U ime sedam udruženja i vodećeg Uduženja za opstanak poljoprvrednika Srbije koje je predvodilo proteste, sporazum, koji stupa odmah na snagu, potpisali su Mileta Slankamenac i Vladimir Višić.

Poljoprivrednici će, prema tom dogovoru, dobiti veće subvencije za 9.000 dinara (6000 dinara dizel gorivo + 3000 dinara direktno), pa će im država ukupno isplaćivati 18.000 dinara za najviše 20 hektara po domaćinstvu.

Maksimalna granica površine obradivog poljoprivrednog zemljišta od 20 hektara, propisana za ostvarivanje prava na osnovne podsticaje za biljnu proizvodnju, biće povećana na 100 hektara, počev od 1. januara 2024. godine, u skladu za Zakonom o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju.

Subvencije, premije, prelevman…

Premija za mleko će umesto 15 dinara po litru biti 19 dinara, a subvencija po kravi se povećava sa 30.000 na 40.000 dinara.
Prema sporazumu će biti sprovedena analiza kontrole uvoza mleka i mlečnih proizvoda i intenzivno će se nastaviti komunikacija sa proizvođačima mleka.

Predviđeno je i regulisanje tržišta uvođenjem kvota za proizvođače, pre uvoznike mleka, a što će biti predmet daljih razgovora u najkraćem roku.

Premijerka je u razgovorima obećala i da se uvodi prelevman na uvoz polutvrdih sireva iz EU od 300 dinara po kilogramu i da se naknada za odvodnjavanje smanjuje 50 odsto, a 2024. godine ukida.

Sporazum predviđa i pronalaženje rešenja za za otkup mleka proizvođačima kojima je otkup otkazan, kao i sprovođenje analize tržišta u pogledu uređenja žitarica.

Biće uveden i takozvani plavi dizel koji se odnosi na olakšice u visini akcize na 100 litara dizel goriva po hektaru, za sve upisane površine u poljoprivrednih gazdinstava.

Učesnici protesta poljoprivrednika, kako se navodi u sporazumu, biće izuzeti, odnosno neće biti procesuirani ukoliko su kažnjavani na protestu poljoprivrednika.

Ovde možete pogledati originalne zahteve demonstranata.

Izvor: N1

Foto: Kamala Bright, Unsplash

Чланак Poljoprivrednicima se protest isplatio, izborili se za većinu zahteva се појављује прво на Biznis i Finansije.

Poljoprivrednici imaju osam zahteva koje su nekoliko dana ranije predali vladi, ali o njihovom ispunjavanju nisu postigli dogovor sa premijerkom Anom Brnabić. Oni traže povećanje subvencija po hektaru obradive površine, da premija za litar mleka umesto 15 bude 20 dinara, kao i minimalnu otkupnu cena mleka od 78 dinara po litru plus prihod na dodatnu vrednost (PDV). Zahtevaju i da im se omogući kupovina dizela po ceni u koju se ne uračunavaju akciza i PDV, da se uvede prelevman (zaštitna taksa) na mlečne proizvode koji se uvoze iz Evropske unije i država potpisnica sporazuma CEFTA (Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Makedonija, Moldavija, Rumunija, Crna Gora i Srbija), kao i da se trenutna subvencija po kravi od 30.000 dinara uveća za 10.000 dinara. Ratari i stočari očekuju i da im se obezbedi cena poljoprivrednih proizvoda, pšenice, kukuruza, soje i drugih, kao na berzama u Budimpešti i Parizu.

Oni najavljuju da će izlaziti na ulice dok im Vlada ne ispuni ove zahteve. Danas će, primera radi, poljoprivrednom mehanizacijom blokirati puteve u više gradova širom zemlje. Predstavnik “Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije” Đoka Ćurčić precizirao je za Betu koji će to gradovi biti – Subotica, Novi Sad, Požarevac, Pančevo i Bogatić, a razgovara se i o blokadama u gradovima centralne Srbije. Blokade će trajati po nekoliko sati dnevno.

