Uzgajivači mleka u Srbiji su u najžešćoj krizi unazad više decenija. Broj mlekulja je sveden na otprilike 200.000 i ne zadovoljava potrebe ni domaće potrošnje. A važimo za „zemlju mleka“ koja je decenijama susednim republikama izvozila dve trećine domaće proizvodnje, dok je jedna bila dovoljna za lokalno tržište.

Sukob u Ukrajini

Prošle godine, međutim, uvoz je uzeo maha i umnogome zamenio domaće mleko. Nije reč o nekom posebnom kvalitetu, naprotiv, uvozimo pretežno mleko u prahu najviše za potrebe konditora. Jednostavno, u Srbiji se ne isplate uzgoj mlekulja i proizvodnja mleka. Još nekako može da prođe domaćinstvo koje se bavi i ratarstvom pa samo proizvodi hranu za stoku. Računica onih koji se bave samo uzgojem mlekulja je negativna.

Do pre koju godinu ratari su bili relativno zadovoljni, cene pšenice, kukuruza, soje i sunkcoreta bile su godinama, uz povremene izuzetke, na visokom nivou, te su se dominantno usmerili na četiri osnovna useva. Uzgoj stočne hrane, šećerne repe ili lekovitog bilja godinama je drastično smanjivan.No, sukob u Ukrajini je korenito izmenio stvari. Pokazalo se da u svetu ima dovoljno i žitarica i uljarica, pa su, posle početnog skoka, cene drastično pale. Srbija je reagovala neuko, prvo je zabranjivala, potom ograničavala izvoz. Posledice su viškovi pšenice i kukuruza na samo tri meseca od žetve.

Pitanje je hoće li u silosima biti dovoljno mesta za novi rod. Dodatni problem je znatno otežan i skup izvoz preko Konstance, baš kao i veliki nedostatak teretnih vagona. Već mesecima ratar, praktično, ne može da proda ni kilogram robe. Za jesenju i prolećnu setvu trošio je ranijih godina ušteđen novac ili je zajmio. Najgore je što mu perspektiva za ovu godinu nije naročita.

Jedni naspram drugih

Od jesenas slušamo i nedaće pčelara. To nas je iznenadilo, Srbija ima dobre pčelare i kvalitetan med. Godinama je na inotržištu plasirala znatne količine po ceni često i za 50 odsto iznad one na tržištu Srbije. Međutim, nekvalitetan med iz azijskih država, još više iz Ukrajine, uz damping cene, zaposeo je evropsko tržište. Srpski pčelari ne žele da prvoklasnoj robi spuštaju cenu i, za sada, čekaju – med ne zahteva brzu prodaju.

Duže vreme žale se i malinari, tačnije vlasnici hladnjača. Lane su od seljaka otkupljivali „crveno zlato“ za po 500 dinara za kilogram, danas je na inotržištu ovu robu teško plasirati po toj ceni. Na popriličan pritisak sa političke scene lane su vlasnici hladnjača pristali da „na slepo“ isplate izuzetno visoku cenu uzgajivačima, kojih je oko 70.000 i sasvim su pristojna baza za svaku vlast. Na otkupnu cenu treba dodati troškove odabira, zamrzavanja i skladištenja da bi se shvatilo koliko je pad cene na evrotržištu pogodio hladnjačare.

Teško na tržištu

Razlog nezadovoljstva paora je otežana realizacija na tržištu. Uzroci su različiti, problemi u uzgoju sadnica, nedovoljan kvalitet stočnog stada kada je u pitanju proizvodnja mleka, te odsustvo saradnje između seljaka i vlasnika hladnjača u slučaju maline. Umesto da jedni druge doživljavaju kao partnere na istom poslu, dve grupacije se posmatraju neprijateljski i samo razmišljaju kako da jedni drugima naude.

Međutim, u pitanju je uvek jako otežan izvoz. Ne iznenađuje, naša poljoprivreda gotovo u svakom segmentu proizvodi znatno više nego što su domaće potrebe i Srbija je solidan agrarni netoizvoznik sa gotovo 1,5 milijardi evra plusa u spoljnotrgovinskoj razmeni.

Da je ovdašnja agrarna politika osmišljenija, a ekonomska više posvećena agraru, trgovinski suficit bi brzo nadmašio i tri, u srednjem roku i pet milijardi evra. Tačno je da srpska poljoprivreda potecijalno ima velike rezerve i da joj nedostaje značajniji investicioni ciklus kako bi razvila sistem zalivanja, poboljšala rasni sastav goveda ili izgradila kvalitetniji uzgoj sadnica za pojedine vične vrste.

Na štetu izvoznika

Ipak, postoji još jedan razlog nevoljama seljaka koji je u vezi sa ekonomskom, preciznije monetarnom politikom Srbije. U pitanju je već gotovo desetogodišnja politika precenjenog dinara, čija je vrednost u odnosu na evro u poslednjoj deceniji ojačala za šest, sedam odsto, mada mu je kupovna moć u istom razdoblju gotovo prepolovljena.

Politika precenjene valute naročito pogađa izvoznike, dakle upravo one privrednike koji imaju znanja i veštine da svoje proizvode plasiraju na inotržištu, pobeđujući najsnažnije rivale. Za robu prodatu na inotržištu dobijaju odgovarajuću evro ili dolarsku cenu. No, kada devize zamene za srpsku valutu dobiju premalo dinara. Nasuprot tome, domaće tržište, takođe veoma značajno za najbolje srpske privrednike, postaje više nego povoljno za inokonkurente čija je roba u Srbiji, mereno dinarima, neuobičajeno jeftina.

Temeljite promene

Kod pojedinih grupacija problem je posebno izražen stoga što glavninu troškova isplaćuju dinarima. Malinari su upečatljiv primer, najveći troškovi uzgoja maline odnose se na branje. Trudan fizički posao u kome dnevnica radniku dostiže i 4.200 dinara, za šta se na evrotržištu u veleprodaji može kupiti 12 kilograma maline. Ranijih godina berač je dobijao nadnicu iz koje je mogao kupiti četiri do pet kilograma. Poremećaj je posledica politike precenjenog dinara.

