Rizični kapitalisti vole da pričaju o tome kako je neuspeh suštinski važan za inovaciju. Uskoro će imati o mnogo čemu da razgovaraju.

Stopa neuspeha start apa počinje da raste, sa veštački niskih nivoa u 2021. godini, a moglo bi da dođe do talasa propadanja u narednoj godini, kada bi neuobičajeno veliki broj start ap kompanija mogao da se ugasi.

„Masovno odumiranje startapa je u toku“, navodi se u nedavnom tvitu Toma Lovera, generalnog partnera u IVP-u, koji je podržao kompanije uključujući KraudStrajk, Dejtadog, Diskord, Klarna, Slek, Snep i Tviter. „To je uglavnom fusnota u vestima. Nemojte da vas to zavara. Tržište se promenilo. Najave o finansiranju dobijaju mnogo naslova. Zahtevi za bankrot… manje.“

Kao što Lovero primećuje, start api umiru tiho i polako. Takođe se dosta njih ugasilo. Dok rizični kapitalisti tvituju o najnovijim spajanjima i akvizicijama ili o inicijalnim javnim ponudama, u njihovim portfeljima ima mnogo više mladih preduzeća koja propadaju u pozadini.

Ovo je način na koji rizični kapital treba da funkcioniše. Rizični kapitalisti finansiraju gomile start apa i očekuju da će većina propasti. Potrebna im je samo nekolicina da postanu sledeći Meta ili Tviter, koji će generisati velike prihode.

Dakle, postoji prirodna stopa neuspeha start apa. Problem je u tome što je bum rizičnih kapitalista koji je dostigao vrhunac 2021. izostavio ovaj prirodni poredak. Postojala je pomama ulaganja, gde su start api prikupili ogromne količine novca, a neka preduzeća su dobila sredstva koja možda i nije trebalo da dobiju. Stopa neuspeha je pala kako je novac rizičnih kapitalista dolazio sa svih strana. SoftBenk i Tajger Global su bili glavni akteri ovde, ali bilo je i mnogo drugih.

Izvori finansiranja su presušili

Sada su izvori finansiranja presušili (osim ako ste AI start ap). Toliko je novca prikupljeno poslednjih godina da start api imaju mnogo sredstava da prežive. Ali, u jednom trenutku, preduzeća koja se bore će ostati bez novca i niko više neće želeti da ih finansira.

Ovo će proizvesti niz rasprodaja imovine, teških dokapitalizacija, ultra-jeftinih akvizicija i jednostavno zatvaranja i bankrota. Ne možete da vidite ovaj proces upravo zato što start api nisu javna preduzeća.

Ako pogledamo bliže, postoje znaci Loverovog „masovnog odumiranja“:

– „WeWork“, oličenje velikodušnosti rizičnih kapitalista, izašao je u javnost preko SPAC-a 2021. Njegove akcije su sada pale sa oko 13 dolara na 18 centi. Eto u kolikom je problemu WeWork. SoftBenk je tamo bio veliki investitor.
– „Zume“, start ap za isporuku pica uz pomoć robota koji je prikupio 500 miliona dolara od investitora rizičnih kapitalista, od ovog meseca više neće raditi. To je još jedna investicija SoftBenka.
– „Plastiq“, koji je prikupio više od 140 miliona dolara od rizičnih kapitalista, uključujući „Kleiner Perkins“ i „Kosla Ventures“, podneo je zahtev za zaštitu od bankrota prošlog meseca.
– „Neeva“, koja je ponudila sjajan pretraživač, odustala je od takmičenja protiv Gugla, ugasila se i prodala se Snouflejku. Sekvoja i Grejlok su podržali Neevu.

„Crunchbase“ prati start ape koji su do sada propali ove godine, a ima ih 72. Biće ih još mnogo. Loverova firma, IVP, poziva osnivače da „hirurški smanje troškove“ kako bi sprečili izumiranje, prema internoj prezentaciji u koju je uvid imao Insajder.

„Kraj ’23. i ’24. učiniće da finansijska kriza iz ’08. izgleda simpatično za start ape,“ napisao je Lover.

Izvor: Euractiv.rs
Foto: Pixabay

Чланак Start api umiru tiho i polako, izvori finansiranja presušili се појављује прво на Biznis i Finansije.

Tokom te nedelje SVB je pokušala da proda dugoročne obveznice iz svog portfolija kako bi sakupila dovoljno novca da isplati klijente koji su podizali novac u desetinama milijardi dolara. Pokušano je i sa traženjem strateškog partnera, banke koja bi je kupila, ali do petka ništa od toga nije uspelo.

