju na račune u inostranstvu i duboko veruju da su još van domašaja naših finansijskih kontrolora. A tako verovatno neće biti još dugo.

Najmanje 11.000, a možda i sedam puta više

Više istraživanja o broju frilensera u Srbiji sproveo je Centar za istraživanje javnih politika. Analiza iz 2021. godine, korišćenjem više različitih metoda, došla je do procene da ih je između 70.000 i 75.000.

„Mi zaista ne znamo koliko je ukupno frilensera, mislim da su priče o 100.000 preuveličane“, kaže za Forbes Srbija Tamara Petrović iz Udruženja radnika na internetu. „Procenjuje se mahom po broju naloga na platformama, ali treba znati da mnogi imaju naloge, ali preko njih ne rade. Ja imam sigurno tri naloga na raznim platformama, ali ih uopšte ne koristim“.

Merenje iz avgusta 2021. došlo je do procene da Srbija ima 162 „gig“ radnika na 100.000 stanovnika. To grubom računicom dovodi do broja od oko 11.000 ljudi.

„Postoji još jedna procena, koja bi mogla da se uzme u obzir“, dodaje Tamara Petrović. „ Kada smo pregovarali sa državom oko prvog, prelaznog rešenja za frilensere, poreznici su izašli sa podatkom da su proverom računa došli do broja od 45.000 ljudi, koji primaju uplate iz inostranstva. Polovina je otpala, jer su bili ispod oporezivog cenzusa koji je važio“.

Poreske prijave podnelo 3.400 frilensera

Od početka ove godine frilenseri imaju mogućnost da izaberu jedan od dva modela obračuna poreza i doprinosa. Dosad su podneli i izmirili obaveze za prva tri kvartala. Od njih se u budžet slilo 582 miliona dinara.

„Stiglo je 3.400 poreskih prijava različitih obveznika u sva tri kvartala zajedno“, kaže za Forbes Srbija Dragan Agatunović, načelnik sektora za kontrolu Poreske uprave. „Kada gledamo ukupan broj poreskih prijava, njih je 8.000. Neko je podneo samo u prvom, neko samo u drugom ili trećem kvartalu“.

Na pitanje da li su zadovoljni odzivom, Agatunović odgovara da Poreska uprava do sada nije ni znala koliko je frilensera u Srbiji.

„Kada govorite o rešenjima koje smo slali pre, ona su se odnosila na prihode ostvarene od 2015. do 2022. i bilo ih je 7.000. Sada govorimo o prihodima u 2023. godini“, objašnjava Agatunović. „Nije to mnogo veći broj. Možda i nisu isti ljudi. Neko je u međuvremenu osnovao preduzetničku radnju. Možda nije rezident Srbije i ne ostvaruje ovde više prihod. Mi smo nadležni za prihode u Srbiji. Ne mora da znači da je broj mnogo manji. Mi smo ranija rešenja slali pošto smo ukrstili podatke o prihodima iz banaka. Možda tim ljudima više pare i ne ležu u Srbiji, nego u inostranstvu“.

Upućeni upozoravaju da tome pribegava sigurno značajan broj frilensera. Znaju da su sada van domašaja Poreske uprave Srbije. Sve dok ova institucija ne počne da razmenjuje podatke sa kolegama iz drugih zemalja.

„Zvanično je, osim u određenim situacijama, građanima Srbije zabranjeno da imaju račun u inostranstvu, ali u praksi mnogi ga imaju“, kaže Tamara Petrović. „Nemaju nikakav problem da ga otvore. To je politika te banke. Druga opcija je Pajonir. Kada primate uplate preko Pajonira, možete da ih povežete s računom u Srbiji. Mnogi to rade, ali i ne morate. Samo plaćate karticom. Baš kao i karticama tih stranih banaka. Niko ne mora fizički da odlazi u banku u Mađarsku, ili ne znam gde“.

Najpovoljniji obračun

A država je slobodnjacima izašla u susret. Mogu da izaberu jedan od dva modela oporezivanja. Prvi koji predviđa 96.000 dinara normiranih troškova po kvartalu i drugi po kome je taj iznos fiksno 57.900 dinara plus trećina bruto prihoda. Kod prvog modela je poreska stopa 20, a u drugom 10 odsto. Doprinosi za PIO su 24 odsto, na prihod umanjen za normirane troškove. I na kraju 10,3 odsto za zdravstveno.

