– Odlučni smo da inflaciju spustimo na 2 odsto, rekla je Lagard za grčki list Kathimerini u komentaru objavljenom u subotu na web stranici ECB-a. “Prema našim projekcijama to ćemo dostići 2025. godine.”
Lagard je rekla da nije zabrinuta zbog političkih implikacija napora centralne banke, koje su kritikovale neke evropske vlade zabrinute da će više kamatne stope ugušiti ekonomski rast.

– Naš mandat je da osiguramo stabilnost cena, a ovo je najbolji doprinos koji možemo dati socijalnom miru i društvu, posebno najugroženijim članovima, rekla je ona.

ECB je napravio pauzu u kampanji povećanja kamatnih stopa bez presedana, u pokušaju da povrati kontrolu nad inflacijom, podseća Bloomberg. Zvaničnici su signalizirali da će troškovi pozajmljivanja ostati povišeni, kako bi se osiguralo da se rast potrošačkih cena vrati na 2 odsto, iako slabljenje ekonomije eurozone postavlja pitanja o tome kada će rezovi postati neophodni.

Izvor:Investitor.me
Foto: Pixabay

Чланак Lagard: Odlučni smo da inflaciju spustimo na 2 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.

Još su niža očekivanja izneta u poslednjoj, oktobarskoj anketi agencije „Blumberg“, prema kojoj bankari i osiguravači očekuju da će inflacija za godinu dana iznositi 6%.

Kada je reč o privrednicima, oni su u anketi „Isposa“ naveli da očekuju da će inflacija za godinu dana biti 9%.

Oba sektora imaju prilično različite poglede kako će se kretati cene u bliskoj budućnosti, a još je značajnija razlika između njih i procene NBS. Srpska centralna banka je najavila povrtak inflacije u ciljani koridor 3%±1,5% već u drugom kvartalu 2024.
Ova očekivanja iz ekonomije generalno nisu samo spekulativna, a time i beznačajna, jer će isti ti privrednici svoja inflaciona očekivanja ukalkulisati u cene svojih proizvoda i usluga.

Na srednji rok sve „leže na rudu“

Drugačija je situacija kod srednjeročnih prognoza, gde su inflaciona očekivanja za dve i tri godine unapred su i kod finansijskog sektora i kod privrede mnogo niža od kratkoročnih a samim tim i unutar granica cilja NBS.

Očekivanja finansijskog sektora za dve godine unapred smanjena su sa 4,5% u avgustu na 4% u septembru, dok su očekivanja za tri godine ostala nepromenjena, na nivou od 3,5%.

Srednjoročna očekivanja privrednika se nisu menjala u poređenju s prethodnom anketom i iznose 6% odsto za dve godine unapred, odnosno 5% odsto za tri godine.

Iz Narodne banke ocenjuju da rezultati ankete koji se odnose na dve i tri godine unapred ukazuju na to da i finansijski sektor i privreda očekuju ublažavanje inflatornih pritisaka u narednom periodu i postepeno vraćanje inflacije u granice cilja u srednjem roku.

Izvor: Tanjug/24sedam.rs
Foto: Pixabay

Чланак Kolika će nam biti inflacija u 2024: Šta kažu bankari a šta menadžeri се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ekonomija

Zemlje evrozone beleže različita kretanja. Dok su u Italiji i Španiji vidni pozitivni efekti oporavka turizma, Nemačka se suočava s posledicama usporavanja svetske privrede. S poboljšanjem okruženja u pogledu globalnog rasta, dinamika investicija trebalo bi da se ubrza od druge polovine godine. Važan faktor za opadanje inflacije – a samim tim i oporavak privatne potrošnje – biće kretanje cena energenata. Međutim, pad cena gasa i električne energije stići će do domaćinstava i kompanija tek nakon izvesnog vremena.