Svakako da se srpska agrarna politika mora dopunjavati, pa i korigovati. Međutim, mada dobrodošle, ove promene neće biti i dovoljne. Za kvalitativan iskorak srpske poljoprivrede potrebno je i da državna ekonomska, pre svega monetarna, politika vodi računa o poljoprivrednicima i izvozu.

Izvor: 021.rs

Foto: Pixabay

Чланак Zašto su seljaci nezadovoljni? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prednost takvog načina funkcionisanja je prilagodljivost, ali postoje i mane. Najgora je ta što čak i mala prepreka, kakvu velika korporacija ne bi niti uočila, može postati katastrofalna po mali biznis. Saveti za male preduzetnike retko se bave ovakvim temama.

Magazin Inc. piše o tri naizgled bezazlene navike malih preduzetnika, koje mogu imati fatalan učinak po njihov biznis.

Nedovoljno spavanja

Istraživanja o nedostatku sna su prilično jasna: nedovoljno spavanja je loše. Na žalost, to je ujedno i jedna od onih stvari koje je lako ignorisati. Preduzetnička kultura ceni uporan, neumoran rad više nego luksuz spavanja.

Nedavna studija pokazuje da bi mali preduzetnici trebalo dobro da razmisle o tome kada odlaze na spavanje. Istraživanje obavljeno u časopisu Sleep govori da nedostatak sna utiče na našu moć odlučivanja kad je reč o neizvesnosti i neočekivanim situacijama.

Studija je utvrdila da neispavani ispitanici nisu bili u mogućnosti da se prilagode novim podražajima kako bi doneli pravu odluku, niti su smatrali da je važno utvrditi koja je odluka ispravna. Ne zvuči baš kao nešto čemu bi vlasnici malih biznisa trebalo da teže.

Korišćenje svoje kućne kancelarije više kao „kućne“ nego kao „kancelarije“

Internet je učinio kućni ured unosnijim nego što je bio pre 20 godina, a rad kod kuće je odličan način za uštedu novca dok posao ne krene. Ono što mnogi mali preduzetnici koji kreću od kuće ne shvataju je da je psihološko razgraničenje između radnog prostora i prostora za odmor esencijalno.

Kancelarijski prostor koji ste uredili u svom domu koristite samo za rad, kako biste poboljšali produktivnosti te izbegli uobičajene zamke koje vam odvlače pažnju i ruše motivaciju.

Upotreba jednog telefona ili tableta za sve

Pametni telefoni i tableti su praktični. Možemo se u trenutku prebaciti s pregledavanja izlaznih faktura na zabavljanje dece na zadnjem sedištu automobila.

Korišćenje istog uređaja za poslovne i privatne potrebe donosi svoj rizik. Očiti rizik je da uređaj može lako biti uništen, i onda biznismen mora juriti da kupi novi, a to košta. To je scenario u najboljem slučaju – ako su podaci bili sačuvani u cloudu ili ako je postojala sigurnosna kopija. Ako nisu, cena zamene uređaja je mnogo veća.

Manje očigledan rizik je taj što čim se više uređaj koristi, i što više ljudi ga koristi, veća je šansa za zarazu malverom, uspešan fišing napad (oko 10% ljudi još uvek otvara linkove iz nepoznatih mejlova) ili to da dete skine neku neželjenu aplikaciju. Virusi su sami po sebi problem, ali gubitak ili hakovanje podataka imaju potencijal da stvore veliki trošak i u vidu gubitka klijenata.

Preduzetnici moraju da imaju velike ideje – tako mogu svoje snove pretvoriti u unosnu stvarnost. Ali, ponekad nam male stvari mogu postati nepremostive prepreke na putu do uspeha. Budite svesni suptilnih načina na koje vaše navike mogu zaustaviti vaš uspeh. Borite se i ostanite na putu do uspeha.

Izvor: Stratego/Ekapija

Foto: Pixabay

Чланак Koje navike mogu da ugroze biznis preduzetniku се појављује прво на Biznis i Finansije.

Mikro, mala i srednja preduzeća uspela su da se prilagode krizi, kupcima, zaposlenima. Kamen u cipeli – nedostatak radne snage i težak pristup povoljnijim kreditima.

– Podrum je zahtevao investiciju od 250.000 EUR i mi nismo mogli da dobijemo tako veliki kredit ni od jedne banke pogotovo što finansijska vrednost objekata u Aleksandrovcu nije dovoljno velika da pokrije tako veliki kredit – kaže Nadežda Ivanović iz Vinarije Ivanović.

– Ne možete da nađete na tržištu rada osoblje koje je već obučeno i koje može odmah da krene da radi, morate dosta da uložite u te ljude. Drugo, izazov je da će ta mlada osoba, perspektivna, otići negde napolje gde su opet bolji uslovi – poručuje Aleksandra Bogunović iz Vatrex Rescue.

Za veći rast i izvoz srpskih privrednika obezbeđeno je 400 mil USD preko Američke korporacija za međunarodno razvojno finansiranje. Kredite će odobravati četiri banke kojima su pokriveni rizici poslovanja. U prvoj fazi na raspolaganju je 272 mil USD, izveštava RTS.

– Sa posebnim fokusom na poljoprivredu, na nerazvijena područja, na održivi razvoj, na startap kompanije i kompanije koje vode žene. Dakle, upravo na ono što smatramo da je najveći pokretač razvoja naše ekonomije – mikro, mala i srednja preduzeća – poručio je Siniša Mali, ministar finansija.

U bruto društvenom proizvodu mala i srednja preduzeća učestvuju sa gotovo 60%, a u izvozu robe sa 40%. Zapošljavaju dve trećine svih koji rade u nefinansijskom sektoru.

Preduzetnicima nedostaje znanje

– Pogotovo su važna u nekim sredinama gde velikih kompanija i nema, kao što su neki manji gradovi. Dodatno su ojačani napori u tom pravcu, tako da ćemo mi za narednu godinu spremiti i neke nove programe. U fokusu će nam biti i određene ciljne grupe koje do sada nisu bile toliko podržane – navodi Katarina Obradović Jovanović, pomoćnik ministra privrede.

