Prosečni radni sati sedmično u Evropi uveliko variraju, piše Euronjuz i dodaje da su zemlje sa većim brojem radnika sa skraćenim radnim vremenom posebno prijavile kraće prosečne radne nedelje.

U prošloj godini, prosečan broj stvarnih sedmičnih radnih sati, prema podacima Evrostata, na glavnom poslu u EU kretao se od 32,4 sata u Holandiji do 39,7 sati u Grčkoj i Rumuniji.

Ovo uključuje i radnike sa punim i nepotpunim radnim vremenom starosti od 20-64 godine.

Nakon Grčke i Rumunije slede Poljska 39,5 sati, Bugarska (39,2 sata) i Severna Makedonija 39 sati, preneo je portal RTCG. Sve ovo, navodi se, sugeriše da ljudi u balkanskim zemljama imaju najduže prosečno radno vreme nedeljno.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Balkanske zemlje imaju najduže prosečno radno vreme nedeljno се појављује прво на Biznis i Finansije.

Procenjuje se da u Srbiji više od 55.000 domaćinstava u proseku godišnje angažuje radnike za kućne poslove privremeno ili povremeno. Takođe se procenjuje i da oko 10.000 radnika, uglavnom žena, radi godinama na takvim poslovima, a da nisu prijavljeni i da im za to ne ide radni staž.

Analiza NALED-a pokazala je da bi u ovoj, ali i u još nekim oblastima bilo korisno da se primeni elektronski sistem prijavljivanja sezonskih radnika koji je zaživeo u poljoprivredi i dao dobre rezultate. Za godinu i po od kada je uveden ovaj sistem u poljoprivredi, broj prijavljenih sezonaca je porastao više nego 10 puta – sa 3.500 na oko 42.500 radnika, čime je praktično prepolovljen broj onih koji su u ovom sektoru radili na crno.

Sistem vaučera

Uz određena prilagođavanja, elektronski sistem prijavljivanja sezonskih radnika u poljoprivredi mogao da bi da se proširi i na druge delatnosti, naročito u kućnim i pomoćnim poslovima čuvanja dece, starih lica, kućnih ljubimaca, poslove čišćenja i održavanja, dostave hrane, u građevinarstvu i drugim sličnim poslovima, kažu predstavnici NALED-a.

Od ukupnog broja zaposlenih u Srbiji, svaki peti radi na crno, a pored poljoprivrede, najviše ih je još u turizmu i ugostiteljstvu (15,1 odsto) i građevinarstvu (11,3 odsto), dok na kućnim i pomoćnim poslovima svako drugo lice radi bez ugovora i bez prava na penziono osiguranje i zaštitu od povrede na radu za svaki dan koji provede na poslu.

Direktorka tima za regulatornu reformu u NALED-u Jelena Bojović kaže za Tanjug da bi kao stimulans za one poslodavce ili fizička lica koja angažuju radnike na ovaj način, naročito za kućne poslove ili poslove čuvanja dece, možda mogli da se uvedu određeni vaučeri, različiti popusti i stimulacije. Sistem vaučera postoji u Mađarskoj i pokazao se kao dobar.

Decenijama rade bez prijave

Ističe da kada su u pitanju kućni poslovi, mnogi, prevashodno žene, i po dvadesetak godina rade takve poslove a da nemaju ni dan radnog staža, nisu prijavljene i nemaju nikakve prinadležnosti osim zarade.

„Procenjuje se da oko 55.000 domaćinstava u zemlji angažuje pomoć u kući i da oko 10.000 radnica radi takve poslove i zato pokušavamo da nađemo način da budu registrovane, da imaju zdravstveno i socijalno osiguranje i da poslodavac za njih plaća porez“, kaže Bojović.
Kako navodi, u NALED-u pripremaju materijale i analize i spremni su da daju predloge čim se formira nova vlada.

Regulacija prijave kao kod sezonskih radnika

U Ministarstvu rada kažu da će radno angažovanje osoba koje obavljaju pomoćne poslove u kući kod više porodica u toku jednog meseca, biti regulisano poput sezonskih radnika u poljoprivredi u određenim delatnostima, prema Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima.

Zakon priprema radna grupa resornog Ministarstva, a prema nacrtu u određenim delatnostima u slučaju povrede na radu osobe koje se bave sezonskim poslovima imale bi pravo na zdravstveno osiguranje, a za svaki radni dan bili bi im uplaćeni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Izvor: Tanjug

Foto: Piabay

Чланак Na poslovima pomoći u kući svaka druga osoba radi na crno се појављује прво на Biznis i Finansije.