„Novi rast svetskih cena energenata, hrane i sirovina uticao je na rast uvoznih cena i pojačao troškovne pritiske na cene domaćih proizvođača. U takvim uslovima i bazna inflacija na koju mere monetarne politike najviše utiču takođe je beležila rast“, rekla je Tabakovićeva na predstavljanju Izveštaja NBS o inflaciji.

Međutim, kako je istakla, očuvana relativna stabilnost deviznog kursa i usidrenost srednjoročnih očekivanja finansijskog sektora i privrede u granicama cilja bili su snažna kočnica koja je održala baznu inflaciju na nižem nivou od ukupne.

Guvernerka je navela da će rast svetskih cena primarnih proizvoda, energenata, kao i uvozna inflacija još nekoliko meseci vršiti inflatorne pritiske, ali da će krajem godine imati opadajuću putanju, i da će se u drugoj polovini naredne godine najverovatnije vratiti u granice ciljane inflacije.

Prema njenim rečima, kreditiranje proizvodnje, investicija i potrošnje u martu je bilo za 12,1 odsto više nego godinu dana ranije, a učešće problematičnih kredita je smanjeno za 3,4 odsto.

U prva četiri meseca u Srbiju stiglo 745 miliona evra direktnih stranih investicija

Dodala je da je međugodišnji privredni rast bio relativno dinamičan i iznosio je 4,3 procenta u prvom tomesečju ove godine.
„Rast je u najvećoj meri rezultat povećane aktivnosti u uslužnim sektorima i industriji“, navela je guverner NBS-a.
Naglasila je da je procena rasta BDP-a Srbije korigovana na nivo od 3,5 do 4,5 odsto, što je za 0,5 odsto niže od projekcije NBS iz februara ove godine, usled korigovanja projekcija rasta svetske privrede.

Tabaković je rekla da je povećanje cene energenata u najvećoj meri uticalo na porast deficita tekućeg računa.

„Po tom osnovu korigovali smo projekciju deficita tekućeg računa sa pet odsto u februaru na 6,5 procenat BDP-a, ali je prema procenama NBS-a i MMF-a to i dalje nivo koji obezbeđuje eksternu održivost“, navela je ona.

Iznela je podatak da je u prva četiri meseca u Srbiju stiglo 745 miliona evra direktnih stranih investicija, što je smanjilo deprecijacijske pritiske.

„Čuvanjem stabilnosti kursa dinara uspeli smo da sprečimo da se prelivanje rasta uvoznih cena energenata i hrane na ostale cene dodatno pojača efektima deprecijacije dinara“, istakla je guvernerka Tabaković.

Tskođe je navela da su devizne rezerve zemlje krajem aprila, i pored zančajne intervencije u martu, ostale na adekvatnom nivou od 14,1 milijarde dinara, što je dovoljno za pet meseci pokrivenosti uvoza roba i usluga.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Očekuje se inflacija u junu i julu do 10,5 procenata се појављује прво на Biznis i Finansije.