Knjigovodstvo možda nije toliko popularno u široj javnosti kao neke druge profesije, ali ono može biti i te kako zavodljivo kada ovo zanimanje bolje upoznate, tvrdi Zvezdana Pisarević, sertifikovani računovođa iz Kragujevca sa višedecenijskim iskustvom. Prema njenom mišljenju, ljude od ovog posla odbija pre svega to što ga ne razumeju, „iako je knjigovodstvo savršeno logično, samo je potrebno imati nekoga ko ume da vam objasni tu savršenu logiku”.

Naša sagovornica je započela svoju karijeru pre više od tri decenije, kada je 1992. godine potpisala svoj prvi završni račun kao šef računovodstva. Već kao mlad knjigovođa zaljubila se u računovodstvo i shvatila da je to njen životni poziv, ali i da ljubav nije dovoljna da biste postali stručnjak u svojoj profesiji.

Život u računovodstvu

No, u vreme kada je ona profesionalno stasavala, nije bilo lako doći do znanja. „Tada nisu postojali kursevi za računovođe kao danas. Ko je imao interesovanja i sreće mogao je da uči jedino od šefa računovodstva u firmi ili od nekoga drugog ko je hteo da mu bude mentor. Zato sam morala stalno da ‘vučem za rukav’ starije kolege, to je bila moja jedina teoretska i praktična nastava“, priča Pisarević za B&F.

Iz tog razloga je tokom naredne tri decenije, pored rada u struci nastojala da prenese svoje znanje i iskustvo drugima. Ušla je u preduzetništvo 2002. godine, kada je pokrenula sopstvenu agenciju za računovodstvo „Proxima“, a godinu dana kasnije je načinila pionirski korak – sa kolegom je otvorila prvu privatnu školu knjigovodstva u Srbiji „Enterkont“.

„Učenje o knjigovodstvu može da bude zbunjujuće“, napominje Pisarević, „posebno ljudima koji nemaju predznanje. Zato sam se kao predavač uvek trudila da budem jasna i da svojim učenicima gradivo približim kroz primere iz života. Umesto da odmah počnem da im pričam o bilansnoj ravnoteži i knjiženju promena u aktivi i pasivi, što predavači često rade, našla bih neki primer iz prakse i na njemu im objašnjavala prvo zašto je važan njihov budući posao, a potom i šta je njihov posao“.

Knjigovodstvo u životu

Život takođe ima svoje računovodstvo, ali u ovom slučaju, ma koliko bili dobar knjigovođa, dugoročne ishode nije lako predvideti. Tako se Pisarević našla u situaciji da 2016. dobije ponudu za posao HR administratora u jednoj multinacionalnoj kompaniji, a pošto nije želela da se odrekne svoje knjigovodstvene agencije, radila je uporedo dva posla.

Rad u velikoj kompaniji pružio joj je priliku da stekne nova i raznovrsnija znanja. U svojoj agenciji je bila samoj sebi gazda, ali to, kako ističe, „najčešće znači da ćete raditi mnogo više nego što biste radili za poslodavca. Dobra stvar kada imate svoju agenciju je što ne zavisite samo od jednog klijenta i što klijente možete da birate. Loša je što se često klijenti ponašaju kao da su vam direktori, pa onda dobijate prigovore sa više strana“.

Ma koliko da je bilo zanimljivo, bilo je i naporno, pa je Pisarević odlučila da se posveti samo poslu u multinacionalnoj kompaniji i zatvori svoju agenciju. To je, kaže, bila racionalna odluka sve dok iznenada nije „banula“ korona a sa njom i „racionalizacija troškova“, što na nekorporativnom srpskom jeziku obično znači – otpuštanja. Tako je Zvezdana Pisarević za kratko vreme od dva posla koja je obavljala, ostala bez ijednog.

„Zamislite koliko je radoholiku poput mene bilo teško da sedi kod kuće“, priča sagovornica B&F-a, koja je naprasno stečeno slobodno vreme vrlo brzo pretvorila u rad od kuće. Počela je da objavljuje edukativne sadržaje o računovodstvu na Jutjub kanalu, a pošto u to vreme nije bilo mnogo kurseva iz knjigovodstva na internetu, njeni snimci su postali toliko popularni da su joj gledaoci pisali i kada je ponovo našla posao u struci. Zato je ovog puta ona dala otkaz i konačno spojila ono što najviše voli – preduzetništvo i edukaciju.

