Ranih dvehiljaditih student Elektrotehničkog fakulteta Miloš Mijić počeo je da prodaje digitalne fotoaparate, a svoju trgovinu je reklamirao preko interneta. U to vreme, i proizvod i način na koji ga je promovisao su bili retki kod nas, ali se Mijićev posao pokazao uspešnim, sve dok u Srbiju nisu stigle velike kompanije koje prodaju raznovrsnu tehniku, uključujući i fotoaparate. Tada je Mijić uradio nešto što je začudilo njegovu okolinu: umesto da se bavi dobro plaćenim programiranjem za koje se školovao, u svom rodnom Pančevu je 2010. godine otvorio – pekaru. No, posao je odmah dobro krenuo, jer je diplomirani programer, pored „osećaja“ za preduzetništvo, iza sebe već imao i preduzetničko iskustvo.

„Nekoliko godina smo dobro prodavali čuvena Forneti peciva, ali je taj brend izdao previše franšiza pa je tržište postalo prezasićeno. Tada sam odlučio da privučem kupce tako što ću im besplatno nuditi kiflice, koje smo mesili supruga i ja po taštinom receptu. Pravili smo ih od sira i džema od kajsija jer su to bile jedine sirovine koje smo imali u to vreme“, priseća se Mijić. Ispostavilo se da su se kupcima najviše dopale upravo kiflice, pa su se supružnici preorijentisali samo na njihovu proizvodnju, zaposlili su još radnika i pokrenuli preduzeće „Domaće kiflice“.

Nije stvar u mešenju, već u razmišljanju

Maltene svako može da pravi kiflice, ali da napravi posao od kiflica – to je već malo teže, komentariše Mijić. Kaže da je njemu to uspelo jer je stalno smišljao nešto novo i drugačije – od prodajnog prostora u kojem mušterije mogu da vide kako se mese kiflice, do uvođenja novih ukusa, nekada planski a nekada i slučajno. Primer slučajne inovacije su „kiflice sa vanilom“. Nastale su tako što je jedna radnica vadila iz posude sa eurokremom prvo samo belu stranu, jer joj je tako bilo lakše, pa tek kada bi je potrošila, prelazila je na crnu. Kupci su bili oduševljeni „novim ukusom vanile“ koji uopšte nije bio u ponudi, te kada su u firmi shvatili šta je posredi, uveli su i krem od vanile, objašnjava Mijić na koje sve načine može da se „osluškuje tržište“.

Posao se dobro razvijao, pa su u Pančevu uskoro otvorili i drugu pekaru. Kada su primetili da Beograđani prelaze reku da bi kupili njihove kiflice, Mijić je odlučio da otvore prodavnicu i na Zvezdari, u prostorijama koje je ranije zakupio za prodaju fotografske opreme. Renoviranje je bilo manji problem od lokacije nove pekare, tačno preko puta „Pekare Trpković“, jedne od najčuvenijih u Beogradu.

„Svi su mislili da nisam pri sebi“, opisuje Mijić ukratko kako su reagovali njegovi prijatelji i poznanici na ovakav poslovni potez, ali je on ostao pri svojoj odluci i počeo da razmišlja kako da doskoči konkurenciji. Prvo je produžio radno vreme svoje pekare, pa su mušterije mogle da kupe sveže pecivo i uveče, a zatim je počeo da šalje besplatno kiflice firmama, kako bi zaposleni u njima mogli da ih probaju. Tako su „Domaće kiflice“ dobile reklamu „od usta do usta“, i u figurativnom i u doslovnom smislu.

„Ali sve to ne bi bilo dovoljno da nismo zaokružili ceo poslovni model. Mi imamo dobar proizvod, kvalitetnu ambalažu, brzu dostavu, poštujemo rokove i uvek se trudimo da svaka mušterija bude zadovoljna“, ističe sagovornik B&F-a i daje sledeće poređenje: „To vam je kao da imate kafić koji prodaje, na primer, čaj od nane. Čaj od nane je, manje-više svuda isti, ali će vam više prijati ako ste ga dobili čim ste ga naručili, ako je konobar ljubazan a atmosfera prijatna, i ako cena opravdava njegov kvalitet”.

Kupaca više od radnika

„Domaće kiflice“ su narasle u uspešan posao zahvaljujući još jednoj inovaciji, koju je Mijić uveo u vreme kada kupci u Srbiji nisu imali naviku da pretražuju po internetu cene peciva i od čega se ona prave, već bi jednostavno otišli do najbliže pekare i kupili šta im se jede. Sada konačno stižemo do poslovne faze u kojoj dobijamo i odgovor na pitanje šta jedan programer radi u pekarskoj industriji? Insistira na tome da njegovo preduzeće reklamira kiflice preko sajta i društvenih mreža i da uvede softver koji bi omogućio jednostavnije naručivanje preko interneta ili telefona.