Osim novca, preduzetnicima nedostaje i znanje. Konsultantske usluge za prilagođavanje evropskim pravilima nekada su doživljavali kao nepotreban trošak, danas kao investiciju. Čak 71% preduzeća koja su prošla savetodavni program EBRD-a povećalo je prihode, 53% povećalo je broj zaposlenih, a 42% ima veći izvoz.

– Tako da je vrlo dobro prepoznata ta potreba za poslovnim savetima i oni to koriste tako što sufinansiraju, znači nije potpuno finasirano od strane donatora i evropske banke – naglasila je Aleksandra Miladinović iz Evropske banka za obnovu i razvoj.

Kako kaže Nikola Vertolini iz delegacije Evropske unije mnogo se ulaže u inovacije i unapređenje tehnoloških standarda.

– Srpske kompanije će morati da posluju sa manjim zagađenjem. Meri se učešće ugljendioksida u svakom proizvodu. Ko to ne poštuje, neće moći da izvozi u EU – istakao je Vertolini.

Uplatom poreza i doprinosa – mala i srednja preduzeća finansiraju 40% rada države. Za razliku od stranih investitora, za domaću privredu nisu vezani samo profitom. Male porodične firme imaju veliki interes da neguju odnose sa dobavljačima, jer ne mogu da odu na drugi kraj sveta sa prvom sušom, poskupljenjem sirovina ili padom kupovne moći.

Izvor: Ekapija/RTS

Foto: Pixabay

Чланак Šta je kamen u cipeli kod malih preduzeća? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Vlada Srbije, verovatno vođena poslovicom „Bolje vrabac u ruci nego golub na grani“, ograničila je izvoz pšenice, pšeničnog brašna, kukuruza i suncokretovog ulja. Trgovci, naravno, nisu srećni zbog ove mere, ali stručnjaci kažu da je ona opravdana u vanrednim situacijama, te da su isto učinile i neke druge zemlje. Ipak, bojazan da bismo mogli ostati gladni ne postoji, tvrde sagovornici B&F-a.

Aleksandar Bogunović, sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju u Privrednoj komori Srbije (PKS) kaže da se za sada ne očekuju problemi u snabdevanju domaćeg tržišta, pogotovo kada se radi o osnovnim životnim namirnicama. „Robne rezerve imaju dovoljne količine roba koje garantuju snabdevenost i stabilnosti tržišta, pre svega, pšenice, kukuruza, brašna, šećera, ulja, kuhinjske soli, mleka u prahu, pirinča, pasulja, kao i mesa i prerađevina od mesa“, nabraja Bogunović.

Agroekonomista Milan Prostran razume i mere Vlade i trgovce. „Ne znamo kakva će biti žetva ove godine do koje je preostalo još tri meseca, zatim koliki će biti prinosi i zbog nestašice veštačkog đubriva, zato mislim da treba biti oprezan. Trgovci će trenutno izgubiti deo dohotka i jedna od mera Vlade bi mogla da bude da im to na neki način kompenzuje kroz dodatne kupovine za robne rezerve po berzanskim cenama, ili na neki drugi način“, smatra Prostran.

Ipak, napominje da trgovci neće izgubiti mogućnost da zarade jer se kvalitet tih proizvoda sigurno ne menja dve godine, a sirovog ulja i duže. Ovakva mera mogla bi da bar privremeno umiri i cene, što potvrđuje i Anja Jakšić sa Produktne berze u Novom Sadu, koja saopštava da su cene kukuruza i pšenice odmah nakon usvajanja pomenutih ograničenja neznatno pale.

Zapelo u uvozu

Goran Popović, direktor operacija kompanije „Bambi“, takođe očekuje da će se cene nekih proizvoda stabilizovati. „Međutim, za određene sirovine koje mi koristimo, kao na primer razne vrste biljnih masti, u Srbiji nema tehnoloških i proizvođačkih kapaciteta, iako postoji sirovinska baza poput suncokreta, soje i slično za većinu inputa. Prerađivačka industrija je koncentrisana na plasman finalnih proizvoda za potrošače, a ne na prodaju takvih proizvoda koje konditori koriste dalje u proizvodnji“, objašnjava Popović.

Konditorska industrija je i pre potresa koji traju već dve godine morala pretežno da se osloni na sirovine iz uvoza, a najnovija kriza zbog rata u Ukrajini je dodatno iskomplikovala situaciju.

„Uvozimo proizvode od mleka, kao što su duboko zamrznuti maslac, mleko ili surutka u prahu. Ukoliko dođe do dodatnih poremećaja i prekida lanca snabdevanja mlečnih proizvoda iz uvoza, cela konditorska ali i prehrambena industrija biće suočena sa nedostatkom sirovina za proizvodnju. Brašna, s druge strane, ima dovoljno u Srbiji, ali je trenutna cena izjednačena sa cenama na evropskom i svetskom nivou. Na žalost, poskupele su sve sirovine, bez izuzetka, što dodatno utiče na cene finalnih proizvoda“, komentariše Popović, koji je uveren da su poslednje krize još jednom pokazale koliki je značaj lokalnih i regionalnih lanaca snabdevanja.

Prema njegovom mišljenju, dolazak svetskog proizvođača čokolade predstavlja veliku korist za celu konditorsku industriju u Srbiji, iako njihov lanac snabdevanja i dalje zavisi od globalnih kretanja osnovnih sirovina, kao što je, na primer, kakao. „Njihovim dolaskom smanjen je rizik za industriju Srbije, ali i regiona i sada je potrebno učiniti ga održivim“, ističe Popović.