Onda je Federalna korporacija za osiguranje depozita (FDIC) preuzela banku, a centralna banka i Ministarstvo finansija su preko vikenda odlučili da garantuju za sve depozite, a ne samo za one u iznosu od 250.000 dolara koji su zakonom pokriveni, kako bi sprečili paniku na tržištu.

U narednim danima, u problemu se našla i švajcarska Kreedi Svis banka. Vest o njenom preuzimanju od strane UBS banke, na inicijativu Švajcarske narodne banke i države takođe je lansirana tokom vikenda, mada samo preuzimanje još nije sprovedeno.

U krizi 2008. godine na stotine banaka u SAD je bankrotiralo i bivalo preuzeto od strane države, a većina tih bankrota dogodila se baš u petak.

Dakle, zašto banke propadaju petkom?

Odgovor je jednostavan, da bi ih država sredila preko vikenda, obezbedila depozite klijentima tako da kada dođu u ponedeljak na šalter bez problema dobiju svoj novac.
Ekonomista Vladimir Vučković, predavač na Mokrogorskoj, ističe da se to radi i zato što su vikendom berze zatvorene.

„To se radi kako bi se tokom vikenda situacija u banci sredila, a to što vikendom ne rade berze olakšava da ne dođe do reakcije tržišta i pada vrednosti akcija“, napominje on.

Banke se petkom zatvaraju da bi se preko vikenda, osim sređivanja finansija, banka ukoliko nađe novog vlasnika rebrendirala, promenila ime i izgled.

U slučaju da ne nađe novog vlasnika država može da kreira privremenu banku za premošćavanje situacije, tzv. „bridge“ banku kao što su to naše vlasti uradile 2012. godine kada su klijenti i deo imovine Agrobanke prebačen u Novu Agrobanku.

I taj prelaz se desio u petak 25. maja 2012. godine kada su građani u vikend ušli kao klijenti Agrobanke, a iz vikenda izašli kao klijenti Nove Agrobanke.

Na žalost, ni ta banka nije potrajala, pa je opet u petak 29. oktobra imovina i klijenti Nove Agrobanke prebačena u Poštansku štedionicu.

Petak je bio dan D i za Univerzal banku, i to petak 27. januara 2013. godine kad joj je Narodna banka Srbije oduzela licencu za rad.

Naravno, petak nije uvek poslednji radni dan jedne banke pod trenutnim nazivom. Recimo, kada je Sberbanka u Srbiji propala zbog sankcija uvedenih ovoj banci od strane EU, u martu prošle godine, Narodna banke je preuzela, a zatim prodala AIK banci koja ju je preimenovala u Novu AIK banku u – utorak, 2. marta 2022.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Zašto sve banke propadaju petkom се појављује прво на Biznis i Finansije.

Boris Porfirjov, direktor Instituta za opšteprivredno prognoziranje Ruske akademije nauka, ističe da je na kineskom jeziku reč „kriza“ predstavljena sa dva hijeroglifa: prvi znači „opasnost“, a drugi „mogućnost“ ili „šansa“, Sputnjik.
Nove šanse Porfirjov već vidi, na primer, u znatnom povećanju proizvodnje i prodaje nekoliko tipova robe kao što su testovi za utvrđivanje kovida 19, medicinska tehnika (respiratori), sredstva za sanitarnu i higijensku zaštitu kako stanovništva, tako i medicinskog osoblja.

Spisku se može dodati i oprema za dugoročno čuvanje hrane i lekova, tehnika za rad na daljinu (kompjuteri, tableti i softveri), kao i sistemi za video-nadzor i kontrolu kretanja ljudi. Isto se odnosi i na logističke usluge, jer sva ta roba mora nekako biti isporučena potrošačima.

Crni labudovi odlaze, neprofitabilne firme propadaju

Porfirjov je precizirao da će nakon okončanja pandemije potražnja za većinom ovih proizvoda ostati, a cene će opadati, to jest, na ta tržišta će doći novi proizvođači i konkurencija će se pojačati.

Georgij Ostapkovič, direktor Centra za tržišna istraživanja „Više škole ekonomije“, ubeđen je da će epidemija spasiti tržište od onih koji, u suštini, ne donose koristi ekonomiji, već samo privlače finansijska sredstva.

Ovo je karakteristično za svaku krizu, a ne samo za trenutnu.

