Prosečan broj ponuda na tenderima u Srbiji je tek 2,5 pa smo statistički iza BiH gde je zabeleženo 2,54 ponude, iza Slovenije (2,9) i Hrvatske (3,5), a da ne govorimo o proseku Evropske unije – 5,4. Novi Zakon je doprineo unapređenju postupka, ali mesta za poboljšanje itekako ima. U praksi su se pokazale manjkavosti, dijalog je pokrenut kako bi se one i otklonile. I to će biti proces koji se neće zaustaviti. Do promena. One su bile nužne još od prvog zakona o javnim nabavkama koji je donet 2002, a potom se propis menjao 2008. pa 2012. i 2019. I stigosmo do 2021, tačno godinu dana od primene novog Zakona o javnim nabavkama i Portala koji je usaglašen sa direktivama EU.

Gde smo?

Istraživanje o stavovima koje je sproveo NALED uz podršku Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA) pokazuje da svaki četvrti ponuđač nema poverenje da su postupci javnih nabavki pošteni, a skoro polovina ne ispunjava uslove, pa nije za čudo što većina nijednom nije učestvovala u nabavkama u protekle tri godine. Bolja kontrola, transparentnost i primena drugih kriterijuma, osim dominantnog – cene, motivisala bi ih da se aktiviraju. Ni naručioci nisu baš zadovoljni, jer se kriterijumi kvaliteta ne koriste češće s obzirom na to da nemaju model na osnovu kog bi mogli da postave nabavku, pa su stava da su takve nabavke rizičnije. Ističu da nisu dovoljno obučeni da ih organizuju.

Po prethodnom Zakonu o javnim nabavkama, na jedan raspisan tender državne institucije su obavljale još 2,3 nabavke za koje procedure nisu bile obavezne, dok je posle usvajanja novog zakona, jedan javni poziv pratilo 46 izuzetih od ovog zakonskog okvira, što je uvećanje od – 2.000%. Prema zvaničnim podacima Kancelarije za javne nabavke, u prvih šest meseci prošle godine, prema starom zakonu, zaključen je primenom tog propisa 124.281 ugovor, a izuzeci koje je taj zakon dozvoljavao omogućili su još 285.219 nabavki.

Pad broja tendera

Za šest meseci od kada je novi zakon stupio na snagu, javni pozivi otvoreni su u 10.741 slučaju, a iz primene je izuzeto 495.719 nabavki. Od primene novog zakona, 70 odsto tendera je obustavljeno jer nije bilo ponuda. Brojevi su jasni, novi zakon nije ispunio očekivanja.

Postupak javnih nabavki se jeste promenio, ponuđači ne moraju putem papira i fizičkim prisustvom da učestvuju na tenderima već se to čini elektronski. Međutim, ovakav način doneo je probleme ponuđačima koji nisu imali vremena da se pripreme. Situaciju je dodatno otežala i pandemija. Ni naručioci ni ponuđači često ne znaju kako da se registruju na Portalu, pa iz tog razloga odustaju. Zato se i beleži pad broja tendera.

Nekada je bilo formalno, sada je jednostavnije, nema fizičkog prikupljanja dokumenata, pa potom i fizičke provere, sve se dokazuje putem jedne e-izjave koju prilažu ponuđači. Iako je njeno formiranje veoma lako (za onog ko to zna), upravo ta jedna izjava jeste problem. Potrebno je da ponuđač bude informatički obučen, a da bi to bio neophodne su dodatne edukacije, kako bi mogli da budu učesnici u javnim nabavkama. Problema ima i kada ponuđači dostave netačne podatke u e-izjavi, jer se naručioci kada imaju saznanja da je neki ponuđač dao lažnu izjavu ne žele da pokreću postupke. Ono što takođe zabrinjava jeste i što mnogi ne učestvuju u javnim nabavkama jer smatraju da se unapred zna ko će dobiti.