Uprkos visokoj inflaciji i rastućim kamatnim stopama, privatna potrošnja u SAD još uvek je velika, verovatno kao rezultat snažnog tržišta rada. S druge strane, investiciona potrošnja i tržište nekretnina beleže slabije rezultate. Ove godine stručnjaci Erste Grupe očekuju tek slab rast BDP-a u SAD. Ublažavanje pritiska cena energenata, stambenih troškova i cena hrane trebalo bi da utiče na snižavanje stope inflacije u toku godine.

Valute

Uprkos aktuelnim geopolitičkim neizvesnostima, prognoza za privredu i inflaciju trebalo bi da se poboljša. Stoga se predviđa da će valute koje se smatraju utočištem postepeno izgubiti svoju privlačnost. Očekuje se neznatno slabljenje švajcarskog franka u odnosu na evro. Potonji bi trebalo da neznatno ojača u odnosu na američki dolar kako se razlike u kamatnim stopama budu smanjivale.

Cena zlata se povećala za +9,9% u USD u četvrtom kvartalu. Prošle godine promene cene su iznosile -0,3% u USD i +6,1% u EUR. Cena zlata je tako zabeležila znatno bolji rezultat od većine indeksa hartija od vrednosti i državnih obveznica u 2022. godini.

Realni prinosi ostaju ispod nule u prvom kvartalu 2023. godine uprkos povećanjima kamatnih stopa Federalnih rezervi. To je faktor koji pogoduje rastu cene zlata. Međutim, realni prinosi će rasti zbog nastavka ciklusa povećanja kamatnih stopa Federalnih rezervi i očekivanog pada stope inflacije u SAD tokom prvog kvartala, ali će ostati ispod nule. Dokle god to bude slučaj, cena zlata će imati veoma jaku p

Чланак Erste Grupa: Ekonomska predviđanja za evrozonu, region CIE i SAD се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Rast ;BDP-a ; Srbije u ovoj godini je sporiji od zemalja iz CIE, koje su ostvarile rast ;od oko 4,5 odsto, i cele EU koja je imala rast od više od tri odsto“, rekao je Arsić na na predstavljanju novog Kvartalnog monitora.

Plitka recesija je moguća

Sporiji rast BDP-a Srbije je, prema njegovim rečima, posledica loše poljoprivredne sezone, ali i problema u proizvodnji električne energije.

Arsiće ne isključije ni da će Srbija uću u narednu godinu u tzv. „plitku recesiju“ sa niskom, a možda i negativnom stopom rasta.

„Plitka recesija je moguća, jer je Srbija već u trećem kvartalu ove godine imala negativnu stopu rasta u odnosu na prethodni kvartal i to kad se uključi uticaj sezone. Ukoliko se to dogodi i u četvrtom kvartalu Srbija bi formalno bila u recesiji“, naveo je Arsić i dodao da je takva relativno kratka i ne duboka recesija moguća u mnogim zemljama EU, dok je za neke prognozirana za čitavu godinu, poput Nemačke.

Prema njegovim rečima, u prvoj polovini 2023. rezultati bi mogli biti relativno slabi, ali bi mogli da se poboljšaju u drugoj polovini godine, tako da bi procenjeni rast BDP-a Srbije bio dva odsto.

„Na rast privrede naredne godine će uticati više faktora, počev od restriktivne monetarne politike, visoke inflacije, nižeg rasta u EU, iako postoji šansa da se stanje popravi u drugom delu godine, a od pomoći bi bila i dobra poljoprivredna sezona“, rekao je Arsić.

On je naveo i da će prosečna inflacija u Srbiji ove godine dostići oko 12 odsto, a inflacija na kraju godine će biti između 15 odsto i 16 odsto.

Arsić je kazao da će inflacija u Srbiji naredne godine imati opadajući trend, iako će biti i dalje visoka u prvoj polovini godine.

Kretanja na tržištu rada su, kako je rekao, bila inertnija i kasnila su za drugim makroekonomskim kretanjima.

Pozitivan rast zaposlenosti i realnih zarada

Na nivou cele 2022. ostvariće se, prema njegovim rečima, pozitivan rast zaposlenosti i realnih zarada, ali uz primetna pogoršavanja unutar godine.