„Kada se sve uzme u obzir, opterećenje im je oko 30 odsto, a formalno zaposlenima oko 60 odsto“, objašnjava Irena Đorđević iz Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj. „Verovatno frilensera ima više. Predviđeno je da se sami prijavljuju. Ovi modeli su zaista fer. Ranije je opterećenje bilo veliko. Mi smatramo da je ovako prevaziđen jaz i popunjena je pravna praznina. Zdravstveno im izađe 4.150 dinara kvartalno. Nezaposlene to košta između 3.000 i 4.000 dinara mesečno“.

Kada se sve sabere i oduzme sami frilenseri su uvereni da pojedine kolege nisu ušle u poresku evidenciju pre svega zbog neinformisanosti. I zbog onih koji, kako kažu, jednostavno nemaju domaćinski odnos prema državi.

„Iskreno verujem da je ogroman broj ljudi i dalje neinformisan. Kao da ništa ne prate“, uverena je Tamara Petrović. „To zaključujem po upitima koji nam stižu na Fejsbuk stranicu. Ona okuplja značaj broj ljudi, 14.000 zainteresovanih. I dalje pitaju gde, kako… Kao da ne znaju šta se dešavalo poslednje tri godine. Sigurna sam da je veći broj kolega koji ne plaćaju porez od onih koji plaćaju. Deo je sigurno pokrenuo i preduzetničku radnju, ali i dalje mnogo ljudi veruje da ih poreznici jednostavno neće otkriti“.

Frilenseri koji propuste da prijave ili ne plate poresku obavezu, baš kao i svi ostali obveznici, rizikuju kaznu. Raspon je od 5.000 do 150.000 dinara. Frilenser koji zakasni sa prijavom i plaćanjem poreza i doprinosa ima obavezu da obračuna kamatu počev od narednog dana nakon dana kad je obaveza dospela na plaćanje.

Novine za paušalce

Vlada je nedavno usvojila i novu uredbu koja reguliše paušalno oporezivanje. Za početak, država i dalje drži limit na povećanje obaveze. Ona u narednoj godini ne može da poraste više od 10 odsto.

„Novina je što je ova uredba predvidela da taj limit važi naredne dve godine, i u 2024. i u 2025.“ objašnjava Irena Đorđević. „Dosad su limiti određivani svake godine. Ovo važi za sve paušalce. Pravo se gubi ako paušalac promeni opštinu poslovanja. Važi ako govorimo o beogradskim opštinama, ali ne ako je reč o dve različite lokalne samouprave. Ako neko iz Beograda ode u Novi Sad i otvori radnju. Tada gubi ovu zaštitu“.

Da nema ovog limita mnoge bi naredne godine sačekala daleko veća obaveza. Pre svega u slučaju delatnosti kod kojih lokacija ne znači mnogo u poslovanju. Računica zavisi od republičkog proseka, a on je sve veći.

Veće rasterećenje je predviđeno i za početnike u biznisu.

„Ranije je za početnike u biznisu bilo umanjenje 20 odsto, obaveza se obračunava za 80 odsto osnovice“, dodaje Irena. „Sada oni koji osnuju posao, naredne godine imaju umanjenje osnovice od 50 odsto. Konkretno, to znači za one koji se osnuju do kraja 2024. godine i mogu da računaju na ovu pogodnost”.

Izvor: Forbs
Foto: Pixabay

Чланак Gde su nestali frilenseri? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Istovremeno, u 2022. godini, broj prijavljenih odgovornih za privredne prestupe manji za 16%, a preduzeća za 14%, u odnosu na 2021. godinu.

U 95,5% slučajeva prema učiniocima privrednih prestupa podnet je optužni predlog kod prijavljenih odgovornih lica u pravnom licu a kod pravnih lica 95,4%. Procenat odbačenih prijava kod odgovornih lica u pravnom licu je 4,5 a kod prijavljenih pravnih lica taj procenat iznosi 4,6.

U strukturi vrste privrednih prestupa u 2022. godini najbrojnije su prijave za privredne prestupe nastale povredom propisa o računovodstvu: 92,6% kod odgovornih lica u pravnom licu a kod pravnih lica 92,2%.

