Inicijative koje su svojim idejama, a po oceni nezavisnog žirija ispunile kriterijume konkursa i koje će doneti pozitivne promene u svoje lokalne zajednice su:

• „Raznovrsnost je u nama“ Udruženja građana za mentalnu edukaciju „Mozaik“ – širenje svesti o mentalnom zdravlju i mentalnoj higijeni dece u Banatskom Novom Selu i Dolovu,
• „Reproduktivno zdravlje nije tabu!“ Kreativnog omladinskog centra Pančeva za borbu protiv side „KOMPAS“ – edukacija o reproduktivnom zdravlju, u Banatskom Novom Selu i Dolovu,
• Edukacija „Avantura zelembaća“ Udruženja „Omladinska zona“ – promocija ekologije i reciklaže kroz igru i edukaciju dece u Banatskom Novom Selu,
• Dokumentarni film „Niti banatskog veza“ Udruženja „Srbija moj dom“ – očuvanje tradicije i kulturne baštine u Dolovu,
• „Dolovo je poezija – pesnička kolonija neformalne grupe „Pesnici Dolova“ – stvaranje i razmena pesničkih ideja, radionice kreativnog pisanja i poezije i predstavljanje svog mesta kroz pisanu reč,
• „Uključimo osobe sa invaliditetom u život naše zajednice“ Aktiva mladih Dolovo – inkluzija i važnost pristupačnosti prostora za sve članove zajednice u Dolovu
• „Pijačni vremeplov“ Fondacije „Neozoik“ – edukacija dece u Dolovu o lokalnom arheološkom nasleđu Dolova.

„Prijave koje su pristigle na konkurs pokazale su da u svakoj zajednici ima sugrađana i sugrađanki koji žele da doprinesu pozitivnoj promeni – svojom idejom, kreativnošću, verovanjem da zajedno možemo više. Lokalna fondacija Pančevo je tu da vodi ovaj proces saradnje sa podržanim incijativama, koji je i mnogo više od toga – prilika za umrežavanje, podršku, podizanje kapaciteta i razmenu znanja. Udruženi možemo činiti svoje okruženje boljim i osećati se dobro, a ovo je pravi primer tih promena“, izjavila je Marina Balaž, programska koordinatorka Lokalne fondacije Pančevo.
Značaj ovakvih inicijativa za lokalne zajednice prepoznaje i kompanija CWP.

„Divno je videti koliki broj pojedinaca i grupa ima ideje i želje da doprinesu svojoj zajednici i nama je izuzetno drago što smo, u saradnji sa našim partnerima – LFP, u prilici da inspirišemo i podržavamo ovakve projekte. Zajedno možemo da napravimo mnogo više nego bilo ko od nas pojedinačno. Raduje nas što smo se udružili oko ovako važnih tema kao što su osnaživanje pojedinaca i zajednica, podizanje ekološke svesti, podrška kulturi i umetnosti, briga o zdravlju i blagostanju. Nadamo se da će ovaj konkurs osnažiti trenutna udruženja i pojedince u aktivnom doprinosu zajednici, ali i inspirisati neke nove inicijative na ovim poljima i pokazati da su značajne promene moguće, dok postoji želja, volja i podrška“, rekla je Tijana Gajić, CSR Lead kompanije CWP Europe.

Projekti odabrani konkursom biće realizovani u periodu od 15. novembra ove do 15. maja 2024. godine.

Чланак Odabrane ideje koje pokreću promene се појављује прво на Biznis i Finansije.

Svetska banka ima fond od 119 milijardi dolara za finansiranje raznih ovakvih projekata u naredne 23 godine. Iz te sume između 2020. i 2022. godine izdvojeno je 37 milijardi za finansiranje 2.554 klimatskih projekata u siromašnim i zemljama u razvoju, od čega se 1.179 projekata bavi ublažavanjem posledica klimatskih promena.

Međutim, istraživači koji su analizirali sve ove projekte otkrili su da većina onih koji se vode kao klimatski nema mnogo veze sa klimom već se često bave administraticijom i državnom upravom, kao npr. projekti za unapređenje fiskalnog menadžmenta u Beninu ili transparentnosti lokalne uprave u Gazi.