Govoreći o tržištu rada, naveo je kako se procenjuje da će na nivou cele ove godine registrovana zaposlenost porasti za oko jedan odsto, dok će ukupna zaposlenost porasti za oko tri odsto, pri čemu je rast zaposlenosti skoro u celini ostvaren u prvoj polovini godine, dok u drugoj polovini godine stagnira.

Međugodišnji rast zarada u celoj godini će, prema rečima Arsića, iznositi oko dva odsto, ali realna vrednost zarada unutar godine opada iz kvartala u kvartal.

„Ekonomski odnosi sa inostranstvom su u proteklom delu godine značajno pogoršani. Procenjuje se da ća deficit tekućeg bilansa u ovoj godini dostići oko 7,5 odsto BDP-a, što je najveći deficit u prethodnih 10 godina“, rekao je Arsić.

Dodao je da je pogoršanje u tekućem platnom bilansu najvećim delom posledica rasta robnog deficita koji je u prvih 10 meseci povećan za čak 65 odsto.

Posmatrano po proizvodima pogoršanje trgovinskog bilansa je, kako je rekao, najvećim delom posledica rasta uvoza energenata, koji je rezultat rasta njihovih cena, ali i uvezenih količina.

„Ekonomske politike koje su vođene tokom 2022. jesu načelno išle u ispravnom smeru povećanja restriktivnosti, ali mogu se u najboljem slučaju oceniti kao polovično uspešne. Monetarna politika je kasnila s povećanjem restriktivnosti, nakon toga usledilo je nekoliko povećanja referentne kamatne stope i godina se završava s referentnom kamatnom stopom od pet odsto“, kazao je Arsić.

Narodna banka Srbije (NBS) je, kako je podsetio, „takođe nastavila sa svojom dugoročnom politikom održavanja stabilnog kursa dinara, što sada, u uslovima visoke inflacije, ocenjujemo kao odgovarajuću politiku“.

Od čega će zavisiti rezultati privrede Srbije

Fiskalna politika je, prema njegovim rečima, tokom 2022. napravila određene korake ka smanjenju ekspanzivnosti, međutim, „ti koraci ipak nisu bili toliko veliki, budući da je budžetski deficit i u 2022. ostao relativno visok, odnosno  smanjen je relativno skromno, sa 4,1 odsto iz 2021. na oko 3,5 odsto BDP-a u 2022. godini“.

Arsić je rekao da je veće prilagođavanje fiskalne politike u 2022. bilo je onemogućeno ogromnim troškovima za finansiranje gubitaka javnih preduzeća iz energetskog sektora, Elektroprivrede Srbije i Srbijagasa, te da je više od polovine fiskalnog deficita iz 2022. godine otišlo je upravo na te namene.

„Privreda Srbije će ući u 2023. godinu sa preovlađujućim negativnim trendovima – opadajućim ;trendom privredne aktivnosti, stagnacijom na tržištu rada, visokom inflacijom i visokim spoljnim ;deficitom“, rekao je Arsić.

Rezultati u narednoj godini će, kako je rekao, značajano zavisiti od kretanja u evropskim privredama, ali i od politka koje će se primeniti u Srbiji.

Ocenio je da su, zbog velike neizvesnosti u pogledu razvoja geopolitičke situacije, makroekonomske prognoze za narednu godinu orijentacione i uslovne i verovatno će biti revidirane.

Izvor: Beta
Foto: Pixabay

Чланак Od čega će zavisiti rezultati privrede Srbije u 2023. godini се појављује прво на Biznis i Finansije.

Na Zapadnom Balkanu se predviđa rast proizvodnje od tri odsto u 2022. godini, što je najsporiji tempo među podregionima ECA, van Istočne Evrope, i nešto slabiji od potencijalnog rasta, uprkos snažnom izvozu i turizmu, navodi se u današnjem saopštenju Svetske banke o ekonomskim podacima i izgledima za Evropu i centralnu Aziju.

Kako se ističe, Svetska banka očekuje za ovu godinu za Srbiju rast privrede od 3,2 odsto.

