Ovako izgleda završetak priče o čuvenoj Elektronskoj indsutriji Niš, poznatoj širom Jugoslavije i sveta, čiji su rendgeni izvoženi od Rusije do Amerike i od Iraka do Egipta.
Od Ei holdinga i još 21 zavisnog preduzeća preživela su samo dva EI sova koja se bavi optoelektronikom i Fabrika štampanih ploča.

Na 65 hektara kompleksa Elektronske industrije u preko 200.000 kvadrata poslovnog prostora, danas se ne prave tranzistori, televizori, rendgeni i druga elektronika, nego se prave supe u kesi, puni se kečap, a u fabričkoj menzi organizuju se svadbe i druge proslave.

Kompanija od koje je živeo ne samo Niš već i jug Srbije i zvanično je otišla u stečaj 2016. godine mada je eutanazija nastupila mnogo ranije.

A to je nekada bila kompanija koja je zapošljavala skoro 28.000 ljudi.

Uspon kompanije

Njen početak seže u 1948. godinu kada je na putu od Niša ka Niškoj banji osnovan Zavod RR (za proizvodnju radio i rendgen aparata).

Uskoro on prerasta u Elektronsku industriju ili poznati Ei koji se nalazio na aparatima skoro svakog doma u SFRJ.

Ei Niš je sarađivao sa nekim od tada najvećih elektronskih kompanija Filipsom, Simensom i američkim Hanivelom.

Već pedesetih rendgeni se izvoze u Nemačku i Francusku, a početkom 1962. godine proizveden je prvi tranzistor.

Šezdesetih godina počinje uspon ove kompanije pod direktorom Vladimirom Jezdićem koji shvata da su stručnjaci najvažniji za kompaniju, pa mlade inženjere šalje u inostranstvo kod partnerskih kompanija na usavršavanje.

Kompanija dolazi do čak 28.000 zaposlenih, od čega 18.000 u Nišu i okolini, dok je Ei imao fabrike širom tadašnje Jugoslavije.

Stručnjaci Ei Niša su čak prodali tehnologiju i podigli dve fabrike televizora u SSSR-u, u Kišinjevu u Moldaviji i Tbilisiju u Gruziji.

Kao i većina socijalističkih giganata i Elektronska industrija je bila i osnivač škola gde su obučavani kadrovi za fabrike.

Iz tog vremena poznata je i često prepričavana anegdota o poseti bugarske privredne delegacije Nišu.

Dolazeći iz Sofije na putu do grada delegacija je sa četiri automobila prošla pored kompleksa Ei.
Kada su stigli izrazili su interesovanje za saradnju u oblasti auto industrije.

Predstavnici niške opštine su se našli u čudu, jer mada se u Nišu svašta proizvodilo, autmobili nisu.
Ispostavilo se da su Bugari zbog fabričkog parkinga na kom je bilo više hiljada kola pomislili da se radi o fabrici automobila.

Fabrike Ei Niša koje su proizvodile vrhunske aparate elektronike i mikroelektronike, televizore i radio aparate, video rekordere, muzičke uređaje, telefone, vojnu optičku opremu, poluprovodnike, aparate za domaćinstvo, strujomere, rendgen aparate nisu preživele tranziciju i sankcije.

Raspad Jugoslavije  zadao odlučujući udarac

Nije samo raspad Jugoslavije urušio fabriku mada jeste zadao odlučujući udarac, jer kako svedoče tadašnji radnici, rukovodioci su počeli više da se bave politikom nego fabrikom. Počeo je i uvoz elektronskih uređaja, a glomazne i u suštini neefikasne jugoslovenske fabrike nisu mogle da se takmiče sa jeftinijim i superiornijim proizvodima posebno sa istoka.

Devedesetih kreće i privatizacija fabrika iz sastava Ei, ali danas nema sumnje neuspešna.

Prva fabrika iz sastava Ei je privatizovana 1991. godine, ali bez uspeha i tokom narednih dvadesetak godina skoro sve fabrike su otišle pod katanac.

Holding je u stečaju od 2016. godine, a poslednjih godina u toku je proces rasprodaje imovine preduzeća u stečaju.
U krugu fabrike radi oko 150 malih firmi koje se bave svim i svačim, a u napuštenim zgradama je spontano nastao centar lokalne muzičke scene oko studija koji su tu otvoreni.

Tako je fabrika koja je proizvela skoro šest miliona televizora ostala samo sećanje radnika od kojih neki i danas potražuju zaostale zarade.