U istoj godini, posmatrano prema vrstama privrednih prestupa, najveći broj osuda je za povrede propisa o računovodstvu: 97,7% kod odgovornih lica i 97,2% kod pravnih lica.

Izvor: Ekapija

Foto: Pixabay

Чланак Broj firmi osuđenih za privredne prestupe prošle godine veći za 60% u odnosu na 2021. се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pomoć može dobiti svako dete državljanin Srbije od tek rođenog do 16. godine starosti.

Prijava se vrši na portalu Uprave za trezor na adresi idp.trezor.gov.rs, a trajaće do 20. septembra.
Kako piše u zakonu koji se tiče finansijske pomoći mladima, isplata se očekuje od 25. septembra.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Od danas prijava za 10.000 dinara jednokratne državne pomoći се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prošle godine u Srbiji je bilo nekoliko ozbiljnih inicijativa i zakonodavnih procesa koji su povod da razgovaramo o zaštiti prava na privatnost, kaže izvršna direktorka Partneri Srbija Ana Toskić Cvetinović.

„Počela je primena Zakona o socijalnoj karti koji predviđa da algoritam obrađuje oko 140 različitih vrsta podataka o građanima i pravi procenu da li su oni mogu da budu kroisnici socijalne pomoći. Već u prvih šest meseci je oko 20.000 ljudi isključeno iz socijalne pomoći bez bilo kakve transparetnosti kako taj algoritam izgleda, kakva je njegova logika“, kaže Toskić Cvetinović.

Ona navodi i da je drugi put pokušano da se kroz Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima predvidi pravni osnov za biometrijski nadzor, kao i da je bilo nekoliko hakerskih napada koji su potencijalno ugrozili podatke građana. Uz sve to, nastavljena je i praksa zloupotrebe ličnih podataka od strane medija zarad profita, kaže Toskić Cvetinović.
Dodaje da bi u narednom periodu posebnu pažnju trebalo posvetiti obradi podataka od strane javnog sektora, kroz različite vrste elektronskih usluga koje se razvijaju i primene veštačke inteligencije.

Takođe, treba raditi na zaštiti privatnosti najosetljivijih grupa na kojima se, i u Srbiji i globalno, testiraju modeli obrade podataka i praćenja.

Prvi panel: Video nadzor i upotreba sistema za prepoznavanje lica

Neophodno je da evropska regulativa zabrani korišćenje biometrijskog nadzora, bez pravljanja izuzetaka, zaključci su prvog panela „Video nadzor i upotreba sistema za prepoznavanje lica – evropska perspektiva“.

Masovni nadzor ne odnosi se samo na prepoznavanje lica, već i delova lica, načina ponašanja i to tokom obavljanja svakodnevnih akitvnosti kao što je odlazak u školu ili u kupovinu, ističe savetnica za politike u oblasti osnovnih prava u digitalnom dobu iz organizacije European Digital Rights (EDRi) Ela Jakubovska. „Biometrijski sistem za praćenje analizira kako sedite na stolici, kako vam je raspoređena težina i koriste to kako bi vas identifikovali“,kaže Jakubovska. Ona dodaje da je trenutno prepoznavanje lica prisutno na stanicama javnog prevoza, bulevarima ili parkovima u brojnim evropskim gradovima.

Pre skoro dve godine, u aprilu 2021, Evropska komisija predložila je regulativu kojom bi se regulisano korišćenje veštačke inteligencije. Cilj regulative je bio da bude prvi propis ove vrste u svetu, kaže analitičarka EU politika Katerina Rodeli iz organizacije Access Now. Objasnila je da prate legislativu od početka i da ona ima određene poztiivne elemente, ali da pre svega ugrožava neka od osnovnih prava. Naime, iako je Evropska komisija ukazala da neki sistemi fundamentalno ugrožavaju prava i ne mogu da se koriste, Rodeli je dala određene izuzetke u kojima je dozvoljeno koristiti sisteme koji se odnose na biometrijsku identifikaciju kao, na primer, deo kamera za nadzor. „Evropska komisija je odlučila da zabrani neke od ovih sistema, ali sa izuzecima. To je problematično, jer kada imate izuzetke, onda ne možete da imate zabranu. To se naročito odnosi na sisteme koji podrazumevaju masovni nadzor. Problem sa ovakvim sistemima je da, kada su jednom postavljeni, teško je ublažiti njihove posledice,“ kaže Rodeli.