S druge strane, neki projekti koji imaju veze sa klimom nisu se pokazali kao uspešni odnosno nisu tačno prikazivali svoje efekte, bar kada je u pitanju smanjenje štetnih emisija. To otežava evaluaciju ovih projekata, ali i odmaže u naporima da se ostvari glavni cilj – smanjivanje emisije ugljen-dioksida za 194 tone godišnje.

Verovatno je zbog svega navedenog, analizirajući projekte Svetske banke, Oksfam došao do zaključka da ova institucija zapravo u ublažavanje klimatskih promena ulaže 40 odsto manje novca nego što misli da ulaže.

Izvor: Kvarc

Foto: Tumisu, Pixabay

Чланак Svetska banka pogrešila u računici kod finansiranja klimatskih projekata се појављује прво на Biznis i Finansije.

Naš region nevoljno je promenio više naziva u poslednjih nekoliko decenija. Poslednji i zvanično u upotrebi od strane EU je Zapadni Balkan, koji obuhvata Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Kosovo, Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Srbiju, dakle ugavnom siromašnije zemlje Starog kontinenta koje trenutno rade na brojnim reformama potrebnim za pristupanje Uniji. U ovom poslu im pomažu mnoge evropske institucije među kojima je i EIB, koja osim toga što se bavi donacijama i investiranjem, takođe prati i ekonomsku situaciju u zapadnobalkanskim privredama i prognozira ekonomske trendove u njima.

Jednu takvu prognozu izneo je danas Mateo Feraci, viši ekonomista u EIB-ovom odeljenju za ekonomiju. Prema njegovim rečima, ove godine države zapadnog Balkana će osetititi uticaj svih negativnih spoljnih faktora iz proteklog perioda, počev od pandemije pa sve do rata u Ukrajini. Zato se u svima njima u 2023. očekuje usporavanje rasta BDP-a.

Pozitivna stvar je pak podatak da je u pomenutim državama inflacija prošle godine dostigla klimaks i da će ove usporavati, ali to i dalje znači da će cene proizvoda u njima biti više u odnosu na pretkrizne nivoe. Prema podacima kojima raspolaže EIB u Srbiji je prošle godine inflacija dostigla skoro 12 odsto, a ove bi mogla iznositi oko devet procenata.

To bi moglo predstavljati izazov i za građane i za privredu, kao i prognoza da će se veći deo stanovništva i privrede u narednom periodu suočavati sa pogoršanim uslovima kreditiranja. Očekuje se naime da pojačani oprez banaka prilikom kreditiranja najviše pogodi mala i srednja preduzeća, zatim domaćinstva, pa tek onda velike kompanije.

Međutim, Feraci poručuje da se ipak kovid situacija normalizovala i da će ekonomije Zapadnog Balkana uskoro biti na putu da ekonomski dostignu pretkrizne nivoe.

Ulaganja EIB-a

Evropska investiciona banka je širom našeg kontinenta u prošloj godini investirala 65,16 milijardi evra, i to u projekte održivog razvoja, inovacije, digitalni i ljudski kapital i razvoj malih i srednjih preduzeća. Dodatno, izdvojila je 1,72 milijarde evra za pomoć Ukrajini kako bi ojačala njenu likvidnost i pomogla joj u reparaciji ratom razorene infrastrukture, kao i još četiri milijarde evra humanitarne pomoći.

Prema rečima Lilijane Pavlove, potpredsednice EIB-a zadužene za Zapadni Balkan, EIB je preko svog posebnog ogranka za poslove izvan EU – EIB Global, tokom 2022. godine investirala 835,2 miliona evra u nove projekte na Zapadnom Balkanu. Od toga je najveći deo sredstava – 619,5 miliona evra – uložila u unapređenje transporta (uključujući i infrastrukturu), podršku malim i srednjim preduzećima u iznosu od 150,4 miliona, vodosnabdevanje i zaštitu voda (50,5 miliona), obrazovanje (8,5 miliona), urbani razvoj (4,5 miliona) i energetiku (1,8 miliona).