Izvor: Beta, Slobodna Evropa, BBC

Foto: Milan Bosancic, Unsplash

Чланак Poljoprivrednici će blokirati puteve dok im se ne ispune zahtevi се појављује прво на Biznis i Finansije.

Dostavljači koji rade za ovu kompaniju naime dostavili su listu “Danas” dopis u kojem tvrde da je „Volt“ na svojoj platformi promenio način obrade zarade, pa su one sada umanjene 20 do 30 odsto. Oni zahtevaju da se osnovica za svaku isporuku sa 180 vrati na 200 dinara, da se pređena distanca računa po putu, a ne vazdušnom linijom, ali i bolje uslove rada i poboljšanje aplikacije.

Kažu da su se pisanim putem obraćali manadžmentu, ali kako odgovor nisu dobili, organizovali su proteste. Međutim, na tim protestima se niko ne pojavljuje. Možda zbog toga što imaju mnogo posla, a možda i zato što nemaju radnička prava koja imaju ostali zaposleni.

Evo zašto dostavljači mahnito jurcaju po gradu

U Udruženju dostavljača objasnili su “Danasu” da samo jedna od platformi za dostavu u našoj zemlji plaća radni sat 300 dinara i dostavu 150 dinara. Zarada kod ostalih zavisi isključivo od broja isporuka.

„Kod njih vam je vreme novac, što više dostava više para. I oni vam daju neke bonuse, na osnovu tih bonusa vi jurite kao zombiji po gradu da bi stigli te bonuse. Znači imate faktor oko jurnjave bonusa, čekate restoran da završi hranu, nemate dobru adresu na aplikaciji, jurite da tražite vlasnika da dođe, znači sve to vama otežava tu brzinu stizanja dostave. A pazite, to je za sedam dana uslov da stignete 180 dostava da bi vam se isplatio rad, što je nenormalno. Ljudi rade po 12-13 sati“, kaže Ljubomir Perić iz Udruženja dostavljača vozača Srbije.

Izvor: Danas

Foto: Marquise de Photographie, Unsplash

Чланак Dostavljači „protestuju“ zbog loših uslova rada се појављује прво на Biznis i Finansije.

Radnici bivših društvenih preduzeća u Nišu su prve proteste zbog neisplaćenih plata organizovali još u junu 2009. godine i od tada do sada su se okupljali nebrojeno puta, uvek sa istom nadom – da će čuti da će im zarade biti isplaćene. U poslednjih godinu dana protesti su svakog petka u deset sati ispred Gradske kuće, ali za njih javnost gotovo i ne zna, jer ih mediji retko ili uopšte ne prate.

Radnici kažu da su svojom pričom dosadili već i novinarima i „bogu i narodu“ i sa žaljenjem konstatuju da ih je sve manje i manje ispred Gradske kuće, jer su mnoge njihove kolege izgubile bitku sa godinama, kancerom, korona virusom…

Ističu da se protest zbog zaostalih plata sa punim pravom može nazvati „Doživotnim“ jer veliki broj ljudi nije dočekao da se okonča. Tačan broj onih koji potražuju zaostale zarade niko sa sigurnošću ne zna, ali se procenjuje da ih je oko 7.000, a da bi trebalo da naplate oko 2,5 milijardi dinara. Neki među njima nisu naplatili po desetak zarada, ali ima i onih koji potražuju više od 100 zarada.

Postepeno dolazili do „lanca i katanca“

Miodrag Miljković, nekadašnji radnik fabrike EI Profesionalna elektronika objašnjava kako su se zaposleni našli u situaciji da nisu naplatili zarade za više godina, što mnogima sada izgleda neverovatno.