Evropska regulativa treba da bude usvojena i od strane Evropskog parlamenta, ali evropske nevaldine organizacije traži potpunu zabranu masovnog nadzora.

Međutim, izvršni direktor ApTI iz Rumunije Bogdan Manolea kaže da treba računati na još dve godine nakon usvajanja u insitucijama Evropske unije kako bi se regulativa implemetirala i u državama članicama. On ističe i da ukoliko već postoji infrastruktura video nadzora na koju su ljudi naviknuti, da je identifikacija samo sledeći korak.
Nabavka opreme za video nadzor je veoma unosan posao, kako za privatni, tako i za javni sektor, kaže Manolea. „Tehnologija je veoma jeftina, a političarima je lako da je uspostave,“ kaže on. Međutim kada pogledate primenu i kada se zaista imate delove grada gde dolazi do krađa ili maltretiranja građana, vidimo da sistemi i ne rade tako uspešno.On dodaje je i da je prilikom nabavke opreme često prisutna i korupcija, jer jedne te iste kompanije sklapaju ugovore sa vlastima.

Drugi panel: Pokretači i infrastruktura curenja podataka u medije

Podaci najčešće cure iz policije, a neretko završe i na naslovnim stranama tabloida. Međutim, nadležni ne reaguju na kršenje privatnosti u medijima pa tako pojedine redakcije neprestano dobijaju informacije iz insitucija.

Igor Vukotić, žrtva povrede privatnosti kome je u dnevnim novinama „Blic“ objavljena fotografija u okviru šeme škaljarskog klana objašnjava da su posledice toga osetitli i on i njegova porodica. „Prvo je usledio je šok kada su mi javili da kupim novine. Video sam da nije fotografija sa Fejsbuka, već biometrijska fotografija u boji,“ kaže Vukotić. Dodaje da ispravka nikada nije objavljena, a da je od „Blica“ dobio odštetu od 200.000 dinara, kao i da trenutno vodi tužbu protiv N.N. lica iako je dobio informacije da je to osoba iz Bezbednosno-informativne agencije (BIA). Vukotić kaže da nije naišao na razumevanje državnih insitucija, a da se objavljivanje fotografije nastavilo i nakon više meseci.

„Kada sam došao da prijavim policiji, tu je tužilac rekao da tu nema ništa za njih. Svaki put sam tražio da mi napišu potvrdu da sam bezbedan“, kaže Vukotić.

Ovakvu vrstu potvrde nikada nije dobio, a kaže da od kada je fotografija objavljena ima i zdravstvene probleme. Jedina institucija koja je odgovorila na upit Vukotića bio je Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti i pristup informacijama od javnog značaja.

Poverenik je sproveo inspekcijih nadzor nad Ministarstvo unutrašnjih poslova i podeo krivičnu prijavu. Trenutno je sve na tužilaštvu koje treba da uradi svoj deo posla, kaže šef odseka u Sektoru za nadzor and zaštitom podataka o ličnosti iz institucije Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Ivan Trišović.
On dodaje i da curenje informacija iz instituvija vrlo teško dokazati, ali i da treba vagati kada je u pitanju ograničavanje medijskih sloboda.“Vrlo je diskutablino na neki način ograničavati medije. U slučaju Vukotića je jasno šta se desilo, ali inače treba vagati, da li je nešto otkriveno u svrhe istraživanja,“ ističe Trišović.

Na pitanje iz kojih insitucija informacije najčešće cure, Jelena Kleut sa Filozofskog fakulteta iz Novog Sada, koja je učestvovala u nekoliko istraživanja koje se bave ovom problematikom kaže da se čini da su najčešće u pitanju policija ili BIA.“Postoje ozilbjne indicije da neke redakcije imaju svoje ljude u poliicji koji im dostavljaju čim je nešto zanimljivo“, kaže Kleut. Dodaje da postoje i ozbiljni problemi sa centrima za socijalni rad.“Imali smo nekoliko delikatnih slučajeva koji su se ticali dece, gde oni nisu radili dovoljno da zaštite svoje korisnike, decu ili majke“, napominje ona.