„Zato sam sa prijateljem napisao program za narudžbine i u jednoj od pekara otvorio kol-centar. Zaposlili smo jednu devojku da samo prima porudžbine i da ih unosi u računar. U početku nikome nije bilo jasno zašto na tome insistiram“, priznaje Mijić, „ali su shvatili kada je onlajn poručivanje hrane postalo jako popularno. To je bio najjednostavniji način da se vodi evidencija kome i šta treba isporučiti i u koji deo grada“.

Sada u njihovom kol-centru radi šest osoba, pošto se i do 40 odsto ukupno prodatih kiflica naručuje na ovaj način. Ali u poslu u kojem je glavna prednost proizvoda u tome da se spravlja ručno, nove tehnologije ne mogu da nadomeste sve veći nedostatak radnika. „Ubeđen sam da će se u narednih četiri do pet godina zatvoriti bar 30 odsto pekara u Beogradu zbog nedostatka radne snage. Mi bismo mogli da povećamo poslovanje za 50 odsto, kada bismo imali dovoljno radnika da prave kiflice“, tvrdi Mijić.

Firme odrastaju, kao i deca

Preduzetništvo u Srbiji podseća na savladavanje nivoa u video igrici – taman kada rešite jedan problem, iskrsne još veći. Slično je doživeo i Mijić, kada je zbog teškoća sa dobavljačima oko redovne isporuke potrebnih sirovina iznajmio magacin kako bi obezbedio skladištenje većih zaliha. Pitanje stabilnog snabdevanja sirovinama je rešeno, ali onda se pojavila nova prepreka – nedostatak kartonske ambalaže za kiflice. Kako ne bi zavisio od drugih, sagovornik B&F-a je rešio da počne sam da proizvodi ambalažu. Kupio je mašine i da bi posao učinio isplativijim, upustio se u proizvodnju ambalaže i za druge proizvođače hrane, najviše za picerije.

Pošto je već imao skladište, bio je u prilici da naručuje velike količine kartona po znatno povoljnijim cenama, pa je zato mogao da ponudi i jeftiniju ambalažu na tržištu. Pored toga, počeo je da pravi kutije za pice unapred kako bi mogao da ih isporuči kupcima brže nego njegovi konkurenti. „Tako smo za samo godinu i po dana od 15.000 prodatih kutija za pice mesečno, došli do 300.000 kutija”, kaže Mijić, koji sada i u ovoj niši vidi šansu za razvoj poslovanja.

Međutim, svega ovoga ne bi bilo da nije uradio još jednu pravu stvar u pravo vreme, a koja je većini preduzetnika najteža – poverio je deo svojih zaduženja saradnicima, da bi on mogao da se bavi razvojem poslovanja. „Kada izgrade firmu, preduzetnici često gledaju na nju kao na svoje dete. Pri tome zaboravljaju da i deca rastu, i da ne bi bilo baš poželjno da, recimo, prate u diskoteku svog sina koji ima već 25 godina. Dakle, važno je ’progutati’ sujetu i potisnuti uverenje da niko neće vašu firmu voditi bolje od vas. Treba dozvoliti novim generacijama da budu ono što ste nekada bili vi. Naravno, to treba uraditi u pravom trenutku – kada postavite firmu na noge i izgradite odgovarajući sistem“, poručuje Mijić.

Marija Dukić

Biznis & finansije 202, oktobar 2022. 

Чланак Miloš Mijić, vlasnik preduzeća „Domaće kiflice“: Šta radi programer u pekarskoj industriji? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ejda je imala neuobičajeno odrastanje za jedno aristokratsko dete. Rođena je 10. decembra 1815, kao ćerka čuvenog engleskog pesnika Lorda Bajrona, i njegove žene, Anabele Milbank.

Međutim, brak njenih roditelja nije bio najsrećniji — ubrzo nakon Ejdinog rođenja, oni se razvode i njen otac napušta London. Umro je u Grčkoj, kada je Ejdi bilo 8 godina.

Grofica talentovana za matematiku

Plašeći se da će joj ćerka naslediti očevu nepredvidivu prirodu, Ejdina majka je veoma strogim vaspitanjem pokušala da je usmeri na drugu stranu. Iako neuobičajeno za žene tada, Ejda je morala da uči matematiku i prirodne nauke, za koje je pokazala zapanjujući talenat.

Kao aristokratsko dete imala je pristup vrhunskim tutorima u to vreme, i ubrzo se formirala kao matematičarka, ali je bila izvrsna i na drugim poljima. Pored matematike, bila je i odlična muzičarka i volela je književnost.

Jedna od Ejdinih najvećih uzora bila je gospođa Somervil — prva žena članica Kraljevskog Astronomskog Društva. Još kao mladoj ostvario joj se san da je upozna, i one su postale veoma dobre prijateljice.

