U Srbiji je registrovano 133.220 preduzeća, čija je obaveza da predaju redovne godišnje finansijske izveštaje, a za 2020. je to u skladu sa propisima učinilo nešto više od 110.000, rekao je Lučić.

Naša privreda je dobro poslovala, izašla je iz recesije u koju je ušla zbog pandemije. Svi pokazatelji poslovanja su dobri.

Ostvarena je značajna dobit od 680 milijardi dinara, što je 80 odsto više nego u 2020. godinu, naveo je on. Kako je istakao, u prethodnoj je poslovna dobit privrednih društava povećana 43 odsto i iznosi skoro 900 milijardi dinara, dok je dobit privrednika 44,4 milijarde.

Izvor: Fonet

Foto: Pixabay

Чланак U 2021. godina više zaposlenih radnika u privrednim društvima a manje kod preduzetnika се појављује прво на Biznis i Finansije.

Novo zapošljavanje u zdravstvu je bilo neophodno, ali i dalje ne rešava u potpunosti problem manjak medicinskog osoblja, piše u analizi.

Najviše radnika nedostaje u zdravstvu, a slede Poreska i Carinska uprava, kao i republičke inspekcijske službe.

Najvećoj zdravstvenoj ustanovi u Srbiji, Univerzitetskom kliničkom centar (UKC) Srbije je u novembru ove godine nedostalo preko 3.000 ljudi, što je skoro trećina zaposlenih koji su predviđeni sistematizacijom.
Ovaj broj je tek delimično nadoknađen angažovanjem radnika na određeno, navodi Fiskalni savet.

Ministarstvo zdravlja je objavilo i da je poslednje nedelje decembra 200 diplomaca medicinskih fakulteta i 500 diplomaca srednjih medicinskih škola dobilo ugovore o radu u okviru Programa zapošljavanja najuspešnijih diplomaca.

Poslednji podaci o broju zaposlenih u zdravstvenim ustanovama u Srbiji objavljeni su na sajtu Instituta za javno zdravlje „Batut“ na kraju decembra 2018. godine.

Tada je u svim ustanovama radilo ukupno 101.700 ljudi, a od tog broj 80.600 su bili zdravtsveni radinici, dok je bilo preko 21.000 administrativnog i tehničkog osoblja.

Angažovano dosta mladih lekara

U toku pandemije je u novoizgrađenim kovid bolnicama angažovano dosta mladih lekara, a kako je za Novu ekonomiju rekla Gorica Đokić iz Sindikata lekara i farmaceuta ceo sistem u kovid bolnici u Batajnici se u toku prošle godine održavao na „entuzijazmu zdravtsvenih radnika“.

Međutim, bolnice su izbegavale da medicinarima daju ugovore „za stalno“, kako je pisao BIRN.

Novoj ekonomiji je potvrđeno da se mladim lekarima stalno produžavaju ugovori na određeno. Izvor dobro upoznat sa situacijom u kovid bolnici u Batajnici, čije ime je poznato našoj redakciji, objašnjava da su lekari u septembru radili i mimo propisa, nakon noćne smene imali dodatni slobodan dan, a plata i pored ovakvih uslova nije bila viša.

Iako su u pandemiji zapošljavani medicinari, sve do 2019. godine broj zaposlenih u ovom sektoru je padao. Kako je tada pokazalo istraživanje Nove ekonomije, od 2014. do 2019. broj zaposlenih u zdravstvu je bio smanjen za gotovo 10.000 ljudi. Uprkos zabrani zapošljavanja koja je tada bila aktuelna, od njenog uvođenja zaposleno je više od 3.500 nemedicinskih radnika.

Zdravstvene ustanove najviše problema imaju prilikom zapošljavanja medicinskih sestara i tehničara i lekara specijalista.

O tome svedoče i konkursi za angažovanje zdravstvenih radnika za rad u kovid bolnicama.

U septembru ove godine Univerzitetski klinički centar Srbije je zaposlio po 47 zdravstvenih radnika sa srednjom i visokom stručnom spremom za potrebe kovid bolnice u Batajnici iako je na prethodno raspisanom konkursu tražio preko 800 medicinara.

Pre toga, i Klinički centar Vojvodine je za potrebe kovid bolnice u Novom Sadu tražio 1.143 medicinskih radnika, ali je na konkursu primljeno njih tek 216, kako je objavio portal 021.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак Zdravstvenim ustanovama nedostaje preko 5.000 radnika се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zapravo, obaveštenje mejlom, SMS-om ili čak i otkaz bez ikakvog obrazloženja, nije novina u Srbiji. Više od 2.000 radnika u nekoliko preduzeća našlo se na ulici baš na ovakav način.

