Turisti u glavnom gradu mogu uživati u različitim smeštajima, ali činjenica je da po popularnosti među turistima prednjače apartmani i hoteli. Osim u njima, turisti prenoćište mogu pronaći i u različitim hostelima, motelima i privatnim smeštajnim jedinicama.

Apartmani – Najtraženiji smeštaj u Beogradu

Kao jedan od najkvalitetnijih i najjednostavnijih vidova prenoćišta u srpskoj prestonici, stanovi na dan definitivno su najpopularniji izbor većine turista. Širom Beograda danas postoji na hiljade apartmana, koji nude različite usluge i pogodnosti. Stoga, mnogi smatraju da je boravak u apartmanu kako jedna od najpraktičnijih, tako i najsigurnijih opcija prilikom dolaska u srpsku prestonicu.

Apartmanski smeštaj u Beogradu popularan je iz više razloga, a prvi je taj da smeštaj ovog tipa pruža turistima potpunu privatnost. Nakon što dobiju ključ u ruke, turisti slobodno mogu da raspolažu čitavim apartmanom i da uživaju u svim pogodnostima koje on pruža. Bilo da žele da se opuste u spa i wellness sadržajima, da traže isključivo apartman sa parking garažom ili su u potrazi za smeštajem koji ima uređenu terasu, uvek će se naći nešto u ponudi.

Cene apartmana

Apartmanske jedinice u Beogradu mogu se naći na svakom koraku, a njihova cena zavisiće od mnoštva faktora. Pre svega, sama lokacija uticaće na to da li će apartman platiti iznad proseka ili ne. Primera radi, ukoliko neko traži apartman koji se nalazi u centralnom delu grada ili njegovoj neposrednoj okolini, cena apartmana kreće se oko 70 evra po noćenju. Neka od najluksuznijih mesta za iznajmljivanje apartmana jesu Beograd na vodi, Savski venac, Dorćol, Stari Grad, Dedinje i slično.

Sa druge strane, turistima su sve više primamljive periferne lokacije grada koje uz odgovarajući mir i tišinu nude i pristupačnije cene smeštajnih jedinica. Naselja kao što su Ledine, Surčin, Ostružnica, Borča ili Voždovac nude potpuno uređene i funkcionalne apartmane po ceni već od 20 evra po noćenju.

Cena apartmanskih jedinica može zavisiti i od opremljenosti samog smeštaja. Turisti će u Beogradu moći da uživaju u luksuzno opremljenim apartmanima koji imaju mnoštvo dodatnih spa i wellness pogodnosti kao što su đakuzi, sauna, parno kupatilo i hidromasažna kada. Sa druge strane, određeni broj apartmana nudi svojim gostima i uređeno dvorište, opremljenu terasu, obezbeđeno parking mesto i ostale pogodnosti koje mogu da utiču na to da cena apartmana bude veća u odnosu na prosek.

Hotelski smeštaj – Popularnost koja ne jenjava

Hotelski smeštaj je, uprkos ogromnoj ekspanziji apartmanskih jedinica, održao svoju popularnost te za njim i dalje postoji velika potražnja. Danas u Beogradu postoji oko 120 objekata hotelskog tipa, sa različitim pogodnostima i ponudama. Neki od najluksuznijih hotela u Beogradu jesu Hilton, Prezident Palace, Metropol Palace, Hyatt Regency i mnogi drugi, gde jedna noć u proseku košta 200 evra.

Osim luksuznih hotelskih jedinica, u Beogradu turisti mogu uživati i u hotelima sa pristupačnijim cenama. Neki od njih jesu Garni Hotel Dum, Hotel Vozarev, Cozy place hotel, Dreams Rooms, 7 Rooms Suites i drugi, a početna cena noćenja u njima iznosi 25 evra. Usluga recepcije, room servis i brojne dodatne aktivnosti na jednom prostoru kao što su bazen, rekreativno bavljenje sportom, teretana i slične usluge umnogome utiču na to da turisti rado biraju hotelski smeštaj.

Hosteli kao povoljnija opcija

Osim što hostele biraju turisti koji nisu spremni da odvoje veću svotu novca za smeštaj, oni su često i izbor mladih koji su željni druženja, upoznavanja i zabave. Iako je smeštaj u hostelu manje luksuzan i praktičan, on je znatno jeftiniji, te u Beogradu možete noćiti u hostelu po ceni već od 20 evra. Procena je da u Beogradu ima oko 100 hostela, a najviše njih je stacionirano u blizini centralnog dela grada.

Kamp Dunav – Autentično prenoćište za turiste

Kamp Dunav smešten je u Zemunu i jedna je od omiljenih opcija svim turistima koji su u tranzitu. Spada u red manjih kampova, a odlikuju ga izuzetna udobnost i sjajan pogled na Dunav. Kamp ima dve zvezdice, a budući da se nalazi u blizini centralnog dela grada, odličan je izbor za sve one turiste koji žele da se posvete upoznavanju srpske prestonice. Kamp Dunav ima 50 kamping jedinica koje se sastoje od 7 dvokrevetnih bungalova, 3 dvokrevetne i 3 trokrevetne sobe sa kupatilima. Osim toga, u kampu postoji i caffe bar sa 30 mesta. U toku sezone je kamp otvoren 24h.

Izvor: Bookaweb

Naslovna fotografija: Dimitrije Milenkovic, Unsplash

Чланак Beograd za turiste: Vodič kroz smeštajnu ponudu prestonice се појављује прво на Biznis i Finansije.