„Na primeru Rusije vidimo da imamo oko 30 odsto neprofitabilnih kompanija. Dobro bi bilo da se one uklone sa tržišta, promene vrstu aktivnosti ili menadžment. Ali to ne znači da će njihova mesta biti oslobođena. Doći će nove kompanije sa naprednijim rukovodiocima“, pretpostavlja profesor „Više škole ekonomije“.

Dodaje da preduzeće koje nema zarade niti depozita, a na tekućem računu nema veliku sumu novca, neće preživeti.

„Ne znam da li će investitori početi da izvlače svoj novac iz tih kompanija, jer to nije jednostavno uraditi. Ali definitivno neće ulagati u njih“, ističe ekspert.

Opšti ekonomski pad je u velikoj meri posledica poremećaja proizvodnih lanaca, jer ne možemo pobeći od činjenice da Tajvan proizvodi računarske čipove, Nemačka – alatne mašine, a SAD i EU – civilne avione.

Кoronavirus je podsetio svet da smo svi povezani i da niko nije u stanju da se prilagodi stanju samodovoljnosti. Trgovinski ratovi će sada verovatno biti deo prošlosti.

Nafta poklanja slobodu

Još jedan važan momenat na koji je Georgij Ostapkovič skrenuo pažnju, jeste da će jeftina nafta omogućiti ekonomijama u razvoju da brže i u većoj meri usmere ulaganja u zaista važna područja: inovacije, medicinu, socijalna plaćanja i druge elemente ljudskog kapitala.

S druge strane, jeftina nafta će smanjiti ulaganja u obnovljivu energiju.

Ostapkovič je istakao da države i kompanije to rade samo kada su tradicionalni izvori energije u dugoročnoj perspektivi skuplji od razvoja alternativnih.

Ali ne treba se nadati da će niske cene goriva dugo ostati takve.

„Prema naftnom bilansu, rezerve su i dalje pune, dovoljne su za 50 i čak za narednih 100 godina. Problem je u tome što nafte za lako eksploatisanje skoro da i nema više, a glavne zalihe su koncentrisane tamo odakle ih je teško izvući. Na primer Venecuela. Potrebna su velika ulaganja da bi se razvila njena nalazišta nafte. Bez toga niko ni pokušati eksploataciju“, smatra ekspert.

Ovo takođe utiče i na potrošačke standarde. Proizvodi za dugoročnu upotrebu se sve više iznajmljuju, a ne kupuju, što se sliva u takozvanu ekonomiju zajedničke potrošnje (karšering, iznajmljivanje nekretnina, kućnih i pokretnih uređaja i tako dalje).

Štaviše, ovaj trend se najjasnije vidi kod mlade generacije koja više ne plaća za skupu robu, već za utiske i osećaje. Sve to će, naravno, uticati na proizvođače. Кonkurencija će se pojačati, sve važniji će biti kvalitet, a ne kvantitet, što će u svakom slučaju ići u korist potrošača.

Masovnog prelaska na rad na daljinu neće biti

Očigledno je i da će se promeniti tržište rada. Кompanije sada prebacuju zaposlene na režim rada na daljinu. Ali stručnjak ne savetuje da se zanosimo idejom da će nakon okončanja pandemije svi odustati od iznajmljivanja kancelarija.

„Naravno, sa stanovišta budžeta kompanije, u početku to može biti korisno. Međutim, ovde ćemo se suočiti sa svojevrsnim kršenjem radne discipline, jer će mnogi zaposleni jednostavno izgubiti produktivnost“, ističe Ostapkovič.

Moguće varijante: ili će takvi zaposleni izgubiti posao i na njihovo mesto će doći disciplinovaniji radnici, ili će im se plaćati honorarno, kao frilenserima.

Bilo kako bilo, možemo se oprostiti sa obaveznim osmočasovnim radnim danom.

Osim toga, osnovne sfere koje formiraju ekonomiju, ne rade od kuće: ni metalurške fabrike, ni fabrika testenina. ni naftna preduzeća, poljoprivredne kompanije niti firme koje se bave logistikom.

Nadamo se da ni sfere građevine i medicine neće preći na rad na daljinu.

Međutim, i pre pandemije, svet je ušao u četvrtu industrijsku revoluciju, a u mnogim industrijama se sve više koriste razne mašine sa upravljanjem na daljinu, a proizvođači automobila aktivno rade na konstruisanju bespilotnih vozila za prevoz robe.

Epidemija će dodatno podstaći čoveka na aktivniji razvoj i primenu novih tehnologija.

Izvor: Sputnjik-B92

Чланак Crni labudovi odlaze, neprofitabilne firme propadaju се појављује прво на Biznis i Finansije.