Otvorila je onlajn obrazovni centar „Ja volim knjigovodstvo“, u kojem obučava buduće knjigovođe i HR administratore. Ove profesije imaju dodirnih tačaka, ali i svoje specifičnosti, pa se pristup predavanjima zasniva na različitom sagledavanju iste tematike. No, bez obzira na razlike, Pisarević naglašava da je jako važno naučiti polaznike da razumeju zakonska rešenja koja treba da primenjuju i zašto ih je zakonodavac doneo, ali i da se upoznaju sa brojnim primerima iz prakse, od kojih neki mogu biti vrlo netipični. Jedna od takvih situacija, koju sagovornica B&F-a navodi i na svom sajtu je slučaj zaposlenog, „koji je sam sebi napravio odsustvo u trajanju od pet dana, tako što je spojio neka odsustva. I sve je bilo po zakonu, osim što se to njegovom šefu nije dopalo“.

Virtuelni muzej

Pisarević je ljubav prema svom poslu pretočila u još jedan zanimljiv poduhvat. Njen obrazovni centar ima „izdvojeno odeljenje“ – virtuelni Muzej knjigovodstva, čiji posetioci mogu da se upoznaju sa istorijom ove profesije i kako se ona menjala uporedo sa promenama u društvu.

Tako, na primer, „digitalne generacije“ mogu da vide kako su knjigovođe uspešno radile i u vreme kada su od uređaja imale na raspolaganju samo računsku mašinu sa trakom. Sve su knjižile ručno preko indiga, a kartice su odlagale u posebnu drvenu kutiju i na kraju poslovne godine ih koričile u glavnu knjigu. Muzej je prepun zanimljivih informacija iz različitih oblasti knjigovodstva, sa fotografijama završnih računa, kartoteka, faktura, paragon blokova, starih kasa…

Autorka ovog neobičnog muzeja planira da u svoju postavku uključi i 1993. godinu, koja je zbog hiperinflacije bila jedna od najsloženijih za knjigovođe. Na virtuelnim muzejskim policama biće još novih sadržaja, kao što je objašnjenje komplikovanog poreskog sistema iz vremena pre uvođenja PDV-a. Sistem je imao osam poreskih stopa, a svaka stopa po nekoliko poreskih tarifa. Napraviti ovakvu zbirku nije lako, pa Pisarević traži pomoć od svih koji imaju relevantne informacije o Zakonu o porezu na promet koji je važio do 1994. godine, da joj taj materijal pošalju.

Dobar softver ne čini dobrog knjigovođu

Poredeći svoju profesiju u „analogno“ i „digitalno“ doba, sagovornica B&F-a kaže da svako vreme ima svoje prednosti i ograničenja. Danas, zahvaljujući specijalizovanim računarskim programima, knjigovođe štede mnogo vremena i zato mogu da rade za više klijenata. Ali preterano oslanjanje na sve „pametnije“ i brže mašine može biti i zamka. Dobar softver ne čini dobrog knjigovođu ako on ne razume „šta taj program radi u pozadini“, odnosno nema potrebno znanje.

Takođe, zahvaljujući internetu sada je mnogo lakše doći do stručnih informacija, ali i za to je potrebno znanje kako prepoznati relevantne izvore među mnoštvom tekstova koji se predstavljaju kao stručni, a ponekad sadrže ozbiljne greške, opominje Pisarević.

Bez obzira na promene koje su knjigovodstvu donele nove tehnologije, postoji nešto što se ne menja i oko čega bi se razumeli profesionalci iz svih generacija, uverena je naša sagovornica. „To su ključne osobine koje čine dobrog knjigovođu, on mora da bude precizan, tačan i posvećen zadatku da eventualne greške – koje su neizbežne u svakoj profesiji – svede na najmanju moguću meru“, poručuje budućim knjigovođama Zvezdana Pisarević.