Posle početka NATO bombardovanja, Ivana Bubanj, pejzažni arhitekta po obrazovanju, krenula je iz Srbije za Rim na nekoliko nedelja. Tih nekoliko nedelja potrajalo je do danas. U međuvremenu je u Rimu radila različite poslove, sve dok nije posetila Australiju i tamo otkrila sadašnju profesiju. Ona je danas planinarska vodičkinja za hajking, a znanje koje je stekla na Šumarskom fakultetu u Beogradu olakšalo joj je dobijanje licence. Od Ivane smo saznali mnogo toga o hajkingu, ali i da je ponekad lakše snaći se u prirodi, nego u Rimu stići od jednog do drugog dela grada.

B&F: Koliko se život u Rimu razlikuje od slike koju o njemu imaju turisti?

Ivana Bubanj: Turisti često kažu da je Rim „tako lep grad, a taaako prljav“! Priznajem, nije na listi najčistijih gradova na svetu, ali jeste na listi najlepših. Koji drugi grad ima ceo istorijski centar, 14 kvadratnih kilometara, na listi Uneskovih blaga?

Ali život ne čine samo istorijska bogatstva. Nama lokalcima ovde najviše smeta to što imamo samo tri i po linije metroa koje su toliko opterećene da je uvek bar jedna nefunkcionalna. Zato i imamo onolike trotinete, bicikle i motorine za iznajmljivanje. Gradonačelnici Rima, s vremena na vreme, krenu u iskopavanje novih linija, ali takvo gradilište obično nakon nekoliko nedelja promeni naziv u „polje arheoloških istraživanja“ i – adio novi metro!

Ali uprkos svemu tome, kad god odem u neki drugi italijanski grad gde sve funkcioniše kao „pod konac“ nedostaje mi buka, glasni ljudi koji se smeju, svađaju i mire, svirke na ulici, nedostaje mi da jedem picu s nogu gledajući kupolu Bazilike Svetog Petra. Nedostaje mi živost.

B&F: Pomenuli ste picu, a hrana je nezaobilazna tema kada se pomene ova zemlja. Šta je tajna italijanske kuhinje?

Ivana Bubanj: Kada je u pitanju gastronomija Italijani fanatično drže do tradicije, kvaliteta hrane i standardizovanih receptura. Primera radi, dok u drugim državama ljudi na picu stavljaju sve što stignu, u Italiji se tačno zna šta sme da se nađe na kojoj pici, i kojim redosledom. Ovde nisu važni samo izgled i ukus jela, već se velika pažnja pridaje i redosledu služenja hrane, kako se ne bi mešali ukusi. Zato ne čudi što italijanska kuhinja ima predjelo, primo, sekondo, prilog, salatu itd.

Gledajući kakav su ekonomski potencijal Italijani napravili od svoje gastronomije, često mi bude žao što mi, koji takođe imamo odličnu kuhinju, nismo umeli da sačuvamo svoja jela od kojekakvih „interpretacija“ i da ih bolje izreklamiramo.

B&F: Ljudi posećuju Italiju i zbog bogate istorije, arhitekture, interesantne kulturne scena, pa i mode. Ali, koliko je interesovanje turista za hajking u toj zemlji?

Ivana Bubanj: Sve je više posetilaca koje zanima ekološki održiv i spor turizam, odnosno boravak u prirodi uz pešačenje tokom kojeg mogu da vide veoma interesantne sadržaje. Takve hajking ture mogu se organizovati u udaljenim, zabačenim predelima, ali i u blizini turistički popularnih destinacija. Da li ste znali da su neke od lepših hajking tura baš one po obodu planina koje gledaju na Amalfi, Pozitano, Kapri, Ćinkve Tere?

B&F: Kako ste se Vi specijalizovali za tu vrstu turizma?

Ivana Bubanj: Ko god živi u gradu kao što je Rim, jedna od redovnih sporednih aktivnosti mu je vođenje rođaka i prijatelja po turističkim atrakcijama. Ja sam to radila sve vreme, doduše amaterski. Često bih, umorna od obilaženja istorijskog dela grada po ko zna koji put, na pitanja prijatelja koja je ovo crkva, počela da izmišljam odgovore, poput „to ti je Santa Maria in Lorem Ipsum Dolor“. Tada me nije mnogo zanimala istorija lepota kojima sam bila okružena, a ni pokazivanje znamenitosti posetiocima.

Međutim, to se promenilo posle puta u Australiju 2006. godine, gde smo obilazili prirodni rezervat Ostrvo kengura. Tamo nas je dočekala nasmejana vodičkinja koja je raširila ruke i rekla: „Ovo je moja kancelarija za danas“. Delovala je toliko zadovoljno i ispunjeno da sam poželela da priroda bude i moja kancelarija.

Kada sam se vratila u Italiju saznala sam da i u njoj mogu steći licencu za turističkog vodiča specijalizovanog za hajking. Prijavila sam se na kurs na jednom neverovatnom mestu – Kreativnoj akademiji za turizam – smejući se sama sebi što ću sa skoro 50 godina ponovo u „školsku klupu“. Međutim, sa diplomom Šumarskog fakulteta koju sam „dovukla“ iz Beograda, dobiti licencu za hajking vodiča uopšte nije bilo teško. Ali je put od obilaska Ostrva kengura do mog ulaska u vodičke vode bio poprilično dug – trajao je deset godina.