Procenjuje se da oko 7.000 niških radnika nekadašnjih industrijskih giganata nije dobilo sve zarade u procesu propadanja firmi i da im se duguje 2,5 milijardi dinara zbog čega neuspešno protestuju još od 2009. godine.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Nekadašnji gigant EI Niš na prodaju putem licitacije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pravi skandal nastao je kada se u javnosti pojavila tvrdnja da je čuveni Benkmen-Frid preneo 10 milijardi dolara sredstava klijenata sa FTX-a u sopstvenu kompaniju Alameda Research. Kao posledica skandala usledio je bankrot, s obzirom na to da je kompaniji falilo osam milijardi dolara da isplati poverioce koji žele da prodaju kripto token ove berze – FTT. Nakon ovog, do sada neviđenog, kolapsa na tržištu kripto valuta, mnogi entuzijasti ne osećaju sigurnost, a oni koji su razmišljali o ulaganju na ovaj način, premišljaju se. Ni stručnjaci nisu saglasni – dok neki smatraju da ovo nije „zvonce koji zvoni kraj“ i da će se situacija na kripto tržištu stabilizovati, neki ne vide tu mogućnost.

Zahtev o bankrotu uključuje kompanije FTX Trading, FTX US, Alameda Research i još oko 130 drugih koje su bile u vlasnišvu FTX grupe. Inače, u zahtevu za bankrot navodi se da FTX Trading raspolaže imovinom od 10 do 50 milijardi dolara, kao i da ima više od 100.000 klijenata. Nakon kolapsa, cena FTT tokena je pala, a brojni korisnici su povukli svoje kriptovalute. Iako je direktor „suparničke“ kripto berze Binance, Čanpeng Žao, prihvatio da, preuzimanjem kompanije, spasi FTX, samo dan kasnije je odustao od ove ideje.

Signal za uzbunu ili kratko podrhtavanje?

Kako za portal Nova.rs objašnjava direktor marketinga kriptomenjačnice ECD Marko Živković, bankrot berze FTX jeste signal za uzbunu.

„Ogromna količina koina, pa samim tim i dolara kada se oni konvertuju, je nestala, dakle ovo zaista jeste veliki lom na tržištu“, kaže Živković.

Ipak, kako dalje ističe, ovo nije „zvonce koje zvoni kraj“, s obzirom na to da ovo nije prvi put da mediji i građani koji nisu pristalice ulaganja u kriptovalute predviđaju kraj.

„Čitav kripto svet je, samo u medijima, proglašen mrtvim više od 450 puta“, objašnjava naš sagovornik.

Prema Živkovićevim rečima, kripto industrija postoji tek nešto više od 10 godina, što je još uvek čini „mladom“. Svaki krah koji se u industriji desio do sada, uključujući i ovaj bankrot, stručnjaci smatraju dečjim korakom, saplitanjem koje u jednom trenutku mora da se dogodi svakoj novoj industriji.

Kako za Nova.rs kaže glavni broker društva „Momentum securities“ Nenad Gujaničić, investiranje u kriptovalute spada u najrizičniju vrstu ulaganja od samih početaka, s tim da su u vreme obilja novca, naročito posle pandemije, ovi rizici često bili minimizirani od strane ulagača, pa nije slučajno što su tada brojne kriptovalute dostizale svoje maksimume. Naravno, svaki negativan događaj na kripto tržištu, objašnjava naš sagovornik, dodatno podriva poverenje ulagača, pa je samim tim bankrot FTX platforme, a prethodno kolaps pojedinih tokena na tom tržištu, uticali na dodatni pad svih kriptovaluta.

„Bankrot FTX berze osetio se svuda, ovo je udar na čitavo tržište. Vrednost većine kriptovaluta je pala“, kaže Gujaničić.

Kako ističe naš sagovornik, pre ovog kraha, kripto tržište je polako počelo da ide u korak sa trendovima sa drugih finansijskih tržišta. Tako je prošle godine, kada su vrednosti bitkoina i brojnih drugih kriptovaluta bile na istorijskom maksimumu, veliki broj kompanija, prvenstveno u IT sektoru, koje su verovale da je kripto svet naša realnost, investiralo je u kriptovalute. A kada je dolazilo do određeneih trzavica, kriptovalute „padale“ su manje nego velike kompanije poput Gugla i Fejsbuka. Samim tim, ulagači u kriptovalute pretpeli su manje gubitke od kompanija koje se nisu opredelile na ovaj korak.

Gujaničić objašnjava da je najveći problem sa kriptovalutama to što one u višegodišnjem periodu nisu uspele da opravdaju svrhu zbog koje su nastale, a to je da budu masovno prihvaćene kao nezavisna sredstva plaćanja i čuvari vrednosti imovine, mimo uticaja centralne banke ili bilo kog drugog pojedinca ili kompanije.

„Tako smo došli u situaciju da u uslovima visoke inflacije vrednost kriptovaluta pada, umesto da, kao alternativa klasičnom novcu koji gubi vrednost zbog inflacije, raste“, kaže Gujaničić.