Prethodno je takvu sudbinu radnicima priredio turski lanac pekara Simit Saraj, dok je i kompanija Home plus, pre dva meseca, na cedilu ostavila i radnike i potrošače.

A šta radnici mogu da preduzmu i kakva su im prava kada se poslodavac odluči da im otkaz „pošalje“ upravo SMS-om ili i-mejlom? Kome da se obrate u ovakvom slučaju?

Teoretski je neizvodljivo „uručiti“ otkaz putem SMS-a radniku

„Ako je reč o ugovorima na određeno vreme, oni praktično ističu datumom koji je naveden u ugovoru i obaveštenje koje stiže radnicima na bilo koji način je čisto informativnog karaktera. Jedino kada postoji potreba da se donese rešenje o prekidu radnog odnosa u takvim slučajevima je kada nije precizno naveden datum prestanka važenja ugovora, na primer ako u ugovoru stoji – „dok traje rad na projektu“. Ipak, i u tom slučaju je rešenje o prestanku radnog odnosa samo „deklaratornog karaktera“, odnosno njime se samo konstatuje istek ugovora“, objašnjava u razgovoru za „Blic Biznis“ Ksenija Ivetić Marlović, stručnjak za radno pravo.

Kada je reč o ugovorima na neodređeno vreme, ona tvrdi da je apsolutno nemoguće da obaveštenje o otkazu stigne SMS-om ili mejlom, a da to bude pravno validno.

„Tu postoji više koraka i svakako mora da se donese rešenje o prestanku radnog odnosa. Navodi se osnov za prestanak rada, obrazlaže se rešenje, postoji i rok zastarelosti… Takođe, prethodno je tu procedura, prvo upozorenje radniku, a mora da se donese i program za rešavanje viška zaposlenih, ako je reč o većem broju. Teoretski je neizvodljivo „uručiti“ otkaz putem SMS-a radniku koji ima ugovor na neodređeno vreme, pa ako se dogodi tako nešto uglavnom je lako oborivo na sudu“, zaključuje naša sagovornica.

Zakon propisuje razloge za otkaz

Iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja dobili smo kratak odgovor u kome se kaže da „Zakon o radu detaljno određuje razloge za prestanak radnog odnosa (član 175. Zakona o radu), kao i razloge za otkaz od strane poslodavca (član 179. Zakona o radu)“.

U Članu 179 navedeno je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog i njegovo ponašanje, zatim ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze i ako ne poštuje radnu disciplinu.

Takođe, navodi se da zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca, i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

Procedura legalna, ponašanje poslodavaca neprihvatljivo

Ranka Savić iz Asocijacije nezavisnih sindikata Srbije (ASNS) kaže da su, prema njenim informacijama, u „Juri“ obaveštenja SMS-om dobili radnici koji su bili angažovani po ugovorima na određeno vreme, koji inače ne mogu da traju duže od dve godine. Njima je samo saopšteno da im ugovori neće biti produženi.

„Pravno gledano, radnici i sindikati u takvom slučaju ne mogu ništa, jer poslodavac ima jednostavno obrazloženje da mu u okviru trenutnih poslovnih aktivnosti neki zaposleni nisu više potrebni. To je i inače problem sa ugovorima na određeno vreme i ASNS se već godinama bori da tu dođe do zakonske regulative, jer ugovor na određeno vreme može da se produžava maksimalno do 2 godine“, objašnjava naša sagovornica
Ona dodaje da jedino može da se vidi da li je neko radio duže od 2 godine „na određeno“, pošto tvrdi da ima nekih indicija da je bilo i takvih radnika, pa da se po tom osnovu pokuša neka žalba.

Druga je stvar, ističe sagovornica „Blica“, način na koji su otkazani ugovori.

„Možda je sama procedura pravno dozvoljena, ali je poslodavac u tom slučaju mogao da pozove ljude ili održi sastanak i kaže – nemamo više potrebe za vašim radom, nećemo vam produžiti ugovore. To bi bilo etički i moralnije, a ovakav postupak, koji se ne dešava prvi put u Srbiji, da praktično dobijete otkaz SMS-om, je katastrofa“, zaključuje Ranka Savić.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Koja su prava radnika ako SMS-om dobije otkaz? се појављује прво на Biznis i Finansije.