Prvo sam napravila portal „Vodič kroz Rim“, jedini sajt na našem jeziku specijalizovan za turističke sadržaje u prestonici Italije. Vodičkim poslom sam ozbiljno počela da se bavim tek kada smo osnovale udruženje „Hiking in Italy“ preko kojeg vodimo turističke ture. Govorim u množini jer sam „Hiking in Italy“ napravila sa nekoliko žena sa naših prostora, dakle sa Balkana, koje su specijalizovane za različite oblasti turizma – jedna za istoriju, druga za primenjenu umetnost, ja za prirodu i ambijent…

B&F: Šta odlikuje dobrog hajking vodiča?

Ivana Bubanj: Hajking vodič mora, pre svega, da bude osoba sigurna u sebe, koja odlično poznaje tehnike vođenja grupe u prirodi i ume lepo da prenosi svoja znanja. Veoma je važno da bude prisebna šta god da se desi, bilo da se nekome od turista usred šume raspadnu cipele ili da neko od njih pojede nešto što nije jestivo. Da, i to se dešava! Sreća u nesreći je da sam ja preživela raspad Jugoslavije, ratove i bombardovanje, pa se snalazim i u takvim, vanrednim okolnostima.

Kao i za svaki drugi samostalni posao, i za ovaj važi da što si bolji trgovac – više ćeš zaraditi. Pored toga, moraš stalno da održavaš visok nivo tura, što znači da ćeš učiti ceo život. U mom slučaju bilo je potrebno i dokazati turistima da žena može sasvim dobro da radi ovaj posao, koji se često percepira kao muški.

B&F: Ko su vaši najčešći klijenti?

Ivana Bubanj: Uglavnom radimo sa italijanskim i našim turistima na italijanskom i srpskom, a ponekad i sa posetiocima iz drugih zemalja, i tada su ture na engleskom. Moje koleginice im pokazuju grad, a ja prirodu. Ponekad napravimo i neku kombinovanu turu. To su po mom mišljenju najlepša iskustva za posetioce, ali za nas su ovakve ture najkomplikovanije, jer moramo da uskladimo ono o čemu ćemo pojedinačno pričati, kao i da pripremimo turiste na specifičnu dinamiku hajking ture koja je potpuno drugačija od gradske. Na primer, ako smo na uzbrdici ili radimo tehnički komplikovane pasaže, onda je sva pažnja usredsređena na sigurnost učesnika. Ali zato čim pređemo potok, uzbrdicu, popnemo se uz pomoć kanapa ili užadi uz neku stenu, nastavljamo da hodamo i pričamo.

B&F: Šta još radite osim ovih pustolovnih aktivnosti, kako izgleda radni dan hajking vodiča?

Ivana Bubanj: Uvek počinje veoma rano, jer treba autom stići na teren da bi se osmislila tura i dočekali putnici. Moje rimske komšije više i ne obraćaju pažnju na ranac, štapove, rezervne cipele, geografske karte, foto-aparate i slične drangulije s kojima ujutru sedam u kola i odlazim u neke zabačene delove Lacija, a neretko i u Toskanu, Umbriju, Abruco.

Radni dan mi traje obično više od 12 sati, pri čemu sam dobar deo vremena odsečena od sveta, jer se internet ne hvata u planini, kanjonu ili etrurskim nekropolama. I dok bi ovako dugačak radni dan u pravoj kancelariji bio verovatno frustrirajući, u prirodi je to dan za „detoks“ od zagađenog vazduha, interneta, problema…

Veliki plus je i što hajking ide ruku pod ruku sa dobrom lokalnom hranom, pa je svaki odlazak na teren prilika da se proba nešto čega u Rimu uopšte nema niti će ga biti, počevši od vina, preko sireva, suhomesnatih proizvoda, do hleba i kolača.

B&F: Šta biste, mimo destinacija za hajking i poznatih turističkih atrakcija, preporučili našim čitaocima da posete u Italiji?

Ivana Bubanj: Teritorije na kojima su pre Rimljana živeli Etrurci, inače veoma napredan narod za ono vreme kod kojeg su, primera radi, žene imale ista prava kao muškarci. Oni su naseljavali centralnu Italiju, dakle teritoriju današnje Toskane, zapadnog dela Umbrije i severnog Lacija. Ja sam fascinirana mestima poput Populonije, Pitiljana, Sovane, Orvijeta, Tarkvinije, Červeterija i drugih, koje još uvek ne opseda masa turista a koja zaista imaju šta da ponude.

Marija Dukić

 Biznis i finansije 213, septembar 2023.

Чланак Ivana Bubanj, vodičkinja hajking tura u Italiji: Kako od prirode napraviti svoju kancelariju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pre svega, putovanja volimo i iznova im se radujemo zato što dobijamo iskustva kojima se nismo ni nadali. Svet je raznolik i jedinstven, prepun lepota koje je neprocenjivo videti i doživeti ih. Nijedna slika, film, niti prepričano iskustvo ne može da zameni lični doživljaj prilikom obilaska novog mesta, spomenika kulture ili kutka netaknute prirode. Zato je važno putovati što više.

Da biste tokom putovanja bili bezbrižni i sigurni, potrebno je da uplatite polisu Putnog zdravstvenog osiguranja.

Zašto je polisa Putnog zdravstvenog osiguranja stavka koju ne smete da zaboravite?

