Naučnica Sintavi Sulajman je 2010. godine, dobivši svoj prvi posao u laboratoriji na japanskom Univerzitetu u Osaki, počela da eksperimentiše sa enzimom koje su u gomili trulog lišća otkrile njene nove kolege. Taj enzim nazvali su “kutinaza komposta od lišća” odnosno skraćeno od njegovog engleskog naziva – LCC.

On inače pomaže mikrobima da probiju voštani premaz listova kako bi ih lakše razgradili. Ispitujući njegova svojstva Sulajman je došla na ideju da bi on na isti način mogao razgrađivati i plastiku.

Jednog popodneva je odlučila da ovo proveri u praksi. Isekla je plastičnu ambalažu od slušalica i stavila je u vodu zajedno sa pomenutim enzimom. Pošto je ambalaža prenoćila u ovom rastvoru, Sulajman je ujutru na delovima plastike zatekla rupe dok su neki delovi plastike čak bili i usitnjeni. Ispostavilo se da LCC razbija hemijske veze među molekulima plastike čime olakšava mikrobima njenu lakšu razgradnju, odnosno razgradnju njenog organskog materijala kakav je na primer celuloza koja se nalazi svuda u prirodi.

Makaze za molekule plastike

Međutim, za razgradnju plastike u prirodi ovim enzimima je potrebno mnogo vremena. Zato je Sulajman počela da radi na ubrzavanju tog procesa. I nije bila jedina. I profesor Alen Marti sa Univerziteta u Tuluzu u Francuskoj bavio se ovim enzimom. On i njegove kolege modifikovali su ga u LCCICCG, enzim specijalizovan baš za razgradnju plastike. Pokazalo se da njihova modifikacija veoma brzo može razbiti polimere od kojih se sastoji PET ambalaža na monomere, odnosno na hemikalije od kojih se može proizvesti nova plastika.

“Ako zamislimo da je plastika ogrlica od perli, ovaj enzim su molekularne makaze koje je seku. One prekidaju veze između perli i potom svaku od njih možete iskoristiti za neku novu ogrlicu”, plastično objašnjava francuski naučnik.

Njegovo otkriće je dokazano i u praksi kada je počela da ga koristi kompanija Carbios, u kojoj je Marti sada šef fabrike koja se bavi razgradnjom plastike i pravljenjem novih materijala od nje. Ta fabrika poseduje najveću mašinu za procesiranje poliestera, koji je takođe jedna vrsta plastike i od kojeg se proizvodi polovina odeće na planeti. Međutim u ovoj fabrici se može proizvesti i materijal za druge predmete od plastike, kao što su na primer flaše.

Rešenje za odlaganje plastike

Do sada se odeća od poliestera najčešće spaljivala ili je bila slata na deponije u zemljama u razvoju, zagađujući njih umesto (bogate) države u kojima je korišćena. No, ovo otkriće japanskih i francuskih naučnika moglo bi smanjiti količinu tekstilnog otpada.

Nauime, pomenuta mašina u Carbios-u je sposobna da razgradi veliku količinu odeće. Ona odvaja delove stare odeće i samo od poliestera pravi materijal za proizvodnju nove. Ponekad se u taj novi tekstil ugrađuju i drugi materijali poput pamuka.

Budući da je ova tehnologija veoma efikasna ta kompanija planira da otvori još jednu fabriku u Francuskoj. Plan je da do 2025. bude u mogućnosti da reciklira do 50.000 tona plastičnih materijala godišnje, što bi stvorilo materijal za 300 miliona običnih majica ili dve milijarde plastičnih flaša.

Deo stručne javnosti je ushićen zbog ovako ohrabrujućih rezultata Carbios-a, dok pojedini stručnjaci ipak upozoravaju da su neke vrste plastike teže za recikliranje i da treba nastaviti sa promocijom odgovorne upotrebe plastike među stanovništvom.

Što se tiče Sintavi Sulajman, ona pomno prati uspehe francuskih naučnika koji su njeno otkriće komercijalizovali i nada se da će LCC pomoći u smanjivanju zagađenja.

Izvor: BBC

Foto: Nennieinszweidrei, Pixabay

Чланак Reciklaža plastike pomoću prirode се појављује прво на Biznis i Finansije.

On je u intervjuu za nedeljnik Vreme rekao da je pandemija pokazala da su ljudi nikada povezaniji, a opet otuđeni. Pokazala je i da je čovek u pojedinim momentima zastrašujuće sebičan i nepažljiv, a opet solidaran do neslućenih granica samopožrtvovanosti i plemenitosti.

„Ona pokazuje svu ljudsku krhkost, neprevidivost sutrašnjice, apsurdnost kolektivnih predstava o svojoj superiornosti i besmislenost predrasuda“, poručio je Kostić.

On je istakao da je jedna od lekcija pandemije da „priroda neće sedeti skrštenih ruku i sa divljenjem posmatrati aktuelnu antropocentričnu i narcističku destruktivnost homo sapijensa“.

Upitan o tome kako misli da će svet izgledati posle pandemije, Kostić je rekao da je skloniji da više nego futurolozima veruje mađarskim piljaricama koje citira Miloš Crnjanski da „nikad nije bilo tako da nije bilo nekako“.

„Život se žilavo nastavljao uprkos ratovima i strašnim epidemijema“, poručio je Kostić i dodao da će ova pandemija uzrokovati neke promene.

Izvor: N1

Чланак Pandemija: Nikad nije bilo tako da nije bilo nekako се појављује прво на Biznis i Finansije.