Na prezentaciji novog broja biltena rečeno je da su rizici za osvarenje projektovanog privrednog rasta loša poljoprivredna sezona, sporiji pad inflacije, ponovni rast cena energenata, produbljivanje krize u Evropi.

– U privredi Srbije početkom 2023. godine prevladavaju uglavnom negativni trendovi. Privredna aktivnost stagnira, inflacija je rasla do marta, zaposlenost blago raste, ali realne zarade opadaju, spoljni deficiti su smanjeni, kreditna aktivnost usporava, kamatne stope rastu – navodi se u publikaciji.

Procenjeno je da bi inflacija u Srbiji, koja je u maju iznosila 14,8%, do kraja godine mogla da padne na devet do deset odsto, dok je zvanična projekcija da će iznositi osam odsto.

Obaranju inflacije doprinosi pad cena sirovina, hrane, metala i energenata na svetskom tržištu, a dodatno Narodna banka Srbije pooštrava monetranu politiku povećanjem referentne kamatne stope.

– Ključni makroekonomski izazov Srbije je relativno brzo i osetno obaranje inflacije. Da bi se to ostvarilo potrebna je snažna koordinacija fiskalne i monetarne politike. Za sada samo monetarne politike deluju u tom smeru – navodi se u biltenu koji izdaje Ekonomski fakultet u Beogradu i njegove Fondacije za razvoj ekonomske nauke (FREN).

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Kvartalni monitor: Privredni rast u Srbiji u ovoj godini biće 2%, a možda i manji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Privreda većine zemalja OECD-a je počela da se oporavlja, uprkos tome što se korona kriza produžava, pokazuje rang lista koju je sačinio časopis The Economist. Na osnovu prikupljenih podataka o privrednim kretanjima u 23 zemlje OECD-a, najbolje rezultate ima Irska. Ona je ostvarila najveći rast BDP-a u periodu od četvrtog kvartala 2019. do trećeg tromesečja 2021. godine. Irska privreda je porasla za 22,3 odsto u pomenutom periodu. Iako ovakav podatak deluje veoma ohrabrujuće, Irska je izuzetak, a ne pravilo, ističe se u analizi.

Na drugom mestu je Čile, sa rastom BDP-a od 10,4 odsto, dok zemlje od trećeg do šestog mesta imaju znatno skromniji rast, koji se kreće između 2,1 odsto i 3,5 odsto. U ovoj grupi se nalaze Norveška (3,5 odsto), Poljska (3,1 odsto), Švedska (2,1 odsto) i Danska (2,1 odsto).

Zemlje koje je najviše pogodila korona kriza

Među evropskim zemljama koje i dalje uveliko trpe posledice krize koju je izazvala pandemija, nalaze se Velika Britanija, Portugal, Španija i Italija. Njihov BDP je u analiziranom periodu pao između 1,3 odsto i 6,6 odsto.

Španija, čija se ekonomija uglavnom zasniva na turističkoj industriji, ima najveći pad BDP-a (-6,6 odsto) na listi od 23 zemlje OECD-a koju analizira The Economist, a trenutno je na trećem mestu po broju obolelih od korona virusa, sa preko 90.000 novozaraženih.

Slovenija među najboljima

Premda kretanje BDP-a i dalje važi kao jedan od najznačajnijih ekonomskih pokazatelja, on daje samo delimičnu sliku o ukupnoj snazi neke ekonomije. Zato su analitičari časopisa The Economist prikupili i podatke o promenama u prihodima domaćinstva po glavi stanovnika, javnim ulaganjima, cenama akcija i odnosu državnog duga prema BDP-u.

Nalazi ovakve, proširene analize pokazuju da su se u posmatranom periodu najbolje izborile sa pandemijom privrede u Danskoj, Sloveniji i Švedskoj, dok su na dnu rang liste Japan, Velika Britanija i Španija.

Foto: Pixabay

Чланак Koje zemlje su se najbrže oporavile od pandemije? се појављује прво на Biznis i Finansije.

“Zbog korupcije i kršenja načela vladavine prava Srbija gubi jedan procentni poen stope rasta godišnje.”

Ako je naša procenjena stopa rasta tri posto, to znači da je trećina tempa privrednog rasta izgubljena zbog korupcije i nepostojanja vladavine prava, rekao je Madžar za nedeljnik Hrvatska riječ iz Subotice.

Prema njegovim rečima, osim pravne nesigurnosti, problem je i partijsko kadriranje.

“Na mnoga važna mesta stavljeni su, kako se to kaže, ‘naši ljudi’, umesto kompetentnih koji bi taj posao mnogo uspešnije radili”, kazao je Madžar.

Izvor: Beta

Чланак Zbog korupcije Srbija gubi jednu trećinu tempa privrednog rasta се појављује прво на Biznis i Finansije.