Naravno, dodaje on, pad je došao u velikoj meri zbog činjenice da nema više obilja novca na tržištu usled promenje politike američke centralne banke (FED) i ostalih ključnih centralih banaka, odnosno usled povećanih kamata.

U vremenima recesije, traže se sigurnije alternative

„Na pad su uticale i promene generalne percepcije investitora ka riziku. Naime, u vremenima recesije, traže se sigurnije alternative“, objašnjava Gujaničić.

Takođe, on nije saglasan sa Živkovićem u poređenju kripto tržišta sa kompanijama koje posluju na „klasičnije“ načine. Naime, on kaže da tržište kriptovaluta u globalnim okvirima nije toliko veliko. Kao primer, on navodi kompaniju Apple, koja vredi više nego što je čitavo kripto tržište vredelo na svom vrhuncu. U tom smislu, on smatra da propast FTX platforme, pa i eventualni dalji pad u vrednosti kripto tržišta teško može da ima značajnije posledice na finansijsko tržište u širem smislu.
Ima li nade za oporavak?

Iako je davanje bilo kakvih prognoza u oblasti kriptovaluta rizično, Živković kaže da je optimista da će se tržište vratiti „u normalu“.

„Ovo je zaista veliki udar, ali optimističan sam, verujem da kripto tržište može da se oporavi“, zaključuje naš sagovornik.

„U investicionom ambijenzu visokih kamata i pooštravanja monetarne politike ključnih svetskih centralnih banaka, veoma teško je očekivati oporavak kripto tržišta“, potpuno drugačije smatra Gujaničić.

Ko je zbog kolapsa profitirao?

Usred kompletnog kolapsa na tržištu kriptovaluta, proizvođač hardverskih e-novčanika, Trezor, zabeležio je rast prihoda od prodaje od čak 300 odsto, prenosi portal Investing.

Inače, hardverski e-novčanici, takozvani kriptonovčanici, su uređaji koji važe za najbezbedniji način da investitori sačuvaju kriptovalute, objašnjeno je na portalu menjačnice ECD.

Ko je Sem Bankmen-Frid?

Do skoro prvi čovek FTX berze, Sem Bankmen Frid, jedan je od najbogatijih ljudi na svetu. Do tridesete godine života, našao se na prvom mestu Forbsove liste najbogatijih ljudi na svetu mlađih od 30, ali je zauzeo i visoko 32. mesto na Forbsovoj sveukupnoj listi najbogatijih ljudi.

Sa samo 25 godina osnovao je trgovačku firmu „Alameda Research“ i počeo da trguje bitkoinima.

Njegovo bogatstvo uvećalo se tokom pandemije koronavirusa, a zbog aktivnosti koje je sprovodio u spasavanju drugih kripto firmi, bio je poređen sa osnivačem banke „J.P. Morgan“, koji je 1907. godine sprečio kolaps američkog finasijskog sistema.

Propast kompanije mladog bogataša, s druge strane, sada mnogi porede sa kolapsom američke investicione banke Lehman Brothers, koja je 2008. godine podnela zahtev za bankrot, što se smatra prekretnicom finansijske krize koja je započela 2007.

Izvor: Nova.rs

Foto: Pixabay

Чланак Da li se bliži kraj kriptovalutama се појављује прво на Biznis i Finansije.

– Čak i u običnoj recesiji , S&P 500 može pasti za 30 odsto, rekao je Rubini, predsednik i glavni izvršni direktor Roubini Macro Associates, u intervjuu u ponedeljak. U „stvarnom tvrdom sletanju“, koje očekuje, mogao bi da padne za 40 odsto.

Rubini, čija je predviđanja o krahu stambenog balona od 2007. do 2008. donela nadimak dr. Propast, rekao je da oni koji očekuju plitku recesiju SAD treba da gledaju na velike stope duga korporacija i vlada. Kako stope rastu i troškovi servisiranja duga rastu, „mnoge zombi institucije, zombi domaćinstva, kompanije, banke, banke u senci i zombi zemlje će umreti“, rekao je on. „Pa ćemo videti ko će plivati go“, prenosi Blumberg.

Nivoi globalnog duga povući će akcije

Rubini, koji je upozoravao da će nivoi globalnog duga povući akcije, rekao je da će postizanje stope inflacije od 2 odsto bez „tvrdog pada“ biti nemoguća misija za Federalne rezerve. On očekuje povećanje stopeza 75 baznih poena na trenutnom sastanku i 50 baznih poena u novembru i decembru. To bi dovelo do toga da stopa fondova Fed-a do kraja godine bude između 4 i 4,25 odsto.

Međutim, uporna inflacija, posebno u platama i uslužnom sektoru, značiće da Fed „verovatno neće imati izbora“ osim da poveća više, rekao je on, uz stope na fondove koji idu ka 5%. Povrh toga, negativni šokovi ponude koji dolaze od pandemije, rusko-ukrajinskog sukoba i kineske politike nulte tolerancije na Covid doneće veće troškove i manji ekonomski rast. Ovo će otežati trenutni cilj FED-a za „recesiju rasta“ — produženi period oskudnog rasta i rastuće nezaposlenosti kako bi se zaustavila inflacija.