„Fabrike nisu zatvorene odjednom, već su propadale postepeno. Primili bi sedam plata, a onda ne bi primili dve, onda bi primili pet, a šest ne bi i tako redom. Za sve to vreme smo radili i nadali se da će se situacija popraviti, ali nije. Na kraju su dolazili ’lanac i katanac’ na fabričkim kapijama“, priča Miljković, kojem firma u kojoj je radio nije isplatila 35 plata, odnosno oko 700.000 dinara.

Sveta Ilić ističe da radnike koji nisu isplaćeni boli to što „malo, malo“ naša država uplati nekome pomoć, samo ne i zarađene plate radnicima.

„Ukoliko ima para u budžetu neka daju pomoć ne 100 evra, nego 1.000 evra, nemamo ništa protiv, ali da prvo nama budu isplaćene zaostale zarade. Mi smo radili i gradili ovu zemlju i tražimo ono što smo poštenim radom zaradili. Zbog neisplaćenih plata smanjene su nam penzije, ali ima i onih koji još nisu ni stigli do njih jer nemaju 65 godina. Oni su ’ni na nebu, ni na zemlji’. Žive jako teško, struja im je isključena, a izvršitelji su im uzeli sve što su mogli zbog dugova za komunalije“, ogorčen je Ilić.

Bivši radnici propalih društvenih firmi u Nišu podsećaju da najveći broj njih već godinama ima izvršne sudske presude i da nisu zaboravili obećanja Aleksandra Vučića i Ane Brnabić da će im plate biti isplaćene. Kazali su da im je u jesen 2016. godine, kada je Vlada Srbije bila u Nišu, Vučić obećao da će do kraja te godine biti isplaćeni.

Potom je, naveli su, februara 2017. godine kada je polagao kamen temeljac firme Leoni, Vučić ponovio da će problem zaostalih plata biti rešen, a kada je otvarao tu fabriku, aprila 2018. godine, rekao je da su ovlastili premijerku Anu Brnabić da u roku od tri dana pronađe konačno rešenje. Poslednje obećanje dobili su od premijerke juna 2020. godine, kada je, boraveći u Nišu, obećala da će njihov problem biti rešen „po hitnom postupku“.

Reagovao i sud u Strazburu

Radoslav Spajić, jedan od predstavnika radnika u pregovorima sa državom, veruje da naša Vlada neće moći još dugo da ignoriše zahteve za isplatu zaostalih plata.

„Stižu presude iz Strazbura u kojima je navedeno da je Vlada Srbije odgovorna i mora da isplati radnicima plate. Dogovorili smo sa gradonačelnicom Niša Draganom Sotirovski da grad prikupi spiskove radnika koji nisu naplatili zaostale plate, kako bi bio utvrđen tačan broj ljudi kojima se duguje i visina dugovanja“, naglašava Spajić, bivši radnik Fabrike pumpi Jastrebac.

Prema njegovim rečima, jedan spisak je iz Privrednog suda, a drugi iz Centra za socijalni rad gde su se svojevremeno za pomoć države prijavljivali radnici kojima nisu isplaćene plate. Podsetio je da su za pomoć mogli da se prijave i radnici koji imaju izvršna sudska rešenja i oni koji nisu tužili preduzeća u kojima su radili, ali imaju potpisane sporazume sa tadašnjim direktorima da će zarade dobiti kada se preduzeća oporave.

„Radnici su do sada dva puta dobili pomoć države i to 2016. godine, najpre 10.000 dinara, a onda 21.300 dinara, koliko je u to vreme iznosila minimalna zarada. Očekujemo sastanak u Vladi Srbije sa premijerkom Anom Brnabić, kako bi dogovorili isplatu svih zaostalih zarada, najpre onih radnika koji imaju izvršne sudske presude, a potom onih koji imaju sporazume o neisplaćenim platama sa preduzećima“, kaže Spajić.

Radiša Spasić, sindikalac koji je u Nišu pokrenuo proteste zaposlenih i dugi niz godina bio predstavnik radnika u pregovorima sa gradom i državom, mišljenja je da bi problem zaostalih plata mogao da se reši već ove godine, ukoliko bi se ispoštovali dogovori sa državom postignuti 2013. godine.