Marija Dukić

Biznis & finansije 214, oktobar 2023. 

Чланак Zvezdana Pisarević, knjigovođa, predavač i osnivač Muzeja knjigovodstva се појављује прво на Biznis i Finansije.

Besprekorna saradnja i pristupačnost između racunovođe i klijenta

Bilo da se računovodstvo vodi interno ili se angažuje agencija, jedna od najvažnijih prednosti računovodstva u oblaku je mogućnost bešumne saradnje sa klijentima i kolegama. Premeštanjem računovodstvenih procesa u oblak, konačno možemo da se oprostimo od muke slanja dokumenata e-poštom, zastarelih podataka ili dostavljanja fizičkih kopija. Uz pristup podacima u realnom vremenu, zajedno sa kolegama, možemo u hodu da uređujemo finansijske izveštaje, izveštaje i poreske prijave i na taj način poboljšavamo efikasnost rada. Racunovodstvo u oblaku, korišcenjem bilo kog uređaja sa internet vezom, omogućava pristup podacima bilo kada i bilo gde, pružajuci veću fleksibilnost i omogućavajuci rad na daljinu.

Poboljšana bezbednost podataka i oporavak od katastrofe

Sigurnost je najvažnija briga računovodstva, jer upravo racunovođe rukuju ogromnim količinama poverljivih informacija. Računovodstvo u oblaku pruža pouzdane mere za zaštitu osetljivih finansijskih informacija. Rešenja u oblaku koriste napredne tehnike šifrovanja, rezervne kopije podataka i stroge kontrole pristupa, obezbeđujući da podaci ostanu bezbedni i zaštićeni od neovlašcenog pristupa. Računovodstvene platforme u oblaku imaju snažne protokole za pravljenje rezervnih kopija podataka i oporavak od katastrofe, smanjujući rizik od gubitka podataka i zastoja u slučaju kvara hardvera ili prirodne katastrofe.

Uvid u podatke u realnom vremenu i izveštavanje

Pravovremen i tačan uvid u finansijske podatke ključan je za donošenje adekvatnih poslovnih odluka. Računovodstvo u oblaku omogućava računovođama podatke u realnom vremenu, omogućavajući im da kreiraju različite izveštaje, analiziraju trendove i pruže svojim klijentima vredan uvid u tekuće i istorijske operacije. Sa ažuriranim finansijskim informacijama koje su odmah dostupne, možemo klijentima pružiti proaktivne savete i identifikovati potencijalna odstupanja koja bi mogla eskalirati u velike probleme. Ovaj nivo agilnosti i odzivnosti može značajno poboljšati ulogu racunovođe kao savetnika od poverenja.

Automatizacija i ušteda vremena

Računovodstveni softver u oblaku automatizuje zadatke koji se ponavljaju, omogućavajući računovođama da se fokusiraju na aktivnosti sa dodatom vrednošću. Rutinski zadaci kao što su unos podataka, usaglašavanje banke i obrada faktura mogu se automatizovati relativno brzo, omogućavajući da se potroši više vremena na strateške zadatke. Uz automatizaciju, možemo da pojednostavimo tokove posla, smanjimo greške u ručnom unosu podataka i povećamo produktivnost. Eliminacijom dugotrajnih procesa, imamo priliku da proširimo bazu klijenata, preuzmemo izazovnije projekte i pružimo usluge visokog kvaliteta.

Skalabilnost i isplativost

Tradicionalni računovodstveni softver često zahteva skupe nadogradnje i održavanje. Sve nadogradnje su uključene u softverski paket za računovodstvo u oblaku. Broj korisnika ili količina zakupljenog skladišnog prostora u softveru može se lako prilagoditi kako se opterećenje računovodstvene službe povećava ili smanjuje, plaćajući samo ono što je potrebno. Bez početnih troškova hardvera ili softvera, računovodstvo u oblaku pruža pristupačno rešenje za računovođe svih veličina, eliminišući potrebu za internom IT infrastrukturom. Prelaskom na cloud, ušteđena finansijska sredstva mogu se usmeriti na strateške inicijative, profesionalni razvoj ili proširenje spektra usluga. Prelazak na računovodstvo u oblaku predstavlja važan korak za kompanije da transformišu svoje procese i prilagode se zahtevima novog digitalnog doba. Uz besprekornu saradnju, poboljšanu bezbednost podataka, uvid u realnom vremenu, automatizaciju i ekonomičnost, računovodstvo u oblaku nudi prednosti bez premca u odnosu na tradicionalna tehnološka rešenja.