Jednom kada je svet u recesiji, Rubini ne očekuje lekove za fiskalne stimulacije, jer vlade sa prevelikim dugom „ponestaju bez fiskalnih metaka“. Visoka inflacija bi takođe značila da „ako koristite fiskalne stimulacije, pregrevate agregatnu tražnju“.

Kao rezultat toga, Rubini vidi stagflaciju kao iz 1970-ih i ogromne dugove kao u globalnoj finansijskoj krizi.

– To neće biti kratka i plitka recesija, biće teška, duga i ružna, rekao je on.

Rubini očekuje da će američka i globalna recesija trajati do 2023. godine, u zavisnosti od toga koliko će jaki šokovi u snabdevanju i finansijski problemi biti. Tokom krize 2008. najteže su pogođena domaćinstva i banke. Ovog puta, rekao je on, korporacije i banke u senci, kao što su hedž fondovi, privatni kapital i kreditni fondovi, „će implodirati“

Pitanje vremena kada ćemo dobiti sledeću gadnu pandemiju

U Rubinijevoj novoj knjizi, „Megapretnje“, on identifikuje 11 srednjoročnih negativnih šokova u snabdevanju koji smanjuju potencijalni rast povećanjem troškova proizvodnje. To uključuje deglobalizaciju i protekcionizam, premeštanje proizvodnje iz Kine i Azije u Evropu i SAD, starenje stanovništva u naprednim ekonomijama i tržištima u razvoju, ograničenja migracije, razdvajanje između SAD i Kine, globalne klimatske promene i ponavljajuće pandemije. „Samo je pitanje vremena kada ćemo dobiti sledeću gadnu pandemiju“, rekao je on.

Njegov savet za investitore: „Morate da budete laki u pogledu akcija i da imate više gotovine. Iako je gotovina erodirana inflacijom, njena nominalna vrednost ostaje na nuli, „dok akcije i druga imovina mogu pasti za 10%, 20%, 30%.“ U fiksnom prihodu, on preporučuje da se držite podalje od dugoročnih obveznica i da dodate zaštitu od inflacije od kratkoročnih trezora ili obveznica indeksa inflacije kao što je TIPS.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Dr Propast: Neće biti kratka i plitka recesija, biće teška, duga i ružna се појављује прво на Biznis i Finansije.

Loše vesti nema ni takozvani Dr Propast odnosno Nurijel Rubini koji je predvideo ekonomsku krizu iz 2008, a sada tvrdi da su moguća četiri scenarija.

Bafet je uveren da, uprkos tome što je pandemija savladana, svet nije spreman da se nosi sa vanrednim stanjem. Još više ga brinu ekonomske posledice korone koja je, kako tvrdi, najviše pogodila male privrednike.
„U martu prošle godine pandemija je zatvorila hiljade malih preduzeća. Prošla godina je donela najveći pad američkog BDP-a od 1946. godine. Velika preduzeća su dobro prošla, ali još nije sve gotovo“, rekao je Bafet.

Slavni milijarder priznao je u intervjuu da je i sam proživljavao trenutke finansijske neizvesnosti jer nije znao što će se dogoditi s njegovim avio-kompanijama, prenosi Blic.

„Svi znamo da postoji nuklearna, hemijska, biološka i sajber pretnja i da društvo još nije spremno da se nosi s njom, rekao je Bafet. Sledi pandemija kakvu još nismo videli“, zaključuje.

I Nurijel Rubini ili kako ga zovu „Dr Propast“ koji je predvideo svetsku ekonomsku krizu 2008. sada nema loše vesti. Njegova procena sada jeste da postoje četiri scenarija koja se mogu dogoditi, a kako posledica globalne stagnacije i korona-krize.

Najrealniji je, kaže, scenario „pregrevanja“. Ako uzmemo u obzir trenutnu labavu monetarnu, fiskalnu i kreditnu politiku, te postepeno nestajanje korone, i „čepovi“ u lancima snabdevanja bi pregrejali rast i centralne banke bi bile ostavljene u sendviču. Suočene sa zamkom duga i trajnom inflacijom iznad ciljane, centralne banke će skoro sigurno ići linijom manjeg otpora i kasniti u delovanju, čak i ako fiskalna politika ostane labava, tvrdi Rubini.

Rubini kao moguće scenarije pominje i stagflaciju, usporavanje ili scenario „Zlatokose“ koji podrazumevanja smanjenje inflacije.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Poznati milijarder i „Dr Propast“ predviđaju: „Dolazi pandemija gora od korone“ се појављује прво на Biznis i Finansije.