Uključiti sve vrste nabavki kao što su tajne i hitne

Prostora za unapređenje ima i za Portal za javne nabavke. Neophodno je uključiti sve vrste nabavki kao što su tajne i hitne, kao i sve faze postupka, a trenutno nedostaju planiranje i realizacija ugovora…

Jul je bio mesec javnih nabavki, a kampanju Mesec javnih nabavki pokrenuli su NALED i Udruženje „Ponuđači Srbije“, povodom godinu dana od primene propisa i funkcionisanja Portala za javne nabavke. Kampanja je organizovana uz podršku Američke agencije za međunarodni razvoj USAID u okviru projekta „Javno privatni dijalog za razvoj“.

Dijalog je pokrenut. U Srbiji će svaki mesec biti mesec javnih nabavki sve do poboljšanja propisa i dok ne dođemo do prosečnog broja ponuda od 3,5. Sledeći cilj će biti dostići prosek Evropske unije, što možda i neće biti nedostižno ako se unaprede procedure na Portalu, obezbedi nedostajuća transparentnost i pojednostavljenje procedure, a kako bi ponuđači u mnogo većoj meri učestvovali u postupcima javnih nabavki.

Tekst je objavljen na jpd.rs

Autor: Danijela Nišavić-plodnazemlja.com

Foto: Pixabay

Чланак U Srbiji će svaki mesec biti mesec javnih nabavki sve do poboljšanja propisa се појављује прво на Biznis i Finansije.

On je zamenio dosadašnji Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije i, kako kažu u Ministarstvu pravde, predstavlja krovni preventivni antikorupcijski propis, koji jača ulogu i kapacitete Agencije.

Obaveza da postupa po anonimnim prijavama

Novi zakon daje prava Agenciji da u svakom trenutku može da ima uvid u račune funkcionera koji, sa stupanjem na dužnost moraju da prijave svoje prihode i imovinu, kao i imovinu svojih supružnika, dece, roditelja, braća i sestara. U slučaju da funkcioner nije prijavio stvarnu imovinu, podleže krivičnoj odgovornosti. Agencija će takođe imati obavezu da postupa po anonimnim prijavama, što pre nije bilo moguće. Zakon propisuje i da sredstva javne vlasti ne mogu biti korištena u političkoj kampanji, a Agencija treba to da kontroliše.

– Zajedno sa, ranije donetim, Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma, i korupcije, Zakonom o lobiranju i Zakonom o poreklu imovine, Srbija je znatno unapredila normativni okvir za još efikasniju borbu protiv korupcije poručuju iz Ministarstva.

Promena postupka za izbor direktora Agencije

Među najvažnijim novinama je i promena postupka za izbor direktora Agencije, pa će ubuduće Ministarstvo pravde raspisivati javni konkurs za izbor direktora. Upravni odbor Pravosudne akademije obrazovaće tročlanu komisiju za sprovođenje konkursa, a krajnju odluku o izboru, na predlog ministra pravde, donosi Narodna skupština.

Organi javne vlasti dužni su da dostavljaju Agenciji u roku od 15 dana od dana prijema pismenog i obrazlozenog zahteva sva dokumenta i informacije kojima raspolažu. Zakon je predvideo i da se izriče mera opomene umesto mere upozorenja, kao i mera javnog objavljivanja preporuke za razrešenje sa javne funkcije. U slučaju da Agencija utvrdi sumnju da postoje nepravilnosti u radu organa javne vlasti, ona podnoso obrazloženi predlog za nadzor.

Ovaj zakon je usvojen 22. maja prošle godine i uređuje pravni položaj, nadležnost, organizaciju i rad Agencije, i uvodi brojne novine vezane za sukob interesa, kumulaciju javnih funkcija, prijavljivanje imovine i prihoda funkcionera, ovlašćenja Agencije, izbor rukovodećih organa.

Izvor: Novosti

Чланак Od danas primena Zakona o sprečavanju korupcije се појављује прво на Biznis i Finansije.