Pre nego što se upustite u novu avanturu, podsećamo vas da je važno da na vreme uplatite polisu Putnog zdravstvenog osiguranja, pre samog putovanja, a ono će vam biti od koristi ukoliko dođe do “Ne daj Bože” situacije, odnosno iznenadne bolesti ili nesrećnog slučaja.

Nije nam namera da vas plašimo, već samo da vam skrenemo pažnju na značaj Putnog zdravstvenog osiguranja, koje je i te kako potrebna – da ne kažemo neophodna stavka, naročito kada uzmemo u obzir cene dijagnostike i lečenja u inostranstvu.

Primera radi, pozivom na broj telefona navedenog u polisi ili pokazivanjem polise Putnog zdravstvenog osiguranja AMS Osiguranja u inostranstvu, dobijate medicinsku pomoć u vidu ambulantnog i bolničkog lečenja kao posledice iznenadne bolesti ili nesrećnog slučaja, neophodnih lekova i dijagnostike, lekarske savete, sve to do ugovorene obaveze. Ako je polisom ugovoreno, a tokom boravka u inostranstvu usled iznenadne bolesti ili nesrećnog slučaja vam zatreba i prevoz u zemlju prebivališta (za iznos do 7.000 eur), vaša polisa Putnog zdravstvenog osiguranja će pokriti troškove.

U ponudi AMS Osiguranja nalaze se individualno i porodično Putno zdravstveno osiguranje, koja pokrivaju troškove lečenja u iznosu i do 30.000 eur u zavisnosti od kontinenta na kojem se nalazite.

Nadamo se da su vas naši saveti podstakli da, pre nego što krenete na put, kupite polisu Putnog zdravstvenog osiguranja, jer je to najbolji način da se bez previše razmišljanja upustite u svoju narednu avanturu.

Zaključenjem polise Putnog zdravstvenog osiguranja, AMS Osiguranje preuzima brigu o vašem zdravlju za vreme trajanja putovanja i vi ste 24h osigurani. Kupovinom polise na webshop-u AMS Osiguranja ostvarujete 30% popusta.

Pozovite ih na broj telefona 0800 009 009 ili više informacija pronađite na njihovom sajtu.

Чланак Zašto volimo putovanja? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pre polaska na put svakako proverite da li vam je pasoš važeći i da li ste spakovali ono najvažnije – kupaći, papuče, peškir i obaveznu putnu apoteku kao prvu pomoć za glavobolju, ujed komarca, ubod ose…

Osim ovoga, potrebno je imate uplaćenu polisu Putnog zdravstvenog osiguranja, uz koju ćete, ukoliko je ugovoreno, imati pokrivene troškove lečenja i prevoza usled iznenadne bolesti ili nesrećnog slučaja tokom privremenog boravka u inostranstvu. U zavisnosti od destinacije na koju ste se uputili, cena polise varira, ali svakako nije visoka!

Na primer, ukoliko sa porodicom putujete u Hrvatsku, polisa Putnog zdravstvenog osiguranja sa pokrićem za COVID-19 za vas četvoro, za 10 dana košta 3.732 dinara. Kupovinom polise online, na webshop-u AMS Osiguranja, ostvarujete 30% popusta, bilo da je reč o individualnom ili porodičnom Putnom zdravstvenom osiguranju.

Više informacija možete pronaći i na njihovom sajtu, a sve možete saznati i pozivom na broj telefona 0800 009 009.

Ako ste sebi obezbedili polisu Putnog zdravstvenog osiguranja, ne zaboravite i da je jako važno da na drumu budete sigurni i bezbrižni! Ako na letovanje idete svojim automobilom, korisno je da imate AMSS članski paket.

Kupovinom jednog od tri AMSS paketa – Super članski paket, Premium Srbija ili Premium Evropa ostvarujete niz pogodnosti za besplatnu pomoć na putu i šlep. Više informacija o tome šta koji paket sadrži možete pogledati na AMSS webshop-u.

Sa članskim paketom AMSS, bilo da vam je potreban šlep ili pomoć na putu u Srbiji ili u Evropi, osećaćete se sigurno u svakom trenutku jer ćete pomoć dobiti u najkraćem roku. Dovoljno je da pozovete dobro poznat broj 1987 (iz Srbije) ili +381 11 333 2100 (iz Evrope) i AMSS ekipe stižu na lokaciju u najkraćem roku. U slučaju da je kvar na vozilu veći i da ne može biti rešen na licu mesta, obezbeđen vam je šlep do najbližeg servisa.

Cene članskih paketa sa popustom od 10% na AMSS webshop-u, kreću se od 2.700 do 6.750 RSD godišnje, dok detaljnije informacije o pogodnostima koje ostvarujete možete pronaći i na sajtu www.amss.org.rs.

Чланак Budite bezbrižni na odmoru i sigurni na drumu! се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ukoliko u Grčku putujete svojim automobilom, pored pasoša i saobraćajne dozvole, biće vam potreban Zeleni karton (zbog ulaska u Severnu Makedoniju), paket pomoći na putu Auto-moto saveza Srbije, jer predstavlja jednu brigu manje širom kontinentalne Evrope, pa tako i Grčke i, naravno, Putno zdravstveno osiguranje AMS Osiguranja.

Zašto su AMSS paketi pomoći na putu jedna briga manje?

Svako ko je imao priliku da pregovara sa automehaničarima u Grčkoj, zna kolike su cene samo za dijagnostiku vozila. O popravci automobila da ne govorimo!