Efekat prelivanja…

– U 2022. godini očekuje se rast u Albaniji od 3,2 odsto, Bosni i Hercegovini od dva odsto, Kosovu od 3,1 odsto, Crnoj Gori od 6,9 odsto i Severnoj Makedoniji od 2,1 odsto. Projektovano je da će se rast zadržati u okvirima proseka od 2,9 odsto u predviđenom vremenskom okviru, pošto reforme vezane za pristupanje EU i ulaganja ublažavaju negativne uticaje koje nameću više cene energenata i hrane, poremećaji u trgovini i investicionim tokovima i efekat prelivanja usporavanja aktivnosti evrozone – navodi se u saopštenju.

Prekid dotoka prirodnog gasa u region, kako se ističe, koji se oslanja na Rusiju za 67 odsto svog uvoza prirodnog gasa, povećao je cene energenata i pojačao pritiske za veće subvencije za električnu energiju (Albanija, Severna Makedonija i Kosovo).

Prognoze Svetske banke za 2023. godinu pokazuju da se očekuju sledeće stope rasta: u Srbiji 2,7 odsto, Crnoj Gori 3,4 odsto, Severnoj Makedoniji 2,7 odsto, Albaniji 2,3 odsto, BiH 2,8 odsto i Kosovu 3,7 odsto.

– Pooštravanje globalnih uslova finansiranja ograničilo je dostupnost eksternog finansiranja u regionu. Povećani troškovi zaduživanja, kao i kontrola cena hrane i energenata, u BiH i Srbiji, povećali su pritisak na javni dug i troškove njegovog servisiranja, koji su već naglo porasli nakon vanredne podrške vlade u vezi sa pandemijom 2020. godine – istaknuto je u saopštenju Svetske banke.

Ni 2023. nije mnogo bolja

Inače, Svetska banka generalno predviđa se da će se ekonomska aktivnost u ekonomijama rastućih i zemalja u razvoju u regionu Evrope i centralne Azije smanjiti za 0,2 odsto u 2022. godini, odražavajući negativan efekat prelivanja izazvan ratom, a rast će se jedva oporaviti 2023. godine, uz povećanje BDP-a na 0,3 odsto.

– Projekcije rasta za 2023. godinu smanjene su za većinu zemalja u regionu pošto je svaka zemlja pogođena poremećajima u lancima snabdevanja, slabljenjem izgleda za rast u evrozoni, restriktivnijom monetarnom politikom od očekivane i ozbiljnim šokovima na robnim tržištima, kao i velikom neizvesnošću izazvanom ratom – ističe se u saopštenju.

Prognoza je takođe zasnovana na umerenijim cenama roba (ali zadržavanju na visokom nivou), kao i na globalnom okruženju koje karakterišu restriktivniji globalni uslovi finansiranja, ublažavanje spoljne tražnje i popuštanje „uskih grla“ u lancu snabdevanja. Ako rat eskalira tako da ruski izvoz energije bude dodatno poremećen, regionalna proizvodnja mogla bi biti daleko slabija. Dugotrajni rat će verovatno dodatno povećati nesigurnost i fragmentirati trgovinskuu i investicionu integraciju regiona.

Izvor: Ekapija

Foto: Pixabay

Чланак Prognoza stope rasta za Srbiju za 2023. godinu 2,7 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.

Deloitte takođe predviđa da će trgovina preko interneta zabeležiti rast od 11% do 15% tokom praznične sezone 2021/2022. u odnosu na prethodnu godinu, što znači da će elektronska trgovina ostvariti ukupan promet od 210 do 218 milijardi dolara ove sezone.