„Na pregovorima u Ministarstvu finansija i privrede mi smo najpre nedvosmisleno utvrdili da je nakon pokretanja postupka restrukturiranja, država odgovorna za isplatu zaostalih plata u nekadašnjim industrijskim gigantima, jer je tamo država poslodavac, ona postavlja organe upravljanja i direktore. U budžetu za 2014. godinu izdvojena su sredstva za isplatu zaostalih plata radnicima čije su fabrike u postupku restrukturiranja, ali iz razloga koje nismo uspeli da saznamo, taj novac nije isplaćen radnicima“, navodi Spasić, kojem je fabrika EI Komponente ostala dužna 77 zarada.

Isplata po modelu stare devizne štednje?

Prema njegovim rečima, na sastancima u Ministarstvu finansija i privrede tokom 2013. godine dogovoreno je da se zaostale plate isplate na više godišnjih rata, po modelu isplate stare devizne štednje, pošto bi isplata svih potraživanja odjednom predstavljala preveliki teret za državu.

„U junu 2013. godine trebalo je u ministarstvu da potpišemo konačan dogovor oko dinamike isplate. Do toga nije došlo zbog rekonstrukcije Vlade, ali su se sredstva za isplatu ipak našla u budžetu za narednu godinu, na predlog tadašnjeg ministra privrede Saše Radulovića. Od te 2014. godine je, međutim, krenulo odugovlačenje i ’igra bez granica’ sa zaostalim zaradama“, žali se Spasić.

Dodaje da bi sada trebalo uputiti radnike čije su firme još u stečaju, a imaju izvršne sudske presude, da do zaostalih zarada dođu podnošenjem tužbi za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, jer, naglašava, njihove plate ne mogu da budu predmet nikakvih pregovora ili dogovora. Ostali, koji su radili u firmama u restrukturiranju, naplatili bi zaostale zarade pozivanjem na budžet iz 2014. godine i tadašnjim priznanjem države da je ona u tim preduzećima poslodavac.

U Savezu samostalnih sindikata Grada Niša nemaju nikakvu dilemu da li radnicima koji potražuju zaostale zarade one treba da budu isplaćene ili ne. Predsednica ovog sindikata Olivera Bobić podseća da je Evropski sud za ljudska prava u Strazburu pravo na isplatu plata radnicima društvenih firmi klasifikovao kao osnovno ljudsko pravo.

„Stav sindikata je da država što pre treba da prekine agoniju tih ljudi i ponudi im konkretno rešenje. Pri tom ne treba praviti nikakvu podelu među radnicima, u smislu da zarade treba da dobiju samo oni čije firme nisu brisane iz registra Agencije za privredne registre ili samo oni koji su tužili firme u kojima su radili“, izričita je Bobić. Napominje i da su radnici svesni situacije u kojoj se nalazi naša zemlja i ne očekuju da kompletan iznos potraživanja dobiju odjednom, već u ratama.

Biljana Ljubisavljević

Biznis i finansije 195, mart 2022.

Чланак Nevolje radnika nekadašnjih društvenih firmi u Nišu: „Doživotni“ protest zbog zaostalih plata се појављује прво на Biznis i Finansije.

Vest o uvođenju sankcija Belorusiji objavio je Rojters pozivajući se na neimenovane izvore, posle pregovora koje su vodile Nemačka, Litvanija, Letonija i Švedska. Razlog za sankcije bila bi prekomerna upotreba sile protiv demonstranata koji su protestovali zbog neregularnosti na izborima.

Mnogim našim čitaocima je ova situacija poznata, jer su i kod nas posle poslednjih izbora izbili protesti koje je policija razbijala upotrebom suzavca, pendreka, pa čak i konjice. Međutim, iz Belorusije stižu i brutalniji snimci, a opozicija objavljuje da je u zemlji od devet i po miliona stanovnika čak 6.000 osoba uhapšeno tokom nemira.

