Nova ministarka energetike i rudarstva Dubravka Đedović je već u prvom javnom nastupu obelodanila da će struja i gas poskupeti i time zaintrigirala javnost. Obrazložila je da su ovi energenti u Srbiji jeftiniji nego bezmalo u celoj Evropi.

To je osnovni razlog što srpska javna enegetska preduzeća nemaju profita ni za potrebne rekonstrukcije, dok ulaganja u nove pogone nije bilo tri decenije. Siromašniji se štite socijalnim kartama, a ne cenom struje niskom za sve, pa i za one najbogatije.

Preskup uvoz struje

Imponuje odlučnost žene koja je i u finansijskom svetu, odakle je došla na novu poziciju, poznata po potezima kojima su bitno menjani i zatečeno stanje i navike iz drugačijih vremena. Svakako će viša cena struje poboljšati finansijsko poslovanje Elektroprivrede Srbije, verovatno će i nešto umanjiti ovdašnju potrošnju električne energije, time i preskupi uvoz, što je u aktuelnoj situaciji i preči cilj. Međutim, čini se da bi, bar kada su nivo potrošnje i uvoz struje u pitanju, učinak korekcije i dopune tarifnog pravilnika bio znatno veći.

Da se podsetimo: korisnik električne energije u Srbiji plaća osnovnu cenu za svaki kilovat do utrošenih 350. To je takozvana zelena zona, za veću potrošnju i ulaz u plavu zonu, do 1.600 kilovata, plaća se po kilovatu 50 odsto više. Za svaki kilovat iznad, čime se zalazi u takozvanu crvenu zonu, cena je trostruko veća od osnovne. Noću, od 23 do 7 časova ujutru, osnovna cena, time i sve iz nje izvedene, upola je niža.

Restrikcije 57 dana

Tarifni pravilnik je uveden sredinom 2001. godine, nakon što smo zime 2000/2001. godine pregurali preko glave čak 57 planskih, dugih i grubih, isključenja. Posle dosta dvoumljenja, energetičari su odlučili da se uvede tarifni pravilnik, što je, zapravo, bilo uvođenje različitih cena struje, u zavisnosti od ukupne potrošnje, ali i od dnevnog vremena kada se pale bojleri, termoakumulacione peći i ostali kućni uređaji koji su veći potrošači.

Naredna zima, 2001/2002. bila je uočljivo hladnija od prethodne. Ipak, potrošnja je umanjena, restrikcija je bilo u samo dva dana i to zbog havarija na proizvodnim blokovima. Primenom tarifnog pravilnika se uštedelo oko 600 megavata u vršnoj snazi i, tokom zime, oko 1,35 milijardi kilovata.

U međuvremenu, Srbija se razvijala, gradilo se, otvarale su se fabrike. Društvo se i raslojilo, takav je kapitalizam. Veliki deo stanovništva je na rubu siromaštva ili živi skromno, u stilu niže srednje klase. Vode računa o svakom dinaru, svakako i o potrošnji struje.

Ipak, kako je zemlja na brdovitom Balkanu nedovoljno gasifikovana, prosečno domaćinstvo mesečno troši 450 kilovata, otprilike 130 više od prosečnog korisnika u Evropskoj uniji. Čak 70 odsto građana Srbije mesečno potroši između 270 i 400 kilovata i racionalni su potrošači. Prveliku potrošnju grade preostalih 30 odsto korisnika koji mogu da se baškare.

Socijalno odgovorni

Tu i jeste suština. Prekomernu potrošnju naduvavaju oni koji nemilice arče električlnu energiju. U aktuelnoj situaciji time vrtoglavo uvećavaju i potrebe za uvozom struje. Red je da oni i plate najveći deo preskupe uvozne struje, a ne da sopstveni komfor prevaljuju na sve građane Srbije, među njima i na najsiromašnije.

Korekcija i dopuna tarifnog pravilika su potrebni upravo stoga da bi teret preskupe struje iz uvoza bio logičnije raspoređen, što bi, ujedno, i vodilo racionalnijoj potrošnji. Jasno je da bi se promene prvenstveno odnosile na veće potrošače, jer od porodice koja troši do 400 kilovata struje mesećno teško se može očekivati da ima većeg prostora za uštedu.

Problemi počinju u gornjem delu plave zone. Potrošnja iznad 1.000 kilovata je prevelika, pa ovu zonu treba suziti, odnosno granicu sa 1.600 spustiti na 1.000 kilovata. Iznad bi bila crvena zona, ali samo do potrošnje 2.000 kilovata. Dalje bi bila novouvedena crna zona, u kojoj bi potrošnja bila dvostruko skuplja nego u crvenoj. Razlog uvođenju nove klase kupaca je u većem broju korisnika koji troši enormne količine struje, recimo za privatne bazene.

U crnoj zoni osam puta skuplje

Druga korekcija bi se odnosila na promenu pariteta cena. Osnovna cena, koja ne bi morala da se menja u odnosu na današnju, važila bi za zelenu zonu. Utrošeni kilovat iz plave zone bi bio dvostruko skuplju, iz crvene četvorostruko, a iz crne osmostruko. Noćni popust bi ostao isti za sve potrošače, upola jeftinije.

