Profit Eriksona je od jula do septembra porastao za 38 odsto na oko milijardu dolara. A prema prognozama trebalo je da poraste na 740 miliona dolara.

Veliki rast tržišnog učešća ostvario je u Kini i Evropi, kako misle analitičari, zbog blokade Hjuavejivog pristupa novoj 5G infrastrukturi. Naime, kineskoj kompaniji je u više evropskih zemalja zabranjeno da učestvuje na aukcijama za spektar 5G ukoliko koristi opremu iz Kine.

A veliki deo rasta profita Eriksona dolazi baš iz sektora 5G tehnologije.

Nešto slično desilo se i Samsungu – južnokorejskoj kompaniji je profit skočio za skoro 60 odsto u trećem kvartalu, zahvaljujući američkim ograničenjima nametnutim njenom kineskom konkurentu.

Izvor: Blumberg

Foto: choukyin, Pixabay

Чланак Erikson zabeležio rast profita delom i zbog problema u kojima se nalazi Hjuavej се појављује прво на Biznis i Finansije.

Iako se trenutno čini da je korona virus njegov uzročnik, zapravo je i pre pandemije beležen rast protekcionizma. Kumovali su mu ekonomsko osnaživanje Kine ali i rast populizma u mnogim državama na Zapadu. Nije mu odmogao ni izbor Donalda Trampa za predsednika SAD, a potom i trgovinski rat pokrenut između Amerike i Kine. Da podsetimo, prema izveštaju Oxford Economics-a, američke takse na uvoz iz Kine su sada sedam puta veće nego što su bile pre samo tri godine. Zato je od početka 2019. godine uvoz kineske robe u SAD u padu.

To međutim ne važi samo za Ameriku. Udeo spoljnotrgovinske razmene u globalnom BDP-u bio je na vrhuncu 2008. godine, da bi posle toga postepeno opadao.

Pretkrizni ekonomski nacionalizam

Monika de Bol i Džeromin Zetlmajer, istraživači sa američkog Peterson instituta za međunarodnu ekonomiju, su još leta 2019. godine objavili rad o rastu ekonomskog nacionalizma. Za potrebe tog rada su analizirali platforme vodećih političkih partija u zemljama članicama G20. Zaključili su da još od prethodne finansijske krize političke stranke u razvijenim zemljama pojačano propagiraju nacionalističke ideje u domenu sprečavanja imigracije i međunarodne trgovine, dok one iz zemalja u razvoju više insistiraju na jačanju domaće industrije. To insistiranje se najviše ogleda u favorizovanju pojedinih sektora.

Ocenili su da će ovo biti velika prepreka u koordinaciji zemalja u odgovoru na potencijalno usporavanje globalne ekonomije koje se potom, zahvaljujući pandemiji, zaista i desilo. Zbog svega navedenog će, smatrali su oni, biti usporen udruženi odgovor zemalja na sve nedaće sa kojim je svet te, čini se, tako daleke 2019. godine, trebalo da se suoči.

Ni najveća svetska ekonomija ne može bez uvoza

A onda se u Vuhanu pojavio korona virus, koji se velikom brzinom proširio po celom svetu. Istina je, piše američki Cato Institute, da je globalizacija doprinela bržem širenju ovog virusa, ali ne treba zaboraviti ni da bi međudržavna saradnja mogla pomoći u njegovom bržem iskorenjivanju, bar ukoliko bi se udruženim snagama radilo na pronalasku vakcine. Ali šta je sa ekonomijom, koliko je slobodna spoljnotrgovinska razmena važna za privrede širom sveta?

Za velike zagovornike protekcionizma, SAD, je više nego važna, kažu iz ovog instituta. Mnogi Amerikanci misle da su Sjedinjene Američke Države ekonomski samodovoljne, međutim to nije istina. Ova zemlja je treća u svetu po stepenu zavisnosti od spoljne trgovine. U 2019. godini američki izvoz i uvoz su vredeli 5,9 biliona dolara, što je činilo četvrtinu američkog BDP-a. To jeste dvostruko manje od svetskog proseka, ali ipak ne znači da bi Amerika mogla potpuno da se zatvori, a da to njeni građani ne osete. Naime, SAD ne proizvode sve sirovine koje su im potrebne za normalno funkcionisanje društva, a i kada bi bile primorane da ih proizvode to bi činile skuplje nego države iz kojih uvoze.

“Kupovina vremena” za stabilizaciju ekonomija

Naravno, potpuno zatvaranje ekonomija nije na vidiku, ali upadljivi su napori pojedinih svetskih sila da na svaki mogući način poskupe uvoz kroz povećavanje carina. Neoliberali smatraju da je to potpuno pogrešno, jer slobodna trgovina omogućava ljudima i kompanijama da rade ono u čemu su najbolje a da preostalu robu nabavljaju bez komplikacija. Barijere koje se postavljaju pred slobodnu trgovinu zahtevaju vreme i novac da bi se otpočelo sa sopstvenom proizvodnjom potrebne robe, a krajnji rezultat ovih komplikacija je – usporavanje ekonomije.