Zapelo u izvozu

Problem sa sirovinama nije jedina glavobolja domaće prehrambene industrije, budući da su mnogi poslovali na tržištima pogođenim ratom, posebno u Rusiji. Srbija najveći deo voćarske proizvodnje plasira upravo na rusko tržište. Putevi ka Rusiji su sve duži, što uveliko poskupljuju transport. Kada se na sve to doda skuplje gorivo i sve nepovoljniji kurs rublje, kao i neizvesnost u naplati roba, jasno je u kojoj meri su pojedine kompanije u problemu. Najteže je uzgajivačima jabuka i jagoda, koje se procentualno najviše izvoze na rusko tržište, ali teškoće imaju i pojedina preduzeća iz mlekarske i mesne industrije, kojima je Rusija takođe bila jedna od glavnih izvoznih destinacija.

Kompanija „Zlatiborac“ je prisutna na ruskom tržištu još od 2010. godine, a od 2016. posluju preko ćerke kompanije „Zlatiborac trejd“, čije je sedište u Moskvi. Preduzeće je više od polovine svog ukupnog izvoza plasiralo u Rusiji, ali prodaja u ovoj zemlji beleži stalni pad od kada je prvo izbila afrička kuga svinja, a potom usledila ukrajinska kriza, kaže generalni direktor „Zlatiborca“ Dušan Knežević.

Transport preko Mađarske, Slovačke, Poljske, Letonije, Litvanije, Estonije do Rusije traje malo duže, ali funkcioniše, kaže Knežević i dodaje: „Trenutno najveći problem predstavlja nestabilan kurs ruske rublje u odnosu na evro, koji je pre krize imao vrednost 85 za jedan evro, a ovih dana varira i preko 140. Otežan je i platni promet preko ruskih banaka, koji za sada uspevamo da nekako prevaziđemo. Ukoliko se kriza nastavi, to će dodatno otežati naše poslovanje, ali verujemo da će potreba za hranom otvoriti koridore za njen nesmetan protok“, nada se Knežević.

Za razliku od „jabučara“, firme koje se bave trgovinom zamrznutim voćem nisu u velikom problemu, potvrđuje Rade Ljubojević, vlasnik kompanije „Sirogojno Company“. „Svako tržište je značajno, ali u Rusiju ide svega 20 miliona evra vrednog zamrznutog voća. Ukoliko gledamo po kompanijama, najčešće je to 3 do 4% našeg ukupnog izvoza, pa nije katastrofa“, ocenjuje Ljubojević.

Teško osvojiti, a još teže zadržati

Premda nisu sve prehrambene delatnosti jednako pogođene ukrajinskom krizom, sagovornici B&F-a su saglasni da „prebacivanje“ na nova tržišta nije jednostavno, niti može da se izvede u kratkom roku. Ljubojević napominje da pre izvoza na neko tržište treba napraviti strategiju, ispitati transportne puteve, dozvole, neophodne standarde koji su posebno važni kod prehrambenih proizvoda.
„Površno se prilazi tom pitanju jer se novo tržište ne osvaja ni lako ni brzo, već je to proces. U međuvremenu, ako ste izgubili neko tržište i dalje imate iste troškove, a dodatni problem je što proizvodi koje ste mislili da ćete na njemu plasirati imaju rok trajanja“, naglašava Ljubojević.

Dušan Knežević se slaže da je novo tržište teško naći, još teže osvojiti, a najteže zadržati. „Tu ste uvek na tankoj liniji i ako niste temeljni, stručni i maksimalno posvećeni, vrlo brzo ćete biti iznenađeni kako se tržište lako gubi. To, naravno, nije uvek vaša krivica, pošto se dešavaju okolnosti na koje ne možete da utičete“, napominje Knežević i navodi kao primer upravo mesnu industriju, koju je prvo pogodila afrička kuga svinja, potom posledice korona krize, a sada i potresi nastali zbog rata u Ukrajini.

Direktor „Zlatiborca“ ističe da je svako tržište priča za sebe, i stoga zahteva da se temeljno istraži. „Moramo da utvrdimo ko su naši potencijalni kupci, kakvi su njihovi prohtevi, navike, ukusi, zatim ko čini našu konkurenciju i kako ona posluje, kakva će nam biti cenovna politika, marketinške aktivnosti… Ako profesionalno pristupite poslu, treba vam od šest meseci do godinu dana pre nego što se vaši proizvodi nađu u prodaji“, precizira Knežević.

Aleksandar Bogunović ukazuje da se zavisnost domaćih izvoznika od ruskog tržišta značajno smanjuje u poslednjih nekoliko godina, ali još uvek nedovoljno. „Velike kompanije su već pronašle alternativna tržišta, poput Saudijske Arabije, Indije, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Katara i Velike Britanije ali je potrebno još vremena za povećanje količina i intenzivniji izvoz. Za male proizvođače je ovo vrlo kratak rok da za postojeću robu pronađu nove kupce, tako da nastavljaju saradnju u postojećim uslovima“.

Maja Suđicki Trzin, direktorka logističke kompanije „Samer & Co. Shipping“ potvrđuje da su mnoge kompanije svoje proizvode već uspele da plasiraju na druga tržišta. „Reč je, pre svega, o poljoprivrednim proizvodima. Istina, postoje kompanije koje su veći deo svog poslovanja usmerile na rusko i ukrajinsko tržište i njihovo poslovanje će možda biti ugroženo ukoliko se kriza nastavi u narednim mesecima. Veći problem od našeg izvoza na ta tržišta, međutim, predstavlja zavisnost kompanija iz EU od proizvoda iz Rusije i Ukrajine, jer to ugrožava i poslovanje naših preduzeća koja su deo globalnih lanaca snabdevanja“, skreće pažnju Suđicki Trzin i dodaje da izvoz za Rusiju ide redovno, ali da je transport poskupeo 100% u odnosu na situaciju pre rata.

Inflacija u galopu

Nova kriza dodatno pogoršava već postojeće probleme sa sirovinama, što će pogurati dalje poskupljenja hrane, a na ovo tržište će posebno uticati snabdevenost mineralnim i azotnim đubrivima, kao i njihova cena. To potvrđuju i prognoze Anje Jašić da će i cene žitarica ostati na visokom nivou. „Soja je, na primer, poslednje tri nedelje marta beležila konstantan rast vrednosti i dostigla cenovni maksimum“, navodi Jašić.