Javni interes mora da bude ispred i medijskoj intesa ili bilo kog klika, ističe novinarka Jelena Zorić. Ona daje primer istraživanja koje je objavila, a koje se bavi lažnim dijagnozama psihijatra. „Po cenu toga da niko ne poveruje, nismo imenovali nijednog pacijneta koji je bio ugrožen. Davali smo im nadimke. Nismo pokazali dokumentaciju i čitaoci su morali da nam veruju na reč“, kaže Zorić. Ona zaključuje da curenje informacija ne bi sprečile toliko represivne mere koliko veća transparentnost i komunikacija sa policijom i tužilaštvom.“Curenje informacija ubedljivo najviše opada sa transparetnošću, a to u Srbiji nažalost nemamo jer imamo hermetički zatvorene institucije“, kaže Zorić.

Чланак Privatnost između biometrijskih kamera i naslovnica tabloida се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako je danas saopšteno, TMIS-2 je nov način prijave sumnjivih transakcija i predstavlja elektronsku razmenu podataka između USPN i obveznika Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma.
Do sada je finansijski sektor pristupao sistemu, a od prvog dana naredne godine to će moći i nefinansijski sektor, što će im omogućiti da elektronskim putem izvrše prijavu sumnjivih aktivnosti.

Sve računovođe, knjigovođe, revizori i poreski savetnici, oko 8.231 privrednih subjekata u Srbiji koji posluju u ovim sektorima, potrebno je da se upoznaju sa Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma i načinom kako da se prepoznaju sumnjive aktivnosti u sferi sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma, naveli su iz PKS.

„Priroda posla računovođe je da proknjiži poslovnu promenu na osnovu računovodstvenih isprava koje im klijenti dostavljaju. Međutim, neki od tih dokumenata mogu biti lažni i fiktivni, što povećava rizik da računovođe mogu biti zloupotrebljene od strane organizovanih kriminalnih grupa i pojedinih klijenata u svrhu pranja novca i finansiranja terorizma“, objasnila je vlasnica i direktorka firme „Poreski Obveznik“ Slavica Plazinić.

Novi sistem TMIS-2

Istakla je da je upravo novi sistem TMIS-2, elektronski sistem za prijavu sumnjivih aktivnosti Upravi za sprečavanje pranja novca od stane nefinansijskog sektora, jedna od alatki koja će omogućiti bolju prevenciju.

S obzirom da je sektor računovođa označen kao srednje ranjiv i visoko izložen pretnji od pranja novca, kako je ukazano, važno je da se kroz obuke i seminare USPN, koji se realizuju uz podršku PKS, upoznaju sa zakonom i doprinesu prevenciji, učestvuju u edukaciji i podizanje svesti poslovne zajednice o rizicima.

Takođe, pored računovođa, za najranjivije sektore smatraju se oblasti nekretnina, igara na sreću i poštanskih operatora.

„Zbog svega toga, PKS već pet godina organizuje sa Upravom za sprečavanje pranja novca obuke i seminare u oblastima i na teme značajne za računovođe“, navela je sekretar Udruženja za stručne, naučne i tehničke delatnosti PKS Maja Stošković.

PKS i USPN su do sada organizovali oko 60 obuka u regionalnim privrednim komorama i onlajn.

Davaoci računovodstvenih usluga smatraju da se smanjenje izloženosti pretnji može postići izgradnjom i jačanjem institucija, razmenom informacija nadležnih organa i ukrštanjem podataka, adekvatnom primenom mera srazmerno rizicima, delotvornim i odvraćajućim sankcijama protiv počinilaca, kao i trajnim oduzimanjem imovine.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Novi način prijave sumnjivih transakcija u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Podsetimo, samo godinu dana ranije, najveći prijavljeni prihodi bili su znatno manji, pa je tako najbogatiji građanin Srbije zaradio gotovo 11 miliona evra u 2020. godini.

Građani sa najvećim prihodima u Srbiji su – menadžeri, direktori, inženjeri, ekonomisti, pravnici, što su najčešće prijavljivana zanimanja u poreskim prijavama.

Pravnik se, inače, prvi put u vrhu najplaćenijih profesija upravo pojavio – prošle godine.

Poreska uprava Srbije saopštila je da je primljila 34.753 prijave za utvrđivanje godišnjeg poreza na dohodak građana za 2021. godinu.