Za više informacija o PANTHEON softveru i računovodstvu u cloud-u pozovite Datalab na 0114048604 ili pišite na info@datalab.rs

Чланак 5 ključnih prednosti računovodstva u oblaku се појављује прво на Biznis i Finansije.

Registar pružalaca računovodstvenih usluga predstavlja potpuno novi registar ustanovljen Zakonom o računovodstvu, u kojem treba da se vode podaci o pružaocima računovodstvenih usluga, kao posebnoj kategoriji pravnih lica i preduzetnika, koja do stupanja na snagu ovog zakona kao takva nije ni postojala.

Za obavljanje poslova pružanja računovodstvenih usluga, ovi subjekti moraju da ispunjavaju posebne uslove, tj. da imaju dozvolu za pružanje računovodstvenih usluga koju izdaje Кomora ovlašćenih revizora i moraju da budu upisani u ovaj Registar.

Polazeći od činjenice da se radi o značajnim novinama, ovim pravnim licima i preduzetnicima ostavljena je mogućnost da svoje poslovanje usklade sa odredbama zakona do 1. januara 2023. godine. Do tog dana, svi oni koji žele da nastave sa obavljanjem pomenutih poslova moraju da dobiju dozvolu od Кomore i budu upisani u Registar pružalaca računovodstvenih usluga.

Registar finansijskog lizinga od 1. januara 2021. godine preći na potpuno digitalni način rada

U cilju digitalizacije što većeg broja servisa i usluga Agencije za privredne registre, obaveštavamo korisnike da će Registar finansijskog lizinga od 1. januara 2021. godine preći na potpuno digitalni način rada.

Pored podnošenja prijava za registraciju ugovora o finansijskom lizingu, u Registru finansijskog lizinga će od Nove godine biti omogućeno podnošenje svih ostalih vrsta registracionih prijava elektronskim putem.

U toku 2019. i 2020. godine je kroz projekat Unapređenje i razvoj sistema e-registracije u Registru finansijskog lizinga, zahvaljujući kojem je korisnicima omogućeno podnošenje svih zahteva u elektronskoj formi.Osim toga, izrađen je i servis za preuzimanje podataka i dokumenata, uključujući i servis za potrebe Ministarstva unutrašnjih poslova, koji će omogućiti elektronsko dostavljanje ovlašćenja za registraciju vozila nabavljenih putem finansijskog lizinga.

Na internet stranici Agencije, u odeljku Registri/Pružaoci računovodstvenih usluga, biće objavljene sve informacije vezane za vođenje Registra, uputstva za podnošenje zahteva za upis u Registar, kao i obrasci zahteva za upis promena čiji elementi su implementirani u posebnu aplikaciju Agencije.

U odeljku Registar finansijskog lizinga i na stranici Usluge Agencije za privredne registre, u delu eServisi, biće objavljene sve informacije o usluzi eRegistracija u Registru finansijskog lizinga.

Чланак Od 1. januara 2021. godine APR će početi da vodi Registar pružalaca računovodstvenih usluga се појављује прво на Biznis i Finansije.

Novi Zakon o računovodstvu i Zakon o reviziji stupaju na snagu 1. januara 2020. godine, izuzev određenih odredbi koje će početi da se primenjuju od finansijskih izveštaja koji se sastavljaju na dan 31. decembra 2021. godine, odnosno po prijemu Republike Srbije u Evropsku uniju (EU).