Ipak, priznaju, slobodna razmena nosi sa sobom i određene rizike, kao što su stvaranje međuzavisnosti, koja je bila najuočljivija na početku pandemije kada je usporilo dobavljanje sirovina iz Kine, što je globalnu ekonomiju stavilo u veoma nepovoljan položaj.

No, protekcionizam ima i svoju ekonomsku logiku. Prema Svetskom ekonomskom forumu, takse koje velike sile uvode jedna drugoj utiču na pad uvoza, ali mogu doprineti i pokretanju njihove proizvodnje a samim tim i privremenom otvaranju novih radnih mesta, odnosno “kupovini vremena za razvoj konkurentskih prednosti”.

Krizna vremena i krizna rešenja

Od početka pandemije do danas videli smo više nego nekoliko ozbiljnih pokušaja Amerike i Kine da ograniče poslovanje konkurencije na svojoj teritoriji. Slično se dešava i u drugim državama, samo što mediji ne pišu mnogo o tome. Primera radi, u Francuskoj je ministar finansija nedavno uputio direktivu kompanijama da analiziraju i, ako je potrebno, reformišu svoje dobavljačke lance kako bi smanjili zavisnost od azijskih preduzeća, pri čemu se verovatno najpre misli na kineska.

Osim sprečavanja kompanija da jeftino i bez komplikacija trguju, protekcionizam se vidi i na primeru uvođenja taksi za uvoz proizvoda iz inostranstva.

Prema podacima HSBC, ukoliko ne budu snižene takse koje su međusobno jedna drugoj uvele neke članice G20, to bi do 2025. godine moglo oštetiti globalnu ekonomiju za 10 biliona dolara, bar u pogledu izgubljene dobiti zbog njenog sporijeg rasta.

A sudeći prema ponašanju i izjavama lidera velikih sila, takse će verovatno ostati nepromenjene, ako ne i biti povećane. Naime, pandemija korona virusa doprinosi bujanju ekonomskog patriotizma, odnosno sklonosti velikih sila da “štite svoje građane i ekonomije”.

Prema mišljenju Elizabet Ekonomi sa Stenford Univerziteta, koja je specijalizovana za spoljnotrgovinsku razmenu, sve ovo međutim ne znači kraj globalizacije, već – porast simpatija prema Trampovim idejama o sprečavanju upliva ”stranog faktora” u tehnološki i ostale sektore koji rade sa korisničkim podacima, kao i o jačanju proizvodnih kapaciteta “za svoje potrebe”.

Poznato je da se u kriznim vremenima političari više okreću populističkoj retorici, u koju spada i protekcionizam. Kako ističu iz Svetskog ekonomskog foruma njegovoj atraktivnosti doprinosi i činjenica da je teško u kratkom roku izmeriti koristi od slobodne trgovine. A smanjivanje uvoza i ulaganje u domaću proizvodnju omogućavaju kreiranje novih radnih mesta, koja su mnogo “opipljivija” od apstraktnog pojma kao što je “slobodna trgovina”.

Foto: Pixabay

Чланак Protekcionizam kao “privremeno rešenje” za ekonomsku krizu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Posle peripetija vezanih za poslovanje Hjuaveja, TikToka i WiČeta na američkom tržištu, oglasilo se kinesko Ministarstvo trgovine najavivši uvođenje mera za strane kompanije za koje procenjuje da ugrožavaju njen nacionalni suverenitet, bezbednost ili razvojne interese. Kompanijama koje se nađu na ovoj “crnoj listi” mogao bi da bude zabranjen uvoz ili izvoz iz Kine, ali i ulaganje u ovu zemlju.

Kako navodi Volstrit Džurnal, ova lista se može shvatiti i kao ograničavanje inostrane konkurencije, a posebno američkih tehnoloških kompanija. Kao primer navodi se Cisko, rival kineskog Hjuaveja. Ovaj medij očekuje da bi ta i nekoliko drugih velikih američkih kompanija, poput Epla, Boinga i drugih, mogle biti stavljene na listu.

Šta ovo znači za strane kompanije

Iako zapadni mediji ovaj potez ocenjuju kao zaoštravanje trgovinskog rata između dve sile i nameru najveće azijske ekonomije da blokira poslovanje američkih preduzeća na svom tržištu, njima zapravo neće biti potpuno zabranjen rad u Kini.

Naime, oni koji se nađu na “crnoj listi” dobiće vremenski rok u kojem bi trebalo da otklone ponašanje koje ih je kvalifikovalo za nju, pišu kineski mediji. Nejasno je šta one sve treba da urade da bi bile izbrisane sa liste, kao i kako će se ove nove mere tačno sprovoditi, a čini se da se kineskim vlastima ni ne žuri mnogo sa njihovim uvođenjem. Pretpostavlja se da Kinezi iščekuju rezultate američkih izbora kako bi ova odluka stupila na snagu.

Ipak, previše je pretpostavki a malo jasnih činjenica o ovoj temi. Jasno je samo da je u pitanju neka vrsta odgovora na američki protekcionizam, ali za sada se ne zna koliki će biti domet tih mera.

Foto: miapowterr, Pixabay

Чланак I Kina razmatra protekcionističke mere се појављује прво на Biznis i Finansije.