Protesti su započeti zbog navodnih neregularnosti na izborima, na kojima je predsednik Aleksandar Lukašenko osvojio šesti mandat, sa 80 odsto glasova. Demonstranti se bune zbog represije, autokratskog rukovođenja državom, lošeg upravljanja korona-krizom, gušenja medija i sl. Do skora je međutim sve ovo bilo u drugom planu. Naime, Lukašenko je decenijama uspešno održavao ekonomsku stabilnost, a samim tim i socijalni mir u ovoj zemlji. Međutim, to je počelo da se menja.

Ekonomski problemi

Istini za volju, otkako je Lukašenko došao na vlast ekonomska situacija u ovoj zemlji se značajno popravila. Prema zvaničnoj statistici, stopa siromaštva je od 2000. do 2008. godine smanjena sa 41,9 odsto na 6,1 procenta. U ovoj zemlji zadržani su elementi planske ekonomije ali ona se ipak deklariše kao “tržišni socijalizam”, u kojem postoje i privatna i državna preduzeća, s tim što potonja dobijaju subvencije i povoljne zajmove od državnih banaka tako da su u mnogo boljem položaju. Državni sektor doprinosi BDP-u sa 50 odsto, i zapošljava veliki broj ljudi nudeći im egzistencijalnu sigurnost.

Na pitanje odakle Belorusija crpi sredstva za ovakvo rukovođenje ekonomijom treba se zagledati u njenog najvećeg ekonomskog partnera – Rusiju. Belorusija se nalazi između Rusije i članica EU i zahvaljujući takvom položaju do sada je imala dobru pregovaračku moć. Već godinama u zapadnim medijima čitamo da ona od svog najvećeg suseda dobija sirovu naftu po povlašćenim cenama koju potom prerađuje i prodaje po tržišnim cenama.

Međutim, takve privilegije se nikome ne poklanjaju bez dobrog razloga. Ova zemlja se još 1999. godine obavezala da će jednog dana pomenutu saradnju transformisati u oblik dalekosežne unije Rusije i Belorusije. Pošto Lukašenko već godinama odugovlači, postavlja se pitanje kada će zvanična Moskva izgubiti strpljenje. I zaista, kako piše Dojče Vele, početkom ove godine Rusija je naredila privremenu obustavu isporuka sirove nafte svom zapadnom susedu. Na posledice nije trebalo dugo čekati. Beloruski izvoz zbog toga je u prvom kvartalu zabeležio pad od 16 odsto. Osim toga, od početka ove godine beloruska nacionalna valuta je u roku od šest meseci izgubila skoro 19 odsto svoje vrednosti.

Za proteste je dakle bilo i ekonomskih razloga.

Foto: justabigadventure, Pixabay

Чланак EU bi mogla uvesti sankcije Belorusiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Medijske analize, ali i istraživanja institucija koje se bave procenama ekonomskih i društvenih rizika saglasne su da će najverovatnije doći do porsta demonstracija i pobuna u svetu. Ekonomski šok izazvan koronom, ali i kompromitovane državne, zdravstvene i naučne institucije podstaći će gnev i posledično velike nemire u drugoj polovini ove godine miliona ljudi koji ostaju bez posla.

Analitičari predviđaju žestoke pobune bar u četrdesetak zemalja, najviše u Africi i Latinskoj Americi. Tako francuski čaospis „Les Echos, specijalizovan za finansijsko tržište, navodi prognoze britanske istraživačke kompanije „Verisk Maplecroft“ da se svet zbog korone već pretvorio u bure baruta.