“Očekujemo intenzivnu ličnu potrošnju tokom predstojeće praznične sezone. Kako raste broj vakcinisanih građana i svi sa više samopouzdanja provode vreme van svojih domova, vrlo verovatno će doći i do povećanja potrošnje u oblasti usluga, uključujući ugostiteljske i turističke usluge, dok će potrošnja dobara ostati stabilna. Ujednačeno opadanje štednje do nivoa iz perioda pre pandemije podržaće ličnu potrošnju i na taj način doprineti visokom obimu maloprodaje tokom ove praznične sezone,” rekla je Verica Najdanović, direktorka u Sektoru revizije. “Takođe, nastaviće se rast prodaje putem interneta jer se potrošači kontinuirano sve više opredeljuju za kupovinu preko interneta u svim kategorijama.”

Rast prodaje tokom praznične sezone 2021. godine jeste odraz kontinuiranog rasta. Prodaja tokom praznika prošle godine zabeležila je stopu rasta veću od očekivane, od 5.8%. Prognoza za kraj 2021. godine predviđa visoku stopu rasta u kontekstu već postojećeg uvećanja obima maloprodaje i rasta ličnog raspoloživog dohotka koji verovatno neće dalje rasti tokom sezone praznika. Međutim, širenje novih sojeva virusa i stalna neizvesnost usled pandemije mogu podstaći veću potrošnju dobara.

“Trgovci na malo treba da očekuju uspešnu prazničnu sezonu na svim kanalima prodaje jer će nivo lične potrošnje ostati visok prema našim projekcijama,” kaže Verica. “Dok je s jedne strane popustila zabrinutost potrošača za zdravlje i bezbednost od prošlogodišnje praznične sezone, navike i ponašanje pri kupovini izazvani pandemijom se nastavljaju. Trgovci koji su fleksibilni u odnosu na promenljiva ponašanja potrošača, nude pogodne mogućnosti za elektronsku i kupovinu u prodavnicama, i ispunjavaju narudžbine, ostvariće rast prodaje tokom ove praznične sezone a i u novoj godini.”

Чланак Rast maloprodaje od 7% do 9% tokom praznika се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema najnovijoj prognozi Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, globalna ekonomija neće rasti onoliko brzo koliko su stručnjaci ranije predviđali. Zato prvi put od decembra prošle godine imamo na delu smanjenje prognoze za ekonomski rast, ali i povećavanje prognoze za inflaciju tokom 2021.

OECD je smanjio prognozu rasta globalne ekonomije sa 5,8 odsto na 5,7 odsto, ponajviše zbog situacije u nerazvijenim zemljama gde se, zbog malog broja vakcinisanih, očekuju intenzivniji talasi zaražavanja. Ipak, neće ni sve razvijene zemlje uspeti da održe predviđeni tempo privrednog rasta – prognoza rasta američke ekonomije upravo je smanjena sa 6,9 odsto na šest procenata.

Foto: Pixabay

Чланак OECD snizio prognozu rasta globalne ekonomije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ova međunarodna finansijska institucija je takođe poboljšala projekciju rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije za 2022. godinu za 0,3 procentna poena, na 3,7 odsto.

U prethodnom, januarskom izveštaju, Svetska banka je predviđala rast Srbije u ovoj godini od 3,1 posto, i rast od 3,4 procenta u 2022.

Srpska ekonomija je u 2020. zabeležila malu recesiju od minus 1,0 posto zahvaljujući značajnom programu fiskalnih podsticaja od oko 13 procenata BDP-a, navodi se u izveštaju uz konstataciju da je taj rezultat znatno bolji nego što je Svetska banka predvijala (pad od 3,0%)

U dokumentu se dodaje da je fiskalna podrška države privredi i građanima rezultirala time da nije došlo do znatnijeg povećanja stope siromaštva, koje se procenjuje blizu nivoa iz 2019.

Svetska banka napominje da i dalje postoje negativni rizici, koji se pre svega odnose na neizvesnosti u eksternom okruženju, ali ističe da je Vlada Srbije već najavila novi program fiskalnih podsticaja vredan oko 5,1 posto BDP-a, kako bi podstakla ekonomski rast u ovoj godini.

U srednjoročnom periodu, ovaj međunarodni kreditor, očekuje rast Srbije od oko 4,0 procenta. Smatra da će rast biti vođen potrošnjom, a da će se investicije oporavljati nešto sporije, što bi moglo da utiče i na usporavanje rasta zaposlenosti i zarada.