Situaciju dodatno komplikuje potencijalna slabija prihrana zemljišta, zbog čega mogu biti umanjeni prinosi u narednoj žetvi, upozorava Bogunović. „Ako se na to dodaju cene energenata koje svakim danom rastu, poskupljenja su izvesna. Cena mesa u Srbiji je drastično pala usled zamrzavanja cena svinjskog buta u vreme kada su počeli da pristižu tovljenici iz tova koji je započet pod visokim cenama. Stabilnost cena govedine narušena je još prethodne godine, i zbog nedostatka ponude i povećanja državnih i kompanijskih zaliha dolazi do rasta cena i u Evropi i kod nas“, kaže Bogunović.

Prvi udar krize odrazio se, prema rečima Dušana Kneževića, na sve inpute, posebno na cene sirovine i repromaterijala, koji su na srpskom tržištu porasli između 15% i 20%, a na inostranom i više od 50%. „Dalji rast cena inputa će sve proizvođače dovesti u situaciju da, ma koliko nerado, moraju da povećaju cene finalnih proizvoda. One su još uvek relativno stabilne zahvaljujući određenim rezervama sirovina, ali svaka nova nabavka sirovine po većoj ceni biće direktan udar na konačnu cenu proizvoda. Veliko je pitanje šta će se dešavati sa energentima koji su i glavni generatori rasta svih cena, tako da je u ovom momentu veoma teško bilo šta planirati i kratkoročno, a kamoli na duži rok“, naglašava Knežević.

Rast cena hrane može dovesti do smanjene potrošnje, napominje Milan Prostran. „Svako poskupljenje hrane je udar na srpski budžet, jer više od 40% potrošačke korpe odlazi na hranu. Na Zapadu je to 7 do 15% i zato je za njih inflacija bezbolnija“, objašnjava Prostran, koji podseća da se u Srbiji nekada jelo 65 kilograma mesa po glavi stanovnika godišnje, tokom devedesetih svega 30 kilograma, a danas oko 50 kilograma.

Izvor: Biznis i finansije, aprilski broj 176

Piše: Vesna Lapčić

Чланак Položaj domaće prehrambene industrije u globalnoj krizi: Vreme je za dijetu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Marta Kruger, koja vodi posao sa poklon korpama pod nazivom Giften Market, trošila je ceo svoj budžet za oglašavanje na Metinim platformama, Fejsbuku i Instagramu, a za svakih potrošenih 14 dolara u proseku, dobijala bi jednog kupca.

Kada je kompanija Epl prošle godine uvela novu funkciju privatnosti za mobilne uređaje koja ograničava praćenje korisnika njeni troškovi za sticanje takvih kupaca porasli su deset puta, a u oktobru je preusmerila ceo svoj budžet za oglašavanje na oglase za pretragu na Guglu.

Mnoge druge kompanije koje zavise od prodaje putem internet trgovine razmatraju svoje rezučtate i odlučuju da urade istu stvar.

One smanjuju svoju potrošnju na Fejsbuku i Instagramu i šalju novac od reklama Guglu, Amazonu, Snepčetu i drugim platformama.

Promena privatnosti pogađa kompaniju

Promena privatnosti pogađa centar poslovanja kompanije Meta i njenu sposobnost da precizno targetira korisnike i dokaže trgovcima da oglasi generišu prodaju.

Ranije ovog meseca, Meta je saopštila da očekuje udar od oko deset milijardi dolara na prodaju ove godine, kao rezultat Eplove promene, koja zahteva da aplikacije traže od korisnika dozvolu za praćenje i deljenje njihovih aktivnosti.

Gugl je ove nedelje predstavio sopstveni predlog da smanji praćenje korisnika u aplikacijama na Android uređajima, potencijalno pogoršavajući izazove sa kojima se suočila kompanija Meta.

„Već neko vreme je poznato da fejsbuk radi po hiru platformi na kojima potrošači pristupaju njihovoj aplikaciji“, rekao je Ari Paparo, izvršni direktor za reklamne tehnologije koji je prodao svoju kompaniju Comcast i dodao da sada te platforme menjaju pravila, a oni na to ne mogu mnogo da utiču.

Meta je saopštila da makroekonomske sile, uključujući inflaciju i poremećaj lanca snabdevanja, takođe vrše pritisak na potrošnju na reklame, ali čini se da je pritisak na privatnost najveća pretnja za nekada čvrstu kontrolu giganta društvenih medija u pogledu potrošnje na oglase malih onlajn preduzeća i kompanija za e-trgovinu.

Tržišna vrednost Mete pala

Strahovanje investitora od posledica Eplove promene jedan je od razloga što je tržišna vrednost Mete pala za više od 300 milijardi dolara od nedavnog izveštaja o zaradi.

Fejsbuk pokušava da ublaži efekte ovih promena, a neki analitičari su optimisti i smatraju da će Meta obuzdati štetu i da bi njeno poslovanje moglo da počne da se oporavlja u drugoj polovini 2022. godine.

Meta je u pisanoj izjavi navela da ima više od deset miliona oglašivača kao i da Eplova „štetna politika otežava i poskupljuje preduzećima svih veličina da dođu do svojih kupaca“.

„Verujemo da će Fejsbuk i Instagram ostati najbolje platforme za rast preduzeća i povezivanje sa ljudima, i uvek ćemo nastaviti da radimo na poboljšanju performansi i merenja“, navodi se.

Meta radi na tome da pokaže oglašivačima da oglasi na Fejsbuku i Instagramu pokreću veću prodaju nego što pokazuje njena analitika kao i to da kompanija razvija novu tehnologiju za koju se nada da će marketinškim stručnjacima dati skoro onoliko informacija o učinku oglasa kao što su imali pre Eplovih promena.

Eplova promena bi mogla da bude najteža inovacija sa kojom se Meta ikad suočila, rekao je analitičar Danijel Njuman iz kompanije Futurum Research, koja se fokusira na digitalnu tehnologiju.