To je čak 4.463 prijave više nego prošle godine.

91 odsto prijavljenih građana sa visokim primanjima – muškog pola

Udeo muškaraca u ovoj statistici se – ne smanjuje. Tako je ove godine, isto kao i lane, 91 odsto prijavljenih građana sa visokim primanjima – muškog pola. U 2020. godini, udeo žena je bio tek nešto veći – 12 procenata, dok je sada devet odsto.

Ovo znači da je među 34.753 prijavljenih građana Srbije, koji su zaradili više od tri prosečne srpske plate – čak 31.625 muškog pola, dok je svega 3.128 žena.

Podsetimo, obavezu prijavljivanja godišnjeg poreza na dohodak, imali su građani koji su u 2021. godini ostvarili dohodak veći od 3.268.224 dinara, odnosno veći od trostruke prosečne godišnje zarade po zaposlenom isplaćene u toj godini, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, objašnjavaju poreznici.

„Najviše prijava podneli su građani sa teritorije koju pokriva Odsek za koordinaciju poreske kontrole Beograd – ukupno 22.978 prijava, zatim sa teritorije koju pokriva Odsek za koordinaciju poreske kontrole Novi Sad – 7.010 prijava i teritorije koju pokriva Odsek za koordinaciju poreske kontrole Kragujevac – 2.740 prijava“, navodi Poreska uprava Srbije.

Gde žive građani sa najvećim prihodima

Poreska uprava Srbije obavila je listu opština u kojima je podneto najviše prijava za utvrđivanje godišnjeg poreza na dohodak građana.

Najveći broj ovih prijava podneli su građani koji žive u opštini Novi Beograd – ukupno 5.935.

Sledi centar Beograda sa podnete 5.574 prijave, pa Novi Sad sa 4.041 prijavom, dok je u Nišu podneta 1.211 prijava.

Još nekoliko beogradskih opština beleži značajan broj podnetih poreskih prijava.

Tako je na Čukarici 1.960 građana prijavilo da zarađuje više od tri prosečne plate, na Voždovcu 2.478, u Zemunu 2.137, a na Zvezdari 2.431.

Poređenja radi, u Subotici ima 433 „bogataša“, Pirotu 96, Vranju 66, dok ih je u Zaječaru – 330.

Među sto najvećih – 12 strani državljani

Od sto najvećih prijavljenih prihoda, 69 odsto pripada obveznicima sa teritorije koju pokriva Odsek za koordinaciju poreske kontrole Beograd (88 osoba su domaći državljani, a 12 su strani državljani).

Poreske prijave se podnose u papirnom i u elektronskom obliku.

Elektronskim putem, preko portala Poreske uprave, primljeno je, kako se ističe – 43 odsto prijava.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Najbogatiji građanin Srbije zaradio 18 miliona evra u 2021. godini се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prilikom korišćenja usluge eVrtić automatski se pribavljaju neophodni podaci iz matične knjige rođenih i Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, tako da roditelji ne moraju da dostavljaju dokumenta s podacima iz ovih evidencija prilikom upisa deteta, niti da odlaze ni na jedan šalter.

Usluga eVrtić je dostupna na Portalu eUprava svim registrovanim korisnicima, a roditelji mogu koristiti uslugu i prijaviti dete u željenu predškolsku ustanovu u terminu trajanja konkursa te predškolske ustanove.
Usluga eVrtić je namenjena roditeljima koji su državljani Republike Srbije, a pojedine predškolske ustanove pružaju ovu uslugu i u slučaju da je jedan od roditelja strani državljanin.

Za decu samohranih roditelja, decu žrtava nasilja u porodici, decu sa smetnjama u psihofizičkom razvoju ili decu iz porodica koje koriste neki oblik socijalne zaštite predškolska ustanova je u mogućnosti da prihvati prijavu elektronskim putem, ali je potrebno da roditelji podnesu relevantnu dokumentaciju kojom dokazuje navedeni status lično u predškolsku ustanovu.
Podsećamo sve roditelje da u svojim lokalnim samoupravama prate kada je konkurs za upis dece u vrtiće otvoren kako bi mogli da podnesu zahtev za upis deteta u predškolsku ustanovu elektronski. U kojim gradovima je sve usluga objavljena možete pogledati OVDE.