Najrizičnije u 37 država

Prema istraživanju britanske kompanije, ovi potencijalni sukobi će imati snagu koja će dovesti u pitanje unutrašnju stabilnost država, „na nivou koji se retko mogao videti u poslednjim decenijama“. Zemlje koje su najviše izložene pretnji od masovnih pobuna su one u kojima je pandemija samo pojačala već postojeće veliko nezadovoljstvo državnom politikom.

„Verisk Maplecroft“ je identifikovao 37 zemalja za koje kaže da će se „suočiti s velikim nemirima u drugoj polovini ove godine“, od kojih je većina u Africi i Latinskoj Americi, poput Nigerije, Demokratske Republike Kongo, Etiopije, Venecuele i Perua. U analizi se napominje da bi kraj godine mogao biti „eksplozivan“ i na velikim tržištima u nastajanju, kao što su Bangladeš, Turska i Egipat.

Nestabilnost bar u naredne tri godine

Ograničavanje i zabrane kretanja koje je većina zemalja uvela radi smanjenja širenja korona virusa dovele su do smanjenja socijalnih sukoba. Međutim, „ukupan broj protesta na tržištima u nastajanju u ovom trenutku gotovo je dostigao nivo pre pandemije“, saopštava britanska kompanija.

Dodaju da će u 37 najrizičnijih zemalja nestabilnost potrajati barem u naredne tri godine, usled male sposobnosti ekonomskog i društvenog oporavka od pandemije.

Tako se očekuje da će se rizik od protesta u posaharskoj Africi povećati zbog „pogoršanja ekonomske situacije, siromaštva i nemogućnosti da se osigura dovoljno hrane za stanovništvo“. Da je situacija blizu tačke ključanja pokazuju neredi u Etiopiji, do kojih je došlo nakon atentata na tamošnjeg umetnika početkom jula.

U Latinskoj Americi najkritičnija Venecuela

Francuski list dodaje da u mnogim afričkim zemljama rastu napetosti s porastom troškova životnih namirnica, kao posledice pandemije korona virusa.

Prema prognozi britanskih analitičara, u Latinskoj Americi najteži nemiri bi mogli pogoditi Venecuelu, čija je ekonomija već sada na ivici. Nakon što je stopa hiperinflacije prošle godine dostigla 9.000%, šest od deset građana Venecuele već živi u ekstremnom siromaštvu.

Nemiri će se pogoršati i u SAD

Iako veća sposobnost oporavka umanjuje rizik od društvenih potresa, ona ga ne isključuje. To je naročito slučaj „ako već postoji nezadovoljstvo zbog političkih i ljudskih prava, ili zbog drugih sistemskih problema“. U istraživanju se navodi primer Indije, gde će sporovi oko zakona o državljanstvu ponovo izbiti na površinu, kao i Hong Konga, gde se već nastavljaju protesti protiv zvaničnog Pekinga.

Izvještaj upozorava da će se Sjedinjene Američke Države suočiti s „neizbežnim nemirima“ jer antirasistički protesti zbog smrti Afroamerikanca Džordža Flojda, sada se šire i na nezadovoljstvo zbog masovne nezaposlenosti izazvane ekonomskom krizom.

Foto: justabigadventure, Pixabay

Чланак Korona je pretvorila svet u bure baruta се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ovi ljudi koji na ulici traže pravdu, sada zahtevaju širu demokratiju i istragu sumnjivih policijskih intervencija. Oni ne planiraju da se povlače, čak ni pred zarazom koja je ceo svet stavila u kućni pritvor.

Ponekad umeju da budu i nasilni, a ni policiji nasilje nije strano. Ona je stekla svetsku “slavu” u zapadnim medijima zbog ogromnih količina suzavca koje je ispaljivala na demonstrante. Pored suzavca upotrebljavala je i vodene topove, ali i kriminalce koji su tukli učesnike protesta, dok su policajci to nemo posmatrali.