Što se tiče naše zemlje, njena najznačajnija ulaganja tiču se izgradnje brze pruge Beograd-Niš u okviru Koridora 10. Evropska investiciona banka je za ovaj projekat odobrila ukupno 1,1 milijardu evra, a nedavno je potpisala prvu tranšu u iznosu od 550 miliona, koja predstavlja najveću pojedinačnu bespovratnu pomoć za projekte koju je Srbija do sada dobila od EU. Ministar građevine Goran Vesić naveo je u medijima da će se ovaj projekat raditi tenderski, po evropskim standardima, kao i da će po završetku pruge vozovi njom saobraćati brzinom od 200 km na sat.

Takođe, velika sredstva EIB je izdvojila i za unapređenje rečnog saobraćaja Dunavom i Savom u Srbiji, za koji je obezbedila sumu od 31 milion evra.

Govorivši o vodama, Pavlova je spomenula i grant koji je našoj zemlji odobren prošle godine u visini od 37 miliona evra za izgradnju fabrike za preradu otpadnih voda u beogradskoj opštini Palilula. Gradnja bi trebalo da počne ove godine a fabrika bi trebalo da pokrije prostor na kome živi oko 1,3 miliona ljudi.

Kako Srbija može privući još investicija?

Na ovo pitanje odgovor verovatno svi znamo, ali zvaničnici EIB-a su ga još jednom ponovili: ulaganja najviše zavise od dobre pripremljenosti projekata ali i saradljivosti partnera, koji su u ovom slučaju države Zapadnog Balkana. Dakle, ove godine će u Srbiji biti nastavljeno sa ulaganjima u projekte koji su dobro razrađeni i isplanirani.

Cilj EIB-a je, pored toga, i povećanje ulaganja u reformu obrazovanja, posebno srednjeg, jer će tako Evropska unija posle pristupanja Srbije dobiti članicu koja ima održiv pristup razvoju svoje ekonomije, kroz razvoj adekvatnih kadrova. Takođe, kako su naveli zvaničnici ove institucije, EIB će nastaviti sa ulaganjima u energetiku, projekte unapređenja transporta ali i podrške lokalnim preduzećima.

Foto: Caniceus, Pixabay

Чланак EIB odobrila 1,1 milijardu evra za izgradnju brze pruge Beograd-Niš се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kao i u prethodna dva ciklusa, o pobednicima će odlučivati tim vrhunskih stručnjaka: Vladimir Đurđević, meteorolog i profesor Fizičkog fakulteta, Anđelka Grujičić, lekarka u oblasti javnog zdravlja i specijalistkinja socijalne medicine i Nemanja Đorđević, naučni komunikator i ekspert za obrazovne politike. Nagrađeni projekti biće implementirani od 1. juna do 31. oktobra 2022.

Tokom proteklih godinu dana kompanija A1 Srbija, u okviru aktivnosti društveno odgovornog poslovanja sprovela je dva ciklusa programa „Svet kakav želiš“. Ukupno 19 miliona dinara do sada, izdvojeno je za realizaciju šest projekata čija je osnovna ideja da menjaju naš svet nabolje.

Pokrenut je Mama SOS broj 060/ 339 339 0, putem kog mame mogu da dobiju besplatnu psihološku podršku, a linija za četiri meseca rada beleži više od 100 poziva. Zahvaljujući projektu Bolji vazduh građanima, na teritoriji istočne i jugoistočne Srbije građanima je poklonjeno 90 uređaja za merenje kvaliteta vazduha.

Online kurs na temu analize podataka Budi Data Driven ima već 2500 prijavljenih polaznika. Projekat Zasadimo život zajedno pokreće izgradnju edukativnog centra i očekuje posetu osnovaca iz cele Srbije, a proizvode iz svoje bašte doniraće NURDOR roditeljskoj kući. Inicijativa Zaigrani i njihove edukativne igračke donirane su u 100 vrtića širom zemlje, te će ih koristiti blizu 8000 dece, dok je udruženje Logo kreiralo aplikaciju Rani razvoj deteta.