„Fejsbuk je izgradio svoje carstvo na mogućnosti da dobije intimne detalje o ponašanju korisnika preko interneta“, rekao je on i dodao da je Epl promenio igru.
Meta je kritikovala Eplov potez, rekavši da bi to naštetilo ne samo njegovim prihodima, već i malim preduzećima i proizvođačima aplikacija, kao i da je Epl napravio lažni kompromis između personalizovanih usluga i privatnosti.

Problemi u reklamnom poslovanju

Unutar Mete, neki zaposleni su videli Eplovu promenu i Guglov potez, kao napore da naškodi Metinom poslovanju, kaže anonimni izvor koji je bio zaposlen u Metinom odeljenju za reklamne proizvode.

U Metinom pozivu za zaradu od 2. februara, glavni finansijski direktor Dejvid Vener kritikovao je Eple i Gugl zbog doprinosa problemima njenog reklamnog poslovanja i sugerisao da su Eplove promene koristile Guglu, a napomenuo je i to da Gugl plaća milijarde dolara Eplu godišnje da bi bio podrazumevani pretraživač na Ajfon (iPhone) uređajima.

Brows by Bossy, proizvođač šablona za obrve, trošio je i do 7.000 dolara dnevno na Fejsbuk oglase, ali kako su Eplove promene uvedene, cene oglasa su „počele da rastu, praćenje očigledno više nije bilo tačno i performanse su se smanjile“, rekla je Amanda Sibert, suosnivač kompanije za e-trgovinu.

Ona je rekla da je kompanija smanjila svoju potrošnju na Fejsbuku za oko 80 odsto i prebacila novac na drugo mesto, uključujući i reklame za pretragu na Amazonu.

Ath Sport, kompanija koja proizvodi i prodaje dodatke ishrani za sportiste, nekada je dobijala novog kupca za svakih 40 dolara koje je potrošila na Facebook i Instagram oglase. U leto 2021. godine taj trošak se udvostručio, rekao je vlasnik ove kompanije Stjuart Kam. Ath Sport je smanjio svoju potrošnju na Fejsbuk oglase i počeo da troši 60 odsto svog ukupnog marketinškog budžeta na oglase na Gugl pretraživaču, koji su bili efikasniji, rekao je on.

Kako kompanije sve više troše na reklamiranje na Guglu, cene za oglašavanje i tamo rastu.

Izvor; Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак Fejsbuk gubi oglašivače usled promene pravila privatnosti na Epl uređajima се појављује прво на Biznis i Finansije.

Uzrok je Pravilnik o evidenciji izvoznika voća i povrća u Rusiju koji je predvideo uslove zbog kojih su mnogi izgubili pravo da ih izvoze direktno, a izvoz preko posrednika je otežan jer oni ne mogu fizički da preuzmu sav taj posao, rekli su danas proizvodjači jabuka.

Nikola Kotarac iz Slankamena, član zadruge „Voćar“ u Slankamenu, koja uzgaja jabuke na oko 800 hektara, rekao je agenciji Beta da joj je ove godine ostalo neizvezeno oko 700-800 tona tog voća ili oko 40 odsto roda.

Od toga je, kako je naveo, oko deset odsto prodato na domaćem tržištu za preradu po sedam dinara za kilogram, a da su se na ruskom tržištu prodavale i po 60-70 evrocenti.

U samouslugama se prodaje uvozna jabuka

„U samouslugama se prodaje uvozna jabuka iz Poljske po 100 dinara, a mi našu boljeg kvaliteta prodajemo za preradu po sedam dinara po kilogramu, jer državu sada ne interesuje rod koji je stigao za berbu i izvoz iako je davala subvencije za mehanizaciju i zaštitne mreže“, rekao je Kotarac.

Dodao je da su po Pravilniku o evidenciji izvoznika voća i povrća u Rusiju predvidjeni odredjeni uslovi koje proizvodjači ne mogu da ispune, pa je broj izvoznika značajno smanjen i oni fizički ne mogu da stignu da izvezu i voće onih koji za to više nemaju dozvolu jer ne ispunjavaju uslove.

Proizvodjači su se, kako je rekao Kotarac, zadužili kod banaka kada su uzimali subvencije za voće, jer država daje novac samo za deo investicije, a ostatak mora da obezbedi proizvodjač koji sada ne može da proda robu.

Pravilnikom o evidenciji izvoza voća i povrća u Rusiju predvidjeno je da izvoznik ima u vlasništvu ili zakupu skladište sa kontrolisanom atmosferom i to najmanjeg kapaciteta za krupno voće od 500 tona, odnosno 200 tona za sitno voće kao što su borovnica, malina, a tolikog kapaciteta i za povrće.

Izvoznik u vlasništvu ili zakupu mora imati i prostor za klasiranje ili pakovanje, prostor za fitosanitarni pregled sa osvetljenjem većem od 600 luksa, zaposleno odgovorno lice za zaštitu bilja, sopstvenu ili ugovorenu proizvodnju.

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović rekao je da su proizvodjači jabuka u velikom problemu i da je država privremenim merama mogla da im pomogne i podigne carinu kao što to radi Nemačka kad hoće da zaštiti svoje voće.

Izvor: Beta
Foto: Pixabay

Чланак Srbija zatrpana jabukama се појављује прво на Biznis i Finansije.

Na put ka bankrotu krenulo ih je manje nego ranijih godina. Prema podacima Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, u istom periodu 2020, stečaj je pokrenut nad 224 firme, a godinu pre nad – 305.

Podaci ALSU ukazuju na smanjenje broja otvorenih stečajnih postupaka. Ekonomisti, međutim, upozoravaju da brojke ne treba gledati sa prevelikim optimizmom. Prava slika stanja privrede videće se kada presuše državne dotacije.