Ljudi smo i svi, neko ređe, neko češće, volimo da se pokazujemo – i luksuznim arčenjem struje. Legitimno ponašanje, jedino što je potrebno da se takva komocija i plati iz sopstvenog džepa. Naravno da će mnogi na novi tarifni pravilnik reagovati racionalno i smanjiti potrošnju. Time i umanjiti potrebe za uvozom struje, što će u predstojećim mesecima biti možda i preka potreba kako bi se izbegle kako restrikcije, tako i odliv deviza.

Izvor: 021.rs, Živan Lazić

Foto: Pixabay

Чланак Korigovanje tarifnog pravilnika bio bi mnogo efikasniji kod potrošnje struje се појављује прво на Biznis i Finansije.

Mere koje je Brisel preduzeo kako bi smanjio potrošnju energije su smanjenje temperature grejanja, hlađenja prostorija, dekorativno osvetljenje, gašenje svetla na ustanovama i u preduzećima od 22 do 6 sati ujutru.

Srbija inače važi za zemlju koja rasipa energiju

Profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu Miloš Banjac rekao je da je ovo samo jedna od energetskih kriza, a da se prva energetska kriza dogodila 1972. godine (prvi naftni šok), kada je cena nafte skočila četiri puta i to su dobre prilike da se zapitamo koliko trošimo energiju.

„Mi u Srbiji se neracionalno ophodimo prema energiji i postoji veliki prostor za uštedu. Samo racionalnim korišćenjem energije možemo da uštedimo 10 posto bez ikakvih finansijskih ulaganja“, napomenuo je Banjac.

Prema njegovim rečima, sa malim ulaganjima te uštede idu do 20 odsto, a sa većim ulaganjima potrošnja energije može da se prepolovi.

Istakao je da se novonapravljene fabrike racionalno odnose prema energije jer je u cenu njihovog proizvoda uračunata i energija, ali imamo i dosta zastarele industrije koja troši dosta energije.

Banjac je podsetio da je od 2013. uveden energetski menadžment i da je od tada počelo da se vodi računa kako bi i ta preduzeća smanjivala potrošnju za jedan procenat godišnje.

Srbija inače važi za zemlju koja rasipa energiju, trošimo tri-četiri puta više od evropskog proseka.

„Ako govorimo o domaćinstvima najviše energije se koristi za grejanje, oko 60 odsto ukupne energije. Mnogi građani žive u objektima koji ne da nisu toplotno izolovani već nemaju ni fasadu“, istakao je.

Međutim, što se industrije tiče, kaže, da Srbija ima energetski intenzivne industrije poput proizvodnje guma i šećera i one troše dosta energije kako bi napravile proizvod.

Šta je neracionalna potrošnja

„Racionalno je razumno korišćenje energije. Možda je najlakše da se objasni tako što ćemo objasniti šta je neracionalna potrošnja. To je kada grejete stan, a otvorite prozore, kada uključite klima uređaj pa hladite, a otvoren je prozor. Kada šire pogledamo to je i kada grejete kuću, a niste uradili izolaciju“, rekao je Banjac.

Napomenula je da se često energetsku efikasnost vezuju i za energetski efikasne uređaje.

„Najviše u domaćinstvu troši bojler oko devet posto energije, zatim šporet, frižider, klima uređaji. Gde se najviše troši energije tu se najviše može uštedeti“, rekao je.

Naveo je praktične primere kako da se uštedi energija – efikasnije je da se tuširate nego da se kupate u kadi, ako se tuširate ne treba sve vreme da curi voda.

„Potrošači su ti koji diktiraju kako će se trošiti energija, a ne sam uređaj“, istakao je Banjac.

Govoreći o uštedama grejanja, kaže da svako pregrevanje za jedan stepen od onoga što nam je dovoljno trošimo sedam odsto više energije, kada hladimo taj prostoj trošimo više četiri posto energije.

Ponašanje u slučaju energetske krize

„U slučajevima energetske krize možemo malo da spustimo temperaturu, kao što to rade Nemci, da se malo toplije obučemo“, rekao je profesor.

Kao dugoročno rešenje, kaže da treba krenuti u obnovu energetske efikasnosti objekata, da menjamo prozore i stavljamo fasade, jer na taj način možemo da uštedimo do 40 odsto energije.

„Sledeći korak je da menjamo sisteme kojim se grejemo. Oni koji se greju na struju da razmisle da pređu na grejanje toplotnim pumpama, na taj način smanjiće potrošnju električne energije za tri puta“, naveo je profesor.
Od prošle godine država je povećala subvencije za mere energetske efikasnosti.

Banjac naglašava da ako se zamene prozori i uradi fasada da se može uštedeti do 40 odsto energije.

Pojasnio je pojam „energetski vampir“, kaže da su to uređaji koji troše malo energije ali rade 24 sata i onda se ta energija nakupi – to su uređaji poput televizora i kompjutera.

„Prema nekim podacima ako te uređaje isključujemo možemo uštedeti do pet posto energije“, rekao je Banjac i napomenuo da nije štednja samo da smanjimo račune već za struju koju koristimo mora da se sagori neki ugalj.

Izvor: RTS/Blic.rs

Foto: Pixabay

Чланак Građani Srbije neracionalno troše energiju i postoji veliki prostor za uštedu се појављује прво на Biznis i Finansije.