Tokom trećeg ciklusa biraće se programi organizacija, ustanova ili udruženja građana na lokalnom nivou, koji ispunjavaju jasno određene kriterijume. Između ostalih, uslov je da ovi projekti moraju da imaju potencijal da pomognu u rešavanju komunalnih i infrastrukturnih problema u zajednici, njihovi krajnji korisnici treba da budu članice i članovi lokalnih sredina, ali i da imaju potencijal za vidljivost i uključivanje šire zajednice.

„Godinama unazad podržavamo one koji imaju želju i koji ulažu energiju u to da menjaju naš svet. Programom kao što je ovaj doprinosimo razvoju lokalnih sredina i utičemo na pozitivne promene koje se tiču ekologije, javnog zdravlja i obrazovanja, a sa istim ciljem nastavićemo da sprovodimo naše društveno odgovorne aktivnosti i u godinama koje su pred nama“, izjavio je Blaž Ferenc, direktor korporativnih komunikacija kompanije A1 Srbija i A1 Slovenija.

Prijavljivanje je preko linka na sajtu „Svet kakav želiš“, a proglašenje izabranih projekata biće u prvoj polovini maja.

Program sprovodi kompanija A1 Srbija, a kreativni partner zadužen za razvoj i implementaciju je regionalna organizacija Propulsion.

Чланак A1 izdvaja 2,5 miliona dinara za podršku projektima lokalnih zajednica Novi ciklus programa „Svet kakav želiš“ се појављује прво на Biznis i Finansije.

Tokom trogodišnjeg projekta o efikasnijem sistemu javnih nabavki, analizirane su javne nabavke u tri oblasti najznačajnije za običnog čoveka – to su one gde se, prema rečima sagovornika N1, ulaže najviše novca – infrastruktura, zdravstvo i zaštita životne sredine. Cilj je bio, kaže Rastko Naumov, detektovati najranjivije tačke u sistemu javnih nabavki i kroz razne inicijative, alarme i druga rešenja doprineti uspostavljanju efikasnosti sistema javnih nabavki i odgovornost u trošenju javnih sredstava.

„Projekat se završava u decembru, a mi smo, na žalost, tokom ove tri godine mogli u najvećem broju segmenata konstatovati samo stagnaciju i nazadovanje – čak i tamo gde je bilo napretka brzo se išlo korak unazad“, kaže Naumov za N1.

On podseća da smo novi zakon o javnim nabavkama usvojili 1. januara prošle godine. Još se nije ni primenjivao, a već smo, dodaje, usvojili zakon o linijskim infrastrukturnim projektima koji ga je derogirao.

Bez konkurencije

Na pitanje zašto je u Srbiji izneveren princip da se u javnim nabavkama dobije najbolja vrednost za dati novac gost N1 odgovara da je za ostvarenje tog principa potrebno imati – konkurenciju.

„U Srbiji konkurencija, praktično, više ni ne postoji. Po godišnjem izveštaju Kancelarije za javne nabavke, u 2019. godini prosečan broj ponuda bio je 2,6 po jednom postupku. Godinu kasnije 2,7 što je mizeran napredak, na nivou statističke greške, a daleko ispod evropskog proseka u razvijenim zemljama. Tako da princip najbolja vrednost za dati novac ne može da se ostvari u takvim okolnostima“, naveo je Naumov.

Sve manje postupaka

Postupci javnih nabavki sve se manje sprovode.

„Po novom, čak su i povećani pragovi za primenu zakona – za dobra i usluge prag nam je jedan milion dinara, dok je za radove tri miliona. A, prosečna vrednost ugovora u javnim nabavkama 2020. bila je nešto ispod tri milioa dinara, dakle – ispod praga“, ukazuje sagovornik N1.

Postupci se retko sprovode, a kada se i sprovedu, ukazuje on – nema tih osnovnih načela – konkurencije, transparentnosti i efikasnosti.

„Logično je da su učesnici izgubili poverenje u sistem javnih nabavki, sada već govorimo o podeljenom tršištu“, naveo je Naumov.

Nameštanje ponuda

Nameštanje ponuda je, objašnjava – oblik nameštanja ponuda.