Ova srednjoročna perspektiva presudno zavisi od međunarodnih kretanja, uključujući kontrolu nad razvojem epidemije kovid-19, zatim od brzine strukturnih reformi i političkih prilika, ocenjuje Svetska banka.

Neposredan fokus države treba da bude na merama za poboljšanje poslovnog okruženja i upravljanja, kako bi se smanjili troškovi poslovanja, obezbedila sigurnost, kao i na naporima za poboljšanje kvaliteta infrastrukture, zaključuje se u izveštaju.

Foto: Pixabay

Чланак Svetska banka povećala prognozu privrednog rasta Srbije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Na početku godine bi moglo da dođe do još jednog smanjenja, zbog nastavka pandemije, ali bi rast mogao da dostigne dvocifrene procente u drugom kvartalu, zahvaljujući novom fiskalnom paketu u iznosu od 2,1 milijarde EUR i baznog efekta. Uprkos dinamici vakcinacije u Srbiji koja je bolja od očekivane, broj novozaraženih je ponovo počeo da raste, zbog čega je Vlada uvela strože mere. U isto vreme, većina ključnih trgovinskih partnera u EU se suočava sa poteškoćama u nabavci dovoljnog broja doza vakcina, te su stoga eksterni rizici pretežno na negativnoj strani. Oni očekuju oporavak domaće potražnje na nivo pre pandemije u drugoj polovini 2021. godine.

Investicije, kako privatne tako i javne, uz oporavak potrošnje domaćinstava, verovatno će biti glavni pokretači rasta u drugom delu godine. Očekuju i da će ukupna inflacija zabeležiti umereni porast ove godine, na bazi kretanja na svetskom tržištu primarnih proizvoda i administrativnog povećanja cena električne energije.

Rast deficita

Nakon jednog od najvećih fiskalnih paketa u 2020. godini, Srbija najavljuje dalju podršku. Novi paket čija realizacija kreće od aprila iznosi oko 2,1 milijardu EUR i predstavlja kombinaciju „novca iz helikoptera“, podrške za MSP i dodatnih državnih garancija za kreditne linije. Erste Grupa predviđa da će konsolidovani budžetski deficit neznatno premašiti cilj postavljen u budžetu (3% BDP-a) i iznositi oko 3,5% BDP-a, ali nivo javnog duga ipak bi trebalo da ostane znatno ispod nivoa propisanog Mastrihtskim ugovorom. Deo potreba za finansiranjem za ovu godinu već je zadovoljen, budući da je Srbija izašla na međunarodna tržišta i izdala 12- ogodišnje obveznice u iznosu od 1 milijarde EUR krajem februara.

Projekcija inflacije revidirana naviše

Oni su povećali projekciju indeksa potrošačkih cena za 2021. godinu za 0,3pp na 2%. Očekuje se ubrzanje inflacije kada nagli pad cena primarnih proizvoda u ranoj fazi pandemije bude izašao iz godišnjeg poređenja, kada počnu da se osećaju efekti nedavnog povećanja cena nafte, uz povećanje regulisanih cena električne energije. Ipak, potencijal za brži rast deluje ograničeno, jer bi inflatorni pritisci na strani potražnje trebalo da ostanu niski. Inflatorna očekivanja finansijskog i korporativnog sektora i dalje se kreću ispod sredine ciljanog koridora, zbog čega se takođe očekuje tek postepeno povećanje inflatornih pritisaka. Kao i obično, u kratkoročnom periodu neizvesnosti su uglavnom povezane sa kretanjem cena nafte i hrane.

Prinosi obveznica

Nakon novembarske emisije 10-ogodišnjih USD obveznica u iznosu od 1,2 milijardi krajem februara, Srbija je ponovo izašla na međunarodna tržišta sa emisijom 12-ogodišnjih EUR obveznica u iznosu od 1 milijarde, čime je pokriveno 20% ukupnih bruto potreba za finansiranjem, dok je prinos iznosio +180bp iznad MS, što je odraz bid-to-cover racija od 3,5.