Kupovinom jednog od AMSS paketa koji pokrivaju teritoriju kontinentalne Evrope – Super članskog ili Premium Evropa paketa – ostvarujete niz pogodnosti, ne samo kada govorimo o šlepu vozila, već i kada je reč o pomoći na putu.

Fotografija: AMSS

Super članski paket, kao najtraženiji paket za porodični odmor u regionu, pruža pogodnosti za besplatan šlep vozila u slučaju saobraćajne nezgode u Srbiji i Evropi, šlep vozila u kvaru do 140 km u Srbiji, pomoć na putu i šlep do najbližeg servisa u Evropi, uz brojne druge pogodnosti.

Premium Evropa paket, s druge strane, nudi najviše pogodnosti i neograničenu kilometražu za besplatan šlep i pomoć na putu, kako u Srbiji, tako i u Evropi. To uključuje i šlep vozila u kvaru do Srbije, u slučaju da vaš automobil ne može biti popravljen u roku od 7 dana.

Cena Super članskog paketa na AMSS webshop-u iznosi 2.700 RSD godišnje, dok je cena Premium Evropa paketa na webshop-u 6.750 RSD godišnje.

U slučaju da vam zatreba pomoć, dovoljno je da pozovete dobro poznat broj 1987 (iz Srbije) ili +381 11 333 2100 (iz Evrope) i AMSS ekipe stižu na lokaciju u najkraćem roku.

Detaljnije informacije o pogodnostima koje ostvarujete možete pronaći na sajtu www.amss.org.rs.

Uz AMSS pakete, POTREBNO JE i Putno zdravstveno osiguranje AMS Osiguranja

Iskusni turisti već znaju da je polisa Putnog zdravstvenog osiguranja AMS Osiguranja obavezna stavka prilikom svakog putovanja u inostranstvo.

Sa ovom polisom, ukoliko je ugovoreno, imate pokrivene troškove lečenja i prevoza usled iznenadne bolesti ili nesrećnog slučaja tokom privremenog boravka u inostranstvu, troškove prevoza u zemlju prebivališta u iznosu do 7.000 eura, kada se iz zdravstvenih razloga ne možete vratiti na način na koji ste nameravali, stomatoloških tretmana u iznosu do 200 eur i druge troškove medicinske pomoći. A cena polise uopšte nije visoka!

Putno zdravstveno osiguranje sa pokrićem za COVID-19 za četvoročlanu porodicu, za 10 dana boravka u Grčkoj, košta 4.665 dinara.

Fotografija: Getty Images

Kupovinom polise online, na webshop-u AMS Osiguranja, ostvarujete 30% popusta, bilo da je reč o individualnom ili porodičnom Putnom zdravstvenom osiguranju, dok više informacija možete saznati pozivom na broj telefona 0800 009 009.

Putujte bezbrižno, rasterećeno i bezbedno. Srećan vam put!

Чланак Šta sve treba da pripremite za letovanje u Grčkoj? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema listi koje je sastavila konsultantska kuća Henley & Partners, a na osnovu podataka Međunarodne asocijacije za vazdušna putovanja, singapurski pasoš je najmoćniji na svetu jer se sa njim može posetiti 192 od 227 zemalja i destinacija na svetu. Slede ga nemački, italijanski i španski pasoši jer građani ovih zemalja mogu da putuju u 190 destinacija bezvizno, zbog čega ove tri zemlje dele drugo mesto na listi. Na trećoj poziciji našao se Japan čiji građani su u 2022. mogli da putuju u 193 zemlje a sada je taj broj pao na 189.

Što se tiče srpske putne isprave, mi smo se našli na 34. mestu ove liste što je skok za tri pozicije. Sa našim pasošem moguće je posetiti 137 zemlje i destinacije bez vize.

Od naših komšija ispred Srbije na listi se nalaze Mađarska, koja je na šestoj poziciji i čiji građani mogu bez papirologije posetiti 186 destinacija, zatim Bugarska i Rumunija (13. mesto) čijim građanima je otvoreno 176 zemalja, i Hrvatska koja se nalazi na 14. poziciji sa mogućnošću putovanja u 175 zemalja bez vize.

Foto: Agus Dietrich, Unsplash

Чланак Singapurski pasoš najmoćniji na svetu, srpski na 34. mestu liste се појављује прво на Biznis i Finansije.

Da biste taj osećaj imali tokom celog letovanja, naš savet je da, ukoliko na put krećete svojim automobilom, obezbedite neki od paketa pomoći na putu koji će vam biti od velike koristi ako vam se dogodi kvar na automobilu, ali i da za svako putovanje u inostranstvo obezbedite Putno zdravstveno osiguranje.

Drug na drumu na svakom putovanju

Učlanjenjem u Auto-moto savez Srbije omogućena vam je besplatna pomoć na putu 24 časa, sedam dana u nedelji, tokom cele godine, i to širom Srbije i kontinentalnog dela Evrope.

Uz AMSS pakete obezbeđeni su vam šlep vozila u slučaju kvara ili saobraćajne nezgode, pomoć na putu i brojne druge pogodnosti.

U skladu sa potrebama, možete izabrati Super članski paket, koji predstavlja najtraženiji paket za porodični odmor u regionu, Premium Srbija paket, sa kojim vam je zagarantovana neograničena kilometraža sa šlep vozila u slučaju kvara ili saobraćajne nezgode u Srbiji, ili Premium Evropa paket, koji nudi najviše pogodnosti i neograničenu kilometražu za besplatan šlep i pomoć na putu, kako u Srbiji, tako i u Evropi.

