U prošlosti jedna od najopasnijih zemalja sveta, poslednjih godina doživljava „bum“. Zbog prijatnih temperatura, niskih cena, fascinantne prirode i uzbudljivog noćnog života u nju dolaze da žive brojni zapadnjaci.

Pablo Eskobar, narkokarteli, gerilske grupe… Mnogima su i dalje to glavne asocijacije na Kolumbiju, južnoameričku državu koja je u prošlosti bila među najopasnijim na svetu. Daleko od toga da je danas bezbedna, pogotovo ne u poređenju sa evropskim zemljama, ali situacija je neuporedivo bolja nego pre nekoliko deenija, kada su masovna ubistva i otmice bile kao „dobar dan“.

Kolumbija je sada raj za digitalne nomade, a razloga je mnogo: osim drastičnog pada stope kriminala, putnike iz celog sveta privlače i niske cene i prijatna klima. Tu su i predivna priroda, odlična hrana i živahni gradovi, piše portal Slobodna Dalmacija.

Glavni grad je Bogota, koja ima oko sedam miliona stanovnika. Najbolje je odsesti u hipsterskoj četvrti Zona Rosa ili Zona T, poznatoj po brojnim klubovima, restoranima, barovima i radnjama. Iako tamo živi viša klasa, cena noćenja s doručkom u hotelima sa tri zvezdice, kao što je Saint Simon, manje je od 30 dolara.

Najljepši pogled na Bogotu pruža se sa brda Monserate, omiljene vikend destinacije stanovnika grada. Nalazi se na više od 3.000 metara nadmorske visine, a na vrhu su crkva i svetilište. Bogota je okružena planinama, ulice su brdovite, a središte grada krasi katedrala sagrađena 1823, na temeljima one iz 16. veka.

Veselo i opasno

Deo istorijskog jezgra je i La Kandelaria, najlepši deo kolumbijske metropole. Poznata je po šarenim kućicama u kolonijalnom stilu, brojnim muzejima i predivnim muralima i barovima. Danju je tamo vrlo živo i veselo, ali uveče postaje opasno pa je tada najbolje uzeti taksi ili Uber.

Nedaleko od Bogote je takozvana katedrala od soli do koje se, ukoliko nije gužva, automobilom može stići za manje od jednog sata. Sagrađena je sredinom 90-ih godina prošlog veka i to 200 metara ispod zemlje. Može primiti do 8.000 ljudi, a posetioce sve vreme prate fascinantni svetlosni i zvučni efekti, što katedrali daje dodatnu mističnost i lepotu.

Svakako treba posetiti i obližnji grad Zipakuiru koju krasi divna kolonijalna arhitektura, a mnogi je posećuju i zato što se u njoj školovao nobelovac Gabriel Garsia Markez, poznat po romanima „Sto godina samoće“ i „Ljubav u doba kolere“.

U Medelin mnogi dolaze da se zabave, ali i da konzmiraju opojna sredstva. U Kolumbiji je, naime, dozvoljeno posedovati do 20 grama marihuane, a zanimljivo je da se bez ikakvih posledica može imati i gram kokaina. Cena mu je 12 dolara, što je u proseku osam puta manje nego u Evropi i SAD.

U Medelinu treba videti komunu 13. Nekad je to bila jedna od mnogih sirotinjskih četvrti opasnih po život, a u novije vreme se transformisala u mesto za zabavu, uličnu umetnost i svakojake druge oblike kreativnosti pa je bez straha mogu obići i turisti.

Za posetu je najbolje angažovati lokalnu turističku agenciju, a cena izleta koji uključuje dvočasovnu vožnju mini kombijem od Medelina, doručak, ručak i vodiča, samo je petnaestak dolara. Atrakcija tog mesta je 220 metara visoka stena El Penol do čijeg vrha vodi više od 700 stepenica. Isplati se jer pogled na golemo tirkizno akumulacijsko jezero ostavlja bez daha.

Izvor: Telegraf Biznis

Foto: Bing

Чланак Zašto je Kolumbija postala raj za digitalne nomade се појављује прво на Biznis i Finansije.

Iza nas su i Bugarska i Mađarska, a na istom smo nivou kao Hrvatska. Srbija je usklađena sa svim odlukama FATF i svim pravilima EU“, rekao je Radovanović na konferenciji „Razvoj finansijskih usluga, prilike i izazovi“ koju je organizovao Savet stranih investitora (FIC).

On je dodao da postoji prostor za fino podešavanje Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma jer postoje problemi u tumačenju određenih odredbi kao što je ona koja se odnosi na rad sa kešom.

Radovanović je dodao i da ovom Zakonu podležu i osiguravajuća društva, a da se u pojedinim zemljama on odnosi pored životnih osiguranja i na neživotna osiguranja.

Branko Damjanović, direktor sektora za pravne, kadrovske i opšte poslove Udruženja osiguravača Srbije je tom prilikom rekao da ne bi bio problem da se dejstvo Zakona proširi i na neživotna osiguranja, ali da sada postoji određeni non sense jer se primenju na riziko polise. „Isplata novca kod riziko polisa se vrši u slučaju smrti osiguranka i ne psotoji štedna komponenta. Kakav rizik od pranja novca postoji kod tih polisa ili kod polisa grupnog osiguranja žvota?“, zapitao je on tom prilikom.