„Tako da se u svakoj oblasti zna kome će se šta dodeliti. Tako u dosta postupaka godinama imate po jednog učesnika – niko ne podnosi više ponude, ni ne predlaže izmene konkursne dokumentacije, niti se žali na odluke…“, obrazlaže on .

Poverenje u sistem javnih nabavki su, kaže, izgubili ne samo učesnici već i građani.

„Jer, ključne institucije ne koriste ovlašćenja data zakonom. Tu mislim i na Republičku komisuju za zaštitu prava ponuđača, Kancelariju za javne nabavke, ali i na tužilaštva i sudove“, navodi Rastko Naumov.

Veliki projekti bez javnih nabavki

Velike infrastrukturne projekte Vlada, kaže, može da proglasi za objekte od posebnog značaja, za koje se neće primenjivati zakon o javnim nabavkama i taj posao može da dodeli nekom stateškom partneru.

Veliki problem su, ukazuje i međunarodni sporazumi, gde se isto isključuje zakon i poslovi dodeljuju kompanijama iz tih zemalja.

Kontrola sprovedenih javnih nabavki je, zaključuje gost N1, još jedan od segmenata u kojima smo nazadovali i to, kako navodi – dosta.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Javne nabavke sinonim za korupciju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Posle samo mesec dana od kada je UniCredit Banka započela svoju kampanju „20 godina se zajedno trudimo da pokrećemo dobre stvari“, kojom zajedno sa svojim klijentima obeležava dvadesetogodišnjicu svog poslovanja u našoj zemlji, sakupljeno je više od 6 miliona dinara koji će biti opredeljeni za projekte očuvanja životne sredine i prirodnih resursa Republike Srbije.

Iako će cela sledeća godina za UniCredit Banku biti u znaku značajne godišnjice, u samu proslavu jubileja UniCredit Banka Srbija rešila je da uđe nešto ranije. Tako se, već ove godine tokom novembra i decembra od svakog realizovanog keš kredita i kredita za obrtna sredstva u vrednosti većoj od 200.000 dinara u UniCredit Banci izdvaja 2.000 dinara za projekte društveno odgovornog poslovanja.

Sa željom da se nepovratno oduži zajednici u kojoj već 20 godina uspešno posluje, ali i da zajedno sa svojim klijentima da poseban doprinos sredini i društvu u kojem radi, kako bi i naredni jubilej dočekali u lepšem okruženju, UniCredit Banka će sredstva koja se prikupe tokom dva pomenuta meseca ove godine, tokom naredne godine usmeriti u one projekte zaštite životne sredine i prirodnih resursa naše zemlje kojima je podrška najpotrebnija

Чланак Prvih 6 miliona za projekte očuvanja životne sredine се појављује прво на Biznis i Finansije.

576 miliona evra plasirano je ka privatnom sektoru i malim preduzećima, kroz direktno finansiranje ili putem finansijskih institucija.

Kroz program za oporavak od posledica krize izazvane virusom Covid-19 („Resilience Framework“) u 2020. EBRD je kroz hitnu proceduru plasirao 145 miliona evra komercijalnim bankama za održavanje likvidnosti privrede i malih i srednjih preduzeća. Program će biti aktivan i u 2021. ukoliko bankama zatreba dodatna likvidnost da podrže privredu.

Ostatak finansiranja se odnosio na programe koji podržavaju žensko preduzetništvo, ulaganje u konkurentnost, hipotekarne kredite za stanovništvo, programe za podršku investicija u energetsku efikasnost kao i program za podršku trgovinskih tokova privrede. Pored kreditnih linija, korisnici su imali priliku da po uspešnoj implementaciji projekta dobiju i podsticajne grantove i besplatnu tehničku pomoć koju finansiraju Evropska unija i drugi donatori.

Za izgradnju boljih infrastrukturnih veza u zemlji i regionu, banka je obezbedila zajam od 85 miliona evra za izgradnju deonice Niš-Pločnik „Autoputa mira“ koja će povezati Srbiju sa Kosovom i dalje sa ključnom albanskom lukom Drač, čime se poboljšava povezanost i olakšava trgovina u regionu.