Sve pogodnosti koje ostvarujete kupovinom jednog od ovih paketa možete pronaći na webshop-u Auto-moto saveza Srbije, gde vas očekuje i popust od 10%.

Izvor fotografije: AMSS

Putno zdravstveno osiguranje za bezbrižno putovanje

Vaš automobil nije jedino o čemu treba da razmišljate kada se pripremate za putovanje!

Bilo da u inostranstvo idete sami, porodično, sa društvom, ili voljenom osobom, potrebno je da imate Putno zdravstveno osiguranje koje, u skladu sa uslovima osiguranja, pokriva troškove lečenja i prevoza usled iznenadne bolesti ili nesrećnog slučaja za vreme privremenog boravka u inostranstvu.

Pozivom na broj telefona 0800 009 009, prijatelji iz AMS Osiguranja uputiće vas u sve detalje o polisi individualnog ili porodičnog Putnog zdravstvenog osiguranja.

Polisu još brže i lakše možete obezbediti online, na webshop-u, čime ostvarujete popust od 30%, dok više informacija o samoj ponudi osiguranja možete pronaći na ovom linku.

Uz obezbeđenu pomoć na putu i polisu Putnog zdravstvenog osiguranja, preostaje vam samo da se spakujete i da nasmejani krenete na odmor.

Izvor fotografije: Getty Images

Srećan put!

Чланак Ove dve stavke nikako ne treba da izostavite u pripremama za letovanje се појављује прво на Biznis i Finansije.

Problem je nastao krajem maja, kada su dva putnika RyanAir-a pokušala da se ukrcaju na let noseći dve kutije u kojima se nalazilo tradicionalno pecivo sa Majorke. Problem nije nastao oko hrane koja se može uneti u avion, već zbog gabarita iste, jer je avio-kompanija ocenila da su dve kutije tradicionalnog dezerta putnički ručni prtljag.

Posada je ovim putnicima pri ukrcavanju odbila ulazak u avion osim ako ne plate 45 evra za svaku od ensaimada, smatrajući da su to dodatni komadi prtljaga. Oni su onda odlučili da ostave pecivo za sobom, a prema španskom dnevniku El Pais kolače je pojelo osoblje za čišćenje na aerodromu.

Reagovala i Vlada

Nakon incidenta, vlada Balearskih ostrva sazvala je hitan sastanak sa kompanijom RyanAir i lokalnim udruženjem proizvođača peciva. Cilj sastanka, prema rečima ministra turizma Iaga Negueruela, bio je da se “odbrane lokalni proizvodi i izbegne bilo kakva diskriminacija”, navodi se u komentarima koje je preneo The Guardian.

Jedan od poznatijih lokalnih proizvoda je upravo ensaimada, tradicionalno pecivo Majorke, napravljeno u obliku spirale od brašna. U pitanju je poslastica koja liči na pitu savijaču a pravi se sa jajima, šećerom, vodom i svinjskom mašću. Naziv potiče od reči saim, što na katalonskom jeziku znači mast.

Ishod pomenutog sastanka bio je dogovor da Ryanair dozvoli svakom putniku da nosi do dve ensaimade u avion, bez dodatnih troškova. Ova odluka je olakšanje za udruženja pekara na ostrvima, s obzirom na to da se svake godine napravi više od 40.000 ensaimada – od kojih mnoge putnici nose kao poklon na letovima sa Baleara.

Izvor: Daljine.rs

Foto: Chixoy / Wikimedia, CC3.0

Чланак Razrešen neobičan spor oko unosa peciva u avion се појављује прво на Biznis i Finansije.

U nastavku teksta prenosimo vam savete za obilazak nekoliko velikih gradova koji su zanimljiviji turistima.

Pariz

Ukoliko želite da posetite prestonicu Francuske i da vidite turističke atrakcije koje se prosto ne mogu zaobići, kao što je na primer Luvr, ne postoji doba godine kada vas ispred njih neće zateći gužve. Ipak, ukoliko ste se namerili baš na Luvr, možda bi najbolje bilo da odete tamo petkom predveče kada su vrata ovog muzeja otvorena do 21:45 časova. U to vreme mnogi posetioci već traže restorane ili žure nazad u svoje hotele na večeru, pa ćete manje čekati na ulaz.

Rim

Kada se nađete u Večnom gradu, verovatno ćete želeti da obiđete Vatikan u koji se svakodnevno slivaju na hiljade turista. U koje god doba dana tamo da odete bićete u takvoj gužvi kao da putujete beogradskim GSP-om usred “špica”. Osim ako odete veoma rano, takoreći sa jutarnjim petlovima. Sve je više turističkih agencija koje organizuju ovakve jutarnje ture, tako da ne bi trebalo da imate problema što se tiče organizacije.

Ukoliko ste veliki ljubitelj Mikelanđelovog rada možete obići i njegova druga dela, manje poznata među turistima, kao što su statua Mojsija u crkvi Svetog Petra i Uzdizanje Hrista u Bazilici Santa Marije. Ovo su besplatne turističke atrakcije i obično ih možete posetiti bez čekanja u redovima.

London

Njaveća gužva u britanskoj prestonici je u kasno proleće i leto zato što su tada mnogi kulturni sadržaji besplatni za posetioce. Dakle, London bi bilo najbolje posetiti u neko drugo doba godine. Ako nemate drugu opciju nego da dođete za vreme gužve obilizak nekih od najposećenijih sadržaja možete realizovati i van radnog vremena, odnosno od 8:50 do 10 sati ujutru. To će vas koštati 33 funte po osobi.