Izvor: Sveonovcu

Foto: Pixabay

Чланак U Srbiji smanjen rizik od pranja novca се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ova evropska zemlja, navodno, gubi status „raja“ za superbogate, što i ne čudi s obzirom na prethodna dešavanja – počev od Bregzita pa do rekordne inflacije.

Više od 1.000 milionera napustilo je Veliku Britaniju 2022. godine, izvestilo je nekoliko medija u petak, pozivajući se na studiju konsultantske kuće za investicionu migraciju „Henley & Partners“.

Prema informacijama, 1.400 pojedinaca sa bogatstvom većim od milion dolara napustilo je Britaniju lani. I to je povrh 2.200 zabeleženih milionera u 2019, 2.800 u 2018. i 4.200 u 2017. godini.

Rečeno je da se najnovija napuštanja nadovezuju na trend koji je počeo ubrzo nakon glasanja o Bregzitu 2016. godine, kada je Velika Britanija prekinula veze sa EU.

Ukupno, oko 12.000 milionera je od tada otišlo je Velike Britanije, procenjuje „Henley & Partners“. Pre glasanja o Bregzitu, Ujedinjeno Kraljevstvo je registrovalo priliv bogatih pojedinaca.

Umesto Britanije i Londona, kao nekadašnjeg finansijskog centra, mnogi milioneri sada traže Bliski istok i Aziju: tamošnje zemlje im deluju kao „potencijalno obećavajuće“ destinacije za preseljenje, navodi konsultantska kuća.

Na primer, procenjuje se da su Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE) prošle godine zabeležili najveći priliv milionera.

Nedavna studija Centra za evropske reforme pokazala je da je Bregzit već koštao ekonomiju Velike Britanije oko 33 milijarde funti (40 milijardi dolara), a britanska Kancelarija za budžetsku odgovornost nedavno je izračunala da će posledice referenduma iz 2016. o izlasku iz EU – smanjiti britanski BDP za 4% u periodu od 15 godina od 2016. do 2031. ili za nekih 100 milijardi funti.

U Japanu bankroti

A na drugoj strani sveta, u Japanu, takođe nije sjajno.

Treća najveća ekonomija sveta je 2022. zabeležila prvi porast broja bankrota kompanija u tri poslednje godine, prema novom istraživanju korporacije „Teikoku Databank“.

Izveštaj je pokazao da je ukupno 6.376 kompanija proglasilo bankrot prošle godine, što je 6% više nego 2021.

Ukupan dug tih firmi porastao je za skoro 104%, na 2,37 biliona jena ili više od 18 milijardi dolara, ali skoro polovina od toga dolazi od dobavljača auto-delova „Marelli Holdings“, koji je u junu podneo zahtev za zaštitu od stečaja.

Jedina industrija koja nije zabeležila porast broja stečajeva među kompanijama je trgovina, navodi se u izveštaju. U međuvremenu, sektor usluga, koji uključuje hotele, nevladine organizacije, škole jezika i druge, bio je jedan od najteže pogođenih.

Podaci su pokazali da je prošle godine 1.600 uslužnih kompanija podnelo zahtev za stečaj, što je 12,4 odsto više u odnosu na 2021. godinu. Region sa najvećim porastom broja bankrota bio je Tohoku (za 50% više u odnosu na 2021.).

Izvor:Telegraf Biznis
Foto: Pixabay

Чланак Emirati novi raj za milionere се појављује прво на Biznis i Finansije.

U izveštaju koji je pripremila međuvladina organizacija sa sedištem u Parizu Financial Action Task Force (FATF) navodi se da državni organi uspevaju da prate tokove samo jedan odsto od tih 100 milijardi i ističe da taj novac potiče od ilegalnih aktivnosti, kao što su krijumčarenje droge, oružja i ljudi, prenosi agencija V4.

Nemačka je svesna veličine tog problema, ali eksperti iz FATF kažu da nedostaje primena odgovarajućih mera i posebno ukazuju da bi mnogo moglo da se uradi na unapređenju saradnja federalne i regionalnih vlada.

Problem  supervizija nefinansijskog sektora

Kako se navodi, ekonomski značaj Nemačke i njene razgranate međunarodne veze tu zemlju čine veoma atraktivnom za sve koji žele da operu nelegalno zarađeni novac, na primer kroz sumnjive ugovore o izgradnji nekretnina ili industriju kocke.

Prema mišljenju stručnjaka iz FATF, najveći problem je supervizija nefinansijskog sektora, a razlog je činjenica da je za to na saveznom nivou zaduženo više stotina institucija, pa koordinacija između regionalnih vlasti ostaje veliki izazov.

Na osnovu preporuka FATF, savezna vlada je počela da preduzima neke korake, pa je tako ove sedmice ministar finansija Kristijan Lindner predstavio predloge za mnogo efikasniju borbu protiv pranja novca i istakao da je cilj vlade „da velika riba na kraju bude uhvaćena u mrežu“.

Da bi se to ostvarilo, Lindner je predložio formiranje nove institucije – Savezne policije za finansijski kriminal, koja bi imala maksimalna ovlašćenja u borbi protiv pranja novca.

U saveznim državama, međutim, nisu uvereni da će to dovesti do većeg napretka, pa je tako ministar finansija u Vladi Bavarske Albert Furaker rekao da savezna vlada i sada ima zakonske mogućnosti da se izbori sa tim problemom i poručio da formiranje još jednog „mamutskog tela“ nije rešenje.

Izvor: Fonet

Foto: Pixabay

Чланак Nemačka „raj za pranje novca“ се појављује прво на Biznis i Finansije.