Zakon o računovodstvu

Osnovni razlozi i ciljevi donošenja novog Zakona o računovodstvu su usklađivanje sa Direktivama EU i unapređenje kvaliteta finansijskog izveštavanja. Neke od najvažnijih novina koje donosi Zakon o računovodstvu su:

• Proširenje delokruga Zakona na stečajne mase
• Promene u kriterijumima za razvrstavanje grupa pravnih lica prema veličini
• Izmene u organizaciji računovodstva – propisano je da svaki subjekt određuje vrstu i sadržinu svojih pomoćnih knjiga, uvedena je obaveza izdavanja fakture u elektronskom obliku (odložena primena od 1.01.2022. godine), važna novina je definisanje „identifikacione oznake“ internim aktom čime je propisana obavezna kontrola verodostojnosti računovodstvene isprave pre knjiženja, što je dobro zakonsko rešenje koje bi trebalo da olakša svakodnevno poslovanje, ali i zahteva usklađivanje drugih propisa (npr. kod sudskih postupaka). Za očekivati je da će E-fakture za mikro pravna lica i preduzetnike predstavljati i dodatni finansijski trošak.
• Prošireno obelodanjivanje informacija o usaglašavanju potraživanja i obaveza
• Poveravanje vođenja poslovnih knjiga i sastavljanja finansijskih izveštaja drugom pravnom licu, odnosno preduzetniku, koji je upisan u Registar pružalaca računovodstvenih usluga koji vodi Agencija za privredne registre, dok dozvolu za pružanje računovodstvenih usluga izdaje Komora ovlašćenih revizora. Jedan od uslova za upis je i da osnivač, odnosno preduzetnik ima u radnom odnosu sa punim radnim vremenom najmanje jednog zaposlenog sa profesionalnim zvanjem stečenim kod članice IFAC-a. Dozvoljena je i mogućnost poveravanja vođenja poslovnih knjiga povezanim licima.
• Dozvoljena dobrovoljna primena MSFI ili MSFI za MSP svima koji to žele a nisu obavezni da primenjuju, uz uslov stalnosti (odnosno najmanje pet godina od početka primene MSFI, odnosno MSFI za MSP). Ovo zakonsko rešenje bi trebalo da unapredi finansijsko izveštavanje i olakša vođenje poslovnih knjiga mikro i malih pravnih lica kod onih privrednih subjekata koji imaju obavezu konsolidacije ili su zavisna lica matičnog pravnog lica koje primenjuje pune MSFI, odnosno MSFI za MSP.
• Sva pravna lica, uključujući i mikro (sem mikro preduzetnika i mikro drugih pravnih lica) moraju sastavljati napomene, što će poboljšati transparentnost i informativnu vrednost finansijskih izveštaja pravnih lica i njihovo razumevanje od strane eksternih korisnika, ali će ujedno povećati i obim posla
• Nije predviđen poseban kontni okvir za druga pravna lica i nema posebnih obrazaca finansijskih izveštaja za druga pravna lica
• Male grupe pravnih lica nisu obavezne da sastavljaju konsolidovane finansijske izveštaje, što je povoljnije rešenje u odnosu na trenutno propisano, naročito u odsustvu poreske konsolidacije
• Obaveza sastavljanja dodatnih izveštaja u odnosu na trenutno važeći Zakon o računovodstvu:   
  • Godišnji izveštaj o poslovanju – dodatno za srednja preduzeća, mikro i mala pravna lica nisu obavezna da ga sastavljaju 
  • Izveštaj o korporativnom upravljanju je sastavni deo godišnjeg izveštaja o poslovanju javnih društava 
  • Nefinansijski izveštaj (za velika pravna lica – društva od javnog interesa i ona sa prosečnim brojem zaposlenih tokom poslovne godine većim od 500) i izveštaj o plaćanjima autoritetima vlasti (za društva od javnog interesa koja posluju u ekstraktivnoj industriji ili seči primarnih šuma), čiji je cilj bolje razumevanje finansijskih izveštaja od strane eksternih korisnika. Potrebno je naglasiti da će kvalitet finansijskog izveštavanja zavisiti od toga ko kako shvata obavezu izveštavanja u smislu kompletnosti informacija i odgovornosti za tačne i pouzdane izveštaje Predviđena je obaveza za zakonsku reviziju ovog vida izveštavanja. 
• Dostavljanje finansijskih izveštaja – novi (skraćeni) i jedinstveni rokovi: 
  • 31. mart – dostavljanje redovnih godišnjih finansijskih izveštaja kako za statističke potrebe tako i radi javnog objavljivanja
  • 30. april – dostavljanje konsolidovanih finansijskih izveštaja 
  • 30. jun – dostavljanje izveštaja revizora o izvršenoj reviziji redovnih finansijskih izveštaja 
  • 31. jul – dostavljanje izveštaja revizora o izvršenoj reviziji konsolidovanih finansijskih izveštaja
  • Uz finansijske izveštaje više se ne dostavlja odluka o raspodeli dobiti/pokriću gubitka, kao ni izjava da ta odluka nije doneta, što će olakšati radnje pravnih lica u vezi sa registracijom finansijskih izveštaja