Las Vegas

Ako možete da podnesete veliku vrućinu ovaj grad je najbolje posetiti leti, jer mnogim turistima ona smeta. Tada su i hoteli i letovi jeftiniji. Budući da mnogi turisti dolaze u prestonicu kocke baš zbog nje i najveći deo vremena provode u hotelima i kazinima, neke druge sadržaje na otvorenom možete videti ne gurajući se u velikim masama posetilaca.

Njujork

Grad koji nikada ne spava ima zaista mnogo sadržaja ali i velike gužve prilikom dolaženja do njih. Ipak, manja je šansa da će ulice biti toliko krcate zimi. Toga su svesne i kulturne institucije pa tada daju velike popuste na ulaznice.

Rio de Žaneiro

Ovo je grad koji skoro cele godine ima lepo vreme, ali je najbolje posetiti ga tokom zime kada ima manje padavina. Gužve će uvek postojati ali u zimskoj sezoni će one biti značajno manje nego u letnjoj.

Dubai

Isto kao i u Las Vegas, u Dubai je najbolje otići tokom leta, međutim u to vreme može biti zaista iscprljujuće nalaziti se na otvorenom, pod užarenim suncem. Zato su za posetu ovom gradu najoptimalniji april i maj, ali i septembar i oktobar, kada nije prevruće a ni gužva nije nepodnošljiva.

Marakeš

U jednom od najinteresantnijih i najživopisnijih gradova Afrike teško ćete izbeći gužve. Ipak, postoji mogućnost da će one biti manje u zimskim mesecima i da ćete tada nekako uspeti da se provlačite ulicama medine, zajedno sa prodavcima svega i svačega, kolicima sa magarcima i turistima poput vas.

Izvor: Trip Advisor

Foto: Mika Baumeister, Unsplash

Чланак Kako da izbegnete gužve na najposećenijim turističkim destinacijama? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Gugl nije postojao u vreme Josipa Broza Tita, da bi mogao da izmeri koliko puta je doživotni predsednik SFRJ obišao planetu. Zajednička država nije preživela, ali su preživeli arhivi, prema kojima je „najveći sin naših naroda i narodnosti“ tokom 169 državničkih poseta boravio u preko 70 zemalja i susreo se sa više od 350 predsednika država i vlada.

Nesvrstane zemlje su činile više od polovine država koje je Tito obišao, ali je kao socijalistički predsednik u jeku Hladnog rata posećivao i mnoge zapadne lidere. Tito je bio u Egiptu sedamnaest puta, Sovjetskom Savezu trinaest puta, Rumuniju je posetio jedanaest puta, u Indiji i Alžiru je bio pet puta, u Etiopiji, Siriji, SAD i Mađarskoj četiri puta, u Velikoj Britaniji je bio tri puta, a u Francuskoj, Zapadnoj Nemačkoj, Austriji, Zambiji i Šri Lanki dva puta. „Nema nijednog svetskog lidera, niti ga je bilo u ovom veku, koji je u svojstvu šefa države ili partije lično sreo i poznavao veći broj svetskih ličnosti od jugoslovenskog predsednika Tita“, tvrdio je slovenački pisac Ivan Bratko u svojoj knjizi „Titovi putevi mira“.

Josip Broz je pored uspostavljanja političkih kontakata, u stranim zemljama obilazio brojna preduzeća, hidroelektrane, brodogradilišta, poljoprivredne organizacije, bolnice, univerzitete, vojne komplekse, spomen groblja žrtvama u Drugom svetskom ratu… Iako je putovao u svojstvu državnika, sadržaji njegovih poseta su mu uveliko omogućavali da se ponaša i kao turista, navodi antropolog Marija Krstić. Analizirajući mnoštvo dokumenata o Titovim državničkim posetama stranim zemljama, Krstić ocenjuje da je upravo ovaj, turistički aspekt Titovih putovanja bio i najparadoksalniji.

Prikriveni aristokrata

Kao čovek skromnog porekla, kako je sam o sebi govorio, komunista i predsednik socijalističke države u kojoj je stanovništvo letovalo u radničkim odmaralištima, Tito je tokom svojih poseta uživao takve povlastice da bi se komotno moglo reći da je putovao kao prikriveni aristrokrata, zaključuje Krstić. Jugoslovenski predsednik je odsedao na najluksuznijim mestima, imao je ekskluzivan pristup najznačajnijim kulturnim institucijama, čuvenim arheološkim iskopinama, remek delima svetske umetnosti, u njegovu čast su se priređivale večere i zabave na najvišem nivou… Ukratko, imao je pristup sadržajima koji su dostupni samo malom broju privilegovanih.

Tito i njegova supruga Jovanka noćivali su u predsedničkim rezidencijama i palatama širom sveta, a Broz se žalio i kako radi državničkih poslova prilikom posete sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku, mora da provede neko vreme i u čuvenom letovalištu Akapulko u Meksiku. Mada nekadašnja SFRJ nije gajila takvo „čelično prijateljstvo“ sa Kinom kao što to čini sadašnja Srbija, jugoslovenski predsednik je u Pekingu ugošćen carskom večerom.