Ljuta podrška

Kao i svuda, protest uglavnom predvode mladi i oni koji se ne plaše da će nešto izgubiti. Deo naroda ne protestuje ali demonstrantima pruža podršku na druge načine. Tako je jedan vlasnik poslastičarnice u svoj asortiman sladoleda uvrstio i onaj sa ukusom suzavca. Kako piše AP, glavni sastojak ovog sladoleda je biber.

“Ima isti ukus kao suzavac. Kada počnete da ga jedete, prvo vam je teško da dišete a potom poželite da popijete litre vode. Podseća me na to šta smo preživeli u borbi za demokratiju”, kaže Anita Vong, jedna od učesnica protesta.

Vlasnik poslastičarnice, koji je ostao anoniman iz straha od reakcije vlasti, tvrdi da je ovo njegov način da podrži protest. On želi da podseti ljude da borba još nije gotova.

Foto: mikasoelle, Pixabay

Чланак Hong Kong: Sladoled sa ukusom suzavca u znak podrške protestima се појављује прво на Biznis i Finansije.

Naime, zaposleni u nekim od najvećih američkih kompanija provešće prvi maj u štrajku. Radnici Amazona, Instacarta, Whole Foodsa, Walmarta, Targeta i FedExa bune se zato što njihovi poslodavci „ostvaruju rekordne profite po cenu zdravlja radnika“. Smatraju da pomenute kompanije ne brinu dovoljno o bezbednosti zaposlenih tokom pandemije.

Prema njihovim navodima, ova preduzeća ne reaguju na pojavu i širenje koronavirusa u njihovim skladištima. Ne bave se dovoljno zaštitom zaposlenih, niti im obezbeđuju adekvatne radne uslove.

Zato će tokom pauze za ručak izaći napolje i zajedno sa članovima sindikata organizovati protest. Njihovi zahtevi su kompenzacija za neplaćene neradne dane od početka pandemije, plaćeno bolovanje tokom trajanja ove krize, zaštitna oprema i dezinfekciona sredstva i transparentno izveštavanje o broju obolelih u ovim kompanijama.

Foto: niekverlaan, Pixabay

Чланак SAD: Prvomajski protesti uprkos koroni се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pre pandemije, svet je doživeo neviđeni nivo mobilizacije. Prethodne, 2019. godine milioni ljudi su protestovali na ulicama u 114 zemalja. Prošla godina je zato ponela nezvaničnu titulu „godina uličnih protesta“, a mnogi od tih pokreta, poput onih u Hong Kongu, izgledali su nezaustavljivo.

Ali onda je stigao koronavirus. Ljudi su počeli da se odmiču jedni od drugih u strahu od zaraze, a protesne plakate zamenile su maske za lice. Da li će se masovni protesti vratiti na ulice po okončanju pandemije, ili će se pokazati da je neke od njih korona zauvek ostavila u karantinu?

U Brazilu predsednik pokreće demonstracije

Ipak, svet nije u potpunosti odustao od od javnih protesta. Statistika o pobunama na ulicama, zasnovana na podacima koji se prikupljaju u okviru praćenja oružanih sukoba i drugih pretnji po javnu bezbednost, pokazuje da je tokom prve nedelje aprila ove godine bilo čak 405 demonstracija širom sveta. Ali to je za 60% manje u poređenju sa istim periodom prošle godine.

Većina ovih protesta bila je na neki način povezana sa koronavirusom, a mnogi su se odvijali u manjim grupama ili sa balkona i u vozilima, u pokušaju da se poštuju pravila fizičkog distanciranja.

To, međutim, nisu jedini načini na koji su se demonstracije prilagodile novim okolnostima. Demonstranti širom sveta smislili su kako da se mobilišu, a da ne rizikuju sopstveno i zdravlje drugih. U Brazilu su milioni iskoristili različito posuđe, kako bi masovnim udaranjem u šerpe i lonce na svojim balkonima izrazili nezadovoljstvo labavim vladinim merama u suzbijanju pandemije.