Zakon o reviziji

Razlog za donošenje novog Zakona o reviziji je usklađivanje se dodatnim zahtevima propisanim u EU za obavljanje zakonske revizije, što omogućava veću transparentnost i predvidljivost zahteva koji se odnose na društva za reviziju/revizore i jačanje njihove nezavisnosti i objektivnosti u obavljanju revizije.

Radi bolje zaštite investitora, dodatno je ojačan javni nadzor nad licenciranim ovlašćenim revizorima i društvima za reviziju tako što će se povećati nezavisnost organa koji vrše javni nadzor i što će im biti data odgovarajuća ovlašćenja da izriču sankcije s ciljem otkrivanja, odvraćanja i sprečavanja kršenja važećih pravila u kontekstu pružanja revizorskih usluga. Uspostavljanje efikasnog sistema kontrole kvaliteta rada u reviziji, kao i sistema javnog nadzora nad revizijom, treba da doprinesu poboljšanju kvaliteta revizorskih izveštaja na trajnoj osnovi, a kroz istovremenu primenu određenih odredbi novog Zakona o računovodstvu sveukupnom poboljšanju kvaliteta finansijskog izveštavanja.

Zbog izuzetnog javnog značaja koji imaju subjekti od javnog interesa, potrebno je bilo povećati kvalitet i verodostojnost finansijskih izveštaja društava od javnog interesa koji su predmet revizije. Novim Zakonom precizirano je da društva za reviziju koja obavljaju reviziju društava od javnog značaja pored revizorskog izveštaja predaju i dodatni izveštaj Komisiji za reviziju subjekta revizije koji treba da objasni rezultat zakonske revizije i za koji je propisana minimalna sadržina. Ovo će uticati na povećanje obima posla revizora, a time i na naknade revizorskih usluga.

Zamena društva za reviziju je nakon deset godina (uzastopno) od početka obavljanja revizije kod istog društva od javnog interesa. Nakon isteka ovog perioda, društvo za reviziju ne može obavljati reviziju kod istog društva od javnog interesa naredne četiri godine.

Primena ovog Zakona, u najvećoj meri, neće izazvati dodatne troškove privrednim subjektima, osim društvima od javnog interesa i javnim društvima (zbog primene ključnih revizorskih pitanja na zakonsku reviziju javnih društava u smislu zakona kojim se uređuje tržište kapitala). Krug zakonskih obveznika neće biti značajno promenjen s obzirom da je novim Zakonom predviđeno da ukoliko pravno lice ili preduzetnik ostvari ukupan prihod preko 4.4 miliona EUR (umesto dosadašnjih poslovnih prihoda) postaje obveznik revizije. Određeno povećanje broja obveznika očekuje se kod srednjih preduzeća zbog promenjenih kriterijuma za razvrstavanje pravnih lica.

Ksenija Ristić Kostić, direktor i partner u Sektoru za reviziju, BDO Srbija
Danijela Krtinić, partner u Sektoru za reviziju, BDO Srbija

Tekst je prvobitno objavljen u godišnjoj ediciji Biznis TOP 2019, u izdanju časopisa Biznis & Finansije

Чланак Novi zakoni o računovodstvu i reviziji: Usklađivanja sa evropskom regulativom се појављује прво на Biznis i Finansije.