Večeri je prisustvovalo četiri hiljade zvanica, a Tito je među brojnim specijalitetima mogao da čalabrcne i sledeće: crna jaja iz peska stara deset godina, sos od planinskih lekovitih trava, deset vrsta kineskih pečuraka dinstanih na pirinču, pileću salatu u lubenici, supu od repa i peraja morskog psa sa morskim algama. Na stolu su bili i sos od gloginja, patka na pekinški način, kineski kupus, morske školjke, gulaš od sitne divljači, knedle od pirinča, riba u medu… Ne može se reći da su u komunističkim zemljama baš svi gladovali.

Tito na 101 način

Tito i njegovi saradnici su uživali u razgledanju gradova, posećivali su muzeje i važnije istorijsko-kulturne spomenike, pozorišne, baletske i operske predstave, kuće poznatih umetnika, naučnika i drugih znamenitih ličnosti, a radi upoznavanja nacionalne kulture, predsednik SFRJ je prisustvovao i koridi u Meksiku, specijalno organizovanoj u njegovu čast. Razgledao je zamkove i tvrđave, ostatke drevnih civilizacija poput majanskog i kmerskog carstva, obišao je Tadž Mahal, Viktorijine vodopade, antički Efes, Kineski zid… Malo šta od najvećih atrakcija koje su i danas u vrhu top liste turističkih poseta je promaklo nekadašnjem mašinbravaru.

A nisu mu umakle ni razne životinje. Tito je bio pasionirani lovac, pa je koristio svaku priliku da posle zvaničnih prijema ode u lov. U Indiji je sa domaćinima lovio tigrove, u Mongoliji, u pustinji Gobi lovio je muflone, a u Keniji nije propustio da ode u safari i usput ulovi ponešto divljači.

Podjednako prilježno je odlazio u tropske savane i brojna sela. U Alžiru, u saharskoj oazi, Tito je prisustvovao priredbi o beduinskim običajima, dok je u Burmi gledao tradicionalnu trku čamaca, priređenu u njegovu čast. Broz je bio majstor u zavođenju običnih ljudi jer je, kad je to bilo potrebno, umeo vrlo uverljivo da se predstavi kao čovek iz naroda. Tako je na Kubi zaigrao sa narodom sambu, a u Meksiku je stavio na glavu sombrero i pridružio se tradicionalnom plesu.

Tita su u nesvrstanim zemljama dočekivale gomile sveta, jer ga je tamošnji narod doživljavao kao državnika koji se bori za „malog“ čoveka i za pravdu u svetu. Krstić navodi da je Tita u Kazablanki dočekala tolika kolona ljudi, da je sat i po vremena stajao u automobilu pozdravljajući se. „Ruka mi se već bila ukočila“, požalio se nakon toga svojim saradnicima.

Ipak, Broz se možda najviše ponašao kao tipični turista kada je fotografisao. Gajio je iskrenu strast prema fotografiji i nosio je svoj fotoaparat na sva putovanja. Prilikom boravaka u DR Nemačkoj, domaćini su ga poveli na vožnju luksuznim brodom. Umesto da pozira fotoreporterima i televizijskim snimateljima, jugoslovenski predsednik im se pridružio, pokušavajući da uhvati najbolje uglove za fotografisanje okoline. Svedoci navode da je neprekidno trčao gore-dole i da je bio toliko uzbuđen, da je privremeno zaboravio da je u državnoj poseti.

Vodiči za jednog čoveka

Bez obzira na izlive spontanosti kojima je trebalo šarmirati narod, Josip Broz se veoma ozbiljno pripremao za svoja putovanja. Cela armija saradnika je za njega pisala posebne vodiče o istoriji, kulturi, politici i ekonomiji zemalja koje je posećivao. Ti vodiči su bili prepuni različitih informacija o zemlji i njenim visokim zvaničnicima, uključujući i valjane odgovore na moguća „škakljiva“ pitanja u razgovorima sa političkim partnerima.

Ovakvi vodiči, samo za jednog čoveka, sadržali su poverljive informacije, proverene podatke, analize, procene, političke stavove i zaključke kakvo je raspoloženje prema Jugoslaviji u konkretnoj zemlji. Recimo, u okviru strogo poverljivog materijala o Indiji iz novembra 1954. godine, nalazi se dokument u kojem su detaljno opisani istorijski razvitak indijske države, geografija, naseljenost, rasna, verska i socijalna struktura stanovništva. Prikazani su privredna struktura i politika, spoljna trgovina, petogodišnji plan i finansijska situacija, društveno, religijsko i državno uređenje, političke partije, radnički pokret i sindikati, obrazovanje. Analizirani su vojna moć i međunarodni položaj Indije, odnosi sa susednim zemljama, sa velikim silama i ostalim državama, odnos Indije prema Jugoslaviji i međusobna politička i ekonomska saradnja.

Podatke za vodiče prikupljali su različiti državni resori i službe, partijski forumi, naučni instituti, a konačnu formu im je davalo Ministarstvo inostranih poslova. Kao izvori informacija korišćene su ekonomske statistike i budžetski bilansi, politički govori, pravna akta, međunarodni ugovori, naučna literatura, izvori „specijalnih“ službi i vojnih struktura, agencijske i druge medijske vesti, pa čak i informacije kojima je raspolagala crkva.

Zorica Žarković

Biznis & finansije 209, maj 2023.

Foto: Zane Lee, Unsplash

Чланак Tito kao turista: Ruka mi se već bila ukočila, otpozdravljajući! се појављује прво на Biznis i Finansije.