Upravo je na jednoj od zabava koje je organizovala Ledi Somervil Ejda upoznala svog budućeg muža, Ser Vilijama Kinga. Oni se venčaju kada je Ejdi bilo 19 godina, a ubrzo nakon njihovog venčanja on postaje Grof od Lavlejsa. Mlada Ejda Bajron postaje poznata kao Grofica od Lavlejsa, i do danas je svi pamte kao Ejdu Lavlejs.

Saradnja sa Čarlsom Bebidžom

Na jednoj od zabava, Ejda upoznaje i Čarlsa Bebidža, tada veoma cenjenog profesora matematike. On joj predstavlja svoje ideje, između ostalih i koncept o analitičkoj mašini. Ona tada svojom inteligencijom ostavlja Bebidža zapanjenog, jer sa lakoćom shvata o čemu joj on govori. Činilo se kao da ona neke od njegovih ideja razume bolje od njega.

Bebidž 1840. godine odlazi u Italiju da drži predavanje o svojoj analitičkoj mašini i nekim računarskim konceptima, tada naprednim idejama u matematici i inženjerstvu.

Jedan mladi italijanski inženjer hvatao je beleške sa predavanja, i one su zatim objavljene na francuskom. Bebidž tada moli svoju prijateljicu Ejdu da prevede beleške na engleski, kako bi njegove ideje stigle do što većeg broja ljudi.

Prilikom prevođenja, Ejda se osetila slobodnom da na prevod doda i neke svoje komentare, čak i sopstvene ideje. Beleške je označavala slovima od A do G. U njima je naglašavala razliku između Paskalove mašine, koja bi mogla da se poredi sa današnjim kalkulatorom, i Babidžove mašine, koja može da se poredi sa modernim računarima.

U poslednjoj, G belešci, Ejda opisuje algoritam za analitičku mašinu za izračunavanje Bernulijevih brojeva. Smatra se da je to prvi algoritam ikada sačinjen sa idejom da se primeni na računaru, i iz ovog razloga ona se može smatrati prvim računarskim programerom. Koncentrisala se na ono što bismo mogli danas nazvati “softverskim” aplikacijama za analitičku mašinu.

Uz pomoć Bebidža za nekoliko meseci završava rad, a prevod na kraju postaje tri puta duži od orginalnog teksta.

Tragičan kraj

Ejdi je bilo dvadeset devet godina kada je njeno delo objavljeno i kada je rodila treće dete. Na veliko iznenađenje, doživela je duševni i mentalni slom. Lekari su joj prepisali kombinaciju lekova i alkohola koja se danas smatra smrtonosnom.

U delirijumu gubi razum i proživljava različite vizije, verujući u nekim trenucima kako ima božiji um. Postaje navučena na ovu kombinaciju lekova, što kreće da joj uništava život. Na sve to, lekari joj konstatuju i rak grlića materice.

Ipak, u jednom trenutku uspeva da ostavi alkohol. Samo da bi ga zamenila novom zavisnošću, kockanjem. Strast prema kockanju delila je sa svojim velikim mentorom i saradnikom, Čarlsom Bebidžom. Zajedno su testirali matematičke teorije o verovatnoćama konjskih trka.

Ejda je oduvek volela konje, a za Bebidža je to bio način da se izvuče iz dugova. Za razliku od njega, ona nije imala sreće sa kockanjem i morala je da proda porodični nakit kako bi otplatila dugove.

Ejdin život sve silovitije išao je prema dole, uz bolest i adikciju. Zbog brojnih skandala i kockanja izubila je ugled, a tadašnje metode lečenja raka koje su uključivale puštanje velikih količina krvi nisu joj pomogle. Ostaje vezana za krevet i brigu o njoj preuzima njena majka, koja ne dozvoljava njenim najbližim prijateljima da je vide.

U jednom razgovoru sa svojim mužem poverava mu nešto što je učinilo da je i on napusti i nikad više ne poseti.

Umire sa 36 godina, sa koliko je umro i njen otac. Sahranjena je po svojoj želji pored njega, na groblju u Notinghemširu.

Veliko nasleđe

Ejda Lavlejs bila je talentovana genijalka, matematičarka sposobna da shvati i najkompleksnije ideje svog vremena. Dala je veliki doprinos matematici i računarstvu. Napisala je prvi ikada objavljen kompjuterski algoritam za analitičku mašinu, i suštinski prva smislila koncept softvera.

U njenu čast američka vlada je programski jezik koji je razvila 1979. godine nazvala upravo po njoj — Ejda (Ada).

Ostavila nam je veliko nasleđe, zbog čega 11. oktobar obeležavamo kao njen dan, dan Ejde Lavlejs.

Aleksa Vidović

Izvor: Startit

Foto: United States public domain, Wikipedia

Чланак Ejda Lavlejs, programerka koja je smislila algoritam mnogo pre nastanka kompjutera се појављује прво на Biznis i Finansije.