Očekuje se da će se 2030. godine najduže živeti u Španiji i to 85,8 godina u proseku. Ovaj primat Španaca je prilično neočekivan i potpuna je novina. Razlog su Japanci koji godinama unazad najduže žive.

Tako će Japan sa prosekom 85,7 godina biti drugi na listi. Ostrvska zemlja sa Pacifika na sigurnom je prvom mestu godinama od kada se uopšte ovakva istraživanja rade i meri ljudski vek.

Očekuje se da će Singapur biti treći sa prosečnih 85,4 godine, a Singapurce će pratiti Švajcarci (85,2).

Dalje, raspored za 2030. godinu je ovakav:

5. Portugalija

6. Italija

7. Izrael
8. Francuska

9. Luksemburg

10. Australija

Srbija na dnu

Istraživanje je objavljeno i rezultati su upoređeni sa rezultatima istraživanja koje je merilo očekivanja koliko će se dugo živeti 2018. godine. Zajedničko svakoj državi je rast, odnosno, duži životni vek 2030. u odnosu na 2018. i to u proseku za nekoliko godina.

Obeshrabrujući podatak sa liste je da je Srbija na samom dnu. Očekivanja koliko će Srbi živeti i 2018. a i 2030. nisu za pohvalu. Duže ćemo živeti uglavnom od afričkih zemalja, pojedinih latinoameričkih i azijskih. Od evropskih zemalja ispod Srbije su Rusija, Belorusija i Ukrajina. Ali, s tim da će Rusi i Belorusi produžiti život za 4,6 godina, što je za pohvalu, dok će Srbi živeti duže samo 2,5 godine.

Istraživanje je pokazalo da će prosečan Srbin 2030. živeti 78,4 godine, dok je 2018. živeo 75,9. Drugim rečima, 2018. bili smo rangirani na 71. mestu, dok ćemo 2030. biti na dalekom 84. mestu.

Kriterijumi

U istraživanje je bilo uključeno 195 zemalja sveta. Studija se oslonila na podatke o oboljenjima kao što su rak, HIV, respiratorne bolesti. Uključeni su i rizici konzumiranja alkohola, gojaznosti, pušenja, visokog krvnog pritiska i šećera u krvi kao i načina ishrane.

Izvor: Bonitet.com

Foto: Pixabay

Чланак Najduže se živi u Španiji i Japanu, a koliki je životni vek u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pozicija UB od 2012. do danas se menjala. Od 2013. do 2015. smo bili između 301. i 400. mesta, 2016. i 2017. smo odskočili u prvih 300, 2018. je naš univerzitet zauzeo poziciju između 301. i 400 mesta, a 2019. i 2020. od 401. do 500.

U ovogodišnjem rangiranju je učestvovalo više od 2.000 visokoškolskih institucija, a na objavljenoj listi je najboljih 1.000 univerziteta u svetu.

Univerzitet Harvard prvi je na rang listi 19. godinu zaredom. Na drugom mestu je Stanford, na trećem Univerzitet u Kembridžu. Slede MIT, Berkeli, Prinston, Oksford, Kolumbija, Kalteh i Univerzitet u Čikagu.

Što se tiče Srbije, osim Beogradskog univerziteta na Šangajskoj listi je ponovo plasiran i Univerzitet u Novom Sadu – između 901. i 1000. mesta. On je na toj poziciji bio 2018. i 2019, ali je lane ispao.

Akademsko rangiranje svetskih univerziteta sprovodi šangajski univerzitet Đao Tong od 2003. godine.

Iako je Šangajska lista neformalna, stvar je prestiža biti na njoj jer obuhvata manje od četiri odsto svetskih univerziteta, a kriterijumi su: alumni dobitnici Nobelove nagrade (i srodnih disciplinarnih nagrada), nastavnici/istraživači dobitnici Nobelove nagrade (i srodnih disciplinarnih nagrada), broj visoko citiranih nastavnika/istraživača u okviru određene naučne oblasti, broj naučnih radova objavljenih u časopisima Science i Nature, broj naučnih radova objavljenih u časopisima sa Science Citation Index i Social Science Citation Index i akademski doprinos prema navedenim indikatorima u odnosu na broj zaposlenih.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак Univerzitet u Beogradu ispao sa liste 500 najboljih univerziteta се појављује прво на Biznis i Finansije.