Učinak dinarskih obveznica je od početka godine izuzetan, s obzirom na to da su prinosi u proseku opali za 35bp duž cele krive. Pretpostavljaju da su ekonomska otpornost Srbije na COVID krizu, pristojan porast realnog prinosa i potencijalni investicioni privukli pažnju investitora. Uključivanje nekoliko RSD obveznica u indeks GBI-EM JP Morgana počev od sredine godine trebalo bi da deluje kao katalizator, šireći krug međunarodnih investitora zainteresovanih za lokalno tržište. Učinak u kratkoročnom periodu verovatno će zavisiti od globalnih faktora, tj. strahova od reflacije i narativa centralnih banaka.

Kreditni rejting

Još jedan dokaz ekonomske otpornosti Srbije prema pandemiji stigao je u petak, pošto je Moody’s podigao kreditni rejting zemlje na Ba2, dok je izglede procenio kao stabilne. Kreditna agencija je istakla dva razloga za podizanje rejtinga, osim pomenute otpornosti – dobre srednjoročne izglede za rast u zemlji i očekivanja da će fiskalni pokazatelji nastaviti da nadmašuju pokazatelje za ostale zemlje sa rejtingom Ba u narednom periodu.

Moody’s očekuje da će ekonomija ove godine zabeležiti rast od 4,7%, što je neznatno ispod Ersteove procene od 5%, istovremeno ističući trend oporavka u EU kao ključni (spoljni) rizik. Ključni faktor koji utiče na kretanje rejtinga u narednom periodu je tempo fiskalne konsolidacije u periodu nakon pandemije.

Iako je podizanje rejtinga svakako pozitivan razvoj događaja, posebno s obzirom na to da je postignuto u periodu globalne krize, ne očekuje se da bi u većoj meri moglo da utiče na tržište.

Prema metrici agencije Moody’s, zemlja ostaje dva stepena ispod investicionog rejtinga i jedan stepen iza procena agencija S&P i Fitch. Sve u svemu, ove vesti bi trebalo da dodatno podstaknu vlasti u Srbiji da intenziviraju napore kako bi postigli dugo očekivani investicioni status.

Foto: nattanan23, Pixabay

Чланак Analitičari Erste Grupe zadržali prognozu rasta srpske ekonomije na 5% се појављује прво на Biznis i Finansije.

Mark Njuton iz istraživačke i konsultantske kuće Njuton advajzers očekuje da će poznate kriptovalute vrhunac svoje vrednosti dostići početkom januara, a potom će biti relativno stabilne. Pomenuti rast trebalo bi da predvodi interesovanje institucionalnih investitora za njih, kaže on za CNBC.

Nešto konkretniju prognozu daje profesor Šon Stajn Smit u Forbsu, da bi bitkoin u 2021. godini mogao dostići vrednost od 30.000 dolara. To međutim i nije tako veliki rast ako se pogleda njegov najskoriji rekord od 28.000 dolara.

S druge strane, analitičari Blumberga smatraju da bi bitkoin naredne godine mogao vredeti čak i 50.000 dolara.

No, bitkoin nije jedina valuta koja bi mogla da raste. Očekuje se i skok itera podstaknut uvođenjem nove mreže Ethereum 2.0 koja bi trebalo da omogući brže i sigurnije funkcionisanje ovog sistema.

Međutim, ako planirate da investirate u kriptovalute, treba imati u vidu i povremene nestabilnosti na ovom tržištu. Podsetimo se da je bitkoin u decembru 2017. vredeo 19.783 dolara a da je naredne godine njegova vrednost pala u jednom trenutku čak i na 13.500 dolara. Slično se dešavalo i sa ostalim kriptovalutama, makar u jednom trenutku njihovog postojanja.

Foto: QuinceCreative, Pixabay

Чланак Različite prognoze vrednosti kriptovaluta u 2021. се појављује прво на Biznis i Finansije.