Pored putne infrastrukture, Banka je takođe podržala Srbiju da poboljša digitalnu infrastrukturu i finansirala projekat izgradnje optičke širokopojasne mreže u ruralnim oblastima, čime će preko 600 škola u selima dobiti pristup internetu. Projekat će pomoći u poboljšanju kvaliteta obrazovanja u manje razvijenim regionima.
Dobar napredak je takođe ostvaren u pružanju podrške Vladi Srbije u reformi državnih preduzeća. Uz pomoć EBRD-a, vlada je kreirala strategiju upravljanja javnim preduzećima koja su u državnom vlasništvu, koja definiše razloge za državno vlasništvo i smernice za rad i bolje korporativno upravljanje u državnim preduzećima.

Tekući i završeni projekti u 2020.

Uprkos pandemiji, izgradnja nove deponije i postrojenja za proizvodnju energije iz otpada u Vinči započeta je prošle godine i dobro napreduje. Ovaj značajan projekat, koji EBRD podržava sindiciranim zajmom od 128 miliona evra, jedno je od najvećih javno-privatnih partnerstava u Srbiji do danas i donosi privatno finansiranje i stručnost za projekat javnog sektora. Nova deponija biće usklađena sa EU standardima sa savremenom tehnologijom upravljanja otpadom.

Subotica je završila modernizaciju infrastrukture za vodu i otpadne vode, decenijski inženjerski poduhvat podržan od EBRD-a, Evropske unije i bilateralnih donatora u okviru Investicionog okvira za zapadni Balkan (WBIF). Nova mreža, koja uključuje fabriku vode i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, poboljšava kvalitet snabdevanja vodom, odvođenja otpadnih voda i usluga prečišćavanja u Subotici.

Prioriteti za 2021.

2021. godine, prioriteti Banke u Srbiji ostaće pružanje pomoći u oporavku ekonomije od posledica pandemije Covid-19 i promovisanje zelenog i održivog rasta uz ulaganje u energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije.

EBRD će takođe nastaviti da sarađuje sa komercijalnim bankama na poboljšanju pristupa finansiranju srpskim malim preduzećima. Poseban fokus biće posvećen mladim preduzetnicima uz novi program koji podržava Švedska, kombinujući zajmove EBRD-a i koncesione finansije donatora za bolji pristup finansiranju i savetima za mlade preduzetnike.

Kao podrška razvoju zelene ekonomije u zemlji, zajedno sa opštinskim i državnim institucijama u Srbiji, EBRD će nastaviti da radi na identifikovanju projekata koji će podržati poboljšanje energetske efikasnosti u javnim i stambenim zgradama.
Banka takođe sa opštinama istražuje projekte korišćenja obnovljive energije (solarne i geotermalne) za sisteme daljinskog grejanja i hlađenja.

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) odgovorila je na pandemiju koronavirusa rekordnim ulaganjem od 11 milijardi evra 2020. godine kroz 411 projekata, rešavajući hitne potrebe 38 ekonomija u koje ulaže.

Чланак EBRD: Podrška privatnom sektoru i zelenoj ekonomiji ostaju prioriteti се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Većina investicija, oko 70%, ići će privatnom sektoru, bilo kroz lokalne finansijske institucije, bilo direktno, a oko 30% biće uloženo u javni sektor“, najavila je Hargitai.

EBRD će, prema njenim rečima, najviše ulagati u zaštitu životne sredine, bilo kroz obnovljive izvore energije, cirkularnu ekonomiju, zelene gradove, kao i program pametnog merenja u EPS-u. Hargitai je najavila i rad na implementaciji strategije tržišta kapitala.

„Sa finansijskim institucijama, Vladom Srbije i Ministarstvom finansija radićemo na implementaciji strategije tržišta kapitala, kao i na pripremanju kompanija u državnom vlasništvu za izlazak na berzu. Voleli bismo da vidimo aktivnije tržište kapitala u Srbiji“, rekla je Hargitai.

Izvor: Ekapija

Чланак EBARD u 2020. godini u Srbiju ulaže 600 miliona evra се појављује прво на Biznis i Finansije.