Roditeljima je dostupno i korisničko uputstvo koje im može pomoći pri popunjavanju usluge na linku: https://euprava.gov.rs/media/Uputstva/Uputstvo_za_roditelje_eVrtic.pdf

Чланак Usluga eVrtić dostupna za predškolske ustanove u Beogradu i Novom Sadu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Preduslov za ostvarivanje prava na finansijsku podršku je prethodno uredno podneta prijava sa podacima za generisanje jedinstvene oznake poslovnog prostora i poslovne prostorije PGJO, saopštila je Poreska uprava.

Analizom podataka o prijavljenim poslovnim prostorima i poslovnim prostorijama obveznika fiskalizacije utvrdjeno je da je u određenim prijavama, uočen niz nedostataka i nedoslednosti kod unosa podataka propisanih Pravilnikom o vrsti i načinu dostavljanja podataka o poslovnom prostoru i poslovnim prostorijama, kao i o načinu generisanja oznake poslovnog prostora.

Kakva je procedura i šta je potrebno od podataka

Poreska uprava je upozorila da je u nazivu poslovnog prostora i poslovne prostorije potrebno uneti isključivo naziv prijavljenog maloprodajnog objekta u kome će biti instaliran elektronski fiskalni uredjaj i nema potrebe ponavljati naziv, odnosno ime i prezime obveznika fiskalizacije, osim ako to nije i naziv poslovnog prostora i poslovne prostorije. U to polje se ne unosi adresa, tip objekta ili naziv delatnosti.

Podatak o nazivu poslovnog prostora i poslovne prostorije sastoji se od Jedinstvene oznake koju dodeljuje Poreska uprava i naziva poslovnog prostora i poslovne prostorije.

Taj podatak o nazivu poslovnog prostora i poslovne prostorije će biti upisan u bezbednosni element i ne može se samostalno menjati, bez promene bezbednosnog elementa.

Tip poslovnog objekta bira iz padajućeg menija i označava sa fiksni – nepomični objekat, pokretni na prenosivim prodajnim objektima (vozilo, autobus…), daljinska trgovina (trgovina putem interneta) i automat – isključivo samonaplatni uređaji (autoperionice, mašine za prodaju kafe, grickalica i benzinske pumpe bez posade…).

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Poreska uprava: Počelo prijavljivanje poslovnog prostora i poslovnih prostorija се појављује прво на Biznis i Finansije.

Poreske prijave se podnose u papirnom i u elektronskom obliku. Elektronskim putem, preko portala Poreske uprave, primljeno je 41 odsto prijava. Najviše prijava podneto je od fizičkih lica iz Beograda (20.368 prijava), zatim iz Novog Sada (6.039 prijava) i iz Kragujevca (2.106 prijava).

Od 100 najvećih prijavljenih prihoda 65 odsto je iz Beograda, a 13 su strani državljani.

Najčešća prijavljivana zanimanja su menadžer, direktor, inženjer, ekonomista, pravnik dok je 91 odsto prijavljenih muškog pola. Prijavljeni prihodi za prvih 100 podnosilaca poreskih prijava sa najvećim iskazanim prihodima kreću se u rasponu od oko 73 do oko 1.290 miliona dinara. To znači da je najveći prijavljeni prihod bio oko 915.000 evra mesečno.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Porez „za bogate“ prijavilo 30.290 ljudi се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prijave za ovaj paket pomoći biće organizovane kao i prethodne godine, kada je pomoć države od 100 evra dobilo oko 6,2 miliona građana Srbije. Posle toga prvih 30 evra trebalo bi da bude isplaćeno u maju, a drugih 30 evra u novembru.

Korisnici penzija, primaoci novčane socijalne pomoći i lica u zavodu za izvršenje krivičnih sankcija ne treba da se prijavljuju, već će im novac biti automatski uplaćen.

Ministar finansija Siniša Mali je u jutrošnjem gostovanju na javnom servisu rekao da se za prvih osam sati prijavilo preko 186.000 ljudi i da je to pet puta veći odziv nego za prethodni paket državne pomoći.

Foto: Pixabay

Чланак Počelo prijavljivanje za 60 evra pomoći се појављује прво на Biznis i Finansije.