Naime, situacija u Brazilu je potpuno obrnuta u odnosu na većinu zemalja. Predsednik Brazila Žair Bolsonaro protivi se karantinu i čak je predvodio proteste svojih istomišljenika, sa kojima se zalaže da se mere ograničenja kretanja što pre ukinu.

Mobilizacija preko mobilnih aplikacija

U Izraelu i Rusiji procvetali su virtuelni protesti. Na hiljade ljudi je „prisustvovalo“ demonstracijama putem mobilnih aplikacija i različitih internet platformi. U Libanu, gde su se pre šest meseci odigravale antivladine demonstracije, ljudi su se vratili na ulice, ali u svojim automobilima. Ovoga puta su protestovali zbog nedovoljne bezbednosti ne samo od zaraze, već i od kriminala koji nije zaustavila ni korona.

Pokret za borbu protiv klimatskih promena, koji je prošle godine privukao milione demonstranata širom sveta, pronašao je utočište u digitalnoj sferi. On je domaćin trodnevne „Globalne digitalne mobilizacije “ ove nedelje u znak obeležavanja Dana Zemlje.

Preteče u prilagođavanju novim uslovima, ipak bili su organizatori protesta u Hong Kongu. Oni su prvi prešli na virtuelne demonstracije, pre svega zato što je epidemija Kovida 19 tamo ranije počela da se širi nego u ostatku sveta, ali i zbog toga što su već razvili digitalne taktike i pre pandemije, kako bi demonstranti izbegli policijsku represiju.

Nekolicina akademskih institucija u Sjedinjenim Državama i Velikoj Britaniji prikupila je podatke da se od izbijanja pandemije pojavilo oko sto novih načina za iskazivanje nenasilnih protesta, uključujući automobilske skupove, radničke štrajkove i bojkote koje su pokretali potrošači.

Ulica naspram interneta: prednosti i mane

Naravno, protesti koji se organizuju preko interneta bitno se razlikuju od onih na ulicama. Očigledno je da digitalne kampanje ne mogu da izvrše takvu vrstu fizičkog pritiska na vlasti kao demonstracije koje se odigravaju uživo. Potonje ne samo da značajno parališu mnoge redovne aktivnosti u gradovima, već su i zahtevi onih koji protestuju mnogo vidljiviji i za ostale građane, koji ne mogu tako lako da ih ignorišu kao u slučaju virtuelnih protesta.

Ipak, organizatori virtuelnih demonstracija ocenjuju da i pobuna preko interneta ima nekih svojih prednosti. Za razliku od tradicionalnih demonstracija, aktivisti na mreži ne moraju da brinu oko dobijanja vladinih dozvola da organizuju proteste, niti se pribojavaju fizičkog obračuna s policijom.

Šta više, oni nisu geografski ograničeni: skupovi preko virtuelne mreže mogu da obuhvate čitav grad, državu ili čak planetu, zavisno od toga ko učestvuje. Društveni mediji imaju dodatnu prednost što mogu da prošire određenu poruku brže i dalje nego bilo koji, pa i najmasovniji protesti na ulici.

Demonstranti u Hong Kongu jedini najavili povratak na ulice

Ali društvene mreže ne mogu biti definitivna zamena za ulične proteste, posebno u situaciji kada se već spekuliše o tome da li će mnoge od represivnih mera koje su donete tokom vanrednog stanja, na ovaj ili onaj način opstati i kada se okonča panedemija.

Stoga su organizatori protesta u Hon Kongu već najavli kako se nadaju da će se zdravstvena situacija dovoljno stabilizovati do juna, da bi ponovo izašli na ulice. Međutim, oni su za sada jedni od retkih koji su se izjasnili da će ulične demonstracije biti nastavljenje i okvirno zakazali vreme za ponovna okupljanja aktivista na način kako se to radilo pre pandemije.

Foto: PatricioHurtado, Pixabay

Чланак Da li će prošlogodišnji ulični protesti preživeti koronu? се појављује прво на Biznis i Finansije.