– U ekonomskoj krizi smo praktično već godinu i po dana – ističe LJubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta. – Nije logično da u takvim vremenima bude manji broj stečajeva. Logično bi bilo da on, u ovakvoj situaciji, pogađa naročito mala i srednja preduzeća koja nemaju tržišnu poziciju. Država, međutim daje izdašnu pomoć i vlasnici preduzeća kalkulišu. Drže otvorene firme. Teško im je, na ivici su noža. Oni začas mogu da skliznu i nagore i nabolje. Pravo stanje će se pokazati tek kada se završi pandemija. Znatno će se smanjiti broj malih i srednjih preduzeća. Neki će prirodno propasti, a neki će ugasiti firme, jer više nema pomoći države.

Prosečno vreme trajanja za postupke koji su pokrenuti po Zakonu o stečaju iz 2009. je godinu i osam meseci. U slučaju postupaka pokrenutih po Zakonu iz 2004. godine – u stečaju provedu tri godine i deset meseci.

Bez rešenja dve decenije

Najduži stečajni postupak se vodi nad dužnikom Zemljoradnička zadruga „Stara Moravica“ iz Stare Moravice.
Postupak je otvoren 9. 2. 2001. godine po jednom zakonu, a zatim nastavljen po drugom, kada je za stečajnog upravnika imenovana Agencija za privatizaciju, sada Agencija za licenciranje stečajnih upravnika, rešenjem Privrednog suda u Subotici od 23. 10. 2007. godine, a koji još uvek nije okončan.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

Чланак Državna podrška tokom pandemije smanjila broj stečaja се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) podstakle bi investicije privatnog sektora za koje se očekuje da će u naredne tri godine realno da rastu preko deset odsto godišnje. Ali strategija ne definiše dovoljno dobro konkretne politike, kojima bi se to obezbedilo“, naveo je Fiskalni savet u oceni Fiskalne strategije Vlade Srbije.

Bez jasnih mera koje će dovesti do velikog privrednog rasta

Dodaje se da nisu jasno predstavljene ključne mere Vlade koje bi dovele do očekivanog snažnog rasta privatnih investicija od deset odsto godišnje i posledično relativno visokog rasta BDP-a od šest odsto u 2021. godini.
Ističe se da se ne zna kako će se u praksi ograničiti rast plata u javnom sektoru u srednjem roku, kad država takvu politiku ne sprovodi ni tokom zdravstvene krize. „Nije prikazan dovoljno čvrst plan temeljnog restrukturiranja najvažnijih državnih i javnih preduzeća, što je neophodno za projektovano smanjenje subvencija“, naveo je Fiskalni savet.

Prognoza privrednog rasta u strategiji je, prema oceni Fiskalnog saveta, previše optimistična jer je Vlada projektovala da će privredni rast u 2021. biti relativno visok i i da će dostići šest odsto, a zatim četiri u 2022. i 2023. godini.
„U vremenu povećane neizvesnosti Vlada je trebalo da ima nešto oprezniji pristup u prognozama. Naročito je upitan rast BDP-a od šest odsto u 2021. godini, koji je iznad očekivanja svih kredibilnih međunarodnih institucija“, upozorava Fiskalni savet.

Srednjoročni trend realniji od kratkoročnog

U Savetu dodaju da je projekcija privrednog rasta od četiri odsto u 2022. i 2023. nešto manji problem, jer se ne razlikuje toliko od srednjoročnog trenda rasta BDP-a Srbije iz perioda pre zdravstvene krize.
„Tenutno raspoloživi podaci ukazuju na to da bi odgovarajuća, dovoljno oprezna prognoza rasta BDP-a u 2021. bila tri do četiri, umesto šest odsto“, ocenio je Fiskalni savet.
Strategijom je planirano da se fiskalni deficit sa 8,9 odsto BDP-a iz 2020. smanji za tri godine na jedan odsto BDP-a, uz smanjenje javnog duga sa skoro 60 odsto BDP-a na 56 odsto BDP-a.
Planirano je i veliko poboljšanje strukture budžeta tako što bi se snažno smanjilo učešće državnih subvencija i plata u javnom sektoru u budžetskim rashodima, a povećalo učešće javnih investicija.

„Strategija kaže da će subvencije u 2023. da se nominalno smanje za oko 20 odsto u odnosu na 2021, a da će plate u javnom sektoru u naredne tri godine da rastu manje od pet odsto godišnje. Po projekcijama budžet ne bi oskudevao ni u poreskim prihodima pošto je prognozirano da će privredni rast u 2021. da iznosi šest odsto, ali je pitanje da li će se te idealne projekcije ostvariti“, ističu u Fiskalnom savetu.

Odlaganje problema

Detaljnije analize pokazuju da prognoza rasta BDP-a iz strategije sadrži neke neodgovarajuće pretpostavke i nekonzistentnosti, a prva je to što je BDP za 2020. godinu procenjen na skoro 47 milijardi evra, za bar 500 miliona evra više od stvarno mogućeg, a upitna je i projekcija rasta lične potrošnje i investicija.
Da bi više rasle investicije javnih preduzeća neohodna je njihova reforma, a da bi privredna preduzeća više ulagala potrebno je poboljšati ambijent, većom vladavinom prava i manjom korupcijom.

Ukazano je i da su plate u ovoj kriznoj godini u javnom sektoru povećane za deset odsto kada će BDP zabeležiti pad do 1,5 odsto, ali je taj problem ostavljen da se rešava u srednjem roku.

Srbija među rekorderima po tužbama građana

„Strategijom je planirano smanjenje izdvajanja za ostale tekuće rashode u srednjem roku gde spadaju kazne i penali. To bi se lako moglo pokazati kao preterano optimistična prognoza jer se pred međunarodnim sudovima vode četiri postupka investitora protiv Srbije, koji bi mogli da rezultiraju kaznama za državu od preko 400 miliona evra“, naveo je Fiskalni savet.
Dodao je da je Srbija za poslednjih 11 godina na ime kazni platila milijardu evra. Uz to, Srbija je među zemljama rekorderima po broju tužbi koje njeni građani vode pred Evropskim sudom za ljudska prava.
„U Strategiji nisu navedeni ni detaljni planovi investicija u zaštitu životne sredine, a nisu dati ni elementi po kojima bi se uredio sistem plata u javnom sektoru“, naglašavaju u Fiskalnom savetu.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Ciljevi Vlade Srbije za sledeću godinu dobro odabrani, loše planirani се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Velika zamerka na predloženi rebalans je izražena netransparentnost javnih rashoda, koja je dodatno povećana u odnosu na prethodne budžete“, naveo je Fiskalni savet u analizi predloga rebalansa budžeta o kojem će sutra početi rasprava u Skupštini Srbije.

