U odnosu na poslednji kvartal prošle godine, javni dug je smanjen i u evrozoni i u EU, pošto je tada iznosio 91,4 odsto, odnosno 83,8 odsto BDP-a. Javni dug smanjen je i u odnosu na isti kvartal prošle godine, kada je u evrozoni iznosio 95 odsto, a u Evropskoj uniji 87,4 odsto BDP-a.

Najzaduženije zemlje u prvom kvartalu 2023. godine su bile Grčka – 168,3 odsto BDP-a, Italija – 143,5 BDP-a, Portugalija – 113,8 odsto BDP-a, Španija – 112,8 odsto BDP-a i Belgija – 107,4 odsto BDP-a.

Najmanje zadužene zemlje su Estonija, čiji je državni dug iznosio 17,2 odsto BDP-a, Bugarska sa 22,5 odsto BDP-a, Luksemburg – 28,0 odsto BDP-a i Danska – 29,4 odsto BDP-a. U odnosu na poslednji kvartal 2022. godine, u 11 zemalja EU je zabeležen porast državnog duga, pre svega u Luksemburgu za 3,4 odsto, Belgiji za 2,2 odsto, Austriji i Letoniji za po 2,1 odsto, u Rumuniji za 1,7 odsto i u Mađarskoj za 1,5 odsto.
Kvartalni pad javnog duga je zabeležen u 16 zemalja EU, pre svega u Grčkoj za tri odsto, na Kipru za 2,5 odsto, u Holandiji 1,8 odsto, Estoniji 1,2 odsto, Švedskoj 1,1 odsto, Poljskoj jedan odsto i u Irskoj i Italiji za po 0,9 odsto.

Na međugodišnjem nivou, javni dug u odnosu na BDP je porastao u šest zemalja EU, a to su Luksemburg za 5,4 odsto, Češka za 1,7 odsto, Letonija 1,1 odsto, Rumunija 0,7 odsto, Bugarska 0,5 odsto, i Finska 0,2 odsto. Javni dug je međugodišnje pao u 21 zemlii EU, najviše u Grčkoj za 21,2 odsto, na Kipru za 18,0 odsto i u Portugaliji za 10,8 odsto.

Izvor:Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Najzaduženije zemlje u prvom kvartalu 2023. Grčka, Italija i Portugalija се појављује прво на Biznis i Finansije.