Istaknuto je da je time jedan od najznačajnijih projekata, koji pojačava ekonomsku i geostratešku poziciju Srbije, biti priveden kraju.
Kada gas i zvanično poteče srpskim magistralnim cevima, od Zaječara do Horgoša, Srbije će, ukazano je, unaprediti svoju energetsku bezbednost, a stvaraju se preduslovi i da cena gasa bude povoljnija za privredu i stanovništvo, dok će zemlja biti atraktivnija i za investitore.

Podseće se i da je planirano osnaživanje mreže, jer je u planu izgradnja sekundarnog cevovoda, kako bi se gas doveo u Vladičin Han, Ljuboviju, Bajinu Baštu i druga mesta.

U početku će u cevima primarno biti ruski gas, ali će u budućnosti biti moguće snabdevanje i iz drugih izvora.

Gasovod će biti dvosmeran, što podrazumeva da energent primamo iz Bugarske i iz Mađarske.

„Cevi interkonektora bugarska granica – mađarska granica napunjene su gasom i u toku je testiranje svih sistema neophodnih za pouzdan i nesmetan rad gasovoda koji je deo unutrašnjeg gasnog transportnog sistema Srbije“, rekao je za „Večernje novosti“, generalni direktor „Srbijagasa“ Dušan Bajatović.

Srpski magistralni gasovod, dužine 403 kilometra

On je kazao da će gasovod biti spreman za operativni rad 30. decembra, i da će se naša zemlja snabdevati gasom iz Bugarske već 1. januara.

„To znači da možemo da snabdevamo gasom stanovništvo i privredu i iz pravca Bugarske, što pored postojećeg pravca iz Mađarske sada predstavlja nove mogućnosti, ali i veći stepen sigurnosti snabdevanja tržišta Srbije, Republike Srpske i Federacije BiH. To je dobra vest za sve potrošače, jer će i cena biti povoljnija“, kazao je Bajatović.

Srpski magistralni gasovod, dužine 403 kilometra, proteže se od Zaječara do Horgoša, a ceo posao je završen za dvadeset meseci.

Planirano je da kompresorska stanica u Srbiji bude završena u maju sledeće godine, a i Bugarskoj je ostalo da uradi još dve stanice.

Dodaje se da u Srbiji treba da se okončaju i radovi na blok i mernim stanicama, a kako su objasnili u Ministarstvu rudarstva i energetike, sadašnji pritisak je dovoljan i to ne ometa puštanje u rad „Balkanskog toka“.

„Kada kompresorske stanice budu u pogonu, gasovod će raditi punim kapacitetom i moći će da snabdeva kupce u Mađarskoj i Austriji“, pojasnili su u ministarstvu.

Ističući značaj „Balkanskog toka“ za energetsku bezbednost zemlje, iz resornog ministarstva su istakli da Srbija sada sve potrebne količine može da dobije iz ovog pravca.

Turski tok

Gradnja „Turskog toka“ počela je u maju 2017. godine, a 8. januara ove godine u Istanbulu je puštena u rad deonica cevovoda na svečanosti kojoj je prisustvovao i srpski predsednik Vučić zajedno sa predsednikom Rusije i Turske Vladimorom Putinom, Redžepom Tajpom Erdoganom i premijerom Bugarske Bojkom Borisovim.

Dužina gasovoda je 930 kilometara sa ukupnim kapacitetom od 31,5 milijardi kubnih metara gasa godišnje, a postavljen je duž Crnog mora od Rusije do obale Turske, a zatim kopnom ide do granice sa susednim zemljama.

Prvobitnim projektom „Južni tok“, koji je propao, planirano je bilo da se gas iz Rusije, preko Crnog mora, doprema u Bugarsku, odnosno direktno u Evropsku uniju.

Gasovod je trebalo da se sastoji od četiri paralelne cevi, ali Sofija je bila pod velikim pritiscima Brisela i Vašingtona, pa je ruski predsednik Vladimir Putin obustavio taj projekat 2014. godine.

Nakon sastanka sa Erdoganom, krajem te godine, Putin je najavio da će cevi biti preusmerene u Tursku i da će se Evropa ubuduće snabdevati odatle.

Чланак Gasovod „Balkanski tok“ probno je pušten u rad се појављује прво на Biznis i Finansije.