Rebalansom je predviđen deficit republičkog budžeta od 483 milijarde dinara (8,8 odsto BDP-a) dok je na nivou opšte države planiran deficit od 492 milijarde dinara (8,9 odsto BDP-a).

„Ovo je ubedljivo najveći fiskalni deficit Srbije od kad se o tome objavljuju podaci i veći je za oko 40 odsto u odnosu na do sada najveće ostvarene deficite iz 2012. i 2014. godine. Uz to, komparativna analiza pokazuje da će deficit Srbije u 2020. biti i među najvećim u jugoistočnoj Evropi (gde će u proseku iznositi 7,5 odsto BDP-a)“, navodi se u analizi Fiskalnog saveta.

Dobar deo deficita u 2020. nastao je zapravo tako što je zdravstvena kriza ogolila probleme

Dodaje se da se takvo uvećanje budžetskog deficita ne može objasniti samo uticajem pada BDP-a na javne prihode i neposrednim troškom sprovedenih antikriznih mera.

„Dobar deo deficita u 2020. nastao je zapravo tako što je zdravstvena kriza ogolila probleme koji su duži niz godina gurani pod tepih. Dugogodišnja nedovoljna ulaganja u zdravstvo dovela su do toga da je Srbija u tekućoj krizi morala da izdvoji znato više budžetskih sredstava u odnosu na uporedive zemlje za nabavku neophodne opreme i unapređenje zdravstvene infrastrukture“, ukazao je Fiskalni savet.

U analizi tog nezavisnog tela navedeno je i da problemi državnih i javnih preduzeća (Er Srbija, EPS) nisu od juče i da je „kriza zapravo bila samo okidač za državnu intervenciju kojom je u 2020. pokriven deo troškova njihovog neuspešnog poslovanja – što bi se verovatno desilo u nekom trenutku i da nije bilo krize“.

„Uz sve to, godina će se završiti i sa neodrživo velikim izdacima za plate zaposlenih u javnom sektoru jer su one u 2020. prekomerno povećane (za oko 10 odsto), a BDP će najverovatnije imati realni pad od oko 1,5 odsto“, ocena je Fiskalnog saveta.

Izvor: Fonet

Чланак Najveći fiskalni deficit Srbije od kad se o tome objavljuju podaci се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zdravstvena kriza se nastavlja, privreda je i dalje u problemima, a država više nema toliko raspoloživih resursa za snažnu intervenciju – tim pre jer se već neracionalno zadužila i potrošila više od 600 miliona evra za isplatu 100 evra punoletnim građanima, ističe se u analizi Fiskalnog saveta.

U takvim okolnostima Fiskalni savet očekuje da bi bi pad proizvodnje u 2020. mogao da bude oko tri odsto.

Deficit budžeta u 2020. biće rekordnih sedam odsto BDP (oko tri milijarde evra), i to ako ne bude novog programa pomoći privredi, dok će javni dug na kraju godine preći nivo od 60 odsto BDP. Na taj način, u jednoj godini se poništava celokupno umanjenje javnog duga koje je Srbija postigla za skoro tri godine vođenja uravnotežene fiskalne politike.

Kako se ističe, načelno odgovorna fiskalna politika iz prethodnih godina omogućila je državi da se snažno zaduži i tako pomogne privredi da prebrodi prvi nalet krize.

Savet upozorava da bi fiskalna politika morala da se prilagodi novim okolnostima, što podrazumeva smanjenje deficita u 2021. na oko dva odsto BDP da bi se zaustavio rast javnog duga i vratila fiskalna stabilnost, povećanje državnih izdvajanja za infrastrukturu i kontrola rasta penzija i plata u javnom sektoru u 2021.

Fiskalni savet čak smatra da bi opravdano bilo i potpuno zamrzavanje zarada

Savet ističe da ukoliko u drugoj polovini godine ponovo dođe do rigoroznog ograničenja kretanja stanovništva i zabrane rada u određenom broju privrednih delatnosti, privredna aktivnost će se dodatno umanjiti u odnosu na prethodne prognoze – pa bi pad BDP u 2020. u tom slučaju bio veći od tri odsto i mogao bi iznositi oko pet procenata.

Pad BDP Srbije biće manji od većine evropskih zemalja pre svega zbog strukture domaće privrede, a ne boljih ekonomskih politika. Jer, u Srbiji veliki deo domaće privrede proizvodi osnovna, egzistencijalna dobra za kojima u ovoj krizi tražnja nije znatno pala (hrana, kućna hemija).

Tako učešće poljoprivrede u ekonomiji Srbije iznosi oko 7,5 odsto, što je više nego dvostruko veće učešće nego u zemljama regiona članicama EU.

Za razliku od Srbije, privrede razvijenih evropskih zemalja više se oslanjaju na proizvodnju proizvoda i usluga veće dodate vrednosti (autoindustrija, mašine i oprema, kućni aparati, turizam) za kojima je u krizi snažno pala tražnja. Zbog toga se u razvijenijim zemljama očekuje osetno veći pad proizvodnje u 2020. nego u Srbiji.

Fiskalni savet procenjuje da će privredni pad u 2020. da dovede do smanjenja broja zaposlenih za 30.000 do 50.000.

Savet takođe smatra da učestala predviđanja državnih zvaničnika da će prosečna plata na kraju 2025. dostići 900 evra nisu bila kredibilna ni pre ove krize.

Eventualni novi paket pomoći privredi morao bi da bude daleko manji od prvog, selektivan i privremen, navodi se u analizi Fiskalnog saveta.

Izvor: FoNet

Чланак Fiskalni savet: Zaustaviti rast javnog duga i ispraviti veliku neravnotežu u budžetu се